Subota, 20. septembar/rujan 2014, 15:58 CET

Bosna i Hercegovina

Strazbur naložio Beogradu i Ljubljani da isplate štediše iz BiH

Sudije Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu
Sudije Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu
Slovenija i Srbija su dužne isplatiti staru deviznu štednju građanima iz BiH koji su imali ušteđevinu  u poslovnicama Ljubljanske banke  i Investbanke, pod istim uslovima kao što su ušteđevinu dobili  slovenski i srbijanski državljani. Ovakvu odluku u utorak je donio Evropski sud za ljudska prava iz Strazbura, koji je razmatrao žalbu troje štediše iz BiH. Rok za isplatu je šest mjeseci nakon što presuda Suda postane punovažna. 

Sumbila Smajlović iz Teočaka, u Tuzlanskom kantonu, je invalid od djetinjstva. Dok su bila bolja vremena, roditelji su odvajali od redovnih primanja i štedjeli za liječenje svoje kćerke. Novac su povjerili Investbanci iz Srbije, poslovnica u Ugljeviku. Nakon ratnih godina, uz mnoge druge nevolje, Sumbila se suočila sa činjenicom da ne može podići svoju ušteđevinu. Dobru vijest iz Strazbura, komentariše ovako:

„Ta vijest mi je nešto najljepše što mi se dogodilo ovih godine poslije svega ovoga. Samo da bude. Ali vjerujte mi da sam ja više izgubila i nadu i volju za životom, jer svaki dan je sve teži za život. Pa da bar isplaćuju po 100 maraka, ja bih bila zadovoljna. Ja sam to ostavila baš za ove stare dane i to mi baš sad treba kad mi je najteže.“ 

Muhamed Šišić iz Bihaća je štediša Ljubljanske banke. Kaže kako su i Slovenija i Hrvatska osigurale svojim građanima vraćanje deviznih uloga.

„ Ali za Bosance naša vlada i ministri ništa ne preduzimaju. Ja sam već u godinama, treba mi hrpa tableta, treba živjeti, treba...“ 

Evropski sud za ljudska prava razmatrao je tužbu koju su protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Makedonije podnijeli Emina Ališić, Aziz Sadžak i Sakib Šahdanović zbog  neisplaćenih deviznih uloga u nekadašnjoj Ljubljanskoj banci Sarajevo i u srbijanskoj Investbanci, filijala u Tuzli. Ustanovljeno je da su Slovenija i Srbija prekršile odredbe Evropske konvecije o ljudskim pravima, odnosno da su povrijedile pravo na imovinu blokiranjem štednih uloga. Zastupnica  Vijeća ministara BiH pred Sudom u Strazburu Monika Mijić kaže da je vijest izuzetno dobra:

Monika MijićMonika Mijić
x
Monika Mijić
Monika Mijić
„Dobra, ne samo za BiH jer je Sud našao naravno da BiH nije odgovorna za povredu prava aplikanata, nego je isto tako odlična za sve bh. štediše koji su imali štednju položenu u filijalama Ljubljanske banke i Investbanke u BiH. Nakon 20 godina, od kada je ovaj problem aktuelan glede štednje u Ljubljanskoj banci i Investbanci, Evropski sud je napokon donio presudu u kojoj je jasno utvrdio da su Slovenija i Srbija odgovorne za povrat štednje položene u filijalama Ljubljanske banke i Investbanke.“ 

Amila Omersoftić, predsjednica Udruženja za zaštitu deviznih štediša, kaže da konačno pravda dolazi i na vrata prevarenih bh. štediša:

„Štediše presretne. Konačno je Evropski sud odlučio da Srbija i Slovenija moraju vratiti deviznu štednju u njihovim bankama štedišama ne samo BiH nego i Hrvatske i Makedonije, svim štedišama koje su imali štednju u tim bankama. Trud koji smo ulagali osam godina po sudovima u BiH i Slovenije urodio je plodom. Šest mjeseci po pravosnažnosti odluke, ove države su dužne vratiti novac pod istim kriterijima kako su vratili svojim građanima.“

Nakon toliko godina, ovo je ipak tek početak, kaže Svetozar Nišić, predsjednik Udruženja građana za zaštitu deviznih štediša u BiH i dijaspori, navodeći i podatke o ušteđevini bh. građana.

