Petak, 25. juli/srpanj 2014, 12:24 CET

Srbija

Srbija, Hrvatska i Slovenija formiraju železničko preduzeće

Voz Sarajevo - Beograd, ilustrativna fotografija
Voz Sarajevo - Beograd, ilustrativna fotografija
Osnivački akt o formiranju zajedničkog preduzeća Slovenije, Hrvatske i Srbije za železnički prevoz biće potpisan najverovatnije u oktobru, izjavio je za RSE Dejan Lasica, pomoćnik ministra za infrastukturu Srbije. Već ovih dana u Beogradu će tri nadležna ministra iz ovih država potpisati memorandum o razumevanju koji će voditi ka realizaciji tog ambicioznog projekta, kroz koji će železnice zemalja bivše Jugoslavije pokušati da se vrate na transportnu mapu Evrope.

Ministri vlada Slovenije, Hrvatske i Srbije na sastanku na Brdu Kod Kranja postigli su dogovor o formiranju alijanse železničkih preduzeća, sa ciljem da prevoz robe i putnika preko Koridora 10 učine efikasnijim, rentabilnijim i bržim.

Svima nam je cilj da to novo preduzeće obezbedi što više transporta robe preko Koridora 10, i da podelimo novac od zarade. Da ne „gubimo” više robu koja iz zapadne Evrope ka Turskoj ide nekim drugim pravcima, i da skratimo vreme transporta, kaže Dejan Lasica.
Lasica za RSE kaže da će svi imati koristi od novog preduzeća, jer sada prugama kroz tri zemlje na ovoj trasi mesečno ide samo 700 vozova, a procena je da bi kroz zajednički nastup taj broj bio najmanje dupliran, pa u perspektivi čak i mnogo veći.

"Svima nam je cilj da to novo preduzeće obezbedi što više transporta robe preko Koridora 10, i da podelimo novac od zarade. Da ne „gubimo” više robu koja iz zapadne Evrope ka Turskoj ide nekim drugim pravcima, i da skratimo vreme transporta. Da teretni voz iz Graca na primer, ili iz Ljubljane, do Istanbula stigne za 35 sati. Tako ćemo moći da budemo konkurentni i pariramo i drumskom prevozu, ali naravno uz uslov da se smanje procedure na granicama koje oduzimaju i po nekoliko desetina sati,"
rekao je on.

Prosečan put kargo vozova od Ljubljane do Istanbula traje predugih 57 sati, pa zbog loše i zastarele železničke infrastukture putnici i špediteri uglavnom zaobilaze pruge Slovenije, Hrvatske i Srbije, i odlučuju se za transport Koridorom četiri od Drezdena do najvećeg grada Turske, kojim se sada odvija 90 odsto saobraćaja između Nemačke i te države.

Da bi bile konkurentne na tržištu, železnice Slovenije, Srbije i Hrvatske formiraće zajedničku firmu sa sedištem u Ljubljani, koja će poslovati u skladu sa propisima Evropske unije.

Zajedno se može dati bolja ponuda na tržištu

Zlatko Rogožar, član Uprave Holdinga Hrvatskih željeznica i predsednik Uprave HŽ-Carga, rekao je za RSE da je cilj udruživanja da se deo teretnog i putničkog saobraćaja usmeri na železnički koridor 10, koji je kroz ove tri zemlje dugačak ukupno 1.270 kilometara, i da se kroz jedinstveni nastup dobije više posla.

"Svima je nedostajalo tržište. Zna se da na željeznici vlada pravilo da ako je pruga manja od 400 kilometara da jednostavno nije rentabilna. Sada ćemo biti kompanija koja će predstavljati više od 25.000 vagona, 500 lokomotiva i vučnih vozila, koja može da preveze pedeset miliona tona tereta. Dakle, bićemo partner i za Deutsche Bahn, i za Rail Cargo Austria, i za sve ostale koji imaju interes da se u ovoj regiji bave prevozom roba i putnika,"
rekao je Rogožar.
bićemo partner i za Deutsche Bahn, i za Rail Cargo Austria, i za sve ostale koji imaju interes da se u ovoj regiji bave prevozom roba i putnika, kaže Zlatko Rogožar.

Ono što zajednička kompanija namerava da uradi, u saradnji sa nadležnim organima tri države, je da eliminiše trenutne slabosti koje opterećuju efikasnost poslovanja na Koridoru 10, koji od Nemačke i Austrije, preko Slovenije, Hrvatske i Srbije ide ka Turskoj, kao što su komplikovane i spore procedure na graničnim prelazima zbog kojih teretni vozovi na granicama između ovih država bivše Jugoslavije stoje satima.

U udruženo preduzeće ući će i kompanije iz Bosne i Hercegovine, železnice Federacije BiH i Republike Srpske. Zlatko Rogožar i Dragan Lasica se nadaju da će udruživanjem svima biti lakše, jer špediteri nerado posluju sa malim firmama.

"Do sada se svaka željeznička uprava morala pozivati ponaosob, dobiti cenu, dakle formirati je za svaku željezničku upravu… A sada će korisnik, kada nazove našu novu udruženu kompaniju, dobiti cenu za ceo tranzitni pravac koji želi da koristi."

"Zajedno je sve mnogo lakše, tim pre što je ukupna količina teretnih vagona koje ćemo zajedno imati je oko pet odsto svih vagona u Evropi. Tako da zajedno možemo dati značajno bolju ponudu na tržištu."


Pozitivan pomak za zemlje regiona

Nakon objave vesti o zajedničkom preduzeću, koja je dočekana vrlo pozitivno, u regionalnoj štampi pojavili su se naslovi ka što su Ex YU na šinama ili Jugoslovenski koridor. Dejana Lasicu pitali smo kako će izgledati novi železnički prevoznik, da li će možda malo podsećati na nekadašnju Jugoslovensku železnicu.

"Vas sada zanimaju detalji koji nisu toliko bitni… Kada budemo imali osnivački akt, onda možemo da imamo odgovor i na to. To će biti upravo ona vozna sredstva koja i danas saobraćaju, ne vidim nikakav razlog da se menjaju oznake na vagonima, prosto nema potrebe za tim. To će biti joint venture između tri kompanije i svaka će zadržati svoje obeležje. Možda će po osnivačkom aktu imati neko dodatno obeležje, ali o tome se sada još ne razmišlja,"
izjavio je on. 

Namera je da se kroz poslovanje u zajedničkoj kompaniji u perspektivi popravi železnička infrastuktura u sve tri države, jer je to neophodno za savremeni trensport. Rogožar kaže da je ovo i u simboličkom i praktičnom smislu pozitivan pomak za zemlje regiona, i nada se da će se putnici iz zemalja bivše Jugoslavije više okrenuti železničkom prevozu.

"Evo vidite da su počele modernizacije. Kolege iz Srbije su najavile kupnju elektromotornih vlakova, željeznice Federacije Bosne i Hercegovine su kupile garniture Talgo vlakova, Hrvatske željeznice su ugovorile elektromotorne garniture. Znači, moderniziraju se i u segmentu putničkog prevoza, i mislim da će uz zahvate na infrastukturi ne bi trebalo da izostane zadovoljstvo putnika koji putuju vlakovima,"
kaže Rogožar.  

Od tranzita železnicom Srbija ima godišnji prihod od samo 40 miliona evra, i njene pruge su jedne od najgorih i najsporijih u Evropi. Prema procenama stručnjaka, samo za završetak i modernizaciju kompletne železničke infrastukture na Koridoru 10, dužine 760 kilometara, potrebno je oko četiri milijarde evra.

Zoran Glavonjić

Novinarsku karijeru počeo je 1995. godine u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." U Radiju Slobodna Evropa je od avgusta 2000. godine.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Ante Grad: Vancouver
31.07.2010 09:56
Dobra vijest. Samo ima jos boljih i VAZNIJIH dobrih vijesti, o kojima pise cijeli svijet i Europa, a nema ih na vasoj stranici. Gdje vam je vijest o formiranju Balkanske Unije u kojoj ce biti zemlje Zapadnog Balkana: Srbija, Hrvatska, Bosna, Crna Gora, Albanija i Makedonija? Gdje vam je vijest o novoj ujedinjenoj Yugo-lutriji? Vas radio 'slobodna Evropa' se bavi marginalnim vijestima, a ne onim vaznim za buducnost jugoslavenskih naroda. Zato sam vas i izbacio iz mojih 'Favorites'; Cao;

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Fuad Masum novi predsednik Iraka

Irački parlament izabrao je kurdskog političara Fuad Masuma za novog predsednika države, samo nekoliko sati pošto su ekstremisti ubili najmanje 51 zatvorenika i osam policijaca u napadu na konvoj severno od Bagdada.

Nova dostignuća u lečenju virusa HIV

Nova dostignuća u lečenju virusa HIV, objavljena na 20. Međunarodnoj konferenciji o sidi u Melburnu, izazvala su ovacije i slavlje, ali su podstakla i debatu.

Identifikovana 31 žrtva avionske nesreće

Vlasti pregledaju snimke sa crnih kutija da bi utvrdili zbog čega se avion Trans Azija Ervejza srušio blizu aerodroma Magong.