Susret Putina sa Obamom i Porošenkom na obeležavanju Dana D

Tokom obeležavanja 70-godišnjice savezničkog iskrcavanja u Normandiji, veliku pažnju privlači činjenica se na istom mestu, prvi put od izbijanja ukrajinske krize, u petak našli svetski lideri, među kojima su Obama, Merkelova, Putin, ali i novoizabrani ukrajinski predsednik Petro Porošenko. Putin se u petak prvi put sastao na kratko sa Obamom, a pre toga i sa Porošenkom.

Predsednici SAD i Rusije Barak Obama i Vladimir Putin u petak su kratko razgovarali, oko 15 minuta, tokom neformalnog susreta svetskih lidera povodom 70. godišnjice iskrcavanja saveznika u Normandiji u Drugom svetskom ratu, Bela kuća.

To je bio prvi susret dvojice lidera od početka krize u Ukrajini. Bela kuća precizirala je da su dvojica predsednika imali "nezvaničan razgovor, a ne zvaničan bilateralni susret".

Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je da su dva predsednika razmenila stavove o situaciji u Ukrajini i krizi na istoku te zemlje, gde ukrajinske snage vode borbe sa proruskim pobunjenicima.

"Putin i Obama razgovarili su o potrebi okončanja nasilja i borbi, što pre to bude moguće", rekao je Peskov.

Agencija AP navodi da dok su lideri pozirali za grupnu fotografiju ispred dvorca u Benuvilu, Obama i Putin su, kako je izgledalo, namerno izbegavali jedan drugog. Ali kada su ušli unutra, našli su vremena za svoj prvi susret lice u lice, od kako se Krim otcepio i pripojio Rusiji.

Kako je kriza eskalirala, Obama i Putin razgovarali su nekoliko puta telefonom.

Prethodno se Putin susreo i sa novoizabranim predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom. Oni su se založili za prekid sukoba u Ukrajini.

"U kratkom razgovoru, Putin i Porošenko pozvali su na brzo okončanje krvoprolića u jugoistočnom delu Ukrajine i borbenih dejstava obe strane", rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov.

Putin i Porošenko su, kako je dodao portparol, potvrdili da "rešavanje situacije mirnim političkim sredstvima nema alternativu".

Mediji javljaju da su Putin, Porošenko i nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarali oko 15 minuta nakon što su svetski lideri pozirali fotoreporterima pre zajedničkog ručka. U organizovanju njihovog susreta posredovao je i domaćin francuski predsednik Fransoa Oland.

Kako je saopštila Jelisejska palata. Putin i Porošenko su se rukovali i saglasili da detaljni razgovori o primirju između vlasti u Kijevu i proruskih separatista u istočnoj Ukrajini počnu za nekoliko dana.

Bilo je reči o ruskom priznanju pobede Porošenka na izborima kao i ekonomskim odnonsima dve zemlje. Moskva je saopštila u četvrtak da šalje svog ambasadora na Porošenkovu inauguraciju u subotu.

Fotoreporteri su snimili Porošenka koji je izgledao veoma ozbiljno dok je stajao između Putina i Merkelove.

“To je bila normalna, ozbiljna razmena mišljenja dvojice lidera, što je privremeni napreda koji predsednik Francuske pozdravlja, imajući i u vidu cerenominju u Normandiji veoma simboličnu za mir”, saopšteno je iz Olandovog ureda.

Oland je pozvao Porošenka kao ličnog gosta da dođe u Normandiju u nastojanju da koliko toliko otopi odnose između Moskve i Kijeva.

Grupa sedam najrazvijenih zemalja sveta (G7) tokom sastanka u četvrtak u Briselu, iz koje je Rusija isključena, zatražila je od Moskve da sarađuje sa novim vlastima u Kijevu u cilju uspostavljanja stabilnosti u istočnoj Ukrjaini. U protivnom, suočiće se sa novim, još oštrijim zapadnim sankcijama.

Međutim, kako javlja Rojters, iza ove fasade jedinstva G7 pojavile su se razlike, pre svega zbog ugovora o francuskoj isporuci Rusiji dva nosača helikoptera klase Mistral u vrednosti od 1,2 milijarde evra. Obama je istakao da Pariz treba da privremeno obustavi isporuku, dok je šef francuske diplomatije Loran Fabijus kazao da će ugovor sa Rusijom biti ispoštovan.

Obama: Sloboda nemoguća bez spremnosti da se za nju žrtvuje

Nekoliko storina ratnih veterana i 20-tak svetskih državnika sa obe strane Atlantika, među kojima američki i ruski predsednici Barak Obama i Vladimir Putin, nemačka kancelarka Angela Merkel, britanska kraljica Elizabeta II u pratnji članova kraljevske porodice, prisustvuju obeležavanju 70. godišnjice Dana D, najveće invazije u istoriji ratovanja. Glavni deo komemoracije 70. godišnjice održan je posle podne na plaži u Uistreamu (Ouistreham).