„Naravno da nije još završeno jer deviznih štediša oma još mnogo po svijetu. Ima ih koji još ne znaju ni ne čuju šta se dešava. Ovo je borba protiv vjetrenjača. Ljubljanska banka duguje, sa izračunatim kamatama, milijardu i 240 milona KM, a Investbanka 400 miliona KM.“

Na pitanje da li presuda daje nadu i ostalim prevarenim bh. štedišama, Monika Mijić odgovara ovako: „Ovo je pilot presuda u kojoj je Sud tačno naložio Srbiji i Sloveniji šta moraju poduzeti u određenom roku kako bi se problem stare devizne štednje u filijalama Ljubljanske banke i Investbanke generalno riješio u odnosu na sve štediše koji do dan-danas ni na koji način ne mogu doći do svoje štednje.“  

Evropski sud za ljudska prava trenutno ima više od 1.650 neriješenih aplikacija u kojima preko 8.000 građana BiH traži zaštitu prava na imovinu, odnosno  pokušava doći do svojih štednih uloga koji su im, nasuprot svim zakonima, pravdi  i pravu, oduzeti.

Gordana Sandić-Hadžihasanović

sandicg+rferl.org

Bila urednik Prvog programa Radio sarajeva do 1993. godine. Uređivala informativne i specijalne emisije. Saradnik Radija Slobodna Evropa postala 1996. godine. Među osnivačima prve mreže bosanskohercegovačkih radio stanica pod nazivom Radio 27, što je jedan od zapaženijih projekata Radija Slobodna Evropa.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Dimitrije Grcic Grad: Gradiska
10.11.2012 21:21
Za ovu Presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu je isključivo zaslužna Republika Hrvatska,koja zdušno vodi brigu o svojim "starim deviznim štedišama" koji imaju štedne uloge kod Ljubljanske banke,za razliku od Republike Srpske i BiH.Vidjeti ćemo kako će se to sve odigrati,kad je u pitanju Ljubljanska banka i Invest banka Beograd.Ovog puta želim reći da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu svojom konačnom Pilot Presudom od 03/02/2010.godine vidno oštetio "stare devizne štediše" BiH.Nemože biti žalosnije nego što jeste,da se kola slomila na starim,bolesnim i iznemoglim starim deviznim štedišama,gdje pored svega toga,Vlada Republike Srpske ne poštije preuzete obaveze po osnovu spomenute Presude,već jednostavno rade šta im je volja.Nepojmljivo,jednostavno manipulišu sa tom presudom,jer za štediše koje su se verifikovale po nalogu časnog Suda, u APIF-u Republike Srpske u drugoj polovini 2010.godine nisu dali na vrijeme gotovinsku isplatu,niti su izdali Potvrdu o anuitetnom planu otplate,po osnovu emitovanih obveznica,a sa 1/10 ratom kasne cijelu kalendarsku godinu.Realizaciju konačne Pilot Presude treba da nadzire Komitet ministara,gdje ovoj grupi "starih deviznih štediša"sleduju zatezne kamate za cijelu kalendarsku 2012.godinu.Na samom kraju želim da kažem da je Presuda izigrana i po pitanju redovnih kamata,dakle,ukinuli su nam upisane kamate sa naših knjižica tokom naložene verifikacije od strane Suda,tako da su dali od 1.1.1992.god pa do 15.04.2006.godine 0,5% (kad je donešen zakon i RS po pitanju stare štednje ),a od tog datuma pa do datuma verifikacije nema nikakvih kamata 0%,što se to nigdje nemože pročitati u Presudi.
Naprosto neznam,tko je dužan da stane iza te grupe "starih deviznih štediša",jer ne vidim da se bilo šta radi od strane Komiteta ministara,koji su jedini nadležni prema Šresudi časnog Suda iz Strazbura.

Ime: tomislav vuković Grad: Topola
07.11.2012 14:18
Slično kao Sina, interesuje me šta znači u presudu da je Slovenija obavezna da isplati deviznu štednju "pod istim uslovima kao i za građane Slovenije u podružnicama njenih banaka na teritoriji Slovenije"? Po kojim kamatnim stopama i u kom periodu je to Slovenija uradila? U BiH, a mislim i u Srbiji, to je bilo po 2.5% godišnje i uz više rata. Nije mi pozntao kako je to bilo riješeno u Sloveniji, a od toga zavisi šta će potražioci iz BiH od Slovenije dobiti.

Ime: Hamo Grad: BiH
07.11.2012 09:06
Državni organi u BiH godinama nisu ništa učinili za devizne štediše koji su imali deviznu štednju u Filijalama banaka u BiH koje su imale matično sjedište u Srbiji: Invest banke Beograd i JIKB – Jugoslovenske izvozno i kreditne banke Beograd. Čak su donijeli propise da državljani Republike Srbije i dr. svoju deviznu štednju kod banaka u BiH mogu normalno verifikovati, te su istu podigli po dosadašnjim dospjelim isplatama, i isplaćenim dionicama, koju su imali u sistemu banaka PBS- Sarajevo i Jugobanke Sarajevo.
Doduše ovo nije prvi slučaj da nadležni organi u BiH rade protiv interesa njenih gradjana i njihove imovine.
Odgovor

