Nedjelja, 23. novembar/studeni 2014, 09:35 CET

Svijet

Samit EU: Šansa za dogovor o budžetu

Skulptura eura ispred Evropske centralne banke u Frankfurtu
Skulptura eura ispred Evropske centralne banke u Frankfurtu
Rikard Jozwiak, priredio Dragan Štavljanin

U četvrtak uveče u Briselu je počeo samit lidera Evropske Unije na kome će biti reči o zajedničkom budžetu u narednih sedam godina u iznosu od hiljadu milijardi evra.
Očekuje se žestoka i rasprava sa neizvesnim ishodom kao i pre tri meseca, kada je izostao dogovor. Od budžeta će u velikoj meri zavisiti izgled evropskog bloka u narednim godinama. Procenjuje se da će, kada se slegne prašina, EU verovatno biti okrenuta više sebi.

Evropska komisija je predložila budžet za period od 2014. do 2020. u iznosu od 1033 milijardi evra. Od toga će će 85 procenata uplatiti članice EU na osnovu bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika (GNI).

Četiri petine budžeta biće namenjeno za zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP) i  kohezionu politiku, kojom se finansiraju najsiromašniji delovi EU. Međutim, detalji ovih projekata izazivaju surevnjivost članica Unije, ističe Janis Emanouilidis iz briselskog Centra za evropsku politiku.

“Budžet iznosi jedan odsto celokupne ekonomije članica EU. Dakle, borimo se oko tog malog dela. Nije reč o velikom novcu, ali je važan jer su u pitanju i političke trgovine. Vlade članica Unije žele da kada se vrate sa evropskih samita kažu svojoj javnosti da su se borile za nacionalne interese i da su na kraju uspele da izdejstvuju kompromis koji služi toj svrsi”.

Ko šta želi?

Članice EU su se podelile u dve grupe kada je reč o budžetu. U prvoj su takozvani “Prijatelji kohezije”, koja okuplja zemlje koje teže da dobiju više iz budžeta EU nego što u njega uplaćuju. One nastoje da ili zadrže postojeću ili, ako je moguće, povećaju potrošnju iz zajedničke kase.

Drugu grupu – “Prijatelji bolje, odnosno racionalnije potrošnje” čine članice koje više ulažu u budžet EU nego što iz njega povlače sredstava.

Međutim, i države unutar ove grupe su različito pozicionirane. Takozvani “čistunci”, poput Velike Britanije i Švedske žele da se budžet smanji za 200 milijardi evra. Nemačka takođe smatra da je predložena suma previsoka, ali se ne slaže sa tako velikim rezom. I Francuska se zalaže za uštede, ali nastoji da se iz toga izuzme fond za finansiranje poljoprivrede – čemu teže i zemlje iz grupe “Prijatelji kohezije”, u kojoj su, između ostalog, Poljska, Grčka i Portugalija, koje, prirodno, žele što veći zajednički budžet u cilju podrške njihovim ekonomijama. 

Tu su i zemlje iz obe grupe koje nastoje da se budžet više fokusira na inovacije i nauku, poput Estonije, Letonije i Danske.

Napokon, institucije Evropske Unije čvrsto podržavaju poziciju “Prijatelja kohezije”.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso (Jose Barroso) kaže: "Budžet je najvažniji instrument za podsticanje razvoja na evropskom nivou. Dakle, hajde da sada vidimo da li su vlade koje stalno govore da su investicije ključne za rast, spremne na kompromis o najvažnijem instrumentu za podsticanje rasta na evropskom nivou”.

Koji je scenario najverovatniji?

Za razliku od prethodnog samita u novembru, sada postoje veće šanse za dogovor, mada rasprava može da potraje i do vikenda. Ne samo zato što bi u slučaju izostanka saglasnosti u 2014-oj bili dovedeni u pitanje mnogi dugoročni projekti EU, pre svega u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Isto se odnosi i na rabate bogatijih zemalja koje dobijaju iz EU, zato što ne koriste previše subvencija iz fondova za poljoprivredu i koheziju. Potencijalni su gubici veliki što bi trebalo da privoli sve aktere na kompromis.

Herman Van RompuyHerman Van Rompuy
x
Herman Van Rompuy
Herman Van Rompuy
Takođe, činjenica da predlog budžeta nije tako ambiciozan nagoveštava da je  dogovor izgledan, kao što je ukazao uoči samita predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej (Herman Van Rompuy).

“Budžet mora da bude izraz umerenosti, izražavajući napore da se štedi u državama članicama. Zbog toga, po prvi put, biće rezova u realnom smislu u poređenju sa sadašnjim budžetom”.

Najverovatnije će fond za finansiranje poljoprivrede i kohezione politike biti umanjen za 30 milijardi evra, ali se veći rezovi očekuju u delu budžeta za istraživanja i administrativne troškove.

Kako će se to odraziti na spoljnu politiku EU?

U spoljnoj politici Unije se takođe očekuje drastičnija štednja. Za ovu stavku je predloženo 70 milijardi evra u narednih sedam godina, što je za 15 milijardi više nego u prethodnom budžetu, ali je u relanom smislu manje, ako se uzme u obzir inflacija. Moguće je da rez za ovu stavku bude i veći, što će biti razočaravajuće za sve one koji žele da EU igra značajniju ulogu na svetskoj sceni.

Benedikta Marzinoto (Benedicta Marzinotto) iz prestižnog centra za ekonomska istraživanja i analize Bruegel, ističe da je razlog veoma jasan – ekonomska kriza u evrozoni.

"Mislim da nije politički teško razumeti zašto se to dešava. Kriza je učinila da Evropa izgleda mnogo više okrenuta sebi nego ranije”.
Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.