Kosovo aktuelna tema za patriotsko utrkivanje
Ilustrativna fotografija - grafit u Beogradu
09.03.2010
Šta Brisel očekuje od Beograda kada poručuje da je jedan od uslova za nesmetani evropski put Srbije dobrosusedski odnosi sa svima u regionu, uključujući i Kosovo i kakvo je značenje te poruke?
Postavljaju se pitanja da li je to implicitni zahtev za priznanje Kosova ili nešto drugo, ima li razloga za strahovanje da se, pored ranijih uslova, Srbiji na prvom mestu puna saradnja sa Haškim tribunalom - sada dodaju novi koje ona ne može da prihvati, kao i da li je odgovor šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića “ako Srbija treba da bira između EU i Kosova, izabraće Kosovo” zapravo bio promašena tema jer to niko i ne traži.
Kada Evropska unija govori o dobrosusedskim odnosima to ne znači prejudiciranje statusa, tvrdi zamenik šefa delegacije Evrpske komisije u Beogradu
Adriano Martins:
“Ovde se radi o tome da su dobri odnosi vrlo važni, ali oni ne prejudiciraju status, oni su neutralni po pitanju statusa. Neophodna je pragmatična saradnja da bi se sprečile kriminalne aktivnosti, da bi se sprečilo krijumčarenje i sve ono što nije ni u interesu Srbije. “
Pitali smo i šeficu Evropske kancelarije Vlade Srbije za EU
Milicu Delević šta zapravo Brisel traži od Beograda i kako to ona razume.
“Iako u EU ne postoji konsenzus oko toga da li je Kosovo država ili nije, postoji konsenzus o tome da ono bude uključeno u integrativne procese. A zbog razlika koje postoje između članica, traži se modalitet koji je statusno neutralan."
RSE: Na šta je Srbija spremna, kada je u pitanju zahtev za dobrosusedskim odnosima?
"Srbija se trudi da omogući učešće Kosova u regionalnoj saradnji ali se trudi da to bude na način koji se smatra statusno neutralnim.”
Pokazati fleksibilnost
Predrag Simić, bivši ambasador Srbije u Parizu i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu kaže da se od Srbije očekuje ono što ona nikada nije učinila, a to je da ponudi svoje rešenje za Kosovo.
“Nama nije postavljeno ultimativno crno-belo rešenje. Međutim, ukoliko Srbija ne bude imala odgovor na to pitanje (saradnje), bojim se da to može da se pretvori u zahtev za kategorično priznanje Kosova. “
Objašnjavajući zašto je reagovao, kako deo javnosti u Srbiji misli, nediplomatski oštro čak i u neskladu sa proevropskom politikom Vlade, rekavši u Budimpešti da bi Srbija izabrala Kosovo ako treba da bira između Prištine i Brisela,
Vuk Jeremić je u TV duelu na javnom servisu to objasnio ovako:
“Desetine članaka samo u poslednjih mesec dana u stranoj štampi piše o tome da Srbija mora da napravi izbor (EU ili Kosovo). Nekada u politici, u diplomatiji morate da idete u susret problemu, da bi ga izbegli i da ne bi nikada bili stavljeni pred takav izbor.”
Čedomir Jovanović, opozicini poslanik i kritičar spoljnopolitičkog kursa ministra Jeremića smatra da Beograd mora da pokaže fleksibilnost i da prekine blokadu u odnosima sa Pristinom:
“Naša država mora da bude sposobna da razgovara sa kosovskim zvaničnicima u svim situacijama u kojima ti razgovori mogu doprineti povećanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu, u rešavanju ekonomskog položaja, političkih problema. Mi ne možemo svoj interes graditi na ideji da ćemo Kosovo blokirati bilo gde, jer to ne znači da će kosovski Albanci promeniti svoju odluku. Već naprotiv, to znači da će kosovska stvarnost biti još teža nego što je sada. Sa druge strane, mi moramo naći partnere, nekoga ko nas razume. I to, po pravilu, treba da budu oni koji žive oko nas. I u Crnoj Gori i u Makedoniji i u BIH, Sloveniji… Kad sam rekao da ne maltretiramo region, mislio sam na to nerealno očekivanje da će se svi oko nas ponašati kao mi.”
Srbija uvučena u bajkovitu politikuMeđutim, Vuk Jeremić očekuje da posle presude Međunarodnog suda pravde Srbija sa Prištinom krene u dijalog, ali isključivo o jednom pitanju:
“Mi hoćemo da pričamo, ali da pričamo o budućem statusu Kosova.”
Naš sagovornik Predrag Simić, međutim, na ovaj stav uzvraća kontrapitanjem:
“Moje pitanje, a i pitanje koje možda dolazi iz Brisela i Pariza glasi - dobro, kad ponovo sednete za sto, šta ćete imati više da kažete od onoga što ste imali da kažete u oktobru 2007, kada ste poslednji put sedeli za stolom i kada niste imali ništa da ponudite?”
Sve u svemu, da je u Srbiji Kosovo ponovo postalo tema za patriotsko utrkivanje, pokazuje i to što je trebalo je nekadašnji harizmatični buntovnik, a sada politički autsajder
Vuk Drašković na svoj
omiljeni dan 9. mart (godišnjicu velikih demonstracija protiv Miloševića 1991. godine u centru Beograda), izađe u javnost i kaže nešto što više ne sme ni najgrađanskija parlamentarna stranka Čedomira Jovanovića:
“Cela Srbija je uvučena u jednu bajkovitu, preskupu nacionalnu kosovsku politiku. Niko se ne usuđuje da kaže: aman , ljudi, pa zašto se u toj našoj državnoj kosovskoj politici koja je patriotska, najbolja… uopšte ne spominju, potpuno se ignorišu Albanci. A njih je 95 odsto na Kosovu. Nego se samo priča o crkvama, o manastirima i o Srbima na Kosovu. A tamo 95 odsto ljudi nisu Srbi, nego Albanci. I ta ogromna većina naroda odbija da prihvati Srbiju za svoju državu, kao što ni Srbija ne prihvata njih za svoje građane. “Pročitajte i ovo:
Putuje li Srbija u samoizolaciju?
Jeremić u Koštuničinom "zagrljaju"
Ko je stvarni šef srpskom ministru diplomatije?
Kušner: Mesto Srbije je u Evropskoj uniji