Dostupni linkovi

BiH i Srbija: Otkazi stižu, državna pomoć se čeka


Bašte u Sarajevu prazne su u martu zbog zatvorenih restorana i kafića, ne samo zbog snijega
Bašte u Sarajevu prazne su u martu zbog zatvorenih restorana i kafića, ne samo zbog snijega

Mladen iz Banjaluke do 18. marta radio je kao konobar u jednom ugostiteljskom lokalu. Više ne radi, od kada je stupila na snagu zabrana rada svih ugostiteljskih objekata, a ugovor o radu koji mu ističe 31. marta neće biti produžen. Živi sa majkom i očuhom koji također ne rade, pa je u strahu kako će platiti račune za komunalne usluge i rentu za stan, jer žive kao podstanari.

"Trenutno imamo nekih zaliha što smo kupili ranije i nešto malo novca pa za sada guramo nekako. Ako se ovo nastavi probaću tražiti pomoć od svojih iz inostranstva, jedini je to način da se porodično pomažemo između sebe, ne znam kako drugačije. Ta zadnja plata što mi treba leći otići će za kiriju", priča Mladen za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.


U sličnoj situaciji je i Banjalučanin Miloš Kuprešanin, diplomirani gastronom koji radi kao profesionalni kuvar. Za RSE priča kako je 5. marta trebao za Frankfurt, jer je tamo imao ugovoren posao u restoranu jednog hotela. Međutim, kako kaže, pandemija korona virusa je zatvorila granice, sada posla nema ni u Banjaluci, a strahuje šta će biti ako se ovakvo stanje nastavi.

"Sad se gomilaju zalihe što se tiče novca i hrane, ko koliko ima. E, za jedno mjesec dana moja je neka prognoza, biće baš teško. Možda će biti robe za kupiti, ali neće biti novca. Ja sam već pri kraju, gotovo je", ističe Kuprešanin.

Da bi olakšao nastalu situaciju kaže da se obraćao banci za prolongiranje otplate rate kredita.

"Ja sam otišao u banku, majka moja tamo prima penziju i ima kredit, da kažem možete li nam prolongirati mjesec-dva dio rate ili glavnice. Oni su nam rekli: 'Mi ništa nismo dobili, mi ništa ne znamo, penzije će biti redovne. Napišite Vi zahtjev upravi, predajte, pa ćemo mi razmotriti i javiti Vam'. Nije to neka cifra, ali u ovoj situaciji puno pomaže, jer ja ne radim, a ta penzija je sada nama sav izvor prihoda i koliko je još takvih", pojašnjava Kuprešanin.

Desetine hiljada radnika pogođeni zabranom rada

Žaljko Tatić, predsjednik Udruženja radnika u ugostiteljstvu i turizmu Republike Srpske, kaže da u ovoj branši razumiju mjere koje su donesene radi sprečavanja širenja virusa korona, ali ističe da je ova branša i najviše pogođena zabranom rada.

Primjera radi, priča, kako samo u Banjaluci ima oko 1.000 ugostiteljskih objekata sa preko 6.000 radnika, a na to, ističe, dolazi još duplo više onih iz vezanih djelatnosti i članova njihovih porodica koji žive od toga. Procjenjuje da u BiH ima oko 50.000 radnika u ugostiteljstvu i turizmu koji su direktno pogođeni zabranom rada.

Socijalni problemi

Neophodne su hitne mjere vlasti na svim nivoima, jer ako se ovakvo stanje nastavi, doći će do velikih socijalnih problema, ocjenjuje Tatić.

"Nažalost, već su ljudi krenuli da dobijaju otkaze, veliki su nameti države privatnicima, a država ne poduzima ništa. Mi smo tražili da se oslobodimo svih plaćanja naredna tri mjeseca, ali država to neće, jer oni onda ne bi mogli da dobiju plate", smatra Tatić.

Tatić postavlja pitanje - šta će se desiti ukoliko ova situacija potraje?

"Ukoliko ovo potraje i u maju, i ukoliko 50.000 ne bude dobijalo svoje plate, šta će se desiti? Imaćemo, nažalost, socijalni problem. Nešto sam pročitao u vijestima da se država zadužuje. Pa, lako je državi da se zadužuje, ali zbog čega, da isplate sebi plate, a ne da pomogne realnom sektoru i privredi. Znate da realni sektor u BiH radi i puni budžete i oni tako dobijaju plate", ističe Tatić za RSE.

