Uoči početka nove školske godine u Srbiji se rasplamsala rasprava zbog udžbenika iz istorije za šesti razred osnovne škole. Taj udžbenik je zbog primedbi Srpske pravoslavne crkve i patrijarha Irineja pretrpeo određene korekcije, dok su neki mediji kao sporni detalj izveli to što, kako navode, deca uče da su Srbi oteli Kosovo od Albanaca.
U knjižarama nema udžbenika iz istorije za šesti razred, autora Radeta Mihaljčića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji i redovnog člana Akademije i umetnosti Republike Srpske.
Udžbenik, zapravo nije bio po volji Srpske pravoslavne crkve i partijarha Irineja, pa je SPC “u nastavnoj 2013. i 2014. godini uložila pet primedaba na taj udžbenik, a Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja usvojio je dve. To je prosleđeno Zavodu za udžbenike, kao izdavaču, koji je saopštio da će biti izdato novo izdanje", rekli su u Ministarstvu prosvete.
Novi udžbenik je upravo odštampan, rekla nam je Jelena Ivanović, direktorka Sektora za strategiju i razvoj Zavoda za užbenike.
“Udžbenik je iz 2008. godine i bio je aktuelan do ove školske godine. Dakle, možemo govoriti o udžbeniku koji je staro izdanje. A ono što je sada bitno to je da je Zavod za udžbenike usvojio sve primedbe koje je dobio od Ministarstva prosvete i novi udžbenik je upravo odštampan, trenutno se nalazi u magacinu i trebalo bi za koji dan do kraja nedelje da uđe u maloprodajnu mrežu Zavoda”, kaže Ivanović.
U međuvremenu tabloidi podgrevaju atmosferu naslovima: “Skandalozni udžbenik za šesti razred: Deca uče da su Srbi oteli Kosovo od Albanaca?!” “Zbog udžbenika sa falsifikovanom istorijom: I patrijarh Irinej reagovao!”, pa do “Šestaci neće učiti da su Srbi oteli Kosovo Albancima: Ministarstvo povlači sporni udžbenik!”. Takođe navode da đaci moraju da nauče da “Albanci vode poreklo od starosededalaca na Balkanskom poluostrvu, najverovatnije Ilira, romanizovanih u manjoj meri”, te zaključuju da je teza o “ilirskom poreklu Albanaca samo jedna od nekoliko teorija o poreklu ovog naroda".
Albanci jesu poseban narod
Međutim, urednik u Zavodu za udžbenike Nebojša Jovanović je medijima izjavio da u udžbeniku za istoriju za šesti razred ne postoji ništa što je "faktografski i naučno sporno", a povodom pisanja nekih medija da je "šokantno" da deca uče da su Albanci starosedeoci Balkana od kojih su Srbi oteli zemlju Jovanović je rekao da to u udžbeniku ne piše.
On je naveo da su izdavač i autor usvojili ranije neke primedbe na korišćenu terminologiju i da su u novom izdanju udžbenika preformulisali naziv makedonski Sloveni i Makedonska država. Prema njegovim rečima, jedna od primedaba bila je i da se Albanci tretiraju kao poseban narod i starosedeoci Balkana.
“Bez obzira u kakvim smo mi odnosima s Albancima, oni su poseban narod koji ima svoju kulturu, tradiciju i istoriju. Uplitati to sa nekim dnevnopolitičkim odnosima nas i Albanaca u ovom trenutku je deplasirano. Ovde se radi o srednjem veku i o činjenicama koje se odnose na srednji vek", rekao je Jovanović.
U Zavodu kažu da je reč o udžbeniku koji se sa nekim izmenama i prepravkama nastavnog plana i programa koristi skoro pet decenija i da su nalog za korekciju dobili od Ministarstva prosvete u 2014. godini.
Profesorka istorije i narodna poslanica Milena Bićanin misli da je cela priča otvorena oko ovog udžbenika iz istorije u svrhu dnevno-političke upotrebe.
"Ja sam kao đak u osnovnoj školi učila da su Albanci romanizovani Iliri. Na fakultetu, moj profesor je bio naravno i Rade Mihaljčić, smo to takođe učili i ja zaista punu veru bez ikakve zadrške poklanjam autoritetima koji su me učili. A da li piše u udžbeniku da su Srbi oteli, to su sada neke verovatno interpretacije nečije. Istorija je jedan vrlo zanimljiva nauka, ona se proteže na onoliko vremena koliko ljudi postoje i uvek će se naći neko moguće novo tumačenje nečega”, navodi Bićanin.
Javnost ima pravo da se pita, kaže profesor u penziji Ratko Božović, ali da ostaje pitanje da li ima razloga da se istorijske činjenice ili nešto preisputuje.
“To je prva stvar. Drugo, mislim da je dobro da primedbe bilo koje vrste dolaze iz naučne javnosti, iz one javnosti koja je kvalifikovana”, smatra Božović.
