Dostupni linkovi

logo-print

Kijev traži sednicu Saveta bezbednosti, Janukovič krivi Zapad


Ukrajinski parlament je zatražio sednicu Saveta bezbednosti UN nakon što su naoružana lica u ruskim uniformama u petak rano ujutro preuzela kontrolu nad dva aerodroma na Krimu. Zvanični Kijev je optužio ruske snage za "invaziju i okupaciju", ali je ruska Crnomorska flota demantovala da su njeni pripadnici učestvovali u zauzimanju aerodroma. U međuvremenu se smenjeni ukrajinski predsednik Viktor Janukovič oglasio, te za krizu u Ukajini okrivio Zapad.

Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov je osudio zauzimanje aerodroma na Krimu, rekavši da je to oružana okupacija. To je, kako je dodao, "direktna provokacija za krvoproliće na teritoriji jedne suverene države".

Avakov je rekao da naoružane ruske jedinice blokiraju vojni aerodrom u Belbeku u Sevastopolju, gde se nalaze pripadnici ukrajinske vojske i pograničnih snaga. Naoružana lica kontrolišu i aerodrom u glavnom gradu Krima Simferopolju, mada putnički saobraćaj nije u potpunosti obustavljen.

Predsednik ukrajinskog parlamenta i vršilac dužnosti šefa države Oleksandr Turčinov apelovao je na Rusiju da obustavi poteze koji podrivaju suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i odustane od podrške bilo kom obliku separatizma u Ukrajini.

Sa naše strane, ukrajinski parlament obećava da će u potpunosti poštovati prava građana ruske nacionalnosti, uključujući i o jeziku, a koja su garantovana ukrajinskim ustavom i međunarodnim ugovorima”.

Oleksander Turčinov

Oleksander Turčinov

Turčinov je zatražio i uključivanje Saveta bezbednosti UN: “Mi tražimo garancije onih zemalja koje su potpisale Memorandum iz Budimpešte i apelujemo na Savet bezbednosti da prati situaciju u graničnim područjima Ukrajine, uključujući i u autonomnoj republici Krim, gde sadašnja situacija može predstavljati opasnost po međunarodni mir i stabilnost”.

Poslanici ukrajinskog parlamenta (Verhovna rada) su u petak usvojili rezoluciju kojom se od Saveta bezbednosti traži zakazivanje sednice.

SAD, Velika Britanija i Rusija su garanti nezavisnosti Ukrajine na Memorandumu iz Budimpešte potpisanom 1994, nakon što je ta zemlja odustala od svog nuklearnog naoružanja.

Istovremeno, ruska Crnomorska flota demantovala je da su njene snage umešane u zauzimanje ili blokadu vojnog aerodroma "Belbek". U saopštenju se dodaje da su pojačane mere "antiterorističkih jedinica" radi zaštite područja u kojima se na Krimu nalaze delovi Flote, gde žive njeni pripadnici i porodice "imajući u vidu nestabilnu situaciju".

Na Krimu oko 50 naoružanih osoba patrolira na aerodromom u Simferopolju. Nije zauzet putnički terminal i za sada se obavlja avio-saobraćaj. Oni na uniformama imaju ista obeležja kao protivnici novih ukrajinskih vlasti, koji su prethodno zauzeli sedišta gradskih vlasti i pokrajinskog parlamenta u Simferopolju na Krimu i istakli zastave Rusije.

Ispred aerodroma je i desetak proruskih civila. Jedan od njih, koji se predstavio kao Vladimir, kaže da im je namera da spreče "radikale da dođu sa zapada Ukrajine".

„Na aerodromu smo kako bi smo obezbedili red i mir. Ne želimo radikale u avionima koji dolaze iz Kijeva. Ne želimo ljude iz Ukrajine koji bi da dođu da izazivaju nevolje.“

Vladimir, jedan od civila koji zajedno sa 50-ak naoružanih, maskiranih ljudi, od petka ujutro patrolira u blizini aerodroma u Simferopolju, dalje dodaje:

Ovo je naša inicijativa, čiji je cilj da spreči da se plamen proširi na Krim. Zato ne želimo da radikalizam dođe ovde, ne želimo fašizam na Krimu. Želimo mir.“

Parlament Krima u četvrtak je najavio održavanje referenduma o budućnosti
te autonomne oblasti u sastavu Ukrajine, u kojoj većinu stanovništva čine Rusi. Krim je bio u sastavu Rusije do 1954, kada je pripojen Ukrajini. Sevatsopolj, na Krimu, i dalje je sedište crnomorske flote ruske mornarice.

Janukovič: Nisu me zbacili s vlasti

Smenjeni predsednik Ukrajine Viktor Janukovič izjavio je u petak u Rostovu na Donu da namerava da "produži borbu za budućnost Ukrajine protiv onih koji strahom i terorom nameravaju da osedlaju Ukrajinu".


Na konferenciji za novinare, Janukovič je rekao da "niko nije njega zbacio sa vlasti", već da je bio prinuđen da napusti Ukrajinu, jer je postojala opasnost za njegov život".

On je kazao da vlast u Ukrajini pokušavaju da zauzmu "fašisti" koji predstavljaju manjinu u Ukrajini, i dodao da se zalaže za realizaciju sporazuma između njega i opozicije od 21. februara.

Prema njegovim rečima, ukrajinski parlament nelegitiman, a glasanje je obavljeno pod pritiskom "militanata" sa "Majdana".

Za krizu je okrivio Zapad koji, prema njegovim rečima, "ohrabruje" demonstrante.

Janukovič je istakao da neće tražiti vojnu pomoć Rusije za rešavanje situacije u Ukrajini, i da Krim treba da ostane u sastavu Ukrajine.

“Krim treba da ostane u sastavu Ukrajine, uz široku autonomiju", rekao je Janukovič na konferenciji za novinare.

Janukovič je dodao da Ukrajina "treba da ostane jedinstvena I nedeljiva" i pozvao da se "izbegne krvoproliće".

Prema njegovim rečima, bezakonje i haos usledili su nakon sporazuma koji je potpisao sa svojim protivnicima u petak, 21. februara, a koji su isposlovale zemlje EU. On je istog dana napustio Kijev.

Janukovič je rekao da se nije susreo sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom nakon što je napustio Ukrajinu, već su razgovarali telefonom i dogovorili susret.

Na pitanje novinara da li ga je "sramota" zbog ukrajinske krize, on je odgovorio potvrdno.

Janukovič je rekao da su nelegalni predsednički izbori koji su u Ukrajini raspisani za 25. maj i da će se vratiti u Ukrajinu kada bude dobio međunarodne garancije za svoju bezbednost.

Duma: Predlog zakona o aneksiji

Ruskoj Državnoj dumi u petak su dostavljeni predlozi zakona za pojednostavljenje procedure za priključenje delova stranih država Rusiji i za ubrzanje postupka za davanje državljanstva Rusije Ukrajincima.

Predloge je dostavila stranka Pravedna Rusija, bliska Kremlju, odnosno njen lider Sergej Mironov.

U objašnjenju se navodi da je cilj zimene zakona o državljanstvu "podrška bratskom narodu Ukrajine, posebno onima koji govore ruski jezik, a koji su se našli bez zaštite".

U predlogu drugog zakona se navodi da odluka o pripajanju novih teritorija Rusiji može biti doneta na referendumu, ako se ne može zaključiti odgovarajući sporazum "zbog odsustva efikasne suverene vlasti u stranoj državi".

Takva teritorija pripojena Rusiji, imala bi status republike, pokrajine, oblasti, autonomne oblasti ili autonomnog okruga, navodi se u predlogu.

Nikolai Valujev, poslanik u ruskoj Dumi u Sevastopolju 27. februar 2014

Nikolai Valujev, poslanik u ruskoj Dumi u Sevastopolju 27. februar 2014

Ruski dnevnik Komersant podseća da je prvi potpredsednik Dume, član vladajuće Jedinstvene Rusije Aleksandar Žukov u četvrtak izjavio da ne samo poslanici, već i administracija predsednika i vlada razrađuju pitanje pojednostavljivanja davanja ruskog državljanstva građanima Zajednice nezavisnih država.

U Dumi naglašavaju da će dalji koraci, koje može da preduzme Moskva zavisiti od Kijeva i ne skrivaju da zakonski projekti, usmereni prema Ukrajini mogu postati samo "sredstvo pritiska" na nove vlasti u Kijevu, navodi Komersant.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije istaklo je značaj ispunjavanja obaveza iz Sporazuma o regulisanju krize u Ukrajini od 21. februara i istaklo da je Rusija
spremna za "poštenu saradnju".

Sporazum koji su osvedočili ministri spoljnih poslova Njemačke, Poljske i Francuske, još se ne poštuje i ministrastvo spoljnih poslova Rusije apeluje na strane partnere, koji su od početka podsticali nastupe opozicije, pokrenuli i podržali Sporazum, da u
punoj meri shvate svoju odgovornost za njegovu realizaciju.

MIP Rusije navodi i da, kada NATO počinje da razmatra situaciju u Ukrajini, ovim šalje pogrešnu poruku i apeluje da se odustane od "provokativnih izjava i da se poštuje vanblokovski status Ukrajine".

U opštoj kritici revolucije u Ukrajini, na udaru ruskih zvaničnika i medija našla se i popularna ukrajinska grupa Okean Elzi, koja je aktivno učestvovala na protestima u Kijevu. Kao posledica toga, koncert grupe Okean Elzi, koja je uvek punila
ruske koncertne sale, zakazan za 31. mart u Ledenom dvorcu Sankt Peterburgu, neće biti održan.

Poslanik parlamenta Sankt Peterburga, poznat po populističkim stavovima, Vitalij Milonov, predložio je da se zabrani gostovanje grupe u Rusiji, jer imaju "antiruske i rusofobne stavove".

U pismu ministru kulture Rusije Vladimiru Medinskom, Milonov je predložio da se na spisak nepoželjnih gostiju iz inostranstva uvrsti lider Okean Elzi Svjatoslav Vakarčuk, "kao aktivni i nepomirljivi protivnik ruske države".

Lider Liberalno demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski otišao je dalje - predložio je da se svim ukrajinskim muzičarima sa antiruskim pogledima zabrani ulazak u Rusiju. U njegovu nemilost su odmah pali Okean Elzi i pevačica Ruslana.

Sviatoslav Vakarčuk

Sviatoslav Vakarčuk

Vakarčuk se branio da nije nacionalista, ali to nije pomoglo da koncert grupe ne bude zabranjen. Uprava Ledenog dvorca je samo saopštila da koncerta neće biti, ne njihovom krivicom.

Komentarisući tu odluku, Vakarčuk je na svom tviteru objavio hit pesmu Okean Elzi "Neću se predati bez boja". On je zahvalio ruskim muzičarima za podršku, a ruskim poslanicima obećao nagradu od milion ruskih rubalja ako pokažu video koji dokazuje njegovu antirusku poziciju.

Na optužbe o nacionalizmu, Svjatoslav Vakarčuk je odgovorio filozofski: "Ako nacionalistom nazivaju onog čiji je omiljeni pisac Čehov, ja sam nacionalista. Ako onoga koji peva u grupi gde su dvojica muzičara Srbi, a jedan pola Rus, pola Tatarin, onda sam ja, naravno, nacionalista".

Ograničeno podizanje novca

U međuvremenu, Ukrajina se osim političke suočava i sa teškom ekonomskom krizom. Centralna banka ograničila je iznos domaće valute hrivnje na 15.000 (1.095 evra) koliko dnevno može da se podigne sa računa iz banaka u toj zemlji. Ukrajinska valuta izgubila je četvrtinu vrednosti od početka godine, dok je zemlja na ivici bankrota.

Predsednik prelazne vlade Arsenij Jacenjuk izjavio je da javni dug Ukrajine iznosi 75 milijardi dolara, što je duplo u odnosu na visinu duga iz "2010, kada je (predsednik Viktor) Janukovič došao na vlast". Nova vlast, postavljena posle zbacivanja Janukoviča, navodi da Ukrajini treba 35 milijardi dolara ove i iduće godine, i traži
organizovanje međunarodne donatorske konferencije.

Švajcarske vlasti saopštile su u petak da su pokrenule krivičnu istragu protiv smenjenog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i njegovog sina Aleksandra zbog pranja novca i da su zamrzle njihovu imovinu u zemlji.

"Glavni tužilac Iv Bertosa i članovi finansijske policije izveli su pretragu juče ujutro u prostorijama kompanije koju poseduje Alaksandar Janukovič", saopštila je kancelarija tužilaštva u Ženevi.

Tokom pretrage su zaplenjeni dokumenti.

Švajcarski Federalni savet, u kojem su predsednik i šest ministara, saopštio je da je odlučio da blokira u Švajcarskoj svu imovinu Janukoviča i njemu bliskih ljudi.

Savet navodi da "želi da izbegne rizik zlouptrebe ukrajinske državne imovine".

Procenjuje se da Aleksandar Janukovič ima bogatstvo veće od 500 miliona dolara, a u Ženevi ima trgovinsko predzeće "Mako trejding", specijalizovano za prodaju ukrajinskog uglja. U Švajcarskoj je bio aktivan i u trgovini ukrajinskim žitaricama.

Na listi ukrajinskih zvaničnika čija su sredstva zamrznuta su i dva bivša premijera i više ministara.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG