Dostupni linkovi

logo-print

Građani Kosova više veruju verskim nego državnim institucijama


Priština

Priština

Najnoviji barometar o bezbednosti kosovskog Centra za bezbednosne studije pokazuje da građani Kosova više veruju verskim nego državnim institucijama.

Ovo izdanje barometra odražava percepciju poverenja građana u verske institucije, te njihovu percepciju na pretnje i rizike koji proizilaze od ekstremističkih grupa.

U anketi je učestvovalo 1.073 ispitanika iz svih regiona Kosova i različitih zajednica, a sprovedena je od 21. do 29. oktobra 2015.

Oko 57 posto anketiranih građana izjasnilo se da veruje verskim institucijama, oko 22 posto ispitanika veruje sudovima, a u Vladu Kosova poverenje ima 14 posto građana.

Oko 57 posto anketiranih smatra da Vlada Kosova nije imala uspeha u borbi protiv nasilnog ekstremizma i radikalizma. Samo pet posto ocenjuje rad Vlade po ovom pitanju pozitivnim, dok ostali smatraju da je Vlada donekle imala uspeha.

Vesa Keljmendi iz Centra za bezbednosne studije kazala je prilikom predstavljanja nalaza da je na ovakvu percepciju kod građana uticao nedostatak vladavine zakona, korupcija, nemarnost državnih institucija u ruralnim mestima, kao i slab sistem obrazovanja.

"Građani iz ruralnih zona imaju mnogo više poverenja u verske institucije, a to je zato što se smatraju zaboravljenim od državnih institucija, te su njihovi stavovi mnogo bliži njihovim verskim vođama“, kazala je ona, dodajući da su stanovnici regiona Uroševca, Gnjilana i Mitrovice oni koji uglavnom više veruju verskim institucijama.

Keljmendi je takođe dodala da žene više veruju verskim institucijama iako ih one često zanemaruju. Kako kaže Keljmendi, one nisu predstavljene unutar verskih institucija i uglavnom njima nemaju pristup.

Kako je dodala, i pored toga što je 300 građana Kosova učestvovalo u stranim sukobima u Siriji i Iraku, tako nešto anketirani ne podržavaju.

Negativan stav o ratovanju

Oko 95 posto anketiranih smatra da odlazak u Siriju ili Irak štetnim, oko 76 posto smatra da su organizacije koje su međunarodno priznate kao terorističke, "Islamska država Iraka i Levanta" (IDIL) i Al-Nusra veliki rizik, dok 55 posto građana veruje da se kosovski borci koji su se vratili iz Sirije i Iraka moraju izložiti striktnim programima reintegracije i rehabilitacije, oko 22 posto smatra da se trebaju uhapsiti, i 75 posto veruje da su oni rizik po državnu bezbednost.

S druge strane, Ljah Nitaj, službenik Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju, osvrćući se na istraživanje ovog centra, kazao je da ne stoji činjenica da slab obrazovani sistem utiče na percepciju građana, s obzirom da je kosovski obrazovani sistem dobro organizovan.

"Opšti izazov ostaje kvalitet obrazovanja“, kazao je on, dodajući da Kosovo ima najveći broj studenata u poređenju sa ostalim zemljama u okruženju.

Besa Ismajlji, profesorica na Fakultetu islamskih nauka, činjenicu da građani više veruju verskim institucijama obrazložila je time da je Islamska zajednica na terenu, među narodom. Poručila je da ovi rezultati trebaju biti osnova budućih politika u zemlji, te dodala da bi učenje o religijama u školama pomoglo Kosovu.

"Verske institucije na Kosovu stigle su tamo gde ostali nisu, a trebali su. To možda zbog nedostatka resursa, ali smatram da je poslednji trenutak da se verske institucije podrže, kako bi ličile jednoj instituciji koja jeste u zakonskom okviru Kosova“, navela je ona.

Generalizacija problema

Fljorijan Ćehaja, izvršni direktor kosovskog Centra za bezbednosne studije, smatra da su percepcije građana veoma važne i treba da se koriste u funkciji borbe protiv nasilnog ekstremizma zato što postoje napori o generalizaciji ovog problema.

"Činjenica da je velika većina građana protiv nasilnog ekstremizma i odlaska naših građana u Siriju ili Irak pokazuje da je delovanje nekoliko pojedinaca, koji podržavaju ideologiju koja šteti državnim i društvenim interesima, marginalizovano i ne odražava stav većinskog stanovništva Kosova“, smatra Ćehaja.

On je dodao da i pored toga da su institucije uspele da spreče porast nasilnog ekstremizma u zadnje dve godine, potrebno je još rada kako bi se postigao cilj i iskorenio ekstremizam. Ćehaja naglašava i da je bitno da se oni koji su se vratili prođu kroz proces reintegracije.

"Represivne mere ne rešavaju problem. To je samo jedan aspekat. Šta će da se desi ukoliko oni koji svi završe u zatvor, počnu da šire tu ideologiju po zatvorima. Da li imamo kapaciteta da se bavimo njima u zatvorima ili kad izađu iz zatvora? Ne, i ne samo mi, nego nemaju ni ostali“, kazao je on.

Nakon usvajanja Zakona o sprečavanju učešća u stranim ratovima i Nacionalne strategije za sprečavanje nasilnog ekstremizma i terorizma, Kosovo je uz pomoć SAD počelo izradu strategije za rehabilitaciju i reintegraciju osoba koje su učestvovale u stranim konfliktima ili koji su u sudskom procesu zbog toga.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG