Četvrtak, 24. april/travanj 2014, 19:40 CET

Srbija

Preševo: Životni problemi u senci spomenika

Preševo
Preševo
Veličina slova - +
Prašina koja se poslednjih dana podigla zbog spora srpskih vlasti i lidera Albanaca sa juga Srbije zbog spomenika poginulim pripadnicima Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, još jednom je u potpuni zapećak bacila stvarne teškoće sa kojima se građani albanske manjine suočavaju na jugu Srbije. Dok je nakon postavljanja spomenika usledila promptna reakcija i pretnja nadležnih njegovim rušenjem, Vlada je gluva za najosnovnije egzistencijalne potrebe građana.  

Nezaposlenost, besparica, katastrofalni putevi, nedostatak udžbenika na maternjem jeziku, nepriznavanje diploma, samo su neki od problema sa sa kojima se deo građana Srbije sa juga Srbije suočava već jako dugo.

Uprkos obećanjima nadležnih i povremenim razgovorima o tome, stvari se ne mrdaju sa mrtve tačke, dok Preševo ostaje daleka i sasvim zaboravljena tačka na mapama poseta srpskih državnika, koji obilaze ovaj region samo kada problemi eskaliraju gotovo do tačke sukoba.

Tako je i bilo do postavljanja, za njih, spornog spomenika. Uz takozvane lažne azilante koji sa ovog područja odlaze u evropske zemlje tražeći bolji život, odnosom države nezadovoljni su, pre svega, mladi školovani u Prištini Tetovu ili Skoplju, jer su im u Srbiji još nepriznate zaslužene fakultetske diplome.

Jedna od njih Tefta Abdulahu, koja posao traži već dve godine, kaže da će sreću možda potražiti u Makedoniji, gde je i diplomirala.

“Videla sam tamo da radim. Ako se upišem na magistarske studije imam mogućnost da radim i studiram. Još nisam odlučila, jer je to ekonomska stvar i sve zavisi od toga”, kaže Abdulahu.

Zbog manjka kulturnih sadržaja, pošto preševsko pozorište retko radi, mladi najčešće odlaze u Prištinu kako bi pogledali neku predstavu. Tefta kaže da bi se mladi rado družili sa vršnjacima srpske nacionalnosti, ali u Preševu nemaju previše mogućnosti za to, pošto je većinski nastanjeno Albancima.

Izolacija albanske manjine

I posle petooktobarskih promena i okončanju sukoba na jugu Srbje, kao i amnestije za one koji su u njima učestvovali sa albanske strane, vlasti su bile gluve na ovakve i slične priče njenih građana sa juga Srbije. Hitro su međutim reagovale zbog podizanja spomenika.

Međutim, postavlja se pitanje da li bi do toga uopšte i došlo da su se vlasti malo više potrudile za dobrobit svojih građana?

Maja Mićić iz Inicijative mladih za ljudska prava, koja je javno apelovala na državni vrh da se pre bilo kakvih poteza koji bi mogli izazvati posledice bolje upoznaju sa situacijom u Preševu, upozorava da će ovakvom praksom vlasti same od sebe oterati jug Srbije.

“Najlakše je naravno sve to sveti na nacionalizam ipripisati to terorističkim aktivnostima i tako priču ostaviti po strani, ne ići dalje u detalje institucija države Srbije. Ono što smo slikovito želeli da pomenemo jeste i nepostojanje samih autobusa koji iz Beograda voze do Preševa: Za njih to očigledno nije ni poznata niti popularna destinacija. Tako da je prilično komplikovano uopšte i doći do Preševa, ako dolazite autobusom, što sve ukazuje na neku klimu isključivanja te opštine”, navodi Maja Mičić.

Šta je građane jedne države, koji na tom prostoru već jako dugo dele svoju svakodnevnicu, učinilo da postanu potpuno različiti svetovi koji se ne prepoznaju i ne razumeju?

Najpogubniji u tom procesu bili su izolacija albanske manjine iz političkog i društvenog života Srbije, smatra novinar Fahri Musliju.

"Oni se i dalje smatraju kao tuđe telo u srpskom organizmu, kao neki virus. Smatraju se neprijateljima i remetilačkim faktorom ovde u Srbiji. Mi imamo mlade ljude na jugu Srbije, koji ne prihvataju ovu državu, jer ona za njih ništa ne čini. Dok to Srbija ne shvati da mora da ulaže daleko više u tim krajevima da bi ubedila i integrisala Albance u svoj sistem ti problemi i odvajanja će biti sve veća i veća", ocenjuje Musliju.