Nećemo otpuštati radnike, ali obezbijedite nam da radimo, poručuju hotelijeri
Nećemo otpuštati radnike, ali obezbijedite nam da radimo, poručuju hotelijeri

Šta traže hotelijeri i vlasnici restorana?

Amir Hadžić, predsjednik Udruženja hotelijera i restoratera Bosne i Hercegovine kaže za RSE da vlasti stidljivo pokušavaju da prebace odgovornost na poslodavce, ali za razliku od njih ne nude konkretne mjere.

"Da, nećemo otpuštati radnike, ali obezbijedite nam da radimo. Kako? Ako ste zatvorili granice i izdali nama rješenja o zabrani rada, onda ste trebali naše radnike preuzeti vi, i da im obezbijedite ono što bi trebalo", poručuje Hadžić vlastima.

Hadžić dodaje da su oni poslali nadležnima konkretne mjere i sada čekaju odgovore.

"Da nas bar oslobode obaveze doprinosa iz ličnih dohodaka, pa da nas oslobode kojekakvih parafiskalnih nameta i taksi. Da se država odrekne kirije za poslovne prostore koji su u njenom vlasništvu za vrijeme ove krize. Znate, ovi veći poslodavci u turističko-ugostiteljskoj branši su kreditno zaduženi, objekat ne radi šta će sad! Da makar vide sa bankama nekakav moratorijum na otplatu kredita država bi to trebala isposlovati kod banaka", pojašnjava Hadžić.

Novi krediti za isplatu plata

U međuvremenu, dok se čekaju konkretni potezi vlasti, privrednici se snalaze na razne načine.

Tako je Irmam Džanić, ugostitelj iz Banjaluke, dogovorio sa bankom da mu odloži plaćanje kreditnih obaveza na nekoliko mjeseci, te je podigao novi kredit od 10.000 evra da bi mogao isplaćivati plate radnicima ukoliko kriza potraje.

"Moram razmišljati o svojim radnicima. Nemaju oni primanja, a trebaju platiti kirije, račune svašta nešto. Digao sam 20.000 maraka (10.000 evra) i to ću čuvati za njih, ako ovo potraje dva-tri mjeseca, da imamo za plate. Kako bude meni, biće i njima, tako da ne trpi niko ništa, jer nemaju sad oni ni bakšiša, nemaju ničega. Iako su kod mene, inače, dobre plate, džaba kad nema prihoda. Zato sam došao na ovu ideju i da budemo svi pokriveni makar tri-četiri mjeseca", priča Džanić.

Novi krediti jedan su od načina za neke privrednike da ne otpuste radnike
Novi krediti jedan su od načina za neke privrednike da ne otpuste radnike

Nema podataka o otpuštenima

Tačan broj ljudi koji su od početka pandemije virusa korona i uvođenja vanrednih mjera ostali bez posla u BiH još nije poznat.

Prema riječima Fadila Novalića, premijera Federacije BiH (FBiH) sa press konferencije održane 26. marta u Sarajevu, do tog datuma u martu je bez posla u Federaciji BiH ostalo 3543 radnika.

Za sada Vlada Federacije BiH nije donijela konkretne mjere za pomoć privredi, ali su na sjednici održanoj 16. marta usvojili određene preporuke.

Preporuke Vlade Federacije BiH

Jedna od njih upućena je poreskim obveznicima da upute zahtjeve Poreznoj upravi FBiH za umanjenje akontacije poreza na dobit. Poreznoj upravi FBiH je preporučeno da prihvata zahtjeve za reprogramiranje duga po sporazumima o izmirenju porezne obaveze odgođenim ili plaćanjem u ratama upućenim od poreznih obveznika, kojima se smanjuje iznos rate ili produžava period plaćanja.

Obećano je i formiranje"Jamstvenog/Garantnog fonda" iz kojeg bi se davala garancija bankama za nove kredite za likvidnost privrednim subjektima (za obrtna sredstva, plaće zaposlenima i slično), prioritetno sektorima koji su najugroženiji od posljedica pandemije COVID-19.

Vlada Federacije BiH obećala je razmotriti i mogućnost formiranja posebnih kreditnih linija za tekuću likvidnost u saradnji s međunarodnim finansijskim institucijama (nabavka repromaterijala i plaćanje javnih prihoda i doprinosa) pod povoljnim kamatnim stopama, s prihvatljivim rokom otplate i uz period.

Mjere Vlade Republike Srpske

Sa druge strane, Vlada Republike Srpske je na sjednici održanoj 26. marta u Banjaluci, usvojila određene mjere za koje je entitetski premijer Radovan Višković rekao da će pomoći privredi poput odgode određenih obaveza do 30. juna.

"Obaveze po osnovu poreza na dobit i sve naknade koje proističu iz završnog računa iz 2019. godine koji su privredni subjekti u Republici Srpskoj po zakonu bili obavezni da izvrše do 31. marta 2020. privremeno se odgađaju do 30. juna. Obaveza po osnovu poreza na dohodak po godišnjoj poreskoj prijavi za porez na dohodak za 2019. godinu, koja dospijeva za plaćanje 31. marta, se privremeno odgađa do 30. juna", rekao je Višković 26. marta u Banjaluci, nakon sjednice entitetske Vlade.

Stavljen je moratorij na otplate kredita Investiciono razvojne banke Republike Srpske u naredna tri mjeseca, kao i odricanje dijela plate članova Vlade, a data je preporuka i rukovodiocima i radnicima u javnom sektoru da se dobrovoljno odreknu dijela svojih neto primanja. Ova sredstva trebala bi se uplatiti u Fond solidarnosti.

Iz Vlade RS je preporučeno svima koji su pogođeni mjerama za zabranu rada, da radnicima isplate neto plate, a da će budžet snositi iznose poreza i doprinosa na te plate u toku trajanja mjera zabrane rada.

Međutim, iz ugostiteljsko-turističkog sektora smatraju da ove mjere nisu dovoljne, jer će morati izmiriti svoje obaveze kada prođe pandemija i kada počnu sa normalnim radom.

Srbija: Otkazi pre nego je država donela mere

Već je sasvim izvesno da korona virus nije napao samo ljude nego i ekonomije sveta. Otpuštanja radnika, iako ne masovna, počela su i u Srbiji. Stoga je predsednik države Aleksandar Vučić najavio set ekonomskih mera kako bi privreda i radna mesta preživela krizu.

Merama su, međutim, prethodili otkazi.

Čak šezdeset odsto njih otpustio je 24. marta Ivica Tončev, vlasnik hotela "Nais", na autoputu Beograd – Niš. Tončev je funkcioner Socijalističke partije Srbije, koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne stranke i državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, istovremeno, je na svom Instagram profilu poručio da Tončev na to ima pravo, ali da zbog toga "neće imati nikakvu podršku države Srbije”. Vlasnik "Naisa" se istog dana izvinio predsedniku i vratio otpuštene radnike na platni spisak.

"Dobili smo zarade za polovinu tekućeg meseca, ali ne i informaciju da li ćemo se ikada više vratiti na posao", kaže Stevan Miletić iz Beograda (Fotografija: Knez Mihailova, mart 2020).
"Dobili smo zarade za polovinu tekućeg meseca, ali ne i informaciju da li ćemo se ikada više vratiti na posao", kaže Stevan Miletić iz Beograda (Fotografija: Knez Mihailova, mart 2020).

Slučajevi se ređaju

Stevan Miletić je radio u ugostiteljskom objektu u poznatoj beogradskoj četvrti Savamala. Kada su nakon uvođenja vanrednog stanja 15. marta svi hoteli, restorani i kafići zbog epidemije korona virusa zatvoreni, poslodavac ga je, uz sve ostale kolege, poslao na prinudni odmor.

"Dobili smo zarade za polovinu tekućeg meseca, ali ne i informaciju da li ćemo se ikada više vratiti na posao", kaže ovaj mladić za RSE.

Na ulici, bez primanja i zdravstvenog osiguranja ostao je 19. marta jedan broj zaposlenih u beogradskoj kompaniji "Globalkom", uprkos tome što im je menadžment, samo par dana pre nego što ih je otpustio, obećao da otkaza neće biti i da će, uz umanjene radne sate i zarade, raditi od kuće. Jedan od njih je Miloš Marković.

"Dao nam je samo usmeno obećanje da ćemo posle vanrednog stanja biti vraćeni na posao. S obzirom da je već u februaru plata kasnila, već mi je tada sve postalo sumnjivo. Nisam siguran da će nam isplatiti martovsku zaradu", kaže on za RSE.

