Kultura pamćenja: Lične priče kroz slike i reči

U Centru za kulturnu dekontaminaciju u četvrtak je otvorena regionalna izložba fotografija „Kultura pamćenja – lične priče kroz fotografije“, na kojoj su predstavljene slike stanovnika SFRJ i nekih evropskih zemalja iz perioda rata na prostoru bivše Jugoslavije i trenuci koji podsećaju na događaje iz prošlosti.

Na izložbi, koja predstavlja završni deo projekta "Mreža za participativnu kulturu sećanja" više regionalnih organizacija, izložene su amaterske i profesionalne fotografije 46 učesnika iz BiH, Srbije, Hrvatske, Kosova, Nemačke i Makedonije, koji su uz svoje radove priložili i kratke priče koje posetiocima daju lični kontekst u kojem su fotografije nastale.

Prema rečima kustoskinje Lejle Hodžić, postavka nastoji da obuhvati sećanja na događaje od pre 20-ak godina, ali i savremene trenutke koji su u vezi sa periodom devedesetih.

„Trebali smo napraviti izložbu koja bi predstavljala nekakve predmete sjećanja. Ono što je meni palo na pamet, a vezano je opet za rat, je da, ljudima koji su bježali (ja to znam iz vlastitog iskustva u Sarajevu) je bilo bitno da ponesu par tih fotografija. To je nešto što je prvo padalo na pamet i to je ta veza. To je taj predmet sjećanja za koje smo svi vezani“, objašnjava Hodžićeva.

Ona u razgovoru za RSE dodaje da se ova izložba ne može posmatrati kao „klasična izložba“, pošto su bez selekcije prikazani radovi svih koji su želeli da daju doprinos. Svoja intimna sećanja između ostalih su podelili i čuveni umetnici Milomir Kovačević Strašni, Šejla Kamerić, Danica Dakić, Nebojša Šerić Šoba,…

FOTOGALERIJA: Izložba "Kultura pamćenja"


U svojevrsnoj „šumi“ fotografija kroz koje se posetilac kreće, zabeleženi su trenuci sa sarajevskih ulica tokom opsade grada, odeće i predmeta dece poginule u ratu, ali i slike sa venčanja, sa rok koncerata u vreme bivše Jugoslavije ili ponovnih susreta prijatelja koje je razdvojila ratna stihija.

Fotografije vise na tankim sajlama u prostoru i prikazane su na crnim pločama koje na poleđini nose priče autora.

„Ono što mi je bilo bitno za dizajn izložbe“, ističe Lejla Hodžić, „je da posjetioci mogu postati dio tih priča, da prolaze kroz te ploče, da ih uzimaju u ruke, gledaju fotografije i čitaju te priče.“

Među izloženim radovima je i fotografija Beograđanke Anite Mitić iz 1995, sa proslave njenog petog rođendana koji je pao istog dana kada je na Tuzlanskoj kapiji od granate ispaljene sa srpskih položaja stradala 71 osoba. To je, kaže Anita, bio povod da izabere baš tu fotografiju.

„Znala sam poprilično mnogo priča o tome šta se dešavalo u Tuzli i ko su ljudi koji su poginuli. Kada sam videla da sam tada slavila peti rođendan, to mi je bilo jezivo. Zbog toga sam se opredelila da napišem ovu priču. Tuzla se nalazi na 236 kilometara od Beograda. Kao što sam napisala, to su svetlosne godine između moje torte sa pet svećica i te tuzlanske noći.“

Izložba je premijerno predstavljena u Sarajevu, a Beograđani će moći da je obiđu do 20. novembra, nakon čega se postavka seli u Prištinu i Tetovo. Oni koji se prošetaju kroz ovaj lavirint tuđih uspomena, naići će i na kratki esej fotoreportera Reutersa Damira Šagolja koji piše o varljivosti sećanja, čak i kada je ono zabeleženo fotoaparatom:

“Fotografije kakvu sam ja pamtio nema, ostao je samo dokaz kako nam je sjećanje krhko i šta radimo kada za ono važno u životu nemamo konkretnog dokaza. Boli, ali neka boli. To je snaga fotografije nad sjećanjem, snaga činjenice nad pustom interpretacijom i željama.”