Subota, 20. septembar/rujan 2014, 18:00 CET

Programi / Most

Stidi li se Srbija svog antifašizma

Jedan od antifašističkih skupova u Beogradu, foto: Vesna Anđić
Jedan od antifašističkih skupova u Beogradu, foto: Vesna Anđić
Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je odnos Srbije prema Drugom svetskom ratu. Sagovornici su bili beogradski istoričari Dubravka Stojanović, vanredni profesor na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Srđan Milošević, saradnik Instituta za noviju istoriju iz Beograda.

Razgovaralo se o motivima revizije istorije Drugog svetskog rata koja u Srbiji traje već više od decenije, zašto se zatiru tragovi partizanske borbe, da li se Srbija odriče vlastitog antifašizma, u kojoj meri je revizija istorije posledica antikomunizma, zašto je savetnik predsednika Tomislava Nikolića rekao da bi za Kraljevinu Jugoslaviju bilo bolje da nije raskinula Trojni pakt sa fašističkom Nemačkom, kakav je odnos premijera Ivice Dačića prema partizanskoj borbi, o rehabilitaciji Draže Mihailovića i četničkog pokreta, o tome kako se u školskim udžbenicima tretiraju četnici a kako partizani, da li se može očekivati rehabilitacija Milana Nedića, zašto se rehabilitacije vrše u sudskim procesima i kakav je njihov značaj za istorijsku nauku, kao i o tome kakve će posledice revizija istorije Drugog svetskog rata imati po evropsku budućnost Srbije.

Omer Karabeg: U Srbiji već više od jedne decenije traje revizija istorije Drugog svetskog rata čiji je cilj da se uloga partizanskog pokreta marginalizuje, pa čak i kriminalizuje, a onima koji su ranije bili smatrani kvislinzima dodeli uloga branilaca srpstva. Da li je ta revizija završena?

Dubravka Stojanović: Revizija ne može da bude završena jer vlast, koja zloupotrebljava istoriju kad god joj to zatreba, neprekidno menja svoj odnos prema prošlosti. I to nema kraja. Recimo, Boris Tadić je nedavno u jednoj televizijskoj emisiji izjavio da je Draža Mihailović bio kvisling, a dok je bio predsednik, sve je učinjeno da se Mihailović rehabilituje. I nova vlast će imati svoje razloge za zloupotrebu istorije, tako da tu kraj ne vidim.

Srđan Milošević: Mislim da je revizija istorije Drugog svetskog rata u izvesnom smislu završena, budući da je zainteresovani deo javnosti, odnosno onaj deo javnosti koji se o tim pitanjima javno izjašnjava, uglavnom i u najvećoj meri prihvatio osnovne postavke te revizije. Teško je, međutim, proceniti da li je revizija završena u smislu da je većina društva zaista prihvatila tezu da su takozvane nacionalne snage, u koje spadaju svi - od Draže Mihailovića do Nedića i Ljotića, predstavljale ispravnu opciji u ratu.

Omer Karabeg: Šta je bio glavni pokretač te revizije?

Njima se činilo da tog istorijskog oca treba da traže na suprotnoj strani od one gde je bio Tito, a na suprotnoj strani od Tita bio je Draža Mihailović.

Dubravka Stojanović:  Mislim da je to bio pokušaj novih vlasti da posle 2002. nađu svoj identitet i svog, da tako kažemo, istorijskog oca. Dakle, da nađu figuru za koju bi se vezali. Njima se činilo da tog istorijskog oca treba da traže na suprotnoj strani od one gde je bio Tito, a na suprotnoj strani od Tita bio je Draža Mihailović. Motiv je, dakle, bio izgradnja sopstvenog identiteta.

Omer Karabeg: Gospođa Stojanović je pomenula 2002. godinu kao početak revizije. Zanimljivo je da je do zvanične revizije došlo tek posle pada Miloševića. Miloševiću nisu smetale kokarde, niti paravojne formacije koje su u nedavnom ratu na prostoru bivše Jugoslavije koristile četnička znamenja, ali u njegovo vreme nije došlo do zvanične revizije. Kako to tumačite?

Srđan Milošević: Milošević i njegov režim su nastojali da na neki način zadrže antifašizam partizana kao deo ideološkog paketa kojim je on svoju vlast legitimisao, ali ne kao neki naročito značajan deo. S druge strane, antifašizam je u to vreme već  bio nacionalizovan isticanjem jedino srpskog činioca u partizanskom pokretu. Devedesetih godina je partizanski antifašizam u toj novoj obradi izgubio svoju ključnu ideologemu, a to je bratstvo i jedinstvo, čime je zapravo bio obesmišljen. U postoktobarskoj Srbiji dominantna percepcija bila je da je padom Miloševića srušen komunizam, što je bilo besmisleno, ali sasvim u skladu sa stavovima glavnine Miloševićevih protivnika.

Dubravka Stojanović: Ja to više vidim kao dve faze srpskog nacionalizma, pri čemu je Milošević držao jednu nogu u prethodnom socijalističkom diskursu, retorici i simbolima zbog čega je imao podršku onih koji su ostali verni starom tumačenju prošlosti, a ne treba nikako zaboraviti da mu je veoma važna bila i JNA, koja je još uvek gledala na partizane kao na svoje duhovne očeve. On je tu komplikovanu igru igrao i na tlu istorije, pa je u udžbenicima istorije pokret Draže Mihailovića bio predstavljen kao antifašistički, što je bilo nezamislivo u prethodnom periodu i što istorijski nije tačno, ali su partizani zadržali prvenstvo.  Prema tome, Miloševićev stav prema Drugom svetskom ratu karakteriše dualizam koji je bio vidljiv u njegovoj politici. Ona se oslanjala na nacionalističku ideologiju, ali je zadržala ostatke stare socijalističke retorike.

