Predstavnice nevladine organizacije, poznate po stalnim zahtevima Vladi Srbije za proglašavanje 11. jula Danom sećanja na genocid održale su u sredu akciju "Par cipela - jedan život", kojom su simbolično obeležile 15 godina od genocida nad Bošnjacima u Srebrenici. Zbog pretnji ekstremne desnice, akcija je održana uz jake mere obezbeđenja.
Povodom 15. godina od genocida u Srebrenici Žene u crnom pokrenule su umetničko-aktivističku inicijativu "Par cipela - jedan život", a namera je da se od prikupljenih cipela napravi spomenik žrtvama Srebrenice u Beogradu.
Akcija je održana u najpoznatijoj beogradskoj ulici Knez Mihajlova, a građani su cipele ostavljali duž velikog transparenta "Odgovornost i solidarnost - Žene u crnom za ljudska prava - Žene u crnom protv rata".
Poklanjanje cipela označava prihvatanje činjenice da se u Srebrenici dogodio genocid, kao i saosećanja i solidarnosti sa ubijenima, kaže za RSE koordinatorka Žena u crnom
Staša Zajović. Ona ističe da će grupa nevladinih organizacija i pojedinaca zatražiti od vlasti u Srbiji da obezbedi mesto u Beogradu za podizanje spomenika žrtvama genocida u Srebrenici:
Ubijeni nisu samo mrtve kosti, oni su ljudi čiji su snovi, želje, ljubavi, nemiri ubijeni, kaže Staša Zajović iz Žena u crnom.
kaže ona.
Akcija je održana pod jakim policijskim obezbeđenjem, jer je jedna od najradikalnijih nacionalističkih organizacija “Naši”, na dosada neviđeno ciničan način pozvala je građane da dođu na skup i zbog, kako su naveli, ekonomske krize, uzmu par cipela koje će biti izložene na crnom floru u centru grada.
Incidenata nije bilo, osim što je u blizini mesta na kom su građani ostavljali cipele postavljen je štand na kom je neimenovana organizacija skupljala potpise za raspisivanje referenduma kojim bi se poništila
Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici koju je 31. marta 2010. godine usvojila Skupština Srbije.
Strast za poricanjem
Antroploškinja i teoretičarka kulture
Svetlana Slapšak kaže za RSE da su ovakvi potezi desničarskih grupa očekivani i da je upravo zbog toga svaka aktivnost upućena procesima suočavanja sa prošlošću važna jer u Srbiji postoji zastrašujuće nizak nivo javne i građanske odgovornosti prema onima koji su najviše patili. Ona kaže da se vlast može smatrati najodgovornijom za to što ovakvih aktivnosti nema više i što ovakve akcije ne deluju snažnije:
“Njihova uloga može da se opiše samo rečju – neprocenjivo važna! Ali, sa druge strane imate, upravo, tu situaciju da država njih ispostavlja kao taoce da bi dobila populističku većinu i u tome je glavni problem“, kaže Slapšak.
Socijalni psiholog
Dragan Popadić kaže za RSE da uprkos pretnjama, društvo u Srbiji nema više onu “strast” za poricanjem svega što se desilo u prošlosti, ali da je u isto vreme i politički promiskitetnije u odnosu na ono šta se zastupanjem takvih ideja može dobiti ili izgubiti:
„Bez obzira koliko takva podsećanja imaju efekta, manje nego što mi želimo ili nameravamo, ona nekog efekta imaju! Mada, ja verujem, da i oni koji su ravnodušni prema tome kasnije će poželeti da se i oni proglase saučesnicima takvog obeležavanja“, kaže on.
Podsetimo, slična akciju povodom 15. godišnjice genocida u Srebrenici, pokrenuta je i u Berlinu kriz projekat „Stub srama“. Predviđeno je da se u Potočarima napravi konstrukcija slova „U“ i „N“ u visini od osam metara, od 16.744 cipele kao simbol za 8.372 žrtve.