Četvrtak, 24. juli/srpanj 2014, 23:44 CET

Svijet

Dezorijentisani Zapad i ranjive nove sile: Stalno nadmetanje umesto harmonije

Lažna novčanica od jednog dolara
Lažna novčanica od jednog dolara
Piše: Iber Vedrin* (Hubert Vedrine), Foreign Policy; priredio Dragan Štavljanin

Raspad Sovjetskog Saveza 1991. trebalo je da označi “kraj istorije” i, istovremeno, rađanje novog koncepta međunarodne zajednice koji će počivati na univerzalnom prihvatanju zapadnih vrednosti – sveta u kome će “tržišna demokratija” biti standard. Umesto toga, Zapad je pretrpeo seriju razočarenja – od skupih ratova, preko finansijskih kriza do uspona nezapadnih sila.

Umesto poretka koji počiva na saradnji i poštovanju pravila, savremeni svet je prostor sveopšteg, stalnog nadmetanja – opšte zbrke između regionalnih polova, zemalja, vlada, biznisa, banaka, finansijskih fondova, agencija za kreditni rejting, proizvođača, potrošača, pojedinaca, međunarodnih medija, kriminalnih organizacija, uključujući i različite “civilizacije”.

Ovo nadmetanje je nastavljeno čak i u forumima koji bi trebalo da prevaziđu te surevnjivosti: Svetskoj trgovinskoj organizaciji, G20 i drugim.

Na kraju Hladnog rata, zapadni političari sa univerzalističkim senzibilitetom – pre svega u Evropi – težili su promovisanju međunarodne saradnje. Naravno, ta razmena je zamišljena kao jednosmerna – kao projekcija, pa i nametanje zapadnih vrednosti slobode,  napretka i tržišne ekonomije na ostatak sveta.

Međutim, na zaprepašćenje prozelitskog Zapada, ostatak sveta sada uzvraća. Isto kao što su kolonizovani narodni okrenuli ideje kolonizatora – slobode, jednakosti – protiv njih samih, tako globalizovane zemlje preusmeravaju deregulisanu globalnu ekonomiju u svoju korist.

Kao rezultat, vidimo uspon BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), kao i desetine drugih zemalja, što nagoveštava kraj kontrole Zapada nad globalnim poslovima.

Suočen sa dezorjentišućom novom realnošću, deo zapadne elite potražio je utočište u njenom osporavanju, insistirajući na još većom otvorenošću i globalizaciji. Na taj način još više se udaljava od raspoloženja javnosti.

U međuvremenu, niz ovakvih obrta izaziva ošamućenost, pa čak i paniku među zapadnom populacijom. Svi svetski tokovi – trgovina, finansije, migracije, kultura – sada deluju poptuno nekontrolisano od strane Zapada i međunarodnih organizacija koje su, do sada, služile njegovim interesima.

Republikanska partija u SAD posrće. Nespremni da prihvate da je došao kraj “džonvejnovske ere” (a John Wayne-esque era), njeni lideri sada najednom teže da izoluju SAD i smanje opasnost od konkurencije koja dolazi od “ostatka” sveta. Takva reakcija je, bez sumnje, doprinela porazu republikanskog kandidata na predsedničkim izborima 6. novembra.

Demonstracije u GrčkojDemonstracije u Grčkoj
x
Demonstracije u Grčkoj
Demonstracije u Grčkoj
U Evropi vidimo rast utopizma, glasanje iz protesta – odnosno kvazi pobunu na biralištima, zatim odbacivanje i neprihvatanje aktuelnog poretka. S druge strane, sve su izraženiji apstinencija na izborima i sveopšte nepoverenje.

Taj fenomen nije izazvala samo ekonomska kriza, već i mučno osećanje bespomoćnosti, što podriva samopouzdanje građanstva. Nigde psihička uznemirenost nije tako izražena kao u Francuskoj, gde istraživanja pokazuju da su njeni građani zabrinutiji za svoju budućnost, nego stanovnici Avganistana.

Strah i strepnja koji prevladavaju u Evropi zbog svetskog poretka u nastajanju, stvorili su novu publiku za katastrofička predviđanja.

Ova intelektualna struja - koja se pothranjuje apokoliptičkim idejama svih mogućih vrsta – traga za utopijskim panacejama u formi racionalne svetske vlade, evropskog federalizma, međunarodnog civilnog društva i pravde. Ovakvi ideali su zamena za poverenje u tržište, poštovanje multilateralizma i međunarodne “zajednice”.
To je stanje duha koje je u potpunoj suprotnosti sa neevropskim narodima, a koji zrače optimizmom i gledaju na budućnost sa poverenjem.

Upotreba fraze da u globalizaciji svi dobijaju (win-win globalization), danas je čak neka vrsta provokacije, u najmanju ruku u Evropi.

Evropljani su naročito razočarani zbog sadašnjeg zaokreta jer mnogi žele da po svaku cenu veruju da žive u “post-tragičnom svetu” koji je evoluirao izvan istorije i identiteta. To je bilo njihovo vreme nevinosti.

Umesto toga, dobili su rigorozne mere štednje i skoro postdemokratski sistem sankcija u cilju osiguravanja budžetske discipline.

Barem u ovom trenutku, prevagu u debati oko ekonomske politike u evrozoni je odneo koncept “gvozdene pesnice” Angele Merkel.

Međutim, izborom Fransoa Olanda za predsednika Francuske, pokrenuta je ključna rasprava o rastu i podesnoj ravnoteži između efikasnosti i demokratiji u Evropi.

Izazovi sa kojima se suočavaju SAD i Evropa su različiti, ali su isprepletani. Evropljani moraju da se probude iz strateškog dremeža. SAD mora da prihvate novu globalnu realnosti i, shodno tome, prilagode svoju strategiju.

Ranjivost zemalja u usponu

Uspon država, koje su nekada definisane kao “Treći svet”, ili “zemlje u razvoju” – sada je neosporna činjenjica. Prema nekim procenama ima ih oko 100. To znači da na novoj svetskoj mapi postoje starije razvijene zemlje iz G7 i OECD, zatim zemlje u usponu (najvažnije među njima su članice G20), kao i države čiji se uspon očekuje iz takozvanog “Globalnog Juga”. Većina njih je locirana u Africi. Polovina od 20 najbrže rastućih ekonomija u svetu je sa ovog kontinenta.

Međutim, sa izuzetkom manje grupe zapadnih multinacionalnih korporacija čiji je kratkoročni interes u bespoštednom transferisanju najnaprednijih tehnologija – Zapad u celini je i dalje zapanjen, ako ne i nesvestan ogromnih razmera promena koje mora da sprovede, da bi se prilagodio novoj situaciji.

Zapad je već počeo da gubi monopol u industrijskim kapacitetima, tehničkom znanju, pa čak i devizama. Kina i Japan sada trguju koristeći juan i jen. Čak se i ravnoteža vojne moći – što pokazuju rastući budžeti Kine, Indije i Brazila za ovu namenu – stalno pomera, doduše postupno. Kako se može, na primer objasniti odluka Indije i Brazila da stanu na stranu Rusije i Kine, blokirajući zapadnu intervenciju u Siriji?

Ne postoji nijedan aspekt zapadne nadmoći koji zemlje u usponu nisu spremne da dovedu u pitanje – sada ili u budućnosti – od preraspodele moći u međunarodnim institucijama do vrednosti na kojima počivaju. Po prvi put u istoriji - kao što su bivši američki savetnici za nacionalnu bezbednosti Zbignjev Brzezinski (Zbigniew) i Brent Skokroft (Scowcroft) ispravno ukazali 2008. – “cello čovečanstvo je politički aktivno”. 

Turisti na trgu TjenanmenTuristi na trgu Tjenanmen
x
Turisti na trgu Tjenanmen
Turisti na trgu Tjenanmen
Međutim, ako su zemlje u usponu sve samopouzdanije, pa i agresivnije na svetskoj sceni – ne izgledaju spremne da zamene i istisnu sa čelne pozicije zapadne takmace – barem za sada.

Meteorski uspon ovih država u poslednje dve decenije, delimično je prikrio slabosti sa kojima se sve suočavaju. Politički rizici, kao što je neizvesna budućnost režima u Rusiji i Kini, zatim limitirana ali rastuća opozicija u mnogim zemljama, može na kraju da oteža ovaj impresivni razvoj. Takođe, u ovim društvima se ubrzano produbljava nejednakost, dok visoke stope rasta podstiču i inflaciju zbog čega “pregrejane” ekonomije moraju da se “hlade” u zemljama kao što je Brazil. Prateći problemi su i zagađenje životne sredine i preterana eksploatacija prirodnih resursa.

Štaviše, važno je imati u vidu da su prihodi po glavi stanovnika i dalje veoma niski u većini zemalja u usponu i taj trend će potrajati u doglednoj budućnosti.
Mada demografski rast može biti prednost, to istovremeno iziskuje i obaveze i odgovornost. Indija je opterećena prenaseljenošću, Kina starenjem stanovništva, a Rusija smanjenjem njihovog broja. Rusija raspolaže naftom i gasom, ali se suočava sa problemom uspostavljanja moderne ekonomije.

Postoji sklonost da se preuveliča jedinstvo i homogenost zemalja u usponu. One su ujedinjene u kritici Zapada, ali su često podeljene zbog individualnih rivalstava – strateško nadmetanje između Kine i Indije; ekonomsko između Brazila i Argentine, kao i surevnjivost između Nigerije i Južne Afrike oko vođstva u Africi.

Istovremeno, skloni smo da prenebregnemo, naročito mi u Evropi, da zapadne zemlje zadržavaju znatne prednosti. One ne samo da dominiraju međunarodnim institucijama, već i dalje imaju ogromno bogatstvo i ekonomsku moć. Zapad, zajedno sa Japanom, raspolaže sa 58 odsto svetskog društvenog proizvoda. Štaviše, kapaciteti SAD za inovacije i kreativnost i dalje su bez premca, kao i njihova “meka” moć (soft power). Naučnici iz SAD su dobili 39 procenata Nobelovih nagrada. Najbolji univerziteti se nalaze na Zapadu i njihov nivo obrazovanja i dalje je viši nego u drugim delovima sveta.

Na kraju, zapadne zemlje i dalje imaju vojnu premoć, koja neće uskoro biti nadmašena. SAD i dalje odvajaju za odbranu skoro koliko i sve ostale zemlje sveta zajedno. Štaviše, najava povlačenja SAD iz pojedinih regija veoma brine susede Kine, kao najjače zemlje u usponu. To osnažuje međunarodnu poziciju SAD i čini ostvarivim ideje kao što je Obamin plan o uspostavljanju transpacifičke slobodne trgovinske zone iz koje bi Kina bila isključena. Na kraju, američka kulturna premoć je neupitna. Tome se može dodati i vitalnost frankofonstva (mada čak i francuska elita gubi interes za to) i hispanizma. Sve u svemu, Zapadu ne preti opasnost da ga zaseni “ostatak” sveta.

Dugi haos i strateški nered

Dakle, šta donosi budućnost? Čini se da Zapad nikada neće povratiti jedinstvenu poziciju koju je imao od 16. do 20. veka, niti da će SAD zadržati neupitnu moć koju je imala 1945. ili status supersile tokom devedesetih. Više nikada neće biti jedina snaga koja oblikuje svet. Istovremeno, veoma je mala verovatnoća da će Kina dominirati planetom kao što to čine SAD u poslednjih sto godina, sa “silom” (hard power) i “mekom moći” (soft power).