Njegov kolega Mihailo Nikitović kaže da nisu hteli da ih otpuste kao tehnološki višak, jer bi to značilo da bi morali da ih vrate na posao nakon krize.

"Tražili smo da ostanemo na radnim mestima samo uz minimalac, ali ni to nije prihvaćeno", kaže on za RSE.

Otpuštena je i Nikitovićeva koleginica koja je samohrana majka dvoje dece. Plašeći se da neće dobiti martovsku zaradu, nije pristala da otkrije svoj identitet. Za RSE kaže da je menadžment kompanije toliko žurno krenuo da otpušta zaposlene, da je propustio da ih sve o tome obavesti.

"Najpre su nam ponudili sporazumni raskid ugovora što nismo prihvatili jer ne bismo imali nikakvu naknadu za nezaposlene", kaže ona za RSE.

Njena, koleginica koja je takođe želela da ostane anonimna, za RSE kaže da im je uprava, samo nekoliko sati pre nego što im je saopštila da će dobiti otkaze, izdala potvrde da mogu da se kreću posle policijskog časa. Radio Slobodna Evropa imala je uvid u te potvrde, kao i u potonje otkaze.

Menadžer u "Globalkomu"Aleksandar Trajković, u kratkom telefonskom razgovoru saslušao je pitanja RSE i samo kratko poručio da nema komentar.

Samo u jednoj sedmici 892 otkaza

Prema rečima ministra rada Zorana Đorđevića, samo u jednoj sedmici – od 24. do 27. marta - 892 ljudi koji su dobili otkaze obratilo se Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Ministarstvu za rad.

Presednik Srbije rekao je da će na pomoć moći da računaju samo oni koji nisu otpustili više od 10 odsto radnika
Presednik Srbije rekao je da će na pomoć moći da računaju samo oni koji nisu otpustili više od 10 odsto radnika

Dva dana kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će sve firme, svi preduzetnici, mikro i mala preduzeća dobiti već za mesec dana pun minimalac za tri meseca, makar epidemija i ne trajala toliko.

"To će državu koštati 700 miliona evra", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 29. marta, gostujući na Televiziji Prva.

"Želimo da pomognemo preduzetnicima da prežive, ali na to će moći da računaju samo oni koji nisu otpustili više od 10 odsto radnika… Želimo da ne otpuštaju radnike, pa ćemo da im pomognemo", rekao je Vučić i dodao da će gledati da javni dug nijednog trenutka ne pređe 60 odsto.

Paket za oporavak privrede

Vučić je izjavio da Srbija ima višak novca u budžetu i da je u paketu mera za oporavak privrede više od pet milijardi evra. Istakao je da će kroz taj program mera biti pružena pomoć privredi, kako malim i srednjim, tako i velikim preduzećima.

Država oćekuje u sistem dve milijarde evra od banaka
Država oćekuje u sistem dve milijarde evra od banaka

Precizirao je da će država pomoći oporavak privrede na tri načina finansiranja: unutrašnjim budžetskim rezervama, zaduživanjem na unutrašnjem i na međunarodnom tržištu kapitala, a prvi put će zemlja uvesti i korporativne obveznice velikih preduzeća.

Dodao je i da će biti odloženo plaćanje poreza i doprinosa, kao i akontacija poreza na dobit na sledeću godinu.

Druga mera, potrebna za likvidnost i deo solventnosti srednjih, ali posebno malih i mikro preduzeća, jeste, kako je naveo, garantni fond, preko kojeg će banke ubaciti u sistem dve milijarde evra:

"Dve milijarde evra banke će morati da tresnu u sistem, a od toga mi preuzimamo odgovornost između 480 miliona i 600 miliona, oko 550 miliona da se dogovorimo sa bankama, što je milijardu i 250 miliona da se finansiraju mali", rekao je Vučić, dodavši da će država biti garant tri godine.

Kako je zvanično najavljeno, ceo program ekonomskih mera za oporavak srpske ekonomije koja je pogođena situacijom sa virusom korona će biti objavljen 31. marta.

Promena odluka o otkazima

Neki poslodavci su, verovatno, nakon što su čuli mere koje je šef države već obelodanio, promenili odluke o otkazima koje su zaposlenima već uručili.

Iz minuta u minut o korona virusu u svetu

Miša Mitrović, vlasnik kompanije "Globalkom" iz prvog dela priče, poslao je 30. marta sledeću poruku Radiju Slobodna Evropa: "Usled novih dešavanja, odlučili smo se da zadržimo sve zaposlene, tako da kod nas neće biti otpuštanja."

