Sudsko veće kojim je predsedavala Snežana Nikolić-Garotić na po 20 godina osudilo je Željka Đukića, Dragana Medića i Dragana Borojevića, a na 15 godina zatvora Miodraga Šolaju.
Kako je navedeno u obrazloženju presude, utvrđeno je da osuđeni Željko Đukić, Dragan Medić, Dragan Borojević i Miodrag Šolaja, kao pripadnici jedinice “Škorpioni” koja je dejstvovala u sastavu MUP-a Srbije, 28. marta 1999. godine u dvorištvu porodice Gaši u Podujevu pucali u 19 civila s namerom da ih ubiju.
Iz grupe od 19 žena i dece, njih četrnaestoro je ubijeno, a sa teškim ranama preživelo je petoro dece koja su svedočila na suđenju - Saranda koja je tada imala 14 godina, Fatos (13), Jehona (11), devetogodišnja Lirije i šestogodišnji Genc.
Suđenje četvorici pripadnika “Škorpiona” počelo je u septembru prošle godine, a tokom 33 dana saslušano je 29 svedoka.
Tužilaštvo za ratne zločine zadovoljno je izrečenom presudom.
Portparol Tužilaštva
Bruno Vekarić ocenjuje da je, izricanjem tri maksimalne kazne od po 20 godina i jednom od 15 godina zatvora, Veće za ratne zločine poslalo jasnu poruku da nijedan zločin u Srbiji ne može ostati nekažnjen:
“Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu poslalo je jasnu poruku svetu da u Srbiji niko nije nedodirljiv. Veće je ovom presudom, rekao bih, hrabro i pravno utemeljeno zaštitilo osnovne civilizacijske vrednosti, a pre svega pravo na život. Isto tako, zaštitilo je princip sprečavanja nekažnjivosti za ratne zločine koji i dalje egzistira na prostoru bivše Jugoslavije.”
Branilac optuženog Dragana Medića, advokat
Miroslav Perković, najavljujući žalbu, kaže da je sud podlegao pritiscima, kako tvrdi, kao i u mnogim predmetima:
“I jednom pritisku o samoj težini zločina i okolnostima pod kojima se desio. Ovde je presuđeno četvorici ljudi na osnovu iskaza svedoka B1, koji je kao i svi svedoci koji su se pojavljivali u ovom sudu diskutabilan. Mislim da je sud podlegao pritiscima, kao i u mnogim predmetima ranije pred Većem za ratne zločine, i da ovo nije ni materijalna istina ni istina o samom delu kako se i pod kojim okolnostima desilo.” Ovo je drugo suđenje za zločin u Podujevu. Na prvom suđenju 2005. godine, pripadnik “Skorpiona” Saša Cvjetan je pravosnažno osuđen na 20 godina zatvora.
Advokat
Dragoljub Todorović, iz Fonda za humanitarno pravo, smatra da su ova i najnovije četiri presude pravedne i veoma značajne za Srbiju:
“Dolazilo je petoro dece koja žive u Amsterdamu i koja su preživela to streljanje, pojavila su se i svedočila i na suđenju Saši Cvjetanu i ovde. Dakle, konkretno ovaj predmet ima veliki značaj zato što je u pitanju stravičan zločin, zato što su žrtve bili žene i deca – ubijeni su u svom dvorištu.”
Osuđene su 'male ribe'Koliko, međutim, ova presuda može da ublaži bol onih koji su 28. marta 1999. izgubili sve?
Posle zločina u Podujevu,
Enver Durići je ostao sam. Ubijeni su mu supruga, roditelji i četvoro dece:
“Samo nešto da vam kažem, danas su osuđene samo male ribe, vrh države nije uopšte saslušan zbog ovoga. Moju porodicu je ubila jedinica “Škorpioni” koja je bila pod okriljem MUP-a Srbije i zato ovo nije pravda za nas, za nas koji smo izgubili čitave porodice – to je sve.”
Seljatin Bogujevci u ovom zločinu je izgubio dve ćerke, suprugu i nekoliko rođaka. Dve ćerke i dva sina su teško ranjeni. Oni su preživeli zločin, ali sa trajnim posledicama:
“Moja deca, žena i majka nisu dugovali nikome, pravda je donekle postignuta, a one koji su to učinili će kazniti Bog. Osećam se bolje, lakše mi je, ali ću celog života gledati decu na koju je teško ranjavanje ostavilo trajne posledice. Ne znam šta da radim.”