Celokupni državni vrh u Beogradu saglasio se u pokliču da spomenik treba srušiti, a rok koji su vlasti za to same sebi dale je istekao. Na izmaku je i strpljenje građana Srbije albanske nacionalnosti sa juga zemlje u očekivanju nekog boljeg života i želje da ostvare pravo na vlastite siimbole i spomenike onima za koje veruju da su ih zaslužili. 

Milan Nešić

mnesic+yahoo.com

Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga 5 godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2.
Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: ss
19.01.2013 07:18
""Oni se i dalje smatraju kao tuđe telo u srpskom organizmu"
Ne, oni imaju skole, ustanove na svom jeziku, lokalnu vlast, predstavnika u drzavnom parlamentu, sve sto jedna nacionalna manjina moze i treba da ima.
A kao strano telo i treba da se smatraju sve dok na teritoriji drzave u kojoj zive isticu zastave inostranih zemalja, slave inostrane drzavne praznike, podizu spomenike onima koji su ubijali pripadnike policije i vojske drzave u kojoj zive i dok u unutrasnje pitanje jedne drzave (citaj Srbije) uplicu strane faktore (citaj Albanije),i sve to dok njihovi sunarodnici iz dugih drzava i kvazidrzava prete ratom jednoj, koliko znamo, suverenoj drzavi. I mi, kakvi smo ludi i glupi, opet ih ne bismo smatrali "stranim telom", nego oni nece, valjda je to jasno, njima je cilj da u Srbiji budu strano telo da bi u velikoj albaniiji uskoro postali domace.

Ime: igi Grad: srbija
18.01.2013 17:53
malo je ovo prenaduvano u tekstu a gde se to u srbiji i regionu zivi bolje?? ja mislim nigde.... i kako to da su uvek oni ugorozeni i nemaju prava?? imaju vece prava od srba bilo gde pa cak i u srbiji zar srbi na kosovu imaju prava??? da nepricam u albaniji srbi sto zive koji nemaju prava na svoje prezime i ime niti jezik moraju albanska imena da uzimaju i prica se samo albanski zabranjeno je sve kako bi bilo da napisete tekst o tome ??? KOJA TO PRAVA IMAJU SRBI U ALBANIJI NEMAJU NIKAKVA ko neveruje neka proveri... TO JE JEDNA TUZNA ISTINA A OVAMO ONI NEMAJU RAVA ONI SU UGROZENI

Ime: Mary San Grad: Bihać
17.01.2013 16:51
Sumnjam da je samo u Preševu takva situacija. Ona je slična širom Srbije, u Šumadiji i celom jugu Srbije i to i u opštinama gde žive uglavnom Srbi. Šta mi je nejasno, da se u takvoj besparici , nemaštini i krizi napravi tako velelepan spomenik !!! Zato bi stanovnici trebali ne samo da se obraćaju vladi republike, već najpre nadležnima u svojoj opštini! A što se tiče autobusa za Beograd - ja sam rođena 40-tak km južno od Beograda, pa takođe nemam direktnu vezu za glavni grad !
Odgovor

Ime: Bocko Grad: Bukovo
18.01.2013 01:36
Mery, ako si im rekla! Prave se nevesti cuj losa im ekonomsak situacija, ko da je u drugim mestima bolje. Slazem se da ima specificnih problema, ali da drugde jeste mnogo bolje a ovde nije, e to bas i nije tako !!!

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Obama: Nema crvene linije za Kinu u sporu sa Japanom

Najznačajne medju važnim bezbednosnim pitanjima odnosilo se na kineske pretenzije na ostrva koja su pod administrativnom kontrolom Japana.

Ukrajinske snage proterale separatiste iz grada Mariupola

U govoru održanom u parlamentu u Kijevu, Turčinov je rekao poslanicima da su ukrajinske snage odbile napad na jednu vojnu bazu i ponovo preuzele gradsku većnicu u Mariupolu.

Gojković: Moj cilj je dalji razvoj demokratije

Nova predsednica Skupštine Srbije, Maja Gojković je branila svoj izbor na tu funkciju rekavši da će se i dalje boriti za duh tolerancije u parlamentu i u Srbiji.