Omer Karabeg: Ima li u Srbiji još uvek obeležja koja podsećaju na partizansku borbu ili su svi njeni tragovi uklonjeni. Koliko znam, u Beogradu je nakon 1991. godine 1.500 ulica promenilo ime, partizanski spomenici su ili uklonjeni ili zapušteni, ukinuti su praznici koji podsećaju na antifašističku borbu, a porodice koje su se ponosile svojom partizanskom prošlošću danas je kriju.

Neka od obeležja antifašističke borbe još uvek postoje ali, na žalost, to više nisu mesta sećanja, već su to svedoci zaborava.

Srđan Milošević: Neka od obeležja antifašističke borbe još uvek postoje ali, na žalost, to više nisu mesta sećanja, već su to svedoci zaborava. Oni danas podsećaju na poraz svega onoga što su simbolizovali, pa njihova devastacija ne bi značila ništa i ne bi imala nikakvu simboličku poruku. Naravno, povremeno ih skrnave ekstremisti, ali to malo ko registruje. Ti spomenici su danas samo zapušteni ostaci prošlosti i oni svedoče o potpunom trijumfu nove ideologije.

Dubravka Stojanović: Ponegde je nešto od spomenika ostalo, neki su čak i vraćeni posle prvog talasa rušenja, ali oni zapravo nemaju nikakvu svrhu zato što sam spomenik nema nikakvog smisla ukoliko nije u javnoj vizuri. Oni su potpuno potisnuti iz svesti i postoje samo kao kamen.

Omer Karabeg: Da li je glavna posledica revizije istorije Drugog svetskog rata to da se Srbija danas odriče vlastitog anifašizma, da ga se stidi, kako je neko rekao?

Dubravka StojanovićDubravka Stojanović
x
Dubravka Stojanović
Dubravka Stojanović
Dubravka Stojanović: Tu imate vrlo neobične interpretacije. Kada se rehabilituju četnici insistira se na tome da su oni bili antifašistički pokret. To istorijski nije tačno. Oni su od jeseni 1941. godine bili u kolaboraciji sa okupacionim snagama i tako su rat i završili. Tvrdi se, dakle, da su četnici bili antifašiti, pa bi se po tome moglo zaključiti da se Srbija svog antifašizma ne odriče. Međutim, čitav niz drugih stvari - kao što su odnos prema partizanima, rehabilitacija kneza Pavla, pozitivan odnos prema Trojnom paktu, čijenica da Srbija nije poslala svoje predstavnike na proslave kojima je obeležena 60. godišnjica završetka Drugog svetskog rata - govore o tome da se tu antifašizam pojavljuje samo kao neki ukras, da bi se zamaskirala suština koja nije samo u tehničkoj kolaboraciji na terenu tokom rata, već je to dubinski ideološka kolaboracija sa fašizmom.

Srđan Milošević: Reč je, zapravo, o više varijacija nečega što je u biti osporavanje i falsifikovanje antifašizma proglašavanjem da je antifašizam nešto što nije bilo, niti se danas može nazvati antifašizmom. Za antifašizam nije bilo dovoljno samo mrzeti Hitlera i Nemce, čekati u nekoj maloj kolibci, spavati i čuvati kraljeve epolete, kako kaže pesma, uz intenzivne borbe protiv partizana, i to okupatorovim oružjem. Čudno kako su neke elementarne činjenice danas postale gotovo jeretičke teze.

Omer Karabeg: Savetnik predsednika Nikolića, Oliver Antić, nedavno je rekao da bi za Kraljevinu Jugoslaviju bilo bolje da je ostala u Trojnom paktu. On doslovno kaže: “Da nije došlo do puča generala Simovića i izlaska Jugoslavije iz Trojnog pakta, sačuvali bismo nekoliko miliona Srba“.

Dubravka Stojanović: To nije ništa novo. To je je nešto što se moglo čuti poslednjih dvadeset, pa i trideset godina. To je bila jedna od omiljenih tema u „slavskim krugovima“ Beograda. U njihovoj interpretaciji demonstracije i vojni puč 27. marta 1941. godine imali su za posledicu velike srpske žrtve. To je za njih bila velika istorijska greška. Vremenom je takvo tumačenje 27. marta postalo državna politika, što vidimo iz rehabilitacije kneza Pavla i svečane sahrane njegovih posmrtnih ostataka. Rehabilitacija je, zapravo, pobedila.

Ja bih rekao da je rehabilitacija kneza Pavla jedan od najboljih primera pobede antikomunističkog narativa u srpskoj istoriografiji i javnosti.

Srđan Milošević: Ja bih rekao da je rehabilitacija kneza Pavla jedan od najboljih primera pobede antikomunističkog narativa u srpskoj istoriografiji i javnosti. Tu nema nikakvog obzira ni prema činjenicama, ni prema hronologiji, ni prema pravu. Medijski izveštaji o tome bili su groteskni. Mogli smo pročitati da je Trojni pakt potpisan 27. marta, da je knez Pavle uhapšen 28. marta, da je pakt potpisao Vlatko Maček za koga se tvrdilo da je vođa hrvatske opozicije, iako je on u to vreme bio potpredsednik vlade, ali ni u tom svojstvu on nije potpisao protokol o pristupanju Trojnom paktu. Sve se svodilo na antikomunističku mantru, koja polazi od toga da treba poništiti sve što je vezano za socijalističku Jugoslaviju, pa makar i po cenu najvećeg ogrešenja o činjenice.

Omer Karabeg: Zanimljivo je da se u sadašnjoj vladajućoj koaliciji mogu čuti i drugačiji tonovi. Kako tumačite nedavnu izjavu premijera Dačića da je Srbija svojom borbom protiv fašizma i žrtvama zaslužila da bude članica Evropske unije jer je, kako on kaže, borbom za ljudske i evropske vrednosti dala mnogo više nego neke evropske države, koje su veoma lako postale članice Evropske unije?

Dubravka Stojanović: Ne treba tome mnogo verovati, jer je taj isti premijer bio na sahrani posmrtnih ostataka kneza Pavla, tako da tu nema konzistentne politike. Ali ovo što je Dačić rekao veoma je važno za njegov odnos prema istoriji. Za njega je vreme zaleđeno. Neprijatelji su uvek isti - Nemci su uvek Nemci iz Drugog svetskog rata. On ne vidi nikakve promene u poslednjih šezdeset godina. Ne vidi da je nova, moderna Nemačka nastala upravo na suprotnosti sa onom Hitlerovom. Današnja Evropa ne sudi po tome ko je bio na kojoj strani u Drugom svetskom ratu, već po tome kakav ko ima odnos prema tom ratu. Ako je to tako, o Srbiji se danas sudi po procesima rehabilitacije saradnika fašizma, a ne po tome da je zaista bila na strani antifašizma tokom Drugog svetskog rata. I to je ono što je porazno.

Omer Karabeg: Može li se reći da su Draža Mihailović i njegov četnički pokret praktično rehabilitovani, mada još nije završen sudski proces njegove rehabilitacije. Na javnoj sceni se taj pokret favorizuje u odnosu na partizanski. Televizija Srbije snima seriju u kojoj se jako afirmativno govori o četnicima, a koliko znam, i u školskim udžbenicima taj pokret se favorizuje.

Srđan Milošević: Javno favorizovanje svakako postoji. U udžbenicima koji su pisani posle 2000. godine o četničkim zločinima govori se kao o nekakvim incidentima, dok se za zločine partizana koriste najteže kvalifikacije. Partizani uvek prolaze mnogo gore.

Tačno je da se u udžbenicima o partizanskim zločinima govori kao o najgorim, dok se za četnike kaže da su samo šamarali protivnike.

Dubravka Stojanović: Tačno je da se u udžbenicima o partizanskim zločinima govori kao o najgorim, dok se za četnike kaže da su samo šamarali protivnike. Ista je stvar i sa kolaboracijom, pa tako četničke kolaboracije više gotovo da i nema u udžbenicima za prvi razred, a u onima za drugi govori se samo o saradnji sa Italijanima, pa se onda dodatno objašnjava da je to bilo najbolje moguće ratno rešenje. Na takvom tumačenju Drugog svetskog rata obrazovano je poslednjih deset generacija đaka u Srbiji. To je porazno i za istoriju i za društvenu svest u ovoj zemlji, ali se bojim da će presudnu ulogu odigrati televizijska serija koju ste pomenuli, zato što je iz nemačkog slučaja poznato da je tek serija o holokaustu, koja je u osam sati uveče ušla u svaki dom, izvršila takav potres u svesti ljudi da su posle nje deca pitala očeve: “Tata, šta si radio tokom rata?“. Bojim da će ova naša serija biti završni udarac i zacemenirati reviziju istorije Drugog svetskog rata.

Omer Karabeg: Kako gledate na nedavnu odluku Ustavnog suda Srbije, koji je ocenio da se pripadnici Ravnogorskog pokreta ne mogu smatrati učesnicima Narodnooslobodilačkog rata, a oni su zakonom iz 2005. godine izjednačeni. To se ne uklapa u trend revizije. Šta to znači?

Srđan MiloševićSrđan Milošević
x
Srđan Milošević
Srđan Milošević
Srđan Milošević: Ta odluka Ustavnog suda će po mom dubokom uverenju biti bez nekog većeg efekta. Ovo je država u kojoj ne postoji ni vladavina prava, ni svest o važnosti prava za funkcionisanje društva. Zato će njen efekat biti kao kada kamen bacite u vodu - ništa.

Dubravka Stojanović: Ni ja ne verujem u efekat te odluke, ali je dobro što je doneta. Ona pomaže svima nama koji mislimo da je važno da se zna istina o Drugom svetskom ratu, ali u poslednjih deset godina u javnosti je isuviše urađeno da se ta istina iskrivi, da takve odluke neće imati nikakvog značaja.

Omer Karabeg: Zanimljivo je da se istorijske rehabilitacije vrše u sudskim procesima. Sud je rehabilitovao kneza Pavla, pre toga predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije, Dragišu Cvetkovića, koji je potpisao Tojni pakt, sada se očekuje sudska odluka o rehabilitaciji Draže Mihailovića. Kakva je vrednost sudskih odluka o rehabilitaciji za istorijsku nauku?

Niko od istoričara, koji smatraju da je Mihailović odgovoran za zločine, ne misli to zato što je 1946. godine sud tako presudio, već zato što tako kažu relevantni istorijski izvori.

Srđan Milošević: Sudske rehabilitacije ličnosti koje su delovale pre više decenija za istoričare su zanimljive pre svega kao pokazatelj savremenog odnosa prema prošlosti i dominantnih ideologija u sadašnjem vremenu. Za istorijsku nauku te “sudske istine“ su savršeno bezvredne, kao uostalom i odluka suda od pre nekoliko decenija, kojom je Draža Mihailović osuđen na smrt. Niko od istoričara, koji smatraju da je Mihailović odgovoran za zločine, ne misli to zato što je 1946. godine sud tako presudio, već zato što tako kažu relevantni istorijski izvori. Ja se ne protivim rehabilitaciji Draže Mihailovića zato što mislim da je sudski proces koji je protiv njega vođen pre više od šest decenija bio besprekoran, već zato što bi njegova rehabilitacija, zapravo, bila veće ogrešenje o pravdu nego što su to propusti koji su učinjeni tokom suđenja 1946. godine. Činjenica je da to suđenje, imajući u vidu pravne standarde tog vremena, nije bilo sasvim regularno, ali prostora za rehabilitaciju nema. Naročito se ne bi smelo desiti da sud, bez ulaženja u meritum same stvari, donosi rešenja o rehabilitaciji onih koji su osuđeni za najteža krivična dela.

Dubravka Stojanović: Nijedan istoričar se neće obzirati ni na sudske, niti na skupštinske odluke, ali one su za istoričara važne, jer govore o tome koliko je vlast spremna da menja čak i istorijske činjenice da bi zadovoljila svoje dnevnopolitičke potrebe. Sećam se da su 2005. godine, nakon što je skupština Srbije donela odluku da se četnički pokret izjednači sa partizanskim, novinari pitali jednog poslanika tadašnje vladajuće većine da li je ta odluka u suprotnosti sa istorijskim činjenicama. On je odgovorio: “Pa kako, molim vas, pa to piše i u školskim udžbenicima“. Naravno da piše, jer su udžbenici fabrikovani upravo iz krugova bliskih četničkoj ideologiji. Kad je to tako, onda uvek možemo da se pozovemo na ono što piše u udžbenicima, na skupštinsku odluku, na sudsko rešenje, i tako u krug. To se onda pretvara u biblijsku istinu. To, međutim, nema nikakvog uticaja na nauku. Nauku će se baviti svojim poslom. Ako Srbija misli da postane ozbiljno društvo, bolje bi joj bilo da se u stvarima istorije poziva na nauku, a ne na odluke političkih i sudskih organa.

Omer Karabeg: Očekujete li da bi mogao biti rehabilitovan i Milan Nedić? Uostalom, zahtev za njegovu rehabilitaciju podnet je pre nekoliko godina.

Srđan Milošević: Možda sam previše skeptičan, ali mislim da je ovde moguće očekivati sve. Iskreno se nadam da neće biti rehabilitovan, ali me uopšte neće iznenaditi i ako bude.

Dubravka Stojanović: U izvesnom smislu Nedić je prvi rehabilitovan. To je bilo krajem 80-tih godina kada je, da bi se napravio srpsko-hrvatski konflikt, počelo da se govori o genocidu nad Srbima u NDH. To je bila glavna tema i TV dnevnika i svih emisija. Istoričari su se tada samo time bavili. Tada je Milan Nedić suštinski rehabilitovan. Proglašen je srpskom majkom zato što je spasavao srpske izbeglice koje su dolazile iz NDH - što je tačno. U tom trenutku njegova rehabilitacija je bila u funkciji zaoštravanja srpsko-hrvatskih odnosa i pripreme za rat. Kasnije je on malo zaboravljen, pa se naglasak pomerio najpre na Mihailovića, pa na kneza Pavla i tako dalje, ali verujem da će i Milan Nedić doći na red.

Omer Karabeg: Kakve su posledice revizije istorije Drugog svetskog rata po evropsku budućnost Srbije?

Srđan Milošević: To zavisi od toga šta se podrazumeva pod evropskom budućnošću. Ukoliko to znači vladavinu prava, poštovanje humanističkih vrednosti, nemirenje sa zločinom i nasiljem, onda će posledice tih rehabilitacija po tu evropsku budućnost Srbije biti poražavajuće. A ako je reč samo o evropskim integracijama, onda to neće imati neke ozbiljnije posledice. Prateći blage reakcije Evropske unije na rehabilitacije u istočnoj Evropi, ne bi me iznenadilo da Milan Nedić bude rehabilitovan možda i nakon ulaska Srbije u Evropsku uniju. Jako me obeshrabruju rehabilitacije Hortija u Mađarskoj i Antoaneskua u Rumuniji, kao i dodeljivanje najviših litvanskih odlikovanja prononsiranim saradnicima fašista.

Dubravka Stojanović: Moderna Evropa počiva na antifašizmu i ona ga uvek slavi kao svoju osnovu. Francusko-nemačkog ujedinjenja ne bi bilo bez velikog reza koji je napravila Nemačka. Ona je našla svoju drugu stranu koja je bila tu, ali je jedno vreme bila u manjini. To je suština moderne Evrope. Ako tako gledamo stvari, onda Srbija tumara na pogrešnoj strani i prošlosti i sadašnjosti. S druge strane, tačno je i ovo što kaže kolega Milošević i to ne samo za istočnu Evropu. I zapadna Evropa je napravila ozbiljne propuste zato što je u svom antikomunizmu bila spremna da progleda kroz prste zemljama koje su u ime antikomunizma rehabilitovale suprotnu stranu.

Omer Karabeg: Mislite da Srbija ne može biti moderna evropska država sa ovakvim stavom prema antifašizmu?

Dubravka Stojanović: Mislim da ne može. To se potpuno isključuje. Ona može da nastavi svoje evropske integracije, ali odnos prema fašizmu je unutrašnje pitanje Srbije i ona ne može da izađe iz svoje sopstvene prošlosti na način kako se to sada radi.

Omer Karabeg

karabego+rferl.org

Novinar je Radija Slobodna Evropa od osnivanja Programa na južnoslovenskim i albanskom jeziku 1994. godine. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik nagrade "Dr. Erhard Busek" za doprinos boljem razumevanju u Jugoistočnoj Evropi za 2010., koju dodeljuje SEEMO.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Jelena
29.11.2012 22:39
Propaganda i samo propaganda... Simptomaticno je sto urednistvo ne objavljuje ono sto odgovorim onima koji izvrcu ono sto sam napisala. Dobro je pa se vidi crno na belo, ali ne svidja mi se sto se time dodatno minimizuje ono sto se dogodilo Srbima iz Hrvatske. Valjda je stvarno istina da smo mi sami sebe granatirali i proterali, samo su meni nano-tehnologijom izmenili secanje...
Pa 'ajmo jos jednom, izgleda da se ne razumemo, u mom prvom komentaru nigde ne pise da smo samo mi zrtvovani. Ono sto je nedopustivo je sto se svi zdusno trudite da se samo to stradanje ni ne pominje. Zasto?
Odgovor

