Subota, 20. septembar/rujan 2014, 20:02 CET

Srbija

Plovni put od Beograda do Soluna - realnost ili fantastika

Deo mape potencijalnog kanala Dunav-Morava-Vardar
Deo mape potencijalnog kanala Dunav-Morava-Vardar
Plovni put Beograd-Solun novi je mega projekat koji je najavila vlast u Beogradu. Iako je Srbija u velikim dugovima jedan od infrastukturnih prioriteta trebalo bi da bude izgradnja kanala Dunav-Morava-Vardar, što većina ekonomskih stručnjaka vidi kao novo veliko obećanje koje je teško ostvarivo.

Nova vlast u Srbiji oživela je ideju Karla Velikog, staru 13. vekova, da se Evropa prebrodi povezivanjem reka od severozapada ka jugoistoku. Prokopavanjem kanala koji će spojiti Dunav, Moravu i Vardar vodeni put od severne Evrope do Sredozemlja trebalo bi da bude kraći za 1.200 kilometara u odnosu na sadašnju trasu preko Crnog mora. 17 milijardi dolara potrebno je za ovaj poduhvat koji bi prema optimističnim prognozama mogao da bude završen u roku od osam godina.

Mahmud Bušatlija, konsultant za razvoj i investicije, kaže za RSE da se ova priča u sadašnjim okolnostima može svrstati jedino u domen fantastike.

“To bi bila velilčanstvena vest krajem 19. veka kada je i planirana izgradnja tog kanala. Tada je to bila ideja da se nekako izbegne turska dominacija nad ulazom u Crno more i ruska dominacija na tom području. Pa su Nemci zagovarali takav projekat. Sada je teško zamislivo da bilo koji plovni objekat koji cirkuliše Dunavom uopšte može da uđe u Moravu. Tako da bi praktično na čitavom potezu od Beograda do Soluna trebalo napraviti jedan novi Panamski kanal. Potrebno je puno mašte da bi neko pomislio da Srbija to može da uradi u okolnostima u kojima se trenutno nalazi”, ocenjuje Bušatlija. 

Potencijalne partnere za realizaciju gigantskog projekta koji je planiran kao druga evropska plovna magistrala koja sa kanalom Rajna–Majna–Dunav spaja Egejsko sa Severnim morem, a čija realizacija je kroz projektno rešenje poslednji put pokušana u 19. veku, nadležni u Beogradu potražili su na dalekom istoku.

Milan Bačević, ministar rudarstva i prostornog planiranja, o tome u Pekingu razgovara sa predstavnicima kineskih kompanija, a pre odlaska na petodnevne pregovore je izjavio:

“Iz petnih žila ću da guram ovaj projekat. Izgradnja kanala Dunav-Morava-Vardar najveći je strateški projekat države. Obećali smo ga u predizbornoj kampanji i nećemo odustati.”

Ideja zagovornika ove izgradnje je da će Srbija jednim udarcem rešiti dva velika problema, potrebu za navodnjavanjem oranica i odbranu od poplava. Optimisti najavljuju i trostruko veću poljoprivrednu proizvodnju, a planirano je i podizanje sedam novih mini hidroelektrana na Moravi snage 400 megavata.

Megalomanski projekat

Jelica Putniković, urednica “Balkan magazina”, smatra da bi sprovođenje stare ideje o plovnom putu od Beograda do Soluna bilo od velike koristi za Srbiju, ali i druge države kroz koje bi prolazio novi rečni koridor.

“Sigurno je da nemamo novca da sami to izvedemo. I veoma bitno u čitavoj priči je da Srbija nema realne mogućnosti da se zadužuje da bi realizovala tu ideju. Kanal se može graditi jedino ako druge države, kao što je na primer Nemačka, u tome prepoznaju svoj interes. Time bi sigurno dobili jeftiniji transport… A izgradnja hidrocentrala došla bi kao dodatni benefit, jer bi regulacija vode morala da se radi zbog samog obezbeđenja plovnosti na rekama”, ocenjuje Putniković.
DunavDunav
x
Dunav
Dunav

Prema tvrdnjama zvaničnika u Beogradu, veliko interesovanje za ovaj posao pokazuju Rusija, Kina, Nemačka, Makedonija i Grčka, a pregovara se i sa pojedinim kompanijama iz Ilinoisa u Sjedinjenim Američkim Državama.

Sa druge strane, deo domaće javnosti vrlo je skeptičan kada je u pitanju ovaj projekat jer strahuje kuda bi Srbiju mogao da odvede ovaj pokušaj mega projekta.

Ljuban Panić, iz Demokratske stranke, u ime omladine te partije zatražio je da se ministru Milanu Bačeviću oduzme pasoš.

“To bi bio jedan od načina da se spreči situacija u kojoj bi se ministar u inostranstvu zaduživao na ime tog besmislenog projekta. Ukoliko se to dogodi buduće generacije moraće da vraćaju dugove koje sadašnja vlast pravi samo da bi ispunila svoja nerealna predizborna obećanja. Pa čak i da smo zemlja koja ima para za bacanje izgradnja takvog kanala ne bi imala nikakvog smisla. Jer taj projekat nema realnog utemeljenja u potrebama privrede Srbije i njenih građana", smatra Panić.

Ukoliko se krene u projekat koji je na čekanju bio više od 100 godina, vlasti u Beogradu obećavaju hiljade novih radnih mesta i ekonomsko i geostrateško jačanje Srbije.

Mahmud Bušatlija zaključuje da ova tema podseća na neka ranija velika obećanja i predviđa da će i ona ostati tamo gde je i danas – na papiru.

“Ti megalomanski projekti su skupi i za mnogo razvijenije zemlje od Srbije. A sa druge strane, ako taj projekat služi samo za političku promociju onda to nije baš naročito pametno. Jer obećavati nešto u čemu državu treba zadužiti za nove desetine milijardi evra, u situaciji kada ne možemo da vraćamo ni postojeće dugove, nikako nije dobro”, naglašava on.

Jedan od projekata glavne trase kanala Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more, koji je kao ideja ostao do danas, promovisan je 1900. godine. Na osnovu njega drugi projekat uradio je Projektni zavod rečnog saobraćaja „Ivan Milutinović“ 1961. godine. Sledeću varijanu izradilo je "Preduzeće Ivan Milutinović" 1973. godine, i po njemu je taj kanal projektovan za plovidbu brodova do 1.350 tona nosivosti, a predviđen je početni transport roba od deset miliona tona godišnje.

Zoran Glavonjić

Novinarsku karijeru počeo je 1995. godine u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." U Radiju Slobodna Evropa je od avgusta 2000. godine.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Anonimni posjetilac
22.01.2013 20:18
Ma nije budala onaj ko ne zna, v ec onaj ko misli da sve zna!
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
22.01.2013 21:46
Iliti, "kako Platon nije baš ništa naučio od Sokrata".

Ime: Jevđović Milorad Grad: Mrčajevci
22.01.2013 17:00
Mislim da samo oni koji misle da oni nisu glavni sve nevalja. Smatram da je ideja odlična i u potpunosti podržavam ministra Bačevića i treba samo da nastavi. Nije teže sigurno nego pravljenje šarganske osmice i pruge do Sarajeva. Sva pohvala ovoj vladi i hitno treba videti kojiko to košta i sigurno će se naći investitori. Samo hrabro.

Ime: Miodrag iz Peci Grad: Beograd
22.01.2013 16:45
Ako sam dobro video na karti, odustalo se od koriscenja reka Ibar i gornjeg toka reke Lepenac, elegantno se zaobilazi i "Presevska Dolina", to znaci i izmestanje Auto-Puta i Zeleznicke pruge...
To se izmedju redova moze citati, da je Srbija u svim razvojnim planovima odustala i od KiM i tzv Presevske Doline!
Mozda je i u pravu, jer u vreme najzategnutijih odnosa SERJ i Albanije (jos je bio ziv Enver Hodza) pravljena je brana na uscu Belog i Crnog Drima kod Kuksa, a Radonjicko Jezero je trebalo poplaviti celu Prizrensku Dolinu, sve do granice "Zetske Banovine" tj. Svanjskog Mosta, odnosno, najplodniji deo Metohije!
Navodna kompezacija je trebala biti produbljivanje reke Bojane i isusivanje Skadarskog Jezera... Niti su Bojanu produbili, a brana je pukla pa je nastalo malo jezerce, ni stoti deo od zamisljenog; vazno je da su mahom srpska imanja oteta i narod oteran!
Slican projekat je vodo-sistem Ibar - Lepenac, i brana Gazivode, opet su oterani Srbi iz Ibarskog Kolasina, da bi se vodom snadbevale Kosovske Elektrane i cela Kosovska Dolina, a za Srbiju nema nikakvog znacaja!
Taj hidro-sistem je i kamen spoticanja davanje autonomije Severnom Kosovu ili zamene za Presevsku Dolinu, jer se R. Kosovo plasi da ce ostati bez vode, tj. i struje, jer dzaba im ugalj (i tu su Albanci bili dalekovidi, pa nisu kopali ugalj boljeg kvaliteta i u vecim kolicinama od Obilickog u Drenickom kraju, jer nisu hteli dirati u krajeve iskljucivo naseljenim Albancima, vec naravno Srpski Obilic!
E sada, kada su zavrsili sa Srbima i sveli ih na nivo statisticke greske, planiraju sa Vesli Klarkom da krenu u iskopavanju drenickog uglja.
Inace steta je sto rdja najveca "Krtica" (kopacica tunela) na Balkanu, a kazu i Evropi, koja je i napravljena za taj plovni put!
Odgovor

Ime: Begu-Grad:Bremen
22.01.2013 23:08
Nemoj pricati prazne reci kad bibilo sta bi bilo daje bilo zasto
nije bilo te Projekte koji ti ovde pricas jednostavno nisu bile moguce izvoditi imaju politcku pozadinu ekonomsku itd itd,
nego reci dali ovaj projekat moguc ili toje samo jedana kako rece ovaj konsultant samo jedna fantazija beogradske vlasti, jel ot ovog projekta nista nece biti,
ogroman projekat ogromne pare odakle pare serbija nema siromasna, taj projkat i ako bude pocelo ima naj manje da traje 10-15 godina velike su trokove i sta mu to uopste treba ili da kaze mozda da i serbija ima more.

Ime: Milivoje Radaković
21.01.2013 22:01
Koridor 10½

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

ISIS oslobodio turske zarobljenike

Turski premijer, Ahmet Davutoglu izjavio je danas da je oslobođeno 49 turskih talaca, koje su zarobili ekstremisti Islamske države u Iraku u junu.

Zabrana kretanja u Sijera Leoneu

Desetine hiljada zdravstvenih radnika idu od vrata do vrata u toj zapadno-afričkoj zemlji i informišu građane kako da izbegnu ebolu

Islamska država osvaja sever Sirije

Ekstremisti uz podršku tenkova osvojili 21 kurdsko selo, čiji su građani napustili ognjišta iz straha od odmazde...