Dušan Komarčević
Nevladina organizacija "Žene u crnom" te umetničke grupe Škart i Art klinika, obeležili su u ponedeljak uveče na beogradskom Trgu republike 17 godina od genocida nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici 1995. godine.
"Srebrenica je paradigma svih srpskih zločina. Srebrenica je, kao i Aušvic, najdublji moralni problem", poručeno je audio snimkom sa razglasa na skupu, na kojem su aktivistkinje i aktivisti jednočasovnim stajanjem u tišini i akcijom "Jedan par - jedan život" istakli su da su "žaljenje, saosećanje, solidarnost i odgovornost prema žrtvama genocida, preduslov izgradnje pravednog mira, dobrosusedskih odnosa i poverenja u regionu".
Predstavnica Žena u crnom
Staša Zajović izrazila je žaljenje zbog odsustva bilo kakvog govora o genocidu u Srbiji što, kako je ocenila, potvrđuje kontinuitet politike i idelogije koja je dovela do toga. Ona je rekla novinarima da najviši izraz negiranja Srebrenice predstavlja izjava predsednik Srbije
Tomislava Nikolića koja ne samo da negira odluke međunarodnog suda i Haškog tribunala nego pokazuje duboki moralni pad.
"Smatramo da je naša odgovornost - kao civilnog društva, da nikada ne prestanemo da tražimo pravdu za žrtve, da pokažemo da nastavljamo izgradnju spomenika žrtvama genocida, kao i nastojanje da se 11. jul proglasi danom sećanja na genocid, da se shvate razmere i strahote i nepravde učinjene žrtvama i njihovim porodicama", kazala je Staša Zajović.
Zajovićeva je izrazila očekivanje da će vlasti dovesti do moralnog ozdravljenja i dodala da se nada da to neće biti povezano samo sa ispunjenjem međunarodnih obaveza.
Deo transparenata koje su držale aktivistkinje i aktivistix
Deo transparenata koje su držale aktivistkinje i aktivisti
Na skupu, koji je obezbeđivao veliki broj policajaca, aktivisti su nosili transparente sa imenima 8.372 žrtve ubijene tokom nekoliko julskih dana 1995. Za to vreme sa razglasa su emitovane poruke žena iz Srebrenice, koje su pre 17 godina ostale bez svojih sinova, muževa, očeva, ... Neke od njih pozvale su građane Srbije da dođu u Potočare, u memorijalni centar posvećen žrtvama Srebrenice, i da ne zaborave istinu o ovom zločinu.
"Mi znamo da posledice snosi onaj običan narod koji nije ni kriv ni dužan. Ovom prilkom bih željela da se taj narod ogradi od zločina i da sazna istinu od nas - porodica šta se desilo u Srebrenici", poručila je Hajra, jedna od žena Srebrenice, koja je ukazala i da su žrtvama, pošto su ih našli, tela sastavljali deo po deo.
Akcijom "Jedan par - jedan život", koju su izveli članovi umetničkih grupa Škart i Led art, još jednom je od srbijanskih vlasti zatraženo da se žrtvama srebreničkog genocida u Beogradu podigne spomenik. U providnu plastičnu maketu spomenika, aktivisti su ubacivali obuću koju su građani darivali, uz poruke žrtvama. Iz zvaničnih institucija, međutim, do danas je, dve godine otkako je inicijativa za podizanje spomenika pokrenuta, stizao samo negativni odgovor.
"Država nema političku volju ni moralni kapacitet za saosećanje sa žrtvama'", podsetile su Žene u crnom.