Ime: za jelenu
30.11.2012 17:07
Pa gospodjo Jelena, ako ste svi tako bili nevini zasto onda blokiranje slobodnih teritorija Bihaca i zapadne Bosne te napada na istu koja je bila u okruzenju godinama a u kojoj su humanitarni uslovi bili katastrofalni i zavisili na svercu izmedju linija? Vas je briga bilo za Hrvatskom i BiH a htjeli bi ste nakon mrznje i zla koje ste izveli da vas razumijemo. Onog dana kada priznate iskreno da sve sto sve uradili je bila jedna velika greska tek tada ce te imati necije razumjevanje. Dokle god vasa oficijelna politika koju na izborima podrzavate iz godine u godinu pljuje po zrtvama svoje politike ukljucujuci i vas prognane tako sto glatko odbijaju odgovornost za pokretanje rata i politiku raspada SFRJ uz upotrebu genocida sve do tada nase razumjevanje necete dobiti. Do tada uzivajte u plodovima svoje mrznje.
Odgovor

Ime: Jelena
30.11.2012 22:22
@za Jelenu

Koju politiku podrzavamo iz godine u godinu? Od dvehiljadite vlade Srbije bile su razlicitog sastava. Od stranaka za koje najvise glasamo, nema ni dve da potpuno isto gledaju na to. Nijedna ne porice da je bilo zlocina. Nas prethodni Predsednik izvinio se za njih. Oni Srbi koji su se najvise proculi u ratu osudjeni su. Svi. To su vrlo jasni pokazatelji da se nas deo odgovornosti prihvata. Osim ako neko namerno ne zeli to da vidi. Ono na cemu i ovaj medij koji koristimo radi je da se shvati da ne postoji kolektivna krivica, da bismo se izmirili i ponovo poceli da saradjujemo svi, a ne da se samo kriminalci sa svih strana bogate dok raja grca. Mi se lozimo, a oni profitiraju na nasim svadjama.
Da, govorim da nismo samo mi napravili gresku. I da su jedine zrtve po kojima je pljunuto zrtve Srba iz Hrvatske i sa Kosova, sve ostale su priznate i neko je kaznjen za njih u Hagu.
Odgovor

Ime: Anonimni posjetilac
01.12.2012 14:32
Kao prvo, sve srpske vlade razmisljaju jednako o genocidu koji su pocinile vojne i policijska snage srpskih pobunjenika u BiH koje su srpske vlasti podrzavale moralno i materijalno, davale im sredstva za rat i lijecili ih u srpskim bolnicama. Taj se genocid ne priznaje usprkos jesnim presudama ICTY-a.
Kao drugo, ono sto se desilo hrvatskim srbima nije bilo nista sto oni nisu luchem trazili - nudio im je Tudjman da budu gradjani Hrvatske jos 1991, pa onda opet 1995. Ne bi im dlaka s glave falila, samo bi imali putovnice sa sahovnicom i osobne iskaznice. Nisu htjeli, nego su se oruzjem digli protiv Hrvatske i sta su onda ocekivali? Da im se baca cvijece? Je li vama jasno da je oruzana pobuna i podrzavanje oruzane pobune protiv vlastite drzave ozbiljno krivicno djelo sa jos ozbiljnijom posljedicama? Kao da su srbi naivni pa to nisu znali. Sad sto je Skupstina RBiH svojim srbima oprostila taj zlocin radi mira u kuci druga je stvar. Hrvatska nije oprostila i zlocince je kaznila onako kako im sljeduje, za nauk svima kojima padne na pamet da dizu oruzje na svoju drzavu.
Ima nesto u tom lozenju naroda, ali nasa je civilizacijska duznost da jasno definiramo ulogu srpskih krugova vlasti u raspadu SFRJ, iz jednostavne cinjenice jer je njihov angazman doveo do zlocina nad zlocinima - genocida. Milosevic nije sam dosao na vlast, a nije ni Karadzic. Neko je te ljude gurao i podrzavao. Ko su ti ljudi? Civilizacijska duznost srpskog drustva je da takve elemente u svojim redovima identificira i marginalizira.
Odgovor

Ime: Glavni urednik Grad: mojih novina
30.11.2012 15:57
Jelena pa sami si napisala PROPAGANDA a toga se zivi ne od novinarsta, nazalost.

Ime: Jelena
28.11.2012 02:18
Ali sad nikako da uhvatim, nije vam dosta sto su zbog propagande svi iz bivse Juge ispali jadni nejaki (a pri tom imali silnu pomoc neki sa zapada, a neki sa istoka), samo Srbi grozni i zlikovci, nego se sada mesate i u nase unutrasnje stvari? A sve pod nazivom SLOBODNA Evropa? Mislite da nam nije dosta nas samih i toga sto je bilo da jedna vojska prodje kroz selo i pokupi sarijeg brata u svoje redove, a druga to uradi sa mladjim? Hvala na pomoci, stvarno nije trebalo. I jos jednom da pitam, pa komentar ne morate ni da objavite, i dalje ignorisete sto za nas trista hiljada proteranih iz Hrvatske niko nije kriv?
Odgovor

Ime: Anonimni posjetilac
01.12.2012 14:37
hrvatski srbi su bjezali pred hrvatskom vojskom jer im je bila necista savjest, niko ih nije tjerao, mogli su ostati u hrvatskoj da su htjeli i da se nisu bojali opravdane kazne za oruzanu pobunu
a srpske vlasti su isli mjesecima od vrata do vrata na teritorijima koje su nelegalno zaposjele i obiljezavali kuce gdje zivi nesrpsko stanovnistvo a zatim organiziranim metodama zastrasivanja tjerali ljude odatle - sve je to dokazano i dokumentirano, radi se o organiziranom etnickom ciscenju civila koji su pristali da zive na okupiranom teritoriju i da ne ugrozavaju one koji su se tu proglasili za vlast
krivica tih civila nije bila nista drugo nego sto su bili drugog etnickog porijekla, a krivica hrvatskih srba je oruzana pobuna sto je itekako kaznjivo, dugogodisnjim zatvorskim kaznama
Odgovor