To neće biti u stanju ni Azija kao kontinent, a još manje ostale zemlje u usponu, čiji su interesi prilično različiti što ih sprečava da formiraju stalni blok. Nećemo ući uskoro u “postamerički svet”. SAD će skoro sigurno zadržati svoju lidersku poziciju – mada će njeno vođstvo biti relativno i osporavano – čak i kada je Kina ekonomski nadmaši negde oko 2020.

Verovatno je da će Kina pokušati da pojača pritisak na susedne zemlje i proširi uticaj na države čije ekonomije veoma zavise od njenog izvoza kao investiconog zamajca, pre svega u Africi i Latinskoj Americi. Ravnoteža moći među svetskim silama će nastaviti da oscilira. Francuski analitičar Pjer Hasner (Hassner) predviđa period dugog haosa, ili u najmanju ruku – strateški nered. Nadmetanje će biti ključna karakteristika svetske politike.

Jedino se treba bojati samog straha

Šta treba da čini Zapad suočen sa ovakvim izazovima?

Ključno je formulisanje – i pridržavanje – koherentne strategije, ako Zapad želi da maksimalizuje svoje interese, čak i u situaciji kada se ravnoteža moći pomera u korist zemalja u usponu. To, neizbežno, znači prihvatanje nužnosti prilagođavanja međunarodnih institucija i postizanje sporazuma o pravilima sa novim silama.
Sve to iziskuje da Evropljani počnu da razmišljaju o starom kontinentu kao sili, fokusiraju se na globalne projekte, zatim okončaju zađevice oko zajedničkih institucija u Briselu.

Evropa treba da koordiniše politiku i strategiju sa SAD. Zajedno treba da stvaraju saveze sa jednom ili više zemalja u usponu oko konkretnih pitanja. Zapad mora da iznova podstakne privredni rast – ne bilo koji, već stimulišući “zelenu” ekonomiju sledeći nove indikatore koji su važniji nego pojednostavljene mere kao što je bruto društveni proizvod (GDP).

Taj rast mora da počiva na tržišnoj ekonomiji ali regulisanoj sa razumnim pravilima i neophodnom zaštitiom, u kojoj je finansijski sektor sveden na racionalnu meru obeshrabren u potrazi za veštačkim dobicima i neograničenim spekulacijama koje nemaju nikakve veze sa realnom ekonomijom.
 
Preuređivanje ekonomske sfere će, zauzvrat, zavisiti od naše sposobnosti da osnažimo legitimitet demokratskog sistema. To podrazumeva i preusmeravanje energije stvorenu na protestima, ili “direktne demokratije” i bolju zaštitu političkog sistema od tiranije fokus grupa i neprestanog glasanja.

Zastave zemalja članica Evropske unijeZastave zemalja članica Evropske unije
x
Zastave zemalja članica Evropske unije
Zastave zemalja članica Evropske unije
Evropa je ophrvana pesimizmom, Francuska melanholijom. Međutim, ako sredi svoje finansije, podstakne rast i poboljša efikasnost a da pri tom ne postane previše tehnokratska – njena budućnost će biti zavidna. U tom smislu bi trebalo da ima na umu čuveni Ruzveltov stav da je “strah  jedino čega treba da se bojimo“.

SAD u međuvremenu nastavljaju da veruju u svoju ulogu, u sposobnost obnove i u samu sebe.

Gledano sa strane, psihološki jaz između SAD i Evrope se produbljuje. Upadljiva protivrečnost između globalne prirode problema sa kojima se moramo suočiti i nacionalnih okvira u kojima se odluke o tome donose – jača uverenje u mnogim zemljama da treba da zadrže dovoljno moći kako bi nametnuli svoju volju međunarodnom sistemu, ili u najmanju ruku da spreče nametanje volju drugih. Ove zemlje nemaju poverenja u hipotetičku “globalnu vladu”, koja će, bez sumnje, ostati utopija (mada je moguća neka vrsta “kolektivne vlade”). Ljudsku rasu karakterišu hiljadugodišnje razlike. Internet nije u poslednjih nekoliko decenija homogenizovao svet, odnosno “ispeglao” pomenute razlike. Dakle, napredak će zavisiti od saradnje (nacionalnih vlada), kao što je uvek bio slučaj.

Multipolarno nadmetanje će teći paralelno sa rastućom međuzavisnošću i jačanjem pritiska zbog globalne ekološke tempirane bombe. Takva situacija može voditi jačanju sukoba. Odgovorni akteri stoga moraju da osnaže norme za saradnju. Međutim, put ka međunarodnoj kooperaciji neće biti gladak, pre svega što će ekonomsko nadmetanje, čak iako je bolje regulisano, produkovati nestabilne i promenljive odnose moći.

Ukoliko se kroz ovaj period intenzivnog nadmetanja prođe mirno, sve velike sile – počev od SAD i Kine – moraju da se odreknu određenih pretenzija i delova sopstvene mitologije, ne odustajući pri tom od odbrane legitimnih vitalnih interesa.

To neće biti jednostavan zadatak. Upravljanje u Kini će biti teže u budućnosti nego u proteklih 25 godina. Takođe, nije jasno da li će američki građani naučiti da prihvate to što njihovi predsednici nedvosmisleno razumeju – da liderstvo SAD, ako se želi da bude trajno, mora biti sofisticirano.

Da li će u Vašingtonu shvatiti i prihvatiti da će američko liderstvo, čak iako bude očuvano, biti relativno a ne apsolutno? Način na koji će SAD – koje sve više liče na globalnu naciju – odgovoriti na ovaj izazov, imaće veliki uticaj na sutrašnji svet, a pre svega na njene evropske saveznike. Ukoliko Vašington ne uspe u pronalaženju tog odgovora – ako Evropa potone dalje u očajanje – onda Zapad neće samo izgubiti monopol na globalnu moć. Tada će i SAD i Evropa u potpunosti biti isključene iz globalne strukture moći.

* Iber Vedrin je bivši francuski ministar inostranih poslova
Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: maca Grad: bg
15.12.2012 14:06
e komentari su stvarno na mestu i dosta njih su bas upravu .svaka cast bolji su ovi komentari od samo teksta hahahah
cestitamo

Ime: nikola
12.12.2012 16:38
Kina i Rusija pokušavaju da unište Zapad i već su u tome duboko načeli. Recimo Kina je sklopila saveze sa preko 30 zemalja o direktnoj trgovini sopstvenim valutama, od kojih su Rusija, Japan, Australija, Novi Zeland, Turska, Brazil, Indija, Južna Afrika, Iran, Argentina, Čile najvažnije. Rusiji je cilj da supresuje evro u Evropi, a Kini dolar globalno i u tome im odlično ide.
Ono sa čim se Zapadni svet suočava jeste bela kuga bele rase i sve veći rast nacionalnih manjina unutar kako evropskih, tako i američkih država, što takođe igra možda najvažniju ulogu u funkcionisanju Zapadnog sveta.
Srbija je recimo sklopila ugovor sa Rusijom o direktnoj trgovini bez korišćenja evra ili dolara pre samo par dana, a sve bivše sovjetske zemlje koriste rusku rublju prilikom trgovine.
Kroz 10 godina evro i dolar će biti praktično neupotrebljivi izvan svojih zona.
Ukoliko na sve to Kina zaista osnuje pandam Svetskoj Banci i MMF-u, onda zaista možemo da očekujemo da će Zapadne zemlje postati "novi" Sovjetski Savez.
Ono što bi još uvek mogao Zapad da uradi jeste da osnuje tkz. uniju između NAFTA unije (SAD, Kanada i Meksiko) i EU kako bi zajednički mogle da se suprotstave rastućim džinovima.
A ako žele da sačuvaju moć kojuimaju, onda im jedino ostaju sankcije ka zemljama u razvoju, dok su još uvek sposobne za tako nešto.
Kineska ekonomija je praktično potpuno zavisna od konzumanata u Sjedinjenim Državama i Evropskoj Uniji.
Ukoliko bi naišli na hladan zid na ova dva tržšta, rast kineske ekonomije bi momentalno otišao u sunovrat, a sa njom i zemlje u razvoju, posebno zemlje BRICS bloka koji zavisi od nje.
Odgovor

Ime: Marko
12.12.2012 23:10
Nikola,

Po mom misljanju - uvod ti je dobar, ali se ne slazem sa krajem.
Cini mi se da je to zbog prostog razloga sto smatras tzv "Zapad" - po definiciji "pozitivan" da ne kazem "humani i demokratski"...
Naravno, to automatski povlaci da je "Istok" bar se meni tako cini u tvom komentu - "negativan".

Zato se "zapad" mora braniti NAFTA-om koju spominjes, a koja prakticno postoji, ali EU nije formalno u njoj (boguhvala!).

I ranije mi se cinilo da tvoje uglavnom na pocetku dobre analize - zavrsavaju nekom utopijskom slicicom o "dobrom zapadu" (da ne kazem "dobrom kapitalizmu").
Izgleda da si i sam u SAD pa ti to jednostavno smeta nepristrasnosti?

Dakle licno mislim ovo:
1.
Sta je pogresno u tome sto Kina, Rusija i ostale zemlje (koje imaju mozga!) - vrse bilateralnu razmjenu u vlastitim valutama?
- Zar je bolje da ostanu roblje jednog bankrotiralog dolarskog sistema. Sistema koji je vec odavno bankrotirao, ali se sirovim mahinacijama jos kako-tako odrzava?
Konacno, kada US dolar ne bi bio, a boguhvala vise i nije (!) monopolska valuta - svaka zemlja koja bi pribjegla stamparskim masinama, da izbjegne kolaps - bila bi direkno kaznjena devalvacijom valute.
2.
SAD-imperija jeste VEC(!) bankrotirali SSSR.
Dakle tlapnja (lazi) administracije da ce stednjom "spasiti" nesto - ostaje samo tlapnja bez smisla.
Prostim brojevima i sabiranjem - prostog duga (svih vrsta) i godisnjih prihoda cijele zemlje jasno je da bi se AMERI kada bi bukvalno sve sto zarade ulozili u fiskalnu rupu morali raditi BEZ naknade sljedecih 50 godina!
3.
"Sankcije" o kojim pricas - bukvalno vise nemaju smisla.
Sankcije su i onako bile samo imperijalno oruzije u unistavanju naroda jedne zemlje, medjutim evo gledajuci Iran recimo - bankrotirala SAD vise nema nikakve sanse niti da "pojaca sankcije" niti da na neki nacim nasteti Iranu.
Upravo OBRNUTO!!! Iran je zajedno sa Kinom i Rusijom nasao alternativne puteve i vec uveliko stvara NOVI financijski sistem - koji je tacno si primijetio pandan imperijalnom MMF i WB.
4.
Tvrdnje o "zavisnosti Kine o SAD" - su vec odavno ne stoje.
Trenutno je najveci partner Kine EU, ali se konzumiranje u samoj Kini toliko ubrzava, da ce maksimalno do kraja 2013 najveci dio kineskih proizvoda zavrsiti - upravo u Kini.
Konacno - 2 milijarde Kineza, skoro 2 milijarde Indijaca a i jedni i drugi svjesni klozet-papira zvanog US dollar kontra "tvrdih vlauta" zlata i srebra plus ogromna prirodna bogatstva i vrhunska tehnologija Rusije - tesko da 300 miliona zaduzenih Amera u bankrotiraloj SAD-imperiji mogu kontrirati.
Kineska ekonomija definitivno NE bi "otisla u sunovrat" - kada bi bankrotirala i prezaduzena imperija prestala kupovati proizvode.
A) SAD i onako placa te proizvode novim "dugom".
B) Kina rapidno smanjuje "kupovinu duga" i pokusava se rijesiti vnagomilanih US-dolara prije nego sto sve rikne.
C) Kina pored bilateralne raumjene sa masom zemalja u yuanima - potice svoje stanovnistvo na stednju u zlatu i srebru.
(i to je za "zapadnjacke" tacke gledista "neprijateljski" prema SAD - premda je samo zastita iz Kineskog stajalista.)
5.
SAD i EU nisu u istom polozaju.
SAD je izvezla skoro sve osim prodavanja magle (Holivud), policije, vojske, HLS drzvnih cinovnika, tajnih sluzbi...
Cak je i vojna industrija "outsource"- vana...
Nekada industrijska zemlja SAD - je postala rentijerska, deindustrijalizovana, financijsko-mahinacijska imperija - na umoru.
EU - premda se anglosaksonska propaganda ubi da dokaze da je "propao" - i dalje stoji.
Sta vise "outsourcing" je u EU skoro zaustavljen - pa cvrsta industrijska baza za oporavak ipak postoji.

