Ni posle dva meseca od odluke Ustavnog suda, Vojvodina nije uspela da jasno definiše kako dalje. Za rigidno tumačenje Ustava kriv je sam najviši pravni akt – smatraju stručnjaci.
Ustavna odluka, koja je ukinula više od dvadeset nadležnosti Vojvodine, među njima i mogućnost otvaranja samostalne kancelarije u Briselu, kao i da svoje tri regije, Bačku, Banat i Srem naziva njihovim imenima, još nije u dovoljnoj meri podstakla pokrajinsku javnost da jasno definiše kako dalje. Ni ideja o autonomističkom frontu nije uspela da objedini pokrajinske aktere.
Politikolog Jovan Komšić smatra da trenutno ne postoji nijedna stranka koja bi uspela da izvede inicijativu o promeni odnosa centrale prema Vojvodini.
“Od Demokratske stranke u ovom momentu ne možemo očekivati osmišljenu inicijativu, a posebno ne možemo očekivati inicijativu za okupljanje političkih snaga. Liberalno demokratska partija je kazala svoje ali nema dovoljno snage. Savez vojvođanskih Mađara reaguje sasvim funkcionalno u odnosu na mesto i ulogu koju ima u pokrajinskoj vladi“, kaže Komšić.
Prvenstveni problem je Ustav iz 2006. koji je zacementirao položaj ove pokrajine. Zbog toga je neophodna promena najvišeg pravnog akta Srbije – smatra, kopredsednik četvrte Vojvođanske Konvencije, Živan Berisavljević.
“Centrano pitanje je kako artikulisati Vojvodinu u borbi da postavi pitanje ustavnog položaja pokrajine, odnosno pitanje promene Ustava koji je Vojvodini dao fasadnu autonomiju. Formalno-pravno gledano odluke Ustavnog suda moraju se poštovati. Ali ova vlast je dala loš primer, prvi zakon koji je donet, to je Zakon o izmenama i dopunama zakona o narodnoj banci. Pa ako može iz političkih razologa da udara na položaj jedne nezavisne institucije kao što je Narodna banka i uloga guvernera, zašto se ne bi moglo otvoriti pitanje digniteta sadržine i sastava Ustavnog suda?”, pita Berisavljević.
Sa idejom promene Ustava slaže se i politikolog Duško Radosavljević. On predlaže sledeće korake pokrajinskoj vladi.
“Skupština AP Vojvodine, kao ovlašćeni predlagač, da uputi Skupštini Republike Srbije Zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine u istoj formi koju sada osporava Ustavni sud. Pa republička vlada neka to preda republičkom parlamentu u istoj formi. A onda neka Skupština vodi borbu sa Ustavnim sudom. Takođe, pokrajinska administracija treba da pokrene inicijativu za promenu Ustava. Imam još jedan predlog vojvođanskoj vladi: neka ona traži od republičke Vlade da se pokrene postupak za smenu Ustavnog suda Srbije. Zašto? Zato što Ustavni sud radi protiv interesa Republike Srbije. Ugrožavanje interesa AP Vojvodine je istovremeno i atak na državno-pravni status Srbije”, naglašava Radosavljević.
Ustavna odluka, koja je ukinula više od dvadeset nadležnosti Vojvodine, među njima i mogućnost otvaranja samostalne kancelarije u Briselu, kao i da svoje tri regije, Bačku, Banat i Srem naziva njihovim imenima, još nije u dovoljnoj meri podstakla pokrajinsku javnost da jasno definiše kako dalje. Ni ideja o autonomističkom frontu nije uspela da objedini pokrajinske aktere.
Politikolog Jovan Komšić smatra da trenutno ne postoji nijedna stranka koja bi uspela da izvede inicijativu o promeni odnosa centrale prema Vojvodini.
“Od Demokratske stranke u ovom momentu ne možemo očekivati osmišljenu inicijativu, a posebno ne možemo očekivati inicijativu za okupljanje političkih snaga. Liberalno demokratska partija je kazala svoje ali nema dovoljno snage. Savez vojvođanskih Mađara reaguje sasvim funkcionalno u odnosu na mesto i ulogu koju ima u pokrajinskoj vladi“, kaže Komšić.
Prvenstveni problem je Ustav iz 2006. koji je zacementirao položaj ove pokrajine. Zbog toga je neophodna promena najvišeg pravnog akta Srbije – smatra, kopredsednik četvrte Vojvođanske Konvencije, Živan Berisavljević.
“Centrano pitanje je kako artikulisati Vojvodinu u borbi da postavi pitanje ustavnog položaja pokrajine, odnosno pitanje promene Ustava koji je Vojvodini dao fasadnu autonomiju. Formalno-pravno gledano odluke Ustavnog suda moraju se poštovati. Ali ova vlast je dala loš primer, prvi zakon koji je donet, to je Zakon o izmenama i dopunama zakona o narodnoj banci. Pa ako može iz političkih razologa da udara na položaj jedne nezavisne institucije kao što je Narodna banka i uloga guvernera, zašto se ne bi moglo otvoriti pitanje digniteta sadržine i sastava Ustavnog suda?”, pita Berisavljević.
Sa idejom promene Ustava slaže se i politikolog Duško Radosavljević. On predlaže sledeće korake pokrajinskoj vladi.
“Skupština AP Vojvodine, kao ovlašćeni predlagač, da uputi Skupštini Republike Srbije Zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine u istoj formi koju sada osporava Ustavni sud. Pa republička vlada neka to preda republičkom parlamentu u istoj formi. A onda neka Skupština vodi borbu sa Ustavnim sudom. Takođe, pokrajinska administracija treba da pokrene inicijativu za promenu Ustava. Imam još jedan predlog vojvođanskoj vladi: neka ona traži od republičke Vlade da se pokrene postupak za smenu Ustavnog suda Srbije. Zašto? Zato što Ustavni sud radi protiv interesa Republike Srbije. Ugrožavanje interesa AP Vojvodine je istovremeno i atak na državno-pravni status Srbije”, naglašava Radosavljević.