Francuski predsednik Fransoa Oland je odao počast nastradalima. "Želim danas na 70. godišnjicu da nacija oda počast svima, civilima i vojnicima. Želeo bih da uloga stanovnika Normandije bude priznata", rekao je francuski šef države.

Oland je pozdravio je i "hrabrost Crvene armije" i "odlučujući doprinos naroda nekadašnjeg Sovjetskog Saveza" u pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu.

"Želim da pozdravim hrabrost Crvene armije koja je daleko odavde, suočena sa 150 nemačkih divizija, bila sposobna da ih potisne, da ih pobedi", izjavio je Oland.

On je pre podne u Kanu položio venac kod spomenika žrtvama pre nego što se obratio okupljenima na početku današnje komemoracije jedne od ključnih bitaka u Drugom svetskom ratu. On se posebno obratio civilima koji su bili svedoci iskrcavanja i borbi koje su usledile.

Danas je prvi put zvanično odata počast za 20.000 civila, koliko ih je ubijeno tokom 100 dana bitke za Normandiju, a na današnji dan pre 70 godina skoro 3.000 ih je stradalo pod bombama, gotovo koliko i savezničkih vojnika, prenosi francuski list "Figaro".

Uz Olanda, prepodnevnoj ceremoniji na američkom groblju u Normandiji na kome se nalazi 9,387 spomenika od belog mermera palim američkim borcima, prisustvovao je i Barak Obama. On je rekao da svet danas ne proslavlja samo pobedu, već priča priče o muškarcima i ženama koji su je stvarali.

"Da su moltive sačinjene od zvuka, zbog buke iznad Engleske te noći bi ogluveo ceo svet. Više od 150.000 duša je krenulo ka ovom pesku, što nije samo promenilo kurs rata, već kurs cele istorije. Danas ne slavimo samo pobedu, već pričamo priču za stare ratnike, koji staju u vrstu za one koji se nikada nisu vratili kući", rekao je Obama.

On je rekao da je posvećenost SAD slobodi ispisana krvlju na francuskoj obali.

“Zar postoji moćniji izraz američke posvećenosti ljudskoj slobodi od slike grupa mladih ljudi koji se jedni za drugima u talasima iskrcavaju iz brodova kako bi oslobodili ljude koje nikada nisu upoznali? Kažemo to sada kao da nije moglo biti drugačije. Ali u analima istorije, svet nikada nije vidio nešto slično. Kada je rat dobijen, nismo insistirali na pobedi, nego smo pomogli u obnovi Evrope. Nismo zauzeli ničiju zemlju, sem one na kojoj su vojnici koji su dali svoj život pod našom zastavom i gde su smešteni oni koji još uvek služe pod njom. Američka posvećenost slobodi, jednakosti, jednakom dostojanstvu svakog ljudskog bića je na ovim plažama ispisana krvlju u večnosti."

Obama je povukao paralelu između stradanja pripadnika američkih snaga u Drugom svetskom ratu i u terorističkim napadima 11. septembra 2001.

“Pripadnici naših službi u vreme napada 11. septembra su shvatali da ljudi ne mogu da žive u slobodi sem ako slobodni ljudi nisu spremni da umru za nju”, kazao je Obama.

(VIDEO: Obama odao počast veteranima Dana D)
Obeležavanje 70. godišnjice iskrcavanja saveznika na obale Francuske, u odlučujućoj bici za poraz nacističke Nemačke, započelo je u četvrtak u ponoć, bdenjem na mostu Pegaz, gde su se prvi iskrcali britanski vojnici.

Tog 6. juna 1944. godine združene snage britanske, američke i kanadske vojske iskrcale su se na severne obale Francuske, u Normandiji. Bila je to prva faza operacije nazvane "Overlord". Skoro 4.500 vojnika poginulo je na taj dan koji je označio početak kraja nacističke okupacije Evrope.

Do kraja dana, te 1944., saveznici su uspeli uspostaviti uporišta u Francuskoj, a nakon 11 meseci, Hitler je bio poražen.

Preživeli branitelji i njihove porodice stigli su u Normandiju iz cele Britanije, kao i kontingenti iz SAD-a i Kanade. „Ne bismo ovo propustili ni za šta na svetu“,izjavio je Len Fox, britanski veteran kojemu je bilo 19 godina kada je iskrcavanje krenulo.

Na svečanost je pozvano 9.000 zvanica, a procenjuje se da ceremoniji prisustvuje i oko 150.000 građana, u regionu koji se već godinu i po priprema za ovu godišnjicu i gde je mesecima unazad bilo nemoguće naći smeštaj.

Za bezbednost se brine oko 12.000 policajaca, vojnika i vatrogasaca.