Dostupni linkovi

logo-print

Namet na Šengen


Nov namet i na finansije i na komfor i na vreme ljudi koji žele da uđu u šengenski prostor: Kontrola dokumenata na granici sa EU

Nov namet i na finansije i na komfor i na vreme ljudi koji žele da uđu u šengenski prostor: Kontrola dokumenata na granici sa EU

Građani iz zemalja van Evropske unije će za putovanja u šengenski prostor morati da popunjavaju on-line molbe i da plaćaju pet evra na granici. To je mera koju nameće Brisel i objašnjava je bezbednosnim razlozima. Uprkos tome što ova nova birokratska mera, deo nečega čiji je akronim ETIAS (sistem EU za informacije i odobravanje putovanja), nije viza, svakako je nov namet i na finansije i na komfor i na vreme ljudi koji žele da uđu u šengenski prostor. Uz to, zemljama Zapadnog Balkana to nikako ne liči na simboličku poruku da im EU postaje sve bliža. Sagovornici Radija Slobodna Evropa navode, međutim, da je nov bezbednosni zid iznuđena mera pred skore izbore zbog pritiska javnog mnenja velikih zemalja EU da se pojača kontrola granica.

Evropska komisija predložila je uvođenje naplate za ulazak u Evropsku uniju od svih punoletnih lica koja dolaze iz zemalja koje ne pripadaju Šengenskom sporazumu. Ova "ulaznica" za EU plaćala bi se na samoj granici pet evra. Ali, putnici neće moći tek tako, bez dozvole Brisela, da krenu ka šengenskoj zoni; pre polaska moraće da prođu kroz birokratsku on-line proceduru traženja odobrenja. Ako ga i kad ga dobiju, ono će važiti pet godina, za više putovanja.

Cilj ove mere Komisija objašnjava potrebom da se jača bezbednost evropskih granica i dodatnim poboljšanjem unutrašnje bezbednosti cele EU.

Obrazloženja za nove provere u koja je teško poverovati: Sedište Evropske komisije

Obrazloženja za nove provere u koja je teško poverovati: Sedište Evropske komisije


Postavlja se pitanje šta je smisao ove mere, ako su građani dobili biometrijske pasoše preko kojih ih na ulazu u EU već proveravaju? Čemu ovaj dodatni bezbednosni zid? Uz to, putnici iz zemalja koje nisu članice EU na njenim granicama ionako dugo čekaju, pa će teško progutati briselsko objašnjenje da će im plaćanje pet evra na granici sa EU ubrzati putovanje.

Bivši diplomata i spoljnopolitički analitičar Simeon Pobulić ne razume ovu meru i sklon je da je doživi kao izraz smušenosti briselske birokratije:

„Ne znam pravu svrhu te mere. Od naših građana EU nije imala nikakvih problema. Ja lično ne verujem da su naši ljudi tamo nešto radili što bi bilo protiv bezbednosti ili, da kažem vrlo konkretno, da su sarađivali sa Daešom (Islamskom državom, prim. autora) i drugim sličnim organizacijama. Prosto, malo je toga kod nas da bi se to prenelo u Evropu“, kaže Pobulić.

Dodatna bezbednosna mera koju želi da zavede Evropska komisija posledica je onoga što se u velikim evropskim prestonicama događalo poslednjih godina, kaže za RSE Jovan Bajford, profesor Otvorenog univerziteta u Velikoj Britaniji:

„Na neki način mislim da je to iznuđen potez pod pritiskom sa kojim su suočene sve evropske zemlje, a to je pritisak javnog mnenja da se pojačaju kontrole granica i da se malo bolje poradi na borbi protiv terorizma nakon svih napada na Brisel, Pariz i tako dalje poslednjih godina“, smatra Bajford.

