Nakon što im je usled pretnji nasilnika zabranjeno da u Beogradu održe šetnju dugu 970 koraka, LGBT aktivisti su, makar simbolično, uspeli da izraze svoj protest takvoj odluci vlasti koja se još jednom povukla pred huliganima i pošalju poruku da šetnja nije samo želja već i pravo koje bi država trebalo da im garantuje.
Okruženi policijom, sa zastavama duginih boja u rukama, na jedan minut su seli na stiropor postavljen ispred Medija centra u Beogradu i postavili natpis „Vidimo se 28. 09. 2013.“ što je datum za koji planiraju naredni Prajd. Događaj je, i ovoga puta, pratilo veliko policijsko obezbeđenje i deo grada u kome se Medija centar nalazi od jutra je bio pod opsadom, jer je čak i skup koji je od organizatora ocenjen kao
"najtiši, nenasilni jednominutni građanski protest", smatran događajem visokog rizika. Ipak, protest i skup protekli su bez incidenata, a policija je saopštila da nije privela nikoga i da je sve proteklo mirno.
Manifestacija koja je prethodlila simboličnom protestu, održana je u prepunoj sali, a osim aktivista i gostiju iz inostranstva, prisustvovali su joj i evropski zvaničnici i predstavnici ambasada u Srbiji. Izostao je međutim bilo ko od predstavnika aktuelne vlasti, čime je poslata jasna poruka da uprkos deklarativnoj podršci pojedinaca, zapravo i nema političke volje za manifestacije kao što je prajd.
Policija ispred Media centra u Beogradux
Policija ispred Media centra u Beogradu
Uprkos tome, jedan od organizatora Prajda,
Goran Miletić, poručuje da će ubuduće biti još uporniji, a naredni prajd su zakazali već sada, da bi i vlastima ostavili dobvoljno vremena da se pripreme.
„Poenta saopštavanja novog datuma je u tome da se ostavi dovoljno prostora i da se pokaže dobra volja sa naše strane. Mi smo stotinama pisama koja smo uputili relevantnim predstavnicima vlasti pokazali našu volju, sa prijavljivanjem datuma smo pokazali i da ima dosta vremena da se radi na Prajdu. Međutim, koliko god mi unapred planirali i ostavljali prostora vlastima, dobijamo sve gore puruke“, rekao je Miletić
Jedna od najznačajnijih gošći „Parade u četiri zida“, bila je švedska ministarka evropskih poslova
Brigita Olsen, koja je došla u Beograd kako bi učestvovala u, kako se naknadno ispostavilo, zabranjenoj šetnji.
„Veliki sam zagovarač prošrenja EU i želim da što više država postane član demokratije koju gajimo. Ali za članstvo mora ispoljiti posvećenost u poštovanju ljudskih, manjinskih, pravo na slobodu govora i slobodu okupljanja. Prava LGBT populacije su ljudska prava i očekujem od srpske vlade da se posveti. Nikada nemojte perećutkivati kršenje ljudskih prava, govorite u ime onih koji ne mogu. Budućnost pripada nama, a ljudska prava su naš ponos“, rekla je švedska ministarka, a pozivu se odazvao i šef delegacije EU u Srbiji
Vensan Dežer.
Potez vlasti da zabrani šetnju ocenio je nedopustivim uskraćivanjem prava na okupljanje manjinskoj LGBT populaciji.
„Veoma sam nezadovoljan što se nalazimo u ovoj prostoriji kada bi ustvari trebalo da uživamo u beogradskom vazduhu i sunčanom danu. Nikome se ne može dozvoliti i tolerisati da nam oduzme pravo na okupljanje na ulicama Beograda. Nažalost to se dogodilo danas, pošto smo svi zatvoreni i nismo u mogućnosti da iskažemo vrednosti tolerancije i ljudskih prava“, poručio je Dežer
Tokom „Nedelje ponosa“, ali i na „Paradi u četiri zida“, bilo je mnogo mladih gostiju iz svih delova sveta. Uz razočaranje zbog zabrane šetnje, bili su i iznenađeni velikim brojem policajaca na ulicama Beograda, ali se uprkos njima, kako su nam rekli, nisu osećali bezbedno.
Stranci o Prajdu u Beogradu