Lijep pozdrav
Odgovor

Ime: Nikola
13.12.2012 22:28
(nastavak)

4. Opet brkaš pojmove.

Kina ima najveći suficit upravo sa Sjedinjenim Državama i on iznosi $202,3b prema $144,8b sa EU.

Itekako bi otišla u sunovrat. Nije bitno ko ti je najveći partner, već od koga najviše zarađuješ. Pritom EU nije država, već unija. Paralela EU bi bila NAFTA. Po pitanju država, SAD im je najveći trgovinski partner.

Što se tiče duga, da , ali prema sopstvenoj centralnoj banci. Ne zaboravi da SAD paradoksalno najviše duguju same sebi.

Što se tiče domestic potrošnje u Kini, ne znam odakle ti to. Ekonomsko usporavanje je upravo posledica toga; Kina ne može da osnuje domaće tržište sposobno da samo sebe refinansira. Zbog toga se kineska ekonomija zasniva na izgradnji infrastrukture (unutrašnjim zaduživanjem prema bankama i poveriocima) i izvozu (što za posledicu ima da većina njenih trgovačkih partnera upada u deficit). Prvi je bubble, koji će pući. Pukao je recimo i u Japanu devedesetih na isti način i Japan se ni dan danas nije iščupao iz toga.

5. SAD i dalje proizvodi mnogo više nego Evropa. I dalje su druga industrijska sila, posle Kine. Nije lepo spinovati.

Ne znam kako možeš da kažeš da EU stoji. Nemačka je upravo usporila na 0,8% i nalazi se pred recesijom. Ostatak Evrope odavno grca u njoj. O čemu ti govoriš?

Pogledaj evropski OEPS konstrukt; 2060. Kina će zauzimati 28% svetskog BDP-a, Indija 18%, SAD će zauzimati 17%, dok će Evropa to činiti sa svega 9%. To nije stojanje, već veliki gubitak sa današnjih klimavih 17%.

Usput, podsetiću te da su najveći exporteri hrane SAD, Kanada, Australija i Novi Zeland. Podsetiću te takođe da SAD i dan danas ima najprofitabilnije kompanije sveta; 8 od 10 najjačih kompanija sveta se nalaze u SAD-u , jedna u Evropi (Vodafone) i to Velikoj Britaniji koja se nalazi van evro zone, i jedna u Japanu (Samsung).

Prema tome, ako gledamo realne pokazatelje, dakle ukupnu moć, Evropa je danas jedina na izdisaju.

Što se tiče "Zapad - Istok" teme, opet ti kažem, uvek ostajem sa demokratskim i liberalnim zemljama. Rusija, Kina, Vijetnam i Severna Koreja su recimo zabranile paradu ponosa na 100 godina. Takav potez govori o ljudskim pravima u tim zemljama.

Živeo sam par godina i u Kini (Shanghaiu) i svaki mogući protest se okarakteriše kao "izdajnički" poduhvat i biva u startu ugušen. Kineskim medijima je zabranjeno da izveštavaju o bilo kakvim problemima i pritisak koji vlada u sferi informisanja je katastrofalan.

Je l' ti je to poznato odnekle? ;)

Pozdrav i za tebe,
Nikola.

Odgovor

Ime: Marko
16.12.2012 12:04
Nikola,
Napisao sam poduzu repliku sa izvorima informacija, ali izgleda da se zbog neceg ne svidja cenzuri RFE?
Mozda sto je poduza?
Posusat cu krace.

