Dok nadležni gradski i državni organi najavljuju da će projekat „Beograd na vodi“ modernizovati srpsku prestonicu i zaposliti armiju ljudi – deo javnosti ukazuje kako na loša urbanistička rešenja, tako i na netransparentnost. Najavljena je izmena Generalnog urbanističkog plana (GUP), čemu su se usprotivili civilni aktivisti koji smatraju da ove izmene idu u korist privatnom kapitalu, a nauštrb građana.
Grupa aktivista okupljenih oko udruženja „Ko gradi grad“ i „Ministarstvo prostora“ uputila je Gradskoj upravi spisak primedbi na izmene i dopune Generalnog plana Beograda, koje su inicirane projektom “Beograd na vodi”.
Neke od njih odnose se na mogućnost ukidanja Železničke stanice Beograd, ukidanje konkursa za Savski amfiteatar, ukidanje zaštite vizura i urbanog identiteta Savskog amfiteatra.
Sa Markom Aksentijevićem iz “Ministarstva prostora” razgovarali smo ispred Gradske uprave, gde su aktivisti i građani podnosili primedbe.
“Ukida se to da Savski amfiteatar treba da se tretira kao celina, ukida se dozvoljena spratnost, poštovanje blokovske strukture... Ono što se tim izmenama radi jeste da se brišu poglavlja koja regulišu različite aspekte budućeg razvoja u Savamali. Dakle, sve je otvoreno: mogu da se grade neboderi, može da se ne poštuju postojeća blokovska infrastruktura, može da se izmesti železnička stanica… Sve je – dozvoljeno. U tom smislu, javni interes nije zaštićen, on je prepušten dobroj volji onoga ko bude razvijao to područje, a znamo da je to sada privatni investitor", kaže Aksentijević.
Deo stručne javnosti takođe ukazuje na nelogičnosti u nekim predlozima izmena Generalnog plana, na primer da se ukine međunarodni konkurs za projekat na lokaciji koju Vlada proglasi od nacionalnog značaja.
Za Zlatka Minića, iz organizacije Transparentnost Srbija, nejasno je zašto je predloženo ukidanje međunarodnog konkursa za Savamalu, stari deo grada koji je obuhvaćen projektom „Beograd na vodi“:
„Ja ne vidim zašto bi tom investitoru smetalo da se raspiše javni konkurs i da se zaista pokaže da niko drugi nije zainteresovan, s jedne strane za investiciju; a, s druge strane, da se raspiše javni konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje tog projekta, pa bi se možda investitoru nešto drugo više dopalo. Ovako imamo jednu potpuno nelogičnu situaciju da se izmenama propisa, o kojima se sada vodi javna rasprava, predviđa ukidanje propisa raspisivanja međunarodnog konkursa za jedan ogroman projekat, a s druge strane, ostaje da je to potrebno raditi za uređenje nekih znatno manjih delova grada“, objašnjava Minić.
A, samo dve godine ranije, sadašnji premijer Aleksandar Vučić je kao kandidat za gradonačelnika Beograda govorio nešto sasvim drugo:
„Mi nemamo nikakav problem ni sa Generalnim urbanističkim planom, ni sa generalnom regulacijom. Potrebna je naša odluka da krenemo u sprovođenje ovog projekta u delo. (...) Imamo veliki broj zainteresovanih investitora, ali je besmisleno da o tome govorimo, jer će naravno ići tender i moraće da postoji utakmica i takmičenje za ovako nešto.“
No, danas, u toj utakmici učestvuje samo jedan investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji najavljuje da će u ovaj projekat biti uloženo četiri milijarde evra, te da će na površini od oko dva miliona kvadratnih metara izgraditi kulu visoku 200 metara, bulevare, luksuzne hotele, restorane i ogroman poslovno-stambeni prostor.
Zlatko Minić, međutim, napominje da je mnogo detalja o ovom projektu ostalo nepoznato:
„Problem sa ’Beogradom na vodi’ je to što javnost od početka ne zna šta se tu i na koji način radi u pravnoj formi. Mi već godinu dana slušamo priču o jednom poslu u kojem praktično još nije zaključen bilo kakav ugovor, a mi pokušavamo da saznamo kakav je to pravni posao, da li je to javno-privatno partnerstvo, u kojem se ne primenjuje Zakon o javnom-privatnom partnerstvu, pošto se sprovodi na osnovu međunarodnog ugovora. Nekoliko puta smo od nadležnih organa tražili da to jasno saopšte, ali oni to evidentno izbegavaju. Na kraju smo došli ne samo do toga da se radi sa jednim investitorom, nego i da se propisi, planovi, dokumenti sada prilagođavaju potrebama i željama tog investitora.“
Na dosadašnje kritike dela javnosti, premijer Vučić je odgovorio da se neće povući iz "ovako dobrog projekta".
„Mi umesto baraka, asfaltnih baza, autobuske i železničke stanice očajnog izgleda, gradimo najlepše zgrade i novi lendmark celog regiona. I tome tražimo primedbu? Izvinite, ja to neću da radim, već ću sa ponosom da izađem pred svakoga i da kažem dođite ljudi i pogledajte kako ovo izgleda", poručio je Vučić, predstavljajući projekat.
Marko Aksentijević, međutim, napominje da se vlast zauzela za privatnog investitora, umesto da zaštiti javni interes:
„Vlast staje u interes privatnog kapitala, sklapajući dilove, čiji sadržaj apsolutno ne znamo. Mi ne znamo koji je javni rizik, ne znamo koje se finansije ulažu u taj projekat sa naše strane, nemamo ni procenu same vrednosti zemljišta koje će država Srbija uneti u 'Beograd na vodi' kao firmu.“
Javna sednica gradske Komisije za planove, na kojoj će se raspravljati o primedbama na izmene Generalnog urbanističkog plana, zakazana je za 22. jul. Aktivisti su najavili svoje učešće, kojim će još jednom, kako kažu, ukazati na pogubne posledice ovakvih izmena GUP-a.
