Tusk: Nemačko oslanjanje na ruski gas pretnja suverenitetu Evrope

Poljski premijer Donald Tusk kazao je da zavisnost Nemačke od ruskog gasa predstavlja pretnju po suverenitet Evrope.

“Nemačko oslanjanje na ruski gas može da ograniči suverenitet Evrope. U to nema sumnje”, istakao je Tusk uoči posete kancelarke Angele Merkel Poljskoj.

Nemačka oko 40 odsto gasa i nafte kupuje od Rusije. Nedavno je otvoren gasovod Severni tok, kojim se direktno doprema gas iz Rusije do Nemačke kako bi se izbegla nestabilna ruta za snabdevanje preko Ukrajine. Istovremeno, nemačke firme imaju velike investicije na ruskom tržištu, Njihova trgovinska razmena iznosila je prošle godine 74 milijardi dolara.

Nemačka zbog toga pokušava da ublaži neslaganje Zapada i Rusije oko situacije u Ukrajini, kako procenjuju analitičari, jer strahuje da bi to moglo ugroziti njene ekonomske veze sa Rusijom.

"Pitanje Ukrajine je pitanje buduće bezbednosti Evropske unije", rekao je Tusk tokom posete vojnoj bazi na severu Poljske, i dodao da EU mora da preispita svoju energetsku politiku.

"O tome ću otvoreno razgovarati sa Merkelovom. Predočiću joj na to da aktuelni koncept koji se odnosi na zaštitu životne sredine i distribuciju gasa predstavlja pretnju sigurnosti i suverenosti čitave Evrope", izjavio je Tusk.

“Nemačko-ruska” umesto “nemačko-francuske” Evrope

U tom kontekstu, Mičel Orenstejn (Mitchell A. Orenstein) piše u “Forin Afarsu” (Foreign Affarirs) da su se američke i zapadnoevropske diplomate privikle već decenijama da je “francusko-nemačka osovina” motor Evropske Unije. Međutim, sa izbijanjem krize u Ukrajini, sve je očiglednije da će ovu osovinu zameniti “nemačko-ruska”, odnosno da će bitka za Ukrajinu odrediti karakter “rusko-nemačke” Evrope, ističe Orenstejn.

On smatra da je velika verovatnoća da će Rusija zadržati teritorije koje je zauzela na Krimu. Istovremeno, postalo je očigledno tokom pregovora protekle sedmice da će od Nemačke zavisiti u kojoj meri će biti izvršen pritisak na Moskvu, odnosno kako će se balansirati između potrebe kažnjavanja Rusije i njenog uključivanja kroz ekonomsku saradnju za koju je Berlin zainteresovan, naglašava Orenstejn.

Bugarska nije obustavila preliminarne radove na ruskom gasovodu Južni tok, ali pomno prati odnose Brisela i Moskve zbog krize u Ukrajini, kazao je premijer Plamen Orešarski. Evropski komesar Ginter Etinger je izjavio u ponedeljak da će Evropska komisija odložiti razgovore sa Moskvom o ovom projektu zbog krize na Krimu.

Moskva nije imuna na pritiske, piše bivška američka državna sekretarka Kondoliza Rajs (Condoleezza Rice) u “Vošington postu” (The Washington Post).

“Ovo nije 1968., a Rusija nije Sovjetski Savez. Rusiji su potrebne strane investicije; oligarsi vole da putuju u Pariz i London u čijim bankama poseduju mnogo novca stečenog na sumnjiv način. Grupacije koje vladaju Rusijom ne mogu da podnesu niže cene nafte, kao ni budžet Kremlja”.

Rajsova dodaje da će obilje severnoameričke nafte i gase umanjiti značaj kapaciteta Moskve. Istovremeno, Evropa bi trebalo da napokon difersifikuje snabdevanje energijom, odnosno da izgradi nove gasovode koji neće prolaziti i dolaziti iz Rusije.

“Ono što je najvažnije, SAD moraju da obnove svoju snažnu poziciju u međunarodnoj zajednici, a koja je podrivena sa previše ispruženim rukama prema našim neprijateljima, ponekad na štetu naših prijatelja. Nastavak američke pasivnosti u Siriji, što je ojačalo poziciju Moskve na Bliskom istoku, kao i težnja da po svaku cenu sklopimo sporazumu sa Iranom o nuklearnom programu – ne može se odvojiti od poslednjih Putinovih poteza”, zaključuje Kondoliza Rajs.

Bivši savetnik Bele kuće za bezbednost Zbignjev Bžežinjski ocenio je da je lako razumeti zašto se Rusija oseća ugroženo, kada se pogledaju promene u njenom
susedstvu posednjih decenija i da sadašnji agresivni potezi Moskve nisu potvrda njene snage, već slabosti i manjka samopouzdanja.

"U izvesnoj meri, Rusija oseća ugroženost i iznutra. Kada pogledamo mape i imajući na umu promene u susedstvu Rusije poslednjih nekoliko decenija, lako je razumeti odakle taj osećaj ugroženosti", kazao je Bžežinjski u intervjuu koji danas objavljuje dnevnik Polska tajms.

Bivši savetnik nekadašnjeg američkog predsednika Džimija Kartera priznao je, povodom ideja koje su pratile planove američkog antiraketnog štita da se u njih uključi i Rusija, da je to izgleda utopija.

"Ne otkrivamo time Ameriku. Odavno je poznato da je jako težak vojno-odbrambeni kompromis s Rusijom zato što je u tom pitanju Kremlj nenormalno preosetljiv", rekao je Bžežinjski.

Kada je bezbednost Poljske u pitanju, Bžezinjski je upozorio da saveznici u NATO-u moraju da imaju na umu da je glavni stub bezbednosti u zapadnom vojnom savezu, SAD, članica angažovana ne samo u Evropi već i u Aziji i na Bliskom i Dalekom istoku.

"U američkim kalkulacijama, Poljska ne zauzima isto mesto kao SAD u poljskim. NATO jeste solidan partner, ali treba imati osećaj za hijerarhiju problema", kazao je Bžežinjski.

On je u intervjuu poljskom listu odbio tezu da je danas Rusija glavni generator problema u svetu.

"Ne, to ide dalje, uznemirujući je čitav niz pitanja. Neka su povezana, neka nezavisna. Očigledno je da Poljsku najviše interesuje Ukrajina, zato što se taj problem tiče nje neposredno. Ali nije daleko od Poljske do Bliskog istoka, Kavkaza, pa čak i Avganistana", kazao je Zbignjev Bžežinjski.