Ime: za jelenu
29.11.2012 10:21
Sarajevo pod opsadom vise od 3 godine, preko 10 000 ubijenih od toga preko 1000 djece. Srebrenica preko 8 000 ubijenih u 3-4 dana nakon ulaska srpske vojske u ovaj grad. Gradovi sirom BiH u kojima metak nije ispaljen: Visegrad, Zvornik, Bijeljina, Foca, Prijedor, Brcko, manjih mjesta i sela sirom BiH u periodu izmedju Aprila i Juna 1992 nekoliko hiljada ubijenih civila, cifra do dan danas nepoznata zbog jos uvjek velikog broja nestalih.
Meni je nepojmljivo da se uz sve podatke o ratnim zlocinima dostupne svakome jos uvjek javljaju karikature ljudi poput tebe Jelena koji tvrde da su ovi zlocini rezultat neke propagande i zelje da se bude zrtva. Pomalo bolestan nacin razmisljanja i logike sa tvoje strane?
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
29.11.2012 20:14
Znate, Sartre je, kada više nije mogao da negira postojanje konc. logora u SSSR, odlučio da i ih dalje poriče i/ili opravdava "zbog viših ciljeva i morala radničke klase".
Kad se osoba jednom uplete u dogmatizam, nema te činjenoce koja će je osloboditi, pa makar se zvala i "veliki filosof i humanista", a ne Jelena.

Ime: Dragan Grad: BiH
27.11.2012 02:34
Postovanje i pozdrav Dubravki i Srdjanu.

Ime: Obrad Lipovac Grad: Beograd
26.11.2012 18:21
Al' ste našli sagovornike. Što se niste obratili Kosti Nikoliću i Bojanu Dimitrijeviću pa da dobijete pravu sliku Srbije a ne ovu lažnu sa ovo dvoje poštenih i dobrih ljudi.

Ime: Vojvodjanin Grad: Novi Sad
25.11.2012 23:45
Ako Srbija odustane od antifasizma i prihvati simbole i licnosti kraljevine Srbije -morace prihvatiti i granice te kraljevine, a one su bile od Beograda pa do Vranja.
Odgovor

Ime: Dusan
29.11.2012 15:16
Samo sanjari.

Ime: Slobodan Grad: Beograd
25.11.2012 10:36
Ako smo Eropi bili saveznici u 1 i 2 svetskom ratu zasto su nas tako mucki bombardovali 1999.Sta smo im uradili da nam to urade.Jedini logican zakljucak samo zato sto smo pravoslavci a vera nam je najtolerantnija i najlibelarnija.A to sto nemaju petlju da to javno i kazu je njihov cinisticki stav abmoralnih osoba.Svima nam je poznato saznanje da pobednici pisu istoriju ali istina kad tad izadje na videlo
Odgovor

Ime: VB Grad: Beograd
27.11.2012 08:51
I sami znate da je to samo bensedin da bi mogli da spavamo,posto nam savest nije cista,pa samo uz pomoc opijata mozemo da spavamo.Nego,najvise mi se dopada vasa naivna vera u tolerantnu i liberalnu(?!)veru.Izvinite,ali to j isto kao da kazete da kad se unerede pravoslavac,katolik i pripadnik islamske veroispovesti,samo gace pravoslavca ostaju ciste.Medju monoteistickim verama gotovo da ne postoji toelrantna vera,a verska organizacija koja se okrene liberalizmu zavrsi u cepanju,sizmi,nestanku.Nema militarizma i liberalizma zajedno,pa ni pravoslavlja ili neke druge monoteisticke vere sa istim.
Nego,problem je da smo se mi ponovo okrenuli pameti nasih akademika koja je,na zalost plitka,kratka,pamfletima sklona,a posebno lapidarnim izjavama.
Nemamo mi toliko problem sa antifasizmom koliko se stidimo socijalistickog eksperimenta in vivo koga bi da se odreknu bas oni koji su nas u isti tor uterivali.Briga njih,generalno,i za Ljotica,Nedica,Mihailovica i ine.Poenta je da su oni kandidati za srpski panteon.Kad moze pokojni prvojerarh biti zivi svetac, za cije vreme su vodjeni krvavi ratovi sa blagoslovom,desavali se najveci lopovluci,korupcija i enormno bogacenje skromnih bozijih slugu,sto ne bi mogle i tzv. umne sede glave.Uvek uz svoj narod,ali nikad sa nama,uvek iznad,nikad dole gde im je po pameti i rezultatima i mesto.
Odgovor

Ime: Lazni saveznici
25.11.2012 23:55
@Slobodan
Sta si se uhvatio bombardovanja -kao pijan plota. Da nije bilo bombardovanja veliko-srpsko ludilo jos ne bi prestalo.
Bombardovanje je izvedeno zbog vaspitnih razloga. Veliko-Srbi su bombardovali (bolje reci preorali) Vukovar,Sarajevo,citavu Istocnu Bosnu,bosansku Krajinu i Posavinu..... Da je NATO-pakt reagovao ne godine 1995 ili 1999 g - nego 1991/92 god svega ovoga mozda ne bi bilo. Na Balkanu vazi pravilo -ko ima vece zube.....on pobjedjuje.
Odgovor

Ime: Ulf
25.11.2012 20:56
Treba imati dobar propuh izmedju usiju pa napisati to sto ti Slobodane pises .
Odgovor