Odahnuće, sasvim je sigurno, i oni koji ni pre objave državnih podsticajnih mera, uprkos drastičnom padu prihoda, nisu otpustili svoje zaposlene.

Biljana Stanojević je vlasnica turističke agencije "Atos plus" iz Kragujevca koja ima četvoro zaposlenih. Njen posao je potpuno paralisan, jer su svi turistički aranžmani do 15. maja stopirani, a zabrana putovanja verovatno će biti produžena.

"U takvoj bezizlaznoj situaciji ostaje nam samo da se nadamo pomoći države, kako bismo sačuvali svoje male biznise i poštedeli zaposlene od otkaza", rekla je Stanojević za RSE pre nego što su predstavljene ekonomske mere pomoći privredi.

Kragujevčanka Tanja Stanković, zaposlena u jednoj gradskoj firmi, ne radi od 20. marta, ali ona i još četiri koleginice nisu ostale bez posla.

"Nije nam dala otkaze. Martovsku platu treba da primimo 1. aprila, ali s obzirom da ne radimo od 20. marta, videćemo kolika će biti", kaže Stanković za RSE.

Na čekanju 67.000 radnika

U Srbiji je trenutno 67.000 radnika koji su "na čekanju" i koji ne rade, a oko 168 kompanija je zaustavilo proizvodnju, usled proglašenja pandemije korona virusa, izjavio je 26. marta na on-line konferenciji Srpske asocijacije menadžera (SAM) direktor Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Mihailo Vesović.

Stoga je neophodno poresko rasterećenje privrede, pokrivanje dela troškova zarada za zaposlene i stvaranje uslova za povećanje likvidnosti firmi, upozorio je tom prilikom Vesović.

Fiskalni savet je pre nekoliko dana saopštio da podržava jednokratno i privremeno povećanje budžetskog deficita i javnog duga, dok traje kriza, što znači da je opravdano da država deo novca iz budžeta opredeli za finansijsku podršku i poreske olakšice ekonomski ugroženim delovima privrede.

Tom pozivu se pridružila i Unija poslodavaca Srbije (UPS). Njen počasni predsednik Nebojša Atanacković rekao je za RSE da Vlada Srbije mora imati jednak pristup javnom i privatnom sektoru.

"Nadam se da će Vlada Srbije pomoći podjednako sve privredne subjekte, a u Srbiji ih ima 400.000 registrovanih, i da će iste mere važiti za sve bez diskriminacije", naveo je Atanacković.

Predlozi sindikata

Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković za RSE je izjavio da "treba napraviti kompenzacione fondove koji će pomoći i malim firmama da prežive".

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata među prvima je tražila od Vlade privremeno smanjenje poreza i doprinosa na zarade i konkretnu ponudu olakšica i finansijske podrške kako bi privatni sektor znao s čim da računa tokom vanrednog stanja, kada a će prihodi kritično presušiti, izjavila je za RSE čelnica ove sindikalne organizacije Ranka Savić.

Govoreći o kršenju radnih prava, ona je oštre kritike uputila i delu privatnog sektora koji je pokazao izuzetnu "ekspeditivnost" u umanjenju isplata zaposlenima za februar mesec, kada se još uvek normalno radilo.

Susedne zemlje

U zemljama u okruženju vlade su još pre izašle sa konkretnim merama finansijske podrške privredi.

Slovenačka vlada je uskladila paket zakona finansijskih i poreskih olakšica i subvencija za privredu i građane pogođene epidemijom koronavirusa i odlučila da prvobitno planiranu pomoć od dve milijarde poveća na tri.

Hrvatska je usvojila 63 takve mere, među kojima je i garancija države svim zaposlenima u privredi bar minimalnog ličnog dohotka dok traje kriza.

I U Crnoj Gori je pre deset dana usvojen paket mera za sanaciju privrednih posledica pandemije, među kojima su odlaganje plaćanja kredita za privredu i građane na tri meseca, odloženo plaćanje poreza, tri miliona evra pomoći privredi i milion evra pomoći najugroženijima.

Makedonija je oslobodila poslodavce plaćanja poreza i doprinosa na zarade u periodu od tri meseca. Uz to je na sebe preuzela isplatu plate jednom od roditelja koji čuva decu.

XS
SM
MD
LG