Uglavnom hvala za dobru diskusiju.
Kao sto rekoh i ranije, slazem se u mnogo cemu, ali ne u svemu. Vjerovatno se radi o izvorima informacija iz kojih izvodimo zakljucke.
Ukratko:
*
NE "branim EU" kako ti se cini, jer sa ovakvom (marionetsko/imperijalnom) niko normalan ne moze biti zadovoljan. Ipak pokusavam iz vise izvora sklopiti realnu sliku.
Anglosaksonski izvori (iz kojih ti ocito crpis informacije) mantraju vec godinama o "eu/evro raspadu". Naravno, situacija se pokazala sasvim drugacija sve ove godine.
Evo kratka analiza od neki dan ana FT upravo o tome:
http://www.ft.com/intl/cms/s/0/93d6306e-4384-11e2-a48c-00144feabdc0.html
*
Sto se tice Jim Rogersa - nisi u pravu.
On tvrdi vec dugo vremena - upravo OBRNUTO od ovog sto ti kazes tj. kaze: - "KUPUJTE euro!":
http://www.cnbc.com/id/45854214/Buy_the_Euro_and_the_Swiss_Franc_in_2012_Jim_Rogers
*
Stoji (vjerovano jos uvijek?) da je US dolar dominantan u svjetskoj razmjeni.
Medjutim, ne samo da je trend "rapidno opadajuci" - nego se od silnih mahinacijai propagande i NE moze utvrditi tacno stanje.
Dovoljno je pogledati WSJ statistiku od prosle godine i sam se uvjeriti:
http://online.wsj.com/article/SB10001424052748703313304576132170181013248.html
(kako god budes sabirao % nikad neces dobiti 100% ;-))
Ili ova analiza ba WSJ koja prosto govori da je bukivalno SVE manipulisano:
http://online.wsj.com/article/SB10001424127887323717004578157152464486598.html
Dakle Nikola, uz sav respekt, cini mi se da je vise nego samouvjereno tvrditi recimo da je "US dollar=60% svjetske razmjene" - danas.
*
Tzv "razlike u gradjanima" ili "istok-zapad" su samo paradigme u korist trenutne propagande. Jedina "razlika" jeste u informisanosti gradjana, a svaka vlada se trudi da upravo izbjegne "previse informisano" gradjanstvo.
- USSR se svim silama trudio da ogranici pristup "nepozeljim informacijama" - pa je to upravo donijelo prijemcivost za sve sto je drugacije.
- USSA uglavnom NE pravi cenzuru, ali bukvalno "zatrpava" gradjane glupim i nevaznim informacijama i naravno dezinformacijama.
Licno mislim da je ovaj nacin propagande puno efikasniji, jer je ekstremno tesko doci do relevantne informacije!
Mislim da ce ti analiza Dimitrij orlova biti jako zanimljiva:
http://www.energybulletin.net/stories/2006-12-04/closing-collapse-gap-ussr-was-better-prepared-collapse-us
Ili sta reci o prekjucasnjem govoru M. Gorbacova u Istambulu (koji je godinama bio miljenik "zapada"):
http://www.presstv.ir/detail/2012/12/15/278137/us-to-collapse-sovietstyle-gorbachev/
Laz koja se godinama propagirala - tj. da je "kapitalizam=demokratija" se na najplasticniji nacin raspada pred nasim ocima.
*
Kazes "Nije lepo spinovati".Slazem se.
Ocito je medjutim da citamo razlicite izvore sto i nije cudo danas.
Evo recimo ja tvrdim da SAD skoro nista NE proizvode, a i to sto prema "statistici" proizvode je cista manipulacija.
Najnoviji podatci o inace najmasovijoj industriji u opste auto-industriji SAD:
http://blogs.wsj.com/corporate-intelligence/2012/12/05/chart-unsold-cars-are-piling-up-mainly-american-ones/
http://www.zerohedge.com/news/2012-11-01/gm-channel-stuffing-soars-record
Kad gledamo samo zadnju (dvomjesecnu) statistiku SAD-vlade, jasno je da je 600 hiljada ljudi preslo u "granicu siromastva" u zadnji mjesec dana.
Paralelno i opet na bazi vladine "statistike" - istovremeno zaposleno je oko 200 hiljada.
http://rt.com/usa/news/million-americans-food-new-761/
*
"dug"=obaveza ("moderna ekonomija")
BDP=privatna potrošnja+Bruto investicije + DRZAVNA potrošnja + izvoz(uvoz)
Dakle sto se vise zaduzuje (!) to je veci GDP -> pa bi trebalo znaciti da je "ekonomija jaka"?
Imovinu/bogatstvo covjeka/firme/drzave po istim standardnim:
Imovina=obveze(dug)+ vlasnicki kapital
Slijiedi ->"imovina" je veca sto je vece dugovanje.

Jasno da "moderna ekonomija" - NEMA smisla.
Poz
Odgovor

Ime: Nikola
16.12.2012 20:56
Sada već previše spinuješ.

Ovom porukom si mi dokazao da nažalost po svaku cenu želiš da odbraniš svoje stavove, pa i podvaljivanjem. U svetu u kom sam ja radio, a u pitanju je velika finansijska kompanija, za takve stvari bi momentalno dobio otkaz.

Lažima se istina ne može odbraniti.

Poruka Jima Rogersa koju si postavio datira iz januara meseca (zapravo to je rekao 2011). Na "Foksu" je gostovao u junu mesecu ove godine, kada je potpuno napustio evro i zamenio ga isključivo za dolare:

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=_XZNo_uTLY4

Ne poseduje ni jedan jedini evro.

Što se tiče evra, nije u pitanju nikakav anglosaksonski mejnstrim, ne znam odakle ti tolike predrasude, ali nadam se da ti je Deutsche Welle koji je finansiran od strane nemačke vlade lagodniji izvor:

http://www.dw.de/%C5%A1ta-to-dolar-ima-a-evro-ne/a-16453284

A možeš i ovo da pogledaš svakako: http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=06&dd=03&nav_id=615263

Ne znam zaista šta se raspada pred tvojim očima, ali ja sa mojim vidim nešto sasvim drugačije:

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=a8UInQJM7Fw

Što se tiče dolara, on se kreće između 60% i 70% u cirkularnim sistemima već 80 godina, tako da ne znam odakle ti taj podatak od 100%?! Čemu laganje, ako želiš konstruktivnu diskusiju, onda se potrudi da je zaslužiš.

Uopšte nije samouvereno sa moje, već tvoje strane. U 2011. godini obavljena je praktično ista transakcija kao i do sada: 62%.

U 2006. je recimo to bila 61%.

Inače: http://online.wsj.com/article/SB10001424127887323981504578174851889582388.html

U svakom slučaju, čak te i budućnost demantuje, a istraživanje je sproveo evropski OEPS: http://www.youtube.com/watch?v=fnIl212tBPk

Dakle, EU i Japan (i Rusija iako se ne spominje) će zauzimati najmanji udeo BDP u budućnosti od svih razvijenih država. SAD će i dalje imati duplo veći od EU. Zapitaj se kako, da si ti u pravu, bilo bi obrnuto.

Kad smo kod toga, je l je i ovo anglosaksonska propaganda? http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1226018/Nema%C4%8Dka+pred+recesijom!.html

Hoćeš da kažeš da je i ovo propaganda? http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=10&dd=24&nav_id=654442

Kako možeš to da tvrdiš? Upravo pišeš preko američkog produkta i njihovog sistema.

Svejedno, neverovatno izokrećeš činjenice.

Industrijski output:
1. China: $3,410b
2. USA: $2,989b
3. Japan: $1,602b
4. Germany: $1,021b
6. Brazil: $731b

14/12
Auto production jumped 4.5% to lead widespread increases in factory output. It was the first increase in production at auto plants since July. Production of primary metals, wood products, electrical equipment and appliances all showed gains.

http://www.usatoday.com/story/money/business/2012/12/14/industrial-production-november/1769219/

Zatim: http://brandirectory.com/league_tables/table/global-500-2012

Tako da bih te zamolio pre nego što nešto tvrdiš, da dobro razmisliš šta želiš da napišeš. Nismo u učionici.

Ukoliko pratiš globalnu ekonomiju, onda verovatno znaš šta se dogodilo Japanu devedesetih? Fino onda, uporedi to sa ovim: http://www.youtube.com/watch?v=pbDeS_mXMnM

Vidiš, ko god se razume u ekonomiju, zna da je ovo najgori mogući oblik bubblea; nema ko da ga servisira i kada bude pukao, Kina će doživeti najveći bankrot u istoriji modernog sveta.

Inače, zaista ne padam na RT-ove fazone, izvini. :)

Toliko za sada, hteo sam još par stvari da ti napišem, ali sam trenutno u žurbi, tako da ću drugom prilikom nastaviti gdesam stao.

Nikola.

Odgovor

Ime: Marko
17.12.2012 19:39
Cekaj malo Nikola,
Nije li ovo vec previse licno?
Evo po drugi put tvrdis da "spinujem" i jos gore, da "lažem" a ja jedino sto sam ti postavio jeste moji izvori informacija.
Uz to sam vec nekoliko puta ponovio da su propaganda i dezinformaije ne samo prepalavili mrezu nego se prosto informacije i ne mogu naci od toga.

Nikola, kako ti mislis da se moze diskutovati bez odbrane stava?
"Podvaljivao" - definitivno NISAM - jer svi linkovi koje sam ti postavio (a sluze mi kao izvor informacija u diskusiji) - jesu mahom americki/engleski "main stream".
Cak i onaj sa RT se poziva na US-statistiku, dakle mozes naci i izvor.

Uzgred, nikad nisam specijalno i nikog "pratio" a ponajmanje ovog Rogersa. Uvijek mi je bio nesimpatican, jer nikad nista i nije rekao, a kao sto vidis u 6 mjeseci je (najmanje) 2 puta promijenio "stratesko misljenje".
Ja sam jednostavno prije od prilike godinu dana, gledao usput ovog tipa i onda sam i nasao njegove "preporuke".
Od kuda tebi sad da "lažem" - a Jim Rogers ti je valjda cista "istina"? Premda on sam (!) - svojim rijecima - postavlja "preporuke"...
Ovakvi likovi (i "investitori") - upravo pored velikih naknada za "analize" pokusavaju da naprave prostor za vlastitu (ili narucenu) opciju, ocito.
Konacno - kako to da pored MILIONA "eknomskih strucnjaka", nobelovaca, bankarskih analiticara - ljude koji su prije 10 godina kategoricki i argumentima dokazivali da se ogromna kriza problizava- mozes na prste jedne ruke prebrojati?

Licno, jedini lik kojem godinama citam blog (ali ni njegov slijepo!) je stari lisac - Jim Sinclair:
http://www.jsmineset.com/
Za razliku od Rogersa - on vec godinama prica istu pricu, a poznat je po tome sto je genijalno i nevjerovatno tacno vec 10 godina predvidio kretanje kako zlata, tako i USdolara.
Cak i vremenski!
To ti mogu potvrditi.
Kad smo kod evroa - Sinclair tvrdi da je baza evroa daleko jaca od dolarske.
Laže li i on onda Nikola kao i Marko?

Posto ocito ne vjerujes RT, ja bi valjda trebao da kazem da ja vjerujem "Aljazeri"???
Prosto nemoguce. Ja razlog imam, a najveci je vec dokazana blamaza sa snimljenim "ulaskom pobunjenika u Tripoli" - ali u Kataru!
Dakle imam najmanje 150 hiljada razloga da NE vjerujem toj kuci - ni u kojem slucaju!
Uzgred, posto upravo anglosaksonaska propagandna masinerija sacinjava preko 90% svjetskih vijesti, a specijalno u finacijama - postoji nesto sto se zove i "Echo_chamber":
http://en.wikipedia.org/wiki/Echo_chamber
Dakle kada main stream "pusti zvuk" (propagandu) negdje- a onda je baca kao lopticu izmedju svojih velikih kuca - manje kuce samo preuzimaju "vijest", premda je to izmisljotina.

Medjutim, razumljivo, postujem da svako trazi i vjeruje u sta hoce.
Da ne bi ostao samo na "drzavnoj statistici" americke vlade i "main stream" - informisem se sa stranice SAD statisticara John Williamsa:
http://www.shadowstats.com/
(na zalost moras malo platiti za detaljniji pristup)

Sto se tice prosle diskusije, ostao sam ti duzan kontra argumente - za KINU i DUG (tj. lazni "BDP")
Uostalom to je i tema ovde.
Dakle cijela "modena akonomija" sljijedi in one 2 formule.
Ocito je iz njih - da drzava koja je najvise zaduzuje - ima i najveci fantomski "BDP".
Masovnim "izvozom" vlasnickog kapitala (u jeftine zemlje), stalno "povecanje GDP" je jedino moguce ostvariti - nenormalnim zaduzivanjem (buducim obavezama!)!
Druga "mogucnost" su vojne intervencije.
Vojne intervencije su jedan od nacina da se "vlasnicki kapital" prosiri na ustrb drugih drzava, kao i da se vlastita vojna industrija makar odrzi na nenormalno visokom nivou.
Evo i danas:
http://www.advance.hr/vijesti/fed-sve-vise-novca-pumpa-u-obveznice-u-nadi-da-ce-potaknuti-potrosace-i-poduzeca-da-trose-vise/
Dakle uz "stampanje 85 milijardi USD mjesecno"+vojne intervencije (invazije) diljem svijeta - BDP" ima da eksplodira!

Nikola, pregledao sam tvoje linkove, postavio ti svoje, i namjeravam zavrsiti ovu pricu. Imas pravo da vjeruje u sta hoces, a naravno i da me zoves kako hoces.
Do tebe je.
Poz
Odgovor

Ime: Nikola
13.12.2012 22:03
Živim u Srbiji. ;)

Što se tiče klasifikovanja, recimo da ne volim komunističke i postkomunističke države, a živeo sam (poslovno) u obe.

Pobrkao si neke pojmove. NAFTA ne postoji "praktično", već zaista od 1994. godine, a plan EU i SAD nije inkorporacija u mehanizam, već osnivanje potpuno novog, takozvanog transantlantskog pakta slobodne trgovine. Do 2015. će taj sistem stupiti na scenu.

1. Preko 60% svih trgovina su i dalje u dolarima. Procenat je i dalje praktično nepromenjen, pa monopol i dalje postoji. Ljulja se, ali stoji. Ne mogu na ovaj način da se reše dolara, pa je osnivanje pandama jedina mogućnost za tako nešto. Da nije, Kina to ne bi pokušavala da uradi. Problem je što je osnivanje komplikovano, budući da Kina zahteva doživotnu predsedavajuću poziciju, sa kim se niko iz BRIC alijanse ili Azije slaže, a funckionisanje sa Zapadom bi verovatno bilo drugačije, što zemlje koje ne mogu da razviju domaću potrošnju ne smeju da rizikuju.

Ono što bi tebe moglo da zabrine, budući da braniš Evropu, jeste da niko od njih ne želi da pređe na evro. Šta više, čak i Srbija počinje sa trgovinom bez njega sa Rusijom, iako "pretenduje" da uđe u Uniju.

Investitori poput Jima Rogersa, najpoznatijeg ulagača u 21. veku su se oslobodili evra i sada ulažu isključivo dolarima na evropsko tržište. Više ga praktično nijedan investitor ne poseduje, što je katastrofalan scenario, koji čak ni Japan devedesetih nije doživeo sa jenom.

2. Razlika između SSSR-a i SAD-a jeste u njenim građanima i samoj osnovi; i dan danas, talentovani mladi iz celog sveta odlaze u Sjedinjene Države i većina stvari koje koristimo potiču odatle, počevši od računara, interneta, softerskih sistema i sl. Sovjetski Savez je bio totalitaran režim, zasnovan isključivo na vojnoj sili. Ništa drugo nisu izumeli. SAD takođe koristi vojnu silu, ali privlači mlade i talentovane ljude, koji inoviraju i stvaraju nove stvari, takozvane "boom"-ove ("soft power", gde su neprikosnovena sila), što joj je veliki plus.

Devedesetih je to bio "dot.com boom" naprimer i doživeli su preporod, iako je tada bilo prognozirano da će Japan sasvim sigurno prestići SAD ka najvećaekonomija sveta; razlika je bila svega $2m. Poređenja radi, razlika između SAD-a i Kine je i dalje $4m.

SSSR s druge strane nikada nije bio najveća ekonomija sveta. Ljudi nikada nisu odlazili tamo u potrazi za uspehom, čak ni u njihovom najsjajnijem periodu. Tu je velika razlika. I dan danas, najveći procenat ljudi iz EU, Rusije i Kine odlazi ka Sjedinjenim Državama. Ove godine je recimo preko 200 000 Nemaca konkurisalo za "green card" opciju, koja pruža odlazak i dobijanje državljanstva u Americi.

Dug se ne gleda brojkama, već u odnosu na bruto domaći proizvod. Nemačka recimo kao najveća ekonomija Evrope ima veći dug nego Amerika. (219% BDP-a prema 99% BDP-a)

Čak i da se bavimo brojkama, dug EU je opet veći nego američki;

EU: $16,080,000,000,000
SAD: $16,053,420,600,000

3. Uopšte ne razumeš poentu.

Sankcije importa iz Kine bi uništili kinesku jedinu prednost jeftine radne snage, jer kompanije ne bi mogle da prodaju svoje proizvode na najvećem tržištu sveta. Do današnjeg dana, SAD je veće tržište nego sledećih 5 država zajedno sa udelom od 28%.

To apsolutno nema veze sa Iranom.

(nastaviću u drugoj poruci, budući da su poruke ograničene na 4 000 karaktera )

Ime: P. A.
12.12.2012 11:51
Meni su mnogo interesantniji "nasi" komentari, nego sami tekst. Tekst (konkretno, ovaj) opisuje jednu globalnu situaciju koju samoizolovane zemlje kao Srbija jos uvijek ne osjecaju i ne razumiju. S druge strane, samoizolovani Srbi su se stavili u poziciju vjecite zrtve opakog Zapada i naravno sve ovakve tekstove tumace otprilike kao neki djed sto sjedi pod hrastom 1912. i razmislja o "Ameriki".
A sta reci o samom tekstu? Prvo, nemoguce ga je komentarisati (a i nefer) sa samo par recenica, jer je ogroman. Ipak, sazeto, moze se reci da nam je jedini spas u smanjenju potrosnje/profita. Ako bi nekako uspjeli da se dovedemo u bas tu 1912. kada je sve islo sporije i kada je svega bilo manje, svi bi se osjecali bolje. Kako, to neka smisli svjetska intelektualna elita (fali nam neki novi Sartr).

Ime: Anonimni posjetilac
12.12.2012 11:23
Toje davno prorokovano od strane mudrih nedamo se boljem i pravednijem svijetu i sto brze potiskivanje zapadne surovosti
i njihov odlazak u istoriju