Ime: Mozart simfonija
25.11.2012 20:00
Kamo srece da vas je NATO-alijansa bombardovala 1991/92 god rat bi trajao kratko i ne bi bilo Vukovara,Srebrenice i citave Istocne Bosne,Sarajeva,bosanske Krajine i Posavine,Hercegovine i na kraju ne bi bilo ni Kosova 1999 god. Mnogi zivoti bi bili spaseni i manje bi bilo srpskog razaranja gradova i sela, paljenja,pljacki i masovnih ubijanja i silovanja.
Odgovor

Ime: El Munjo
25.11.2012 15:34
Kazete ..bombardovali su nas samo zato sto smo pravoslavci ??
Valjda su oni iz NATO-pakta imitirali veliko-Srbe koji su napali Sloveniju i Hrvatsku samo zato sto su katolici ili Bosnu i Hercegovinu i Kosovo samo sto su tamo muslimani. Veliko-Srbi su valjda od agresije i razaranja postedeli Crnu Gori i Makedoniju
-jer tamo zive braca pravoslavci. Po slicnoj logici se vjerovatno i NATO-alijansa ponasala.
Odgovor

Ime: Jasar Grad: Svedska
25.11.2012 12:27
Slobodan@
Zar je nakon 20 godina potrebno objasnjavati zasto su vas bombardovali?Zar jos uvijek ne shvatate?
Zar nisi mogao pomisliti,da su to uradili zbog cetiri rata koja ste vodili protiv svojih dojucerasnjih prijatelja?
Zar jos nisi shvatio da su to uradili i zbog milion protjeranih Albanaca,zbog hladnjaca u kojima ste drzali (na dnu jezera)mrtve Albance?
Sve ti to znas,ali se pravis da ne znas!
Vodili ste osvajacke ratove radi teritorija susjednih drzava(narocito Bosne) i zeljeli ste da stvorite drzavu u kojoj ce svi Srbi zivjeti zajedno!! Sto je najgore,jos uvijek sanjate o takvoj drzavi !!
Odgovor

Ime: TOMA Grad: sTARO sELO,SRBIJA
26.11.2012 19:36
Jasare,nikada Srbi nisu vodili osvajacke ratove,samo su branili i oslobadjali soje teritorije.To treba da znas pa i Kosovo posle 500 godina su oslobodili od Turaka 1912 godine Kumanovskom bitkom.Da su tada bilio osvajaci zajedno sa svojim saveznicima Grckom, Bugarskom,Crnom Gorom mogli su lako da zauzmu i Carigrad.Instanbul.
Odgovor

Ime: Anonimni posjetilac
01.12.2012 14:42
kao prvo, ako hocete da govorite kako je kosovo vasa teritorija nadjite JEDNOG ali samo jednog potomka neke plemenite srpske porodice iz tog srednjovjekvnog perioda koji se danas zove srbinom
nemate takvih jer su turci pomeli srednjovijekovnu srpsku drzavu i sve sto ona predstavlja, a moderna srbija ima veze s tom srbijom koliko i danasnja grcka sa spartom i atenom
srbima se danaz uglavnom zovu potomci plemena koja nemaju nista ni sa slavenima a kamoli sa srednjovijekovnom srbijom
u tom smislu kosovo je vise albansko nego srpsko ... albanci barem znaju ko su sta su i odakle su hiljadama godina unazad
a vi ne znate jer da znate ne biste morali izmisljati kraljevske dinastije u XIX vijeku nego biste imali kontinuitet stoljecima unazad
Odgovor

Ime: Djoni Grad: Cica Tomina koliba
27.11.2012 00:08
Toma
I Hitler je slicno vama govorio - da Nemacka nije nikada vodila osvajacke ratove ,iako je tada citavu Evropu drzao ispod nogu. Kosovo 1912 god nije bilo oslobodjeno od Turaka -nego je okupirano od strane Srbije. Tek su 1999 god odn 2008 g kosovski Albanci (i ostali stanovnici Kosova) dobili slobodu i samostalnost.
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
26.11.2012 23:00
Jašta, more; a "srpske teritorije" su tamo gde ih je postavio "narodni genije", uz gusle i rakiju cujku? Pa, kako sami rekoste, mogli su u oslobodilačkom zanosu da oslobode i "stari srpski grad - Carigrad" (Evo, i samo mu je ime srpsko, zar ne?!)
Opasuljite se, Tomo; gusle su da se gudi, a život ne ide sav u jednu strunu.
Odgovor

Ime: Dusan
29.11.2012 15:18
A sta ti milo moje uzimas, ako mi rakiju cujku uzimamo? Moras nesto da uzimas, ne ide prica na prazno :)
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
29.11.2012 20:05
Ja preferiram sasvim drugačiju razonodu, a što se tiče "muzičke podloge", predlažem Bill Evans-a. Nepogrešivo!
Odgovor

Ime: Jasar Grad: Svedska
26.11.2012 21:59
toma@
Gdje si ti meni Tomice,bre?Znas li ti otkad mi cekamo jednoga takvoga poput tebe?Da nam objasni,da ta cetiri rata nisu vodili Srbi (!) nego,"baba Trivuna"se napila i zaratila sa pola Balkana!!
PS.Kada neko napise takav jedan "komentar,"( blasfemican)
ja gubim volju za daljom diskusijom,a gubim i apetit.
Haj' zdravo...
Odgovor

Ime: Aleksandar
26.11.2012 11:00
Veliki broj raseljenih Albanaca, slucaj hladnjaca i masovne grobnice su nastale tek nakon pocetka bombardovanja, da Nato nije napao Srbiju sve to se ne bi desilo. Videli smo kako su Ameri zacas smirili Albance u Makedoniji kada su zapoceli rat a i u Presevu, tako su mogli i 1998 ali nisu hteli, Srbija je morala da bude kaznjena.
Odgovor

