Dostupni linkovi

logo-print

Reakcije na zabranu Parade: Huligani pobedili državu


Sa Parade ponosa u Beogradu 2010. godine

Sa Parade ponosa u Beogradu 2010. godine

Huligani su se u Srbiji još jednom pokazali jačima od države, prve su reakcije na ponovnu zabranu Parade ponosa, kojoj su prethodile svakodnevne pretnje nasiljem ultradesničarskih organizacija i pozivi za sprečavanje te manifestacije pojedinih predstavnika države i poglavara Srpske pravoslavne crkve.

Slika koja je prethodila prošlogodišnjoj Paradi ponosa, ponovila se i ove godine. U danima pred njeno održavanje, vlasti su se, pod izgovorom visokog bezbednosnog rizika, povukle pred pretnjama ekstremista i zabranile njeno održavanje.


“Postoje najave ozbiljnog ugrožavanja javnog reda i mira i bezbednosti građana. To je zakonski uslov koji nalaže MUP-u da postupa na ovakav način", rekao je premijer Srbije i ministar policije Ivica Dačić, obrazlažući zabranu svih skupova najavljenih za subotu 6. oktobar.

"Ova odluka je doneta da zaštiti bezbednost građana Beograda, da spreči sve sukobe, konflikte i eventualno izbijanje raznih nemira koji mogu da ugroze i diplomatsko konzularna predstavništva stranih država i naravno da zaštiti živote pre svega građana uključujući i pripadnike MUP-a“, dodao je Dačić.
Goran Miletić, foto: Medija centar Beograd

Goran Miletić, foto: Medija centar Beograd


Pod istim izgovorom, Parada je zabranjena i 2011. i pre toga 2009. godine. Usled pretnji, u proteklim godinama su otkazivane i brojne druge manifestacije, kako usled zabrana, tako i usled straha organizatora da država neće moći da im pruži adekvatnu zaštitu, kao što je bio slučaj sa odustajanjem od promocije portala “Kosovo 2.0” na nedavnoj Šer konferenciji.

Zabranom “Prajda 2012”, po mišljenju Gorana Miletića iz organizacionog odbora Parade, otišlo se čak i korak dalje od povlačenja pred nasilnicima.

“To je otvorena koalicija sa huliganima i potpuno je neverovatno da se po treći put dešava ista stvar - da država na najflagrantniji način krši svoj sopstveni Ustav, odluke Ustavnog suda i da se apsolutno ne poštuje ni jedna međunarodno preuzeta obaveza. Ne mogu da nađem nikakvo utemeljenje za ovo što se dešava i ono što su prethodnih dana činili predstavnici izvršne vlasti i neki drugi faktori u državi… Država je potpuno preuzela argumente ekstremističkih organizacija i ja se zaista plašim kako će sve ovo da se završi u budućnosti“, rekao je Miletić.

Prirodni saveznici

U proteklim godinama, huligani su palili ambasade i strana predstavništva, na smrt su prebili državljanina francuske, više puta su rušili Beograd… Retko ko je za ta dela bio kažnjen, a i oni koji bi se našli pred sudom, izašli bi sa presudom koja je na granici zakonskog minimuma ili neretko i ispod njega. Istovremeno su i malobrojne oštre presude, po pravilu smanjivane na pola.

Povlačenje države pred pretnjama i blaga kaznena politika, samo su neki od brojnih razloga koji za rezultat imaju da te grupe budu bez bilo kakvog straha od države i policije. Tu su i političari koji ih brane, pa čak i podstrekuju kada je divljanje u svrhu “patriotizma”. Zahtevu desničara da se ovogodišnja Parada zabrani, pridužili su se i brojni državni funkcioneri, ali i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej.
Borka Pavićević, foto: Vesna Anđić

Borka Pavićević, foto: Vesna Anđić


“Stalno imate unošenje straha, pritiske i pretnje i ljudi onda od toga odustanu jer im se smuči… To se, dragi moji, zove teror”, kaže Borka Pavićević, dramaturškinja i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, koja se poslednjih dana suočava sa pretnjama jer je institucija na čijem je čelu, domaćin izložbe “Ekce Homo”, koja se održava u okviru “Nedelje ponosa”.

Ko iza pretnji stoji, za nju nema dileme.

“Te redove mi zovemo huliganskim, ali oni to nisu, nego su dobro organizovani. Meni ne šalju huligani na mejl poruke “Otkazano”, “Pobićemo vas” i tako dalje… To znam već 20 godina. To rade organizovani ljudi koji imaju svoje štabove, organizaciju, lobi grupe, svoje podržavaoce”, dodaje Borka Pavićević.

Profesorka prava Vesna Rakić - Vodinelić, smatra da, ako se država boji huligana, onda bi svi članovi vlade trebalo da podnesu ostavke. Ona istovremeno dodaje da se ne može isključiti ni to da ljudi koji su na vlasti, zapravo smatraju da LGBT populacija i treba da bude diskriminisana i ostane među „četiri zida“.

„Među političarima preovlađuje matrica po kojoj je tako nešto nepotrebno, po kojoj nešto kao Parada ponosa vređa njihova lična ili osećanja većine stanovništva i po kojoj je zapravo opravdano diskriminisati LGBT ljude. S druge strane, moguće je zaključiti i to da država zapravo zazire od huligana i da oni predstavljaju neku vrstu „četvrte državne vlasti“ koja njima preti“, kaže Rakić – Vodinelić.

A da su huligani postali neka vrsta „četvrte vlasti“ saglasan je i reditelj Stevan Filipović, čiji se film Šišanje bavi desnim ekstremizmom. Prema njegovim rečima, huligani su se u Srbiji osećali zaštićeno i pre i posle poslednjih izbora, ali iz različitih razloga.

“Pre izbora, verovatno zato što država nije učinila, kao što bi svaka država trebalo da učini sredstvima koje ima, da se huligani nje plaše. Posle izbora, ne vidim zašto bi se plašili, ako znamo ko su ljudi koji predstavljaju tu vlast i ako znamo njihove političke biografije. Stvarno ne vidim zašto bi ih se plašili, pre mogu u njima da nađu neke prirodne saveznike”, ukazuje Filipović.

Inače, u danu u kome je beogradski Prajd zabranjen, komesarka EU za unutrašnja pitanja Sesilija Malmstrom je navela da su “ove nedelje sve oči uprte u Srbiju". Ono što je Evropa videla međutim, neće pomoći Srbiji na njenom evropskom putu.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG