Otkriven spomenik diktatoru u centru Beograda

U beogradskom Tašmajdanskom parku postavljen je spomenik nekadašnjem predsedniku Azerbejdžana Hajdaru Alijevu. U prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića i gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, spomenik je otkrio aktuelni predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, inače, Hajdarov sin.

Dok predstavnici vlasti hvalospevno govore o ovom događaju, poznavaoci prilika  podsećaju da je Hajdar Alijev, tokom svog diktatorskog mandata, vratio Azerbejdžan u crno razdoblje, gde je tortura bila gotovo svakodnevna pojava.

„Ovo je dan kada se povezuju naše dve zastave, slavni ljudi iz naše istorije – osnivač modernog Azerbejdžana Hajdar Alijev i naš veliki pisac Milorad Pavić. Divni i veliki narod - azarski narod, za „Hazarski rečnik“ o kome je pisao Milorad Pavić.“

Ovim rečima je Tadić naznačio sadašnje i buduće odnose dve zemlje i objasnio vezu između spomenika posvećenih srpskom književniku i bivšem azerbejdžanskom predsedniku.

Predsednik Azerbejdžana je na svečanom otvaranju rekao da je otkrivanje spomenika "sinovima dve zemlje" Alijevu i Paviću,  na jednom od najlepših i najvažnijih mesta u Beogradu, istorijski dan u odnosima Srbije i Azerbejdžana.

 „Predsednik Tadić i ja smo danas osmislili planove za budući razvoj Srbije i Azerbejdžana. U političkom kontekstu razmatrali smo sva pitanja koja se odnose na naše dve zemlje sa pozicije ravnopravnosti i razumevanja,  tako da imamo identična gledišta na teritorijalni integritet obe naše zemlje“, poručio je Ilham Alijev.

Ono što za veći deo ovdašnje javnosti i dalje ostaje nepoznato je saznanje o tome -  ko je ustvari bio Hajdar Alijev i na koji način je vodio svoju zemlju i narod?

Ovo pitanje postavili smo šetačima u jednom od najpopularnijih beogradskih parkova koji je upravo restauriran i čiji sadržaj je upotpunjen i sa ova dva spomenika. 



Propagandni potez

Pa ko je bio Alijev, koji je dobio spomenik na popularnom Tašu, pošto je Vlada Azerbejdžana sa dva miliona evra finansirala uređenje parka.

„Bio je jedan od posljednjih diktatora suvremenog svijeta“ , odgovara za RSE nekadašnja saradnica UN Branka Šesto, koja je predvodila projekat Komesarijata za ljudska prava u Azerbejdžanu.

"Azerbejdžan ima prekrasne pjesnike, ima fantastične muzičare, Azerbejdžan ima božanstvene pjevače i da je bilo kome od njih podignut spomenik u Tašmajdanskom parku, to bi bila prekrasna gesta. Međutim, prolaziti svaki dan kraj biste ili spomenika Hajdara Alijeva nije baš nešto čemu bi se Beograđani ili bilo tko drugi koji ima ideju o slobodarstvu, o pravdi, o demokraciji trebali radovati”, kaže Branka Šesto,  podsećajući da je Hajdar Alijev  tokom desetogodišnje vladavine, od 1993. do 2003., azerbejdžanski narod vratio u crno razdoblje.

“1992. godine, Azerbejdžanci su izabrali demokratsku vlast na čelu sa Narodnim frontom i predsednikom Elčibeom, fizičarem koji je imao pravo demokratsko opredjeljenje. Hajdar Alijev ga je smijenio vojnim udarom. Posle toga, ljudi su završili po zatvorima, a tortura je bila svakodnevna pojava. To nije bila samo tortura u smislu brutalnog policijskog postupanja da bi dobili priznanje, tamo su ljude tukli i mlatili već na odsluženju kazne.”
 
O tome kako je vladao Alijev  - za RSE je nedavno govorio i direktor Azerbejdžanskog servisa Radija Slobodna Evropa Kenan Alijev.

"Alijev je bio komunistički vođa i njegovi kritičari ga nazivaju diktatorom, opisujući ga kao autoritarnog vladara koji je koristio političku moć kako bi opstao na vlasti i kako bi eliminisao svoje protivnike. U nekim slučajevima fizički, a u nekim politički, da bi 2003. godine vlast predao svom sinu. To je bio prvi primer dinastičkog transfera vlasti u zemljama bivšeg SSSR-a”, kaže Kenan Alijev. 

Deo kulturnih radnika u Srbiji smatra da je odluka gradskih vlasti o podizanju spomenika Alijevu moralno neprihvatljiva.

Među njima je i Vida Knežević iz kulturne grupe „Kontekst kolektiv” koja kaže da će gradske vlasti teško moći da objasne čime je on zaslužio da se spomenik nađe u centralnom gradskom parku.

“Kao kulturna radnica ja ne znam ni jedan aspekt njegove delatnosti koji bi zadužio našu javnost da mu podigne spomenik. Kada bismo pitali gradsku vladu, šta će reći, na primer, budućim generacijama – ko je bio taj čovek i zbog čega je ona u tom trenutku podigla taj spomenik – ne postoji ni jedan argument, sem da je vlada Azerbejdžana finansirala renoviranje tog parka”, rekla je Knežević.

Ili kako to, malo drugačije, objašnjava Kenan Alijev:

“U Azerbejdžanu se već šalimo pa kažemo da bilo koja zemlja kojoj je potrebna nafta ili gas samo treba da nazove neku ulicu po Hajderu Alijevu, podigne mu spomenik ili nazove neki park po njemu i dobiće tražene resurse. Dakle, ovo je definitivno propagandni potez kako azerbejdžanske tako i srbijanske vlade", zaključuje Alijev.