Ime: Jasar Grad: Svedska
26.11.2012 22:07
Aleksandar@
I, kada si se ti probudio Aleksandre-D.Cosicu,gdje su ti se noge nalazile?
Da li ti stvarno mislis to sto govoris? Da li ti mislis da smo svi mi(osim vas Srba)bili na Marsu,kada se to sve desavalo u bivsoj drzavi?
Sto rece jedan u filmu:"Bre,ti brze lazes nego sto kokos trci"!
Ti mora da si mu brat blizanac.
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
26.11.2012 17:15
Takođe, da nije bilo bombardovanja 1999-te, ne bi bilo masovnih grobnica ni u istočnoj Bosni!
Elem, za sve zločine koje su srbi počinili u istoriji, i sve koje će eventualno tek počiniti, su krivi amerikanci.
Odgovor

Ime: Robin Hood
26.11.2012 15:55
@Aleksandar
Amerikanci su smirili Albance u Makedoniji i u Presevskoj dolini (jug Srbije) zbog Srbije - a ne zbog Albanaca iz ovih krajeva. Smirili su ih da se Srbiji ponovo ne dogodi bombardovanje -jer ona je stajala (njihove vojne i bezbjedonosne sluzbe) iza svih ovih dogadjaja. Patriotizam treba ostaviti na jednu stranu a prljave igre na drugu.
Odgovor

Ime: Don Kihot
26.11.2012 15:38
Aleks
Plan za protjerivanje Albanaca sa Kosova,hladnjace sa lesevima ubijenih kosovskih Albanaca kao i njihove masovne grobnice po Srbiji bile su u Beogradu planirane prije NATO-bombardovanja.
Planirane su bile jos 1989/90 g. ali ratovi u Hrvatskoj i Bosni su ove planove poremetili i ostavili ih za kasnije. Zato je Milosevic, Seselj, vojni i politicki vrh Srbije zavrsio u Hagu. Milosevic je umro -ostali ce ostati u zatvorima do kraja zivota. Osudjeni su ne zato sto su Srbi -nego zato sto su zlikovci. NATO-intervencija je dosla na kraju i bila je kapak svemu ovome. Svi zivite u iluzijama. Istina je puno,puno drugacija.
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
26.11.2012 18:59
Postoje indicije da taj plan za "etničko čišćenje" Kosova, poznat kao "Pokovica", postoji još od 70-tih i da je deo šireg plana za utvrđivanje "srpskog državnog prostora" u slučaju pada komunističke diktature u SFRJ.
Odgovor

Ime: pbc
28.11.2012 17:59
Pusti se objasnjavanja politike unistenja SFRJ. Za ove "skeptike" i pored godina ukljucenosti Srbije i tadasnjeg rezima u etnicka ciscenja i ratove su i dan danas potrebni razlozi napada nato-a koji se ponekad granice sa naucnom fantastikom. Lakse je prihvatiti teorije o "belosvetskoj uroti" istovremeno okrecuci ledja zlocinima pocinjenih u ime stvaranja velike srbije nego pogledati istinu u oci i skontati da se genocid pocinjen u ime bilo koje ideologije nosi posljedice. Ovo ti samo govori cime i gdje se mozak takvih kiseli vec jos od 1989 godine. Zombiji su ti to, objasnjavanje i logika sa takvim ne pomaze.
Odgovor

Ime: Dusan
28.11.2012 04:09
Bravo milo moje Milivoje, to jos tece od Ilije Garasanina prema haskim optuznicama, reci nam samo kako nam se potkrao 2.svetski rat da nas bude lepa cifra ubijenih kad tako imamo savrsene planove?
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
27.11.2012 17:05
Izvinjenje Slobodanu i Ćazimu - za sve zločine koje su srbi počinili u istoriji, i sve koje će eventualno tek počiniti, su krivi Amerikanci, Nemci i Bugari.
Ako se još ko nađe uvređen, neka dopiše po volji...
Odgovor

Ime: Slobodan Grad: YU
27.11.2012 10:54
Vidim da lupanje po nakovanju pocinje da donosi rezultate eto vidi Milivoje da si i ti cuo da scenario PODKOVA je bio napisan u Bugarskoj za male pare a ti pisci nisu dobro znali srpski.E kada bi mojim komentarima zapadna raja imala pristup mozda bi i oni promenili misljenje ali staces oni u veruju i u najvece lazi ukoliko su te lazi videli na TV ekranu dok zapadni novinari su primorani da gaze svoju novinarsku cast da bi primili platu od gazde koji im naredjuje sta i kako da pisu.
Odgovor

Ime: Slobodan Grad: YU
27.11.2012 07:54
Plan ptkovica (pravi naziv PODKOVA jer pisac se slabo gadjao padezima) je bio smisljen od strane nemacke obavestajne sluzbe da bi lakse ubedila svoj narod o ucescu u zlocinima nad Srbijom.
Anti srpska propaganda je uspela i sada ce srbima trebati vise vekova da to promene jer zapadna raja je toliko glupa da veruje samo ono sto je na TV ekranu i nepita dali je to istina ili ne kao i Zurasi park koji je sniman u realnoj situaciji.Montaze snimaka zapadu su opasnije oruzije od atomske bombe.Vidimo kako su montirali kampanju protiv Sadama Kadafija i sada Asada.Proti srba je to samo bio test da se uvere do koje granice je zaostao njihov narod u prihvatanju montiranih lazi.
Odgovor

Ime: ti Milivoje, a ja Cazim
27.11.2012 00:55
I dalje neumorno koristite kao argument ono sto je dokazano kao LAZ i kao izgovor za NATO agresiju na SRJ. Uostalom za ceo tzv. "plan Potkovica" se zna kako je od Bugarske dosla do Nemacke i iskorisceno za opravdanje napada na SRJ.