Dostupni linkovi

Phillips: Razočaranje je koren radikalizma na Kosovu


David Phillips

David Phillips

Zatvori nisu rešenje nasilnom ekstremizmu, jer se u njima stvaraju "univerziteti" za džihadiste. Ono što ljudima treba jeste nada u budućnost, kaže za RSE David Phillips, direktor Programa za izgradnju mira Instituta za studije ljudskih prava na Univerzitetu Kolumbije u Njujorku. On dodaje da je radikalizacija deo većeg problema na Kosovu.

Bivši savetnik u Stejt departmentu i stručnjak za spoljne odnose, skreće pažnju Kosovu i na „lažne prijatelje“.

RSE: Gospodine Phillips, koliko je Kosovo i region uopšte, i dalje pod rizikom od nasilnog ektremizma? Znamo da je, prema zvaničnim procenama, oko 300 Kosovara učestvovalo u stranim sukobima u Siriji i Iraku, što je kasnije nateralo kosovske vlasti da reaguju. Usvojeno je odgovarajuće zakonodavstvo koje sprečava tako nešto, sprovedene su i policijske akcije, bilo je hapšenja.

Phillips: Ovaj problem postoji na Kosovu, u regionu, ali takođe i šire, u Evropi i svetu. Nije fer da se Kosovo izdvoji kao zemlja broj jedan koja doprinosi Islamskoj državi po broju stanovnika.

Do sada se uglavnom reagovalo na bezbednosnom planu, policijski. Ali, nećete uspeti da iskorenite problem podrške nasilnom ekstremizmu samo preko bezbednosnih mera. Potrebne su“meke vlasti“, a to obuhvata obrazovanje, nova radna mesta, ekonomski razvoj, saradnja društva na lokalnom nivou kako bi se mladi ljudi ubedili da imaju budućnost ukoliko se posvete strategijama koje će ih unaprediti. Mnogo toga može da se uradi.

Kosovo je poduzelo neke korake, ali, potrebno je još toga.

RSE: Te 'meke vlasti' i nisu bile toliko uočljive na Kosovu. Da li je obično potrebno više vremena za to?

Phillips: Da. Radikalizacija je deo većeg problema koji postoji na Kosovu, a to je razočaranje. Iskreno, SAD je najbolji prijatelj Kosova, ali mi više ne vodimo toliko računa o Kosovu kao što smo to činili ranije. Po meni, sramota je za EU to što nisu sve zemlje članice priznale Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu. Potreban je napredak na viznoj liberalizaciji. Međunarodna zajednica može mnogo toga više da uradi.

Mi smo predložili i formiranje Kontakt grupe koju bi činilo osoblje ambasada ovde. Oni bi se međusobno regularno sastajali, kao i sa civilnim društvom. Cilj je da se razgovara o prirodi radikalizacije, deradikalizacije, a kako bi postojala konsistentna i fokusirana strategija za tako nešto. Taj predlog je proizašao sa okruglih stolova održanih na Univerzitetu Kolumbije u Njujorku, to sam predložio i zaničnicima ovde, i na tome ćemo da radimo.

Turska lažni prijatelj Kosova

RSE: Zašto su SAD sada manje posvećene Kosovu?

Phillips: Amerikanci i Albnaci imaju poseban odnos. Ja Kosovo volim, ovde sam bio 40 puta. Nekoliko decenija sam radio kako bi se ostvarila NATO intervencija i postigla nezavisnost Kosova. Sada je činjenica da SAD poslednjih godina svoju pažnju usmerava na druga mesta. Napadi 9. septembra fokusirali su Sjedinjene Države na borbu protiv terorizma. Nismo gradili institucije i kapacitete u našim prijateljskim državama, kao što je Kosovo, već smo išli u države kako bi sprečili ekstremizam pre nego što se bolje organizuje i napadne SAD.

Ako pogledamo nazad, to i nije bilo toliko uspešno. Ekstremizam je na samom vrhu. Morate biti proaktivni, ali takođe trebalo bi da radite sa onima sa kojima delite iste vrednosti. Kosovari i Amerikanci dele iste vrednosti. Nacionalizam je uvek bio veoma jak osećaj ovde. Ideja da je islamizam sada rasprostranjen među mladima je za mene veoma zabrinjavajuća.

Takođe, Kosovo mora biti svesno da postoje 'lažni prijatelji'.

Turska ima veoma snažnu i vidljivu poziciju ovde preko TIKE (Turske agencije za međunarodni razvoj) i preko svoje ambasade. Troši dosta novca. Njihova agenda nije da se pomogne Kosovarima, već promocija turskog islama na Kosovu. Turska je lažan prijatelj Kosova.

RSE: Da li je Kosovo svesno toga?

Phillips: Ne, zato što u kratkoročnom planu postoje neposredne koristi od takvih odnosa sa Turskom. Ali, investicije Turske nisu u interesu Kosova, već služe interesima Turske. Moramo da vodimo računa o tome. Gde god postoji praznina, SAD i EU moraju da je ispune. Međunarodne institucije moraju da se uključe i potrebni su jači kontakti između građana Kosova i onih iz zapadnih zemalja.

"Univerziteti" za džihadiste

RSE: Nedavno ste u članku objavljenom u listu 'Huffington post' naveli da strani borci koji se vrate na Kosovo rizik po društvo. Na Kosovu još uvek ne postoji program za njihovu reintegraciju van ili unutar zatvora.

Phillips: Zatvori su problematični, zato što u zatvoru ljudi ostvaraju kontakte sa nasilnim ekstremistima. Zatvori tako postaju kao vrsta univerziteta za džihadiste. To smo videli u Gvantanamu na Kubi, u kaznenim centrima u Iraku i Afganistanu. Tako da, zatvaranje nije odgovor tome. Ono što je potrebno jeste da se ljudima pruži nada, budućnost, veštine i ekonomske mogućnosti, a kako bi imali osećaj da mogu nešto da učine od svog života, osim da se okrenu verskom ekstremizmu.

RSE: Islamska zajednica na Kosovu tvrdi da uglavnom sve džamije drži pod kontrolom, ali bilo je slučajeva kada su pojedinci odbijali da sarađuju sa IZK. U Bosni i Hercegovini takođe ima paradžemata koji takođe ne žele da sarađuju sa IZ. Šta se treba poduzeti u tim situacijama?

Phillips: Njihove aktivnosti trebaju da se nadgledaju kako bi se uvidelo koji su imami progresivni i konstruktivni. Ukoliko šire poruke mržnje ili aktivno regrutuju za Islamsku državu onda nema drugog rešenja osim da se to pitanje reši bezbednosnim merama. Ti ljudi trebaju da se uhapse, ne trebaju da se ostave u grupama, ali se moraju odvući od društva kako ga ne bi trovali.

Ali, te bezbednosne mere nisu zamena za pružanje nade ljudima. Tu nadu trebaju da pruže kosovske vlasti. Znamo statistike o nezaposlenosti, mladi su razočarani, razočarani su na političke lidere, na rasprostranjen kriminal i korupciju u vladi. Vlada Kosova mora da reaguje, da inspiriše ljude, da im da nadu za bolju budućnost. Da je imaju, mladi se ne bi okretali radikalnom islamu.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG