Ponedjeljak, 24. novembar/studeni 2014, 10:16 CET

Svijet

Trgovina i klimatske promene: Osim zlatne i ledena groznica

Ilustracija
Ilustracija
Financial Times, priredio Dragan Štavljanin

Tanker, koji prevozi tečni gas, prvi je plovio preko Arktika, što pokazuje kako klimatske promene otvaraju nove puteve za komercijalnu plovidbu i menjaju karakter globalne trgovine, piše “Fajnenšel tajms” (Financial Times).

Tanker “Ob River”, nalazi se u japanskim vodama i priprema se da uplovi u jugozapadnu luku Tobata, nakon puta dugog oko 10 hiljada kilometara kroz ruska ledena mora.

Na satelitskim snimcima se vidi kako se zbog globalnog zagrevanja otapa i tanji ledeni pokrivač na Arktiku u poslednje tri decenije.

Naučnici su u septembru objavili da je tokom ovogodišnjeg leta ledeni pokrivač bio najmanji otkako se prikupljaju podaci – 3.4 miliona kvadratnih kilometara, što je za 50 odsto manje u odnosu na prosečnu vrednost u periodu od 1979 do 2000. godine. Naučnici upozoravaju da svet zalazi na “nepoznatu teritoriju”.

Smanjenje povrišine na kojoj se nalazi arktički led, međutim, pruža nove mogućnosti za trgovinu i transport, koje radikalno menjanju plovidbu morima i okeanima. Korišćenje arktičke rute može vremenski da skrati put za 40 odsto u odnosu na Suecki kanal, smatra Toni Loricen (Tony Lauritzen), komercijalni direktor grčke kompanije Dynagas Ltd, koja je vlasnik tankera “Ob River”.

“Severna ruta postoji nekoliko vekova, ali nikada nije bila dugo otvorena. Tek u poslednjih pet godina mogli ste da vidite velike brodove koji tuda plove”.

S obzirom da se zaleđena površina u arktičkom krugu topi, ovaj region sve više privlači velike naftne i rudarske kompanije, kao i transportne i komunikacijske grupe koje podupiru njihove planove.

Arktik, prema izveštaju američkog geološkog društva, poseduje do 90 milijardi barela nafte koja se u tehničkom smislu može eksploatisati, kao i 1,670 triliona kubnih metara prirodnog gasa.

Ekolozi brinu da bi eksploatacija arktičkih mineralnih resursa oštetila gotovo netaknutu prirodu, a da bi sve učestalija komercijalna plovidba mogla da zagadi vodu.

Kompanije koje se pripremaju za novu “utrku na ledu”, treba da budu obazrive, ističu analitičari.

Verdantix, globalna savetodavna grupacija za ekološka pitanja, ukazuje u nedavnom izveštaju da su investicije u arktičku ekonomiju skopčane “sa nepredvidljivim uticajem klime, geopolitičkim rizicima i potencijalnim sukobima”, kao i mogućim promenama politike zbog protivljenja javnosti.

ArktikArktik
x
Arktik
Arktik
Tanker “Ob River” počeo je svoju odiseju pre mesec dana sa 134 hiljade kubnih metara tečnog gasa utovarenog u Hamerfestu u severnoj Norveškoj, gde se nalazi veliko postrojenje za preradu ovog energenta Snoehvit. Trenutno u svetu postoji samo nekoliko tankera za tečni gas čiji su trupovi ojačani i na taj način prilagođeni za plovidbu Arktikom. Kompanija Dynagas ima dva takva plovila.

Uprkos tanjenju leda, tanker “Ob River” je znatnim delom puta pratio ruski ledolomac na nuklearni pogon.

To je povećalo troškove, koji su inače ogromni, zbog većih premija za osiguranje i skupocene opreme za komunikaciju koja je neophodna za severnu rutu. Uprkos tome, ovakva plovidba se isplati.

“Novac koji se uštedi zbog kraće distance daleko nadmašuje dodatne troškove”, ističe Loricen.

Za sada nije jasno ko će još imati koristi za plovidbu arktičkom rutom.

Snoehvit je jedino postrojenje za tečni gas u tom regionu.

Za veći deo tečnog gasa u atlantskom basenu – kao što je u Nigeriji, Angoli, Trininad – podesniji je transport ka Aziji kroz Suecki i Panamski kanal.

Međutim, Rusija – koja planira da razvije velika polja gasa u Barencovom moru i poluostrvu Jamal na dalekom severu – nedvojbeno bi imala veliku korist od arktičke rute.  
Otapanje leda znači da će Rusija moći da transportuje gas do Azije,  diktirajući mnogo više cene nego što je Gasprom u stanju da to učini na tradicionalnom evropskom tržištu.

“Mi ćemo definitivno imati na umu arktičku rutu za buduće projekte u Rusiji”, kaže Nikolaj Grigorjev, direktor departmana Gasproma za globalni transport i logistiku. “Pokazali smo sebi i ostatku sveta da je to održiva alternativa”.
Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.