Dostupni linkovi

logo-print

Ukrajina: Izazovi tek predstoje


Poternica za Viktorom Janukovičem

Poternica za Viktorom Janukovičem

Ukrajini predstoji težak i neizvestan period. Njene protivrečnosti i problemi su složeniji nego uobičajene i pojednostavljene podele na zapadni deo zemlje koji je naklonjen EU, gde živi znatan broj unijata koji govore ukrajinski – i istočni deo koji je okrenut Moskvi, u kome prevladava teška industrija i govori se ruski.

Nezadovoljstvo endemskom korupcijom i nepotizmom, nepostojanjem subvencija za gas, hroničnom nejednakošću – nije ograničeno samo na zapad Ukrajine. Postavlja se i pitanje šta znači pojam “proevropski” u kontekstu poslednjih zbivanja u Ukrajini, piše “Obzerver” (Observer).

Jedna od crta ukrajinske krize je i da su protesti i nasilje bili deo procesa političkih nagodbi tako što su nakon sukoba sledili pregovori, navodni sporazumi koji su ubrzo padali u vodu a nasilje se pojačavalo.

Sve to čini stanje u Ukrajini krhkim i nestabilnim. Jedan od najvećih izazova je hoće li zemlja opstati, imajući u vidu saopštenja u nedelju političara iz pojedinih oblasti na istoku zemlje kao i na Krimu da oni predstavljaju legitimnu vlast kao i pozive da se formiraju milicije. Istovremeno, veoma je važno i kako će se glavnina ukrajinske opozicije postaviti prema malobrojnom ali sve uticajnijem ultranacionalističkom pokretu “Desni sektor”, čiji su pripadnici učestvovali u sukobima na Trgu nezavisnosti sa policijom i tvrde da se naoružavaju.

Proevropske snage u Ukrajini treba da imaju u vidu da bivši režim i dalje uživa značajnu podršku. Prema istraživanjima javnog mnjenja početkom februra, Viktor Janukovič je uživao najveću popularnost u poređenju sa drugim mogućim predsedničkim kandidatima – 21 odsto. Janukovičeva partija neće nestati i u slučaju da on u potpunosti napusti političku scenu, piše “Forin polisi” (Foreign Policy). Naime, ova stranka ima snažno uporište na istoku Ukrajine i malo je verovatno da će se njene pristalice pridružiti demonstrantima u Kijevu. Kada je o predsedničkim izborima, svaki kandidat sa istoka zemlje mogao je da računa na 30-40 odsto ukupnog biračkog tela.

Julija Timošenko

Julija Timošenko

Sledeći problem je vođstvo opozicije. Dobra je vest da je puštena iz zatvora bivša premijerka i jedan od lidera “Narandžaste revolucije” Julija Timošenko, u kome je provela dve godine po optužbi za zloupotrebu položaja. Međutim, treba imati u vidu da su njeni besomučni sukobi kao premijerke sa predsednikom Ukrajine i bliskim saborcem iz “Narandžaste revolucije” Viktorom Juščenkom – otvorili put za izbor Janukoviča 2010. godine, podseća “Obzerver”.

Zato je mnogi opozicioni aktivisti više ne doživljavaju kao heroinu kao nekada i nije jasno kakvu bi ulogu ona mogla imati u novoj administraciji. Zapravo, moguće je rivalstvo između dva njena najbliža saradnika Arsenija Jatsenjuka i vršioca dužnosti šefa države Oleksandra Turčinova. Jatsenjuk je imao aktivniju ulogu tokom protesta, ali Turčinov sada drži poluge vlasti.

Stoga se kao jedan od najozbiljnijih kandidata za šefa države pominje bivši svetski šampion u boksu Vitalij Kličko. Za razliku od mnogih koruptivnih ukrajinskih političara, on nema takvih mrlja, ocenjuje “Bi-Bi-Si” (BBC).

Oleh Tjagnibok, lider ultradesničarske partije “Svoboda” imao je veoma važnu ulogu u protestima. Njene pristalice ističu da su patriote koji žele da iskorene korupciju. “Svoboda” je četvrta po veličini partija u parlamentu i njena baza je u zapadnoj Ukrajini.
Napokon, Ukrajina mora da pronađe balans između Evropske Unije i Rusije sa kojima ima veoma važne političke i ekonomske veze. Stoga, iako je dobro što su raspisani prevremeni izbori, veoma je važno da se izbegne zapaljiva atmosfera i time sukobi i nasilje, zaključuje “Obzerver”.

Rusija i dalje ima adute

Iako je Kremlj na prvi pogled najveći gubitnik ovakvog ishoda tromesečne drame u Ukrajini, on i dalje raspolaže efikasnim i moćnim mehanizmima da pomrsi konce Kijevu, pre svega zbog naklonjenosti južnog i istočnog dela Ukrajine Moskvi. Istovremeno, Kijev itekako zavisi od snabdevanja ruskim energentima. Istovremeno, Ukrajina je veoma upućena na tržište bivšeg Sovjetskog saveza gde izvozi 60 odsto svojih proizvoda.

Reakcija Rusije zavisiće i od poteza novih vlasti. Proteklog vikenda parlament je ukinuo zakon po kome je ruski korišćen kao drugi zvanični jezik u oblastima u kojima živi velik broj Rusa. Ukoliko se nova vlada u Kijevu odluči da okonča ugovor sa Rusijom o iznajmljivanju crnomorske baze koji važi do 2042. godine, onda bi Moskva mogla da reaguje agresivnije, ocenjuje “Gardijan”.

Političke turbulencije u Ukrajini su jedan od najvećih izazova za Vladimira Putina otkako je ponovo izabran za predsednika jer mogu da uzdrmaju i njegovu poziciju na domaćoj sceni a predstavljaju i rizik po bezbednost Rusije, piše “Fajnenšel tajms” (Financial Times).

“Ne mislim da Putin žudi da okupira Krim, ali se stanje u Ukrajini malo zakomplikovalo kada je reč o interesima Rusije”, smatra Dmitrij Trenin iz Karnegijevog centra u Moskvi.

Putin će nastojati da u novonastaloj situaciji igra sa kartama koje su mu ostale na raspolaganju i neće gubiti vreme i energiju da žali za izgubljenim. Međutim, analitičari procenjuju da nije u interesu Rusije da podstiče dalju destabilizaciju Ukrajine, jer bi to onda iziskivalo njenu intervenciju. Istovremeno, u slučaju pogoršanja stanja u Ukrajini još je manja mogućnost da vrati ogroman dug Rusiji za kupovinu gasa.

Putin se boji haosa. U osnovi njegove politike prema Ukrajini nije želja za ekspanzijom, već da se smanji rizik od prelivanja tog haosa na Rusiju”, ističe analitičar iz Moskve Fjodor Lukjanov. Po njegovim rečima, iako Putin nije previše simpatisao Janukoviča, jer ga je smatrao nepouzdanim - podrška u međuvremenu zbačenom ukrajinskom predsedniku činila je “plan A” u ruskoj politici.

Putin je doživeo kao ličnu uvredu držanje Julije Timošenko tokom “Narandžaste revolucije” 2004. godine. Međutim, kada je postala premijerka, njih dvoje su uspostavili dobre odnose. Ona ima snažnu volju i bogata je, što ruski predsednik ceni, ističu analitičari. Međutim, postavlja se pitanje da li posle dve godine provedenih u zatvoru, Timošenkova može da povrati nekadašnje pozicije. Tako da najverovatnije otpada “plan B” i Moskva se mora okrenuti “planu C”.

Ključni Putinov cilj je da ubedi Ukrajinu da uđe u Evropazijsku carinsku uniju. On je itekako svestan da je Kijev ključan za uspeh ovog projekta. Proglašenje nezavisnosti Ukrajine u jesen 1991. bio je fatalan udarac za Sovjetski Savez. Ukoliko sada Ukrajina odbije da uđe u Evroazijsku uniju, ova grupacija nikada ne bi imala ekonomsku snagu koju bi Putin želeo.

Vladimir Putin

Vladimir Putin

Moskva i dalje raspolaže moćnim polugama ubeđivanja. Naime, Ukrajina gotovo u potpunosti zavisi od ruskog gasa, a u međuvremenu je akumulirala ogromne dugove. U zavisnosti od razvoja događaja, Kremlj može da nastavi obećanu kupovinu ukrajinskih obveznica. Putinov plan da privuče Ukrajinu može da pričeka jer nije EU neće žuriti da joj konkretno pomogne, ocenjuje “Vošington post” (The Washington Post).

Istovremeno, ukoliko stanovništvo južnih i istočnih delova Ukrajine – koje je privrženo Rusiji – bude dovedeno u situaciju da se oseća podređeno i obespravljeno, Putin se može odlučiti na akciju. Jedna od mogućih opcija je uspostavljanje posebnih ekonomskih odnosa sa ovim delovima Ukrajine, istovremeo obeshrabrujući trgovinu sa ostatkom zemlje naklonjenom EU.

Eventualna vojna intervencija bila bi veoma rizičan poduhvat po Moskvu, ističu američki i ruski analitičari. Poluostrvo Krim, na kome živi oko 60 Rusa i sedište je ruske crnomorske flote, može biti žarište sukoba, naročito ako lokalni parlament zatraži zaštitu od Kremlja. Analitičarka Julija Latinjina smatra da bi se ruska intervencija mogla izjednačiti sa iračkom invazijom na Kuvajt, što je izazvalo prvi Zalivski rat.

To bi bila pogubna greška”, kazala je Suzan Rajs (Susan Rice), savetnica ameirčkog predsednika za nacionalnu bezbednost.

Hoče li EU primiti Ukrajinu?

Zapadne vlade užurbano nastoje da spreče neželjene posledice revolucije u Ukrajini, obećavajući finansijsku pomoć, čak i članstvo u Evropskoj Uniji pod određenim uslovima, istovremeno iščekujući sa zabrinutošću reakciju ruskog predsednika Vladimira Putina, čiji je štićenik zbačen sa vlasti. Iako pozdravlja neočekivani rasplet u Kijevu, Zapad strahuje od rascepa Ukrajine na prozapadni i proruski deo.

EU i SAD moraju da ponude Ukrajini svu raspoloživu pomoć. Najpre, treba da pošalju jasnu poruku Rusiji da će na odlučno reagovati na bilo kakvu njenu podršku južnim i istočnim delovima Ukrajine za otcepljenjem, kao i da će to rezultirati preispitivanjem odnosa Zapada sa njom, piše “Njujork tajms” (The New York Times).

Ukrajinska kriza nije samo poitička i bez podrške preti joj finansijski bankrot. Kijev se oslanjao na rusku pomoć, pa sada EU i SAD moraju da brzo reaguju i u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom obezbede neophodnu pomoć.

Vitalij Kličko sa Ketrin Ešton u Kijevu

Vitalij Kličko sa Ketrin Ešton u Kijevu

Ključnu ulogu u pomoći Zapada Ukrajina treba da odigra Nemačka. Kancelar Helmut Kol, politički mentor Angele Merkel, zalagao se nakon pada Berlinskog zida da se bivše socijalističke zemlje uključe u Evropsku Uniju u cilju stabilizovanja istočnog susedstva Nemačke. Za sličan pristup se zalagao i njegov naslednik, socijaldemokrata Gerhard Šreder. Međutim, sadašnja kancelarka Angela Merkel, otkako je preuzela dužnost 2005, nije spremna da sledi taj put, zazirući od reakcije Rusije a i nespremnosti da vodi aktivniju spoljnu politiku,konstatuje “Njujork tajms”.

U trenutku kada bi Ukrajina trebalo da okrene novu stranicu svoje istorije, evropski zvaničnici po prvi put od izbijanja krize u novembru pominju mogućnost njenog članstva u EU.

“Nalazimo se na istorijskoj prekretnici i Evropa treba da bude na visini zadatka i ponudi Ukrajini perspektvu članstva na srednje ili duže staze – ako može da ispuni uslove”, kazao je komesar EU za ekonomiju Oli Ren.

Do sada se Brisel zalagao za politiku “istočnog partnerstva” prema Ukrajini i drugim državama na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza – koja podrazumeva u osnovi sporazume o spoljnoj trgovini – ali bez perspektive punopravnog članstva u EU. Upravo je odluka Janukoviča da u novembru odbije potpisivanje ovog ugovora sa EU - u zamenu za ruski kredit od 15 milijardi dolara i sniženje cena gasa – izazvalo proteste.

Međutim, pošto će Rusija, po svoj prilici, obustaviti do daljnjeg kupovinu ukrajinskih obveznica u vrednosti od 15 milijardi dolara (do sada je otkupila tri milijarde dolara), EU je sada pod pritiskom da pomogne Ukrajinu čija je ekonomija na ivici bankrota.
"Spremni smo da obezbedimo značaju finansijsku pomoć, kada se finalizuje političko rešenje, zasnovano na demokratskim principima i nova vlada istinski i ozbiljno angažuje na institucionalnim i ekonomskim reformama”, kazao je Ren.

Takođe, Zapad brine i šarolikost ukrajinske opozicije. Bivša premijerka Julija Timošenko je oslobođena iz zatvora, međutim demonstranti imaju ambivalentan stav prema njoj, jer smatraju da simbolizuje koruptivnu, kao i politiku deoba iz prošlosti.

Ukrajina se suočava sa dva velika rizika u narednom periodu. Prvi je sprečavanje pokušaja da se ugrozi nova vlast koja se uspostavlja, imajući u vidu otpore na jugu i istoku zemlje.

Drugi rizik je novi režim liči na onaj koji je uspostavljen posle “Narandžaste revolucije” 2004, u kome su dominirale stalne političke borbe dojučerašnjih saveznika, međusobne blokade institucija, što je sve dovelo do zastoja u razvoju zemlje, zaključuje “Njujork tajms”.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG