Autor: Sajmon Evans (Rojters), priredio Slobodan Kostić
Kontrast između dva polufinalna meča Svetskog prvenstva nije mogao da bude veći.
Nakon što se Brazil sručio pod pritiskom, a njihova odbrana rasula tokom debakla koji je okončan rezultatom 7:1 u korist razigrane Nemačke, Holandija i Argentina klonili su se jedni drugih u taktičkom nadigravanju koje je okončano pobedom Južnoamerikanaca, ali tek nakon izvođenja penala.
Utakmica će ostati upamćena kao prvo polufinale Svetskog kupa koje je okončano, nakon produžetaka, bez golova.
Ipak, greške, traljava odbrana i nerealizovane akcije donele su mnoga uzbuđenja, dok su organizovanost timova, discplina i taktika dočekani sa mnogo manje uvažavanja od strane nepristrasnih gledalaca.
Havijer Maskerano u sredini, i Pablo Zabaleta na poziciji desnog beka bili su najbolji za Argentinu, dok je Ron Vlar, koji će biti upamćen po neuspešno izvedenom prvom penalu za Holanđane, bio je čvrst poput bedema.
Međutim, šteta je što oba tima nisu imali onaj isti sastojak – kreativnost na sredini terena, koja otvara igru i započinje akcije.
Igrače koji mogu da kontrolišu tempo igre i dodaju “ubistvene lopte” sa sredine teško je naći u modernom fudbalu – “glavni kreativac”, stari “broj 10”, postao je retka vrsta čije se odsustvo oseća više nego bilo šta drugo u ovako skučenim mečevima.
Čitava utakmica pretvorila se u sudar Argentinca Lionela Mesija i holandskog napadača Arjena Robena, tako da je bilo od samog početka jasno da su obojica selektora opredelila za sigurnost da njihovi timovi neće biti kažnjeni nekom očiglednom pretnjom.
Svaki put kada bi Mesi primio loptu, on bi bio brzo blokiran od strane jednog ili više Holanđana – na početku je to bila obaveza Najdžela de Jonga, a nakon što je zamenjen u 62 minutu, tog zadatka se prihvatio Džordi Klasi.
To nije bio prvi put na takmičenju da se Mesi povlačio sve dublje i dublje prema svom golu pokušavajući da uhvati malo prostora, ali ovaj put je holandski trener Luj van Gal bio spreman da zajedno sa de Jongom spreči svaki od tih pokušaja.
Odsustvo Angela di Marie svakako je ogroman gubitak za Argentince, mada je Enco Perez uradio jako mnogo na njegovom mestu, nudeći blještave trenutke na bokovima svog tima.
Na holandskoj strani Vesli Snajder podsetio je da bez obzira što njegova klupska karijera ne ide sasvim po planu, on ostaje jedan od najefikasnijih igrača na sredini terena.
Roben je imao gotovo isti tretman kao Mesi, pokrivan neprekidno, bez obzira da li bi pokušavao da se probije po sredini ili ivicama terena, pri čemu je argentinski selektor Alehandro Sabelja imao jasan plan sa efektnim izmenama igrača koji su imali zadatak da izađu na kraj sa ovim brzonogim napadačem.
Međutim, igra je izgubila svaku draž nakon poluvremena, budući da nijedna od strana više nije želela da preuzme rizik i prebaci nekog dodatnog igrača u napad, tako da je čak i jedan Roben ili Maskerano nisu svojim bravurama uspevali da promene taj utisak.
Izvođenje penala uvek teško pada gubitnicima, ali na osnovu onoga što se videlo u polufinalu, Argentina ima dovoljno potencijala u svom arsenalu da stavi na iskušenje Nemačku u nedeljnom finalu.
Mada nisu sasvim zasijali u Sao Paulu, Gonzalo Iguain i Serhio Aguero više brinu Nemačku nego što je to bio slučaj sa Robinom van Persijem koji je bio poput vlastite senke.
Luj van Gal na kraju odlazi u Englesku gde će preuzeti Mančester junajted, izvlačeći koliko god je mogao od skromnih Holanđana, dok su Sabeli otvorena vrata da se na Marakani ovenča slavom.