Ime: Anonimni posjetilac
07.11.2012 11:33
Mlacenje prazne slame problem stedisa je rijesen sukcesijom
tako da sud u strazburu vjerovatno za to nezna i donijo je odluku koja ne vazi i nece biti ispunjena
Odgovor

Ime: Pravnik Grad: Austria
07.11.2012 14:55
Anonimac, ne lupetaj.
Sukcesija se moze aplicirati samo na investicije drzave i njenih dobara. Pitanje privatnih investicija i fondova gradjana kao sto je ovdje slucaj se mora ispostovati i isplatiti stedisama, sve ostalo je najobicnija kradja. Sud u Strasbourgu je vise nego upoznat sa ovom cinjenicom iz tog razloga i ova sudska odluka.
Odgovor

Ime: Anonimni posjetilac
07.11.2012 23:47
Pravnik lazi
Neznam o kakvim vi privatnim ivesticijama i fondovima lupas
svima nam je dobro poznato da u doba nije bilo u posjedu nista privatno nego drzavno i banke i fondovi e sad se obratite toj drzavi pa neka vam isplati sud u strazburu za te stvari nije nadlezan
sobzirom da nisu iscrpljene sve domace pravne mogucnosti
domacih sudova
Odgovor

Ime: Pravnik Grad: Austria
08.11.2012 14:53
Pitas sta je ovdje privatna investicija? Stvarno?
Kada ulozis svoj novac u banku da li je to tvoj novac ili novac drzave?
Novac stedisa iz BiH jeste privatna investicija i nema nikakve veze sa sukcesijom izmedju dvije drzave. Javni objekti poput tvornica, infrastruktura poput puteva i zeljeznica, drzavne investicije, uvozni i izvozni ugovori postaju predmet sukcesije. Kada su u pitanju privatna imovina i fondovi gradjana zakon o sukcesiji se nemoze aplicirati. Po tom istom pravilu se onda imovina poput kuca, imanja gradjana BiH u Sloveniji isto tako mogla oduzeti pod izgovorom sukcesije. Ovdje se govori o privatnoj parnici koju su pokrenuli gradjani ciji su fondovi ilegalno oduzeti a ne jedna drzava protiv druge. Za ocekivati je ovakav stav Slovenije jer gubitak ove parnice bi otvorio put hiljadama gradjana BiH da ostvare svoja prava, s obzirom da se radi o fondovima koji prelaze preko 100 miliona Eura od velike je vaznosti za Sloveniju da igra pravne igre, a politicka intervencija vlasti u Sloveniji koji ce traziti druga sredstva kompenzacije opet kroz medjudrzavne uvozne mjere i oporezivanja proizvoda iz BiH u slucaju gubljenja parnice nije iskljucena.
Odgovor

Ime: Jasar Grad: Svedska
09.11.2012 13:14
Pravnik@Nemas potrebe da ovom Anonimusu bilo sta objasnjavas,posto taj lik ama bas nista od toga ne razumije.
Zelio bih samo da te ispravim u vezi slovenackog duga.Naime,dug nije 100 miliona,vec preko milijardu i cetiri stotine miliona eura,a Srbija je duzna 400 miliona eura.To su ogromna dugovanja.Oni su svoje stedise obestetili,a samo su Bosance"zavrnuli"za ogromne sume novca.Ali,dosao je i njima"crni petak,"pare se moraju isplatiti u roku od tri mjeseca,u protivnom slijedi zapljena imovine u inostranstvu.Nema vise vrdanja.
Odgovor

Ime: Senad
07.11.2012 11:33
Hamo jesu li nesto ucinili onda za one stedise iz Slovenije, ili nisu ucinili nista za sve devizne stedise? Ovako ispadne po tvom komentaru da nisu nista ucinili samo za one devizne stedise iz Srbije?

Ime: Sina
07.11.2012 03:24
Molim upucene da kazu nesto vise o uslovima isplate.., da li ce se isplacivati kamate?
Odgovor

Ime: KD
11.11.2012 11:14
Mislim da bi ti @Jasar mogao sve podrobnije objasniti, on uvijek sve zna. Tvoje pitanje je za njaga sigurno malenkost. Strpi se malo, odgovor ce ubrzo doci.
Odgovor

Ime: KD
10.11.2012 22:15
Sina, vidis kako su na ovom forumu svi "strucnjaci". Cim izadje nov clanan, odmah pljuste komentari. Svi sve znaju. Mlati se prazna slama do beskonacnosti. Clanci se ne citaju, dovoljni su im samo naslovi da bi pisali komentare. Najbolji je primjer tvoje pitanje. Niko se ne javlja, niko nista ne zna, a zasto? Zato sto je sad potrebno konkretno znanje. Prije sto me neki cinik ne upita, a zasto ja ne znam. Unaprijed priznajem da nisam informisan, i da o tone ne znam bas nista.