Ako je u pitanju strah EU od uvoza ekstremizma i terorizma, valjalo bi podsetiti se da su terorističke napade u njenim državama-članicama poslednjih godina - Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj - izveli njihovi sopstveni građani, dakle, mladi ekstremisti koji su imali njihovo državljanstvo i živeli u njihovim velikim gradovima. Na to podseća i Simeon Pobulić:

Čudna odluka EU: Simeon Pobulić

Čudna odluka EU: Simeon Pobulić


Mera koju zavodi EU u pogledu veće kontrole ulaska u prostor šengena otuda je vrlo čudna. Ako je to stvar koja se tiče bezbednosti Evrope, onda mnoge opasnosti po tu bezbednosti potiču od ljudi koji su državljani zemalja-članica Evropske unije; znači, to nije, bukvalno govoreći uvezen teror“, navodi Pobulić.

Jovan Bajford svestan je te činjenice, ali kaže da je političarima pre svega važno da građanima pokažu da nešto čine:

„Koliki će učinak zapravo ova odluka imati na konkretno sprečavanje teroristički napada - to je pod znakom pitanja, ali, s druge strane, političari pod pritiskom reaguju na način koji će utišati javno mnenje i ostaviti utisak da se nešto čini, pa makar to i ne bio neki postupak koji će imati konkretne učinke.“

Građani zemalja Evropske unije, pokazuju to sva istraživanja, ne gledaju rado na pridošlice - bili oni izbeglice i migranti ili nove članice. Na tome je mišiće u Evropi ojačala i desnica, šireći među ljudima upravo takve strahove, pa verovatno i vladajuće elite nastoje da i same igraju istu igru, boreći se za srca birača u predstojećim izborima - u Austriji, Francuskoj, Nemačkoj. I Simeon Pobulić ocenjuje da se ovaj novi bezbednosni namet EU može sagledati i u tom aspektu.

„Mnoge evropske elite u pojedinim državama-članicama EU nisu sigurne kako će proći na bližećim se izborima i možda im je to jedna od mera kojom računaju da će ostaviti povoljan utisak na svoje birače“, ocenjuje Pobulić.

On naglašava da će ovom merom najviše biti pogođeni mladi iz ovog regiona željni putovanja i iznosi utisak da ona ni u kom slučaju nije način da se povisi stepen njihovog evroentuzijazma.

Da se ovim novim bezbednosnim zidom može čak produbiti negativan odnos mladih prema Evropskoj uniji sasvim je moguće, ocenjuje i Jovan Bajford, ali ističe da ta briga Briselu sada nije u prvom planu:

Mislim da je trenutna situacija u Evropskoj uniji u smislu svega što će uslediti narednih meseci - izbori u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji - takva da stanje na Zapadnom Balkanu, na žalost, nije nešto što je njima prioritet i da je ovo zapravo odluka koja je pre svega bila usmerena na domaću javnost, a ne na buduća proširenja ili na neke šire ideje o evropskom projektu. Nakon svega što se desilo ove godine - i sa Brexitom i sa pobedom Donalda Trampa - mislim da je jednostavno u pitanju panika u Evropi od svega onoga što tek može da se desi“, zaključuje Bajford.

Neophodna zaštita granica EU: Žan-Klod Junker

Neophodna zaštita granica EU: Žan-Klod Junker


Uvođenje dozvola za putovanja najavio je još predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, koji je u septembru u govoru o stanju EU istakao: "Moramo da znamo ko prelazi naše granice. Do novembra ćemo predložiti automatski sistem koji će određivati ko može da putuje u Evropu. Tako ćemo znati ko putuje u Evropu još pre nego što stigne."

A evropski komesar za migracije i unutrašnje poslove Dimtris Avramopulos podvukao je da "otvorenost Evrope ne može da ide po cenu sigurnosti".

Evropska komisija je navela da će ETIAS pomoći i da se identifikuju nelegalne migracije ili ljudi koji predstavljaju opasnost po bezbednost pre nego što stignu do granice i to uz puno poštovanje osnovnih prava i zaštitu ličnih podataka.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG