“Neću umreti od raka već od birokratije”, poručio je Timoti Džon Bajford, čuveni autor dečjih televizijskih serija, želeći da upozori javnost Srbije na nestašicu lekova za najteže bolesnike. Zbog proceduralnih nesuglasica oko nabavki zalihe su sve manje, a pacijenti u sve većim problemina.
Sa kakvim se sve teškoćama suočavaju ljudi koji imaju teške bolesti u Srbiji najbolje opisuje rečenica Timotija Džona Bajforda, koju je ovaj sedamdesetdvogodišnjak koji osam godina boluje od kancera, objavio na facebooku posle jedne od potraga za lekovima po Beogradu:
„Ako povremeno čujete vrisak sa Zvezdare znajte da to mogu biti ja, jer zavisim od jednog leka kog više nema u apotekama. Znam da nisam sam, ali voleo bih da čujem za bilo kog političara koji je ostao bez lekova od kojih zavisi“.
Timoti Džon Bajford, autor kultnih serija medju kojima su i „Neven“, „Poletarac“, „Babino unuče“ i „Metla bez drške“ u Srbiji živi više od 40 godina, od kada je 1972. kao mlad reditelj sa ekipom BBC-ja došao da u koprodukciji sa Televizijom Beograd napravi dečju emisiju. Poslednjih godina bori se sa teškom bolešću zbog koje mu je neophodan i flaster protiv bolova „durožestik“ (durogestic), za koji svakog meseca mora da obnovi recept.
Timoti Bajford za RSE kaže da ga je u apoteci u kojoj redovno uzima lekove poslednji put sačekalo neprijatno iznenađenje.
„Jedino tamo mogu da nabavim moj glavni lek, ciklofosfamid. U toj apoteci uzimam i lek protiv bolova na bazi morfijuma, durožestik. Ovog puta su tamo mojoj supruzi rekli da imaju samo jednu kutiju durožestika jer čekaju novi zakon da bi naručili novu količinu lekova. I onda je morala da ga traži po gradu u drugim apotekama, i konačno ga je pronašla u Novom Beogradu. Tamo smo u apoteci uzeli poslednje dve kutije koje su imali na zalihama. To mi je dovoljno za mesec dana, a posle ne znam šta će biti“, kaže on.
Nestašice pojedinih lekova u Srbiji poslednjih godina nisu retkost ali je do većeg deficita medikamenata došlo zbog zahteva državnih apotekarskih ustanova, kojih ima 35, da se izuzmu iz procedure centralizovanih javnih nabavki, kako je predviđeno zakonom koji je nedavno stupio na snagu. Dok se to pitanje ne reši, apoteke su obustavile naručivanje novih lekova i pomagala i troše zalihe.
Milana Dučić, iz Apotekarske ustanove “Beograd”, rekla je za RSE da problema u snabdevanju lekovima uvek ima, ali da apotekari očekuju da se ova situacija uskoro reši.
“Trenutna deficitarnost lekova ne može da se veže samo za Zakon o javnim nabavkama, već su na to uticali i drugi faktori. Ipak, pošto su apoteke bile obaveštene o primeni tog zakona od 1. aprila napravile su male rezerve pa još imamo lekova. Ali ukoliko se uskoro ne razjasni tačan postupak nabavke potrošićemo te zalihe i onda će to biti jedan od razloga nestašice lekova”, navodi Dučić.
Preči zakoni od muka bolesnika
U beogradskim državnim apotekama trenutno nedostaju preparati za astmu, koagulaciju krvi, urinarne infekcije, neki antibiotici i diuretici. Najviše lekova fali iz proizvodnje „Srboleka“, „Jugoremedije“ i „Galenike“, ali su te nestašice posledica problema u radu ovih proizvođača. Za razliku od državnih, privatne apoteke snabdevaju se redovno jer za njih Zakon o javnim nabavkama ne važi.
Draško Karađinović, iz NVO Doktori protiv korupcije, rekao je za RSE da je takvo stanje posledica neodgovornosti vlasti i ocenio da je krajnje vreme za promenu zdravstvenog sistema.
“U Srbiji je na snazi zdravstveni model koji je odavno prevazidjen i koji ne postoji nigde u Evropi. Uprkos tome što imaju redovan priliv iz budžeta državne apotekarske ustanove nisu u stanju da obezbede potrebne količine lekova i medicinskih sredstava. Zdravstveni sistem je došao do momenta raspada i to se sada ogleda i kroz nestašice. Zato sada dolazimo u situaciju da ljudi u Evropi u 21. veku ne mogu da se leče od raka. Pa to je neverovatno”, ističe Karađinović.
Prema poslednjem istraživanju Health consumer powerhouse (HCP), ekspertske organizacije sa sedištem u Švedskoj, po evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu zdravstvo Srbije najgore je u Evropi jer je na tabeli od 34 ispitane zemlje zauzelo poslednje mesto. Glavni problemi su dugo čekanje na skupe operacije, povećan udeo plaćanja pacijenata za neka lečenja, kao i otežan pristup novim vrstama lekova.
Timoti Džon Bajford, koji je na probleme ukazao kroz svoj primer, kaže da je imao snažan motiv zbog svih ljudi koji u lečenju isključivo zavise od države.
„Smatram da bi kao bolesnik trebalo da pomognem i drugima, koliko god to mogu, da se popravi situacija. Očigledno je da su nadležnima važniji neki zakoni nego naše muke sa bolovima. Kao da namerno komplikuju stvari, mada mi nije jasno zbog čega to rade... Ali, u svakom slučaju, imam utisak da im briga o bolesnicima nije u prvom planu.“
Timoti Džon Bajford 2012. godine dobio je nacionalnu penziju kao priznanje za doprinos kulturi Srbije. Posle nekoliko decenija života i rada u Srbiji, tek posle pisanja štampe i inicijative medija, po odluci bivšeg predsednika Borisa Tadića dodeljeno mu je srpsko državljanstvo.
Sa kakvim se sve teškoćama suočavaju ljudi koji imaju teške bolesti u Srbiji najbolje opisuje rečenica Timotija Džona Bajforda, koju je ovaj sedamdesetdvogodišnjak koji osam godina boluje od kancera, objavio na facebooku posle jedne od potraga za lekovima po Beogradu:
„Ako povremeno čujete vrisak sa Zvezdare znajte da to mogu biti ja, jer zavisim od jednog leka kog više nema u apotekama. Znam da nisam sam, ali voleo bih da čujem za bilo kog političara koji je ostao bez lekova od kojih zavisi“.
Timoti Džon Bajford, autor kultnih serija medju kojima su i „Neven“, „Poletarac“, „Babino unuče“ i „Metla bez drške“ u Srbiji živi više od 40 godina, od kada je 1972. kao mlad reditelj sa ekipom BBC-ja došao da u koprodukciji sa Televizijom Beograd napravi dečju emisiju. Poslednjih godina bori se sa teškom bolešću zbog koje mu je neophodan i flaster protiv bolova „durožestik“ (durogestic), za koji svakog meseca mora da obnovi recept.
Timoti Bajford za RSE kaže da ga je u apoteci u kojoj redovno uzima lekove poslednji put sačekalo neprijatno iznenađenje.
„Jedino tamo mogu da nabavim moj glavni lek, ciklofosfamid. U toj apoteci uzimam i lek protiv bolova na bazi morfijuma, durožestik. Ovog puta su tamo mojoj supruzi rekli da imaju samo jednu kutiju durožestika jer čekaju novi zakon da bi naručili novu količinu lekova. I onda je morala da ga traži po gradu u drugim apotekama, i konačno ga je pronašla u Novom Beogradu. Tamo smo u apoteci uzeli poslednje dve kutije koje su imali na zalihama. To mi je dovoljno za mesec dana, a posle ne znam šta će biti“, kaže on.
Nestašice pojedinih lekova u Srbiji poslednjih godina nisu retkost ali je do većeg deficita medikamenata došlo zbog zahteva državnih apotekarskih ustanova, kojih ima 35, da se izuzmu iz procedure centralizovanih javnih nabavki, kako je predviđeno zakonom koji je nedavno stupio na snagu. Dok se to pitanje ne reši, apoteke su obustavile naručivanje novih lekova i pomagala i troše zalihe.
Milana Dučić, iz Apotekarske ustanove “Beograd”, rekla je za RSE da problema u snabdevanju lekovima uvek ima, ali da apotekari očekuju da se ova situacija uskoro reši.
“Trenutna deficitarnost lekova ne može da se veže samo za Zakon o javnim nabavkama, već su na to uticali i drugi faktori. Ipak, pošto su apoteke bile obaveštene o primeni tog zakona od 1. aprila napravile su male rezerve pa još imamo lekova. Ali ukoliko se uskoro ne razjasni tačan postupak nabavke potrošićemo te zalihe i onda će to biti jedan od razloga nestašice lekova”, navodi Dučić.
Preči zakoni od muka bolesnika
U beogradskim državnim apotekama trenutno nedostaju preparati za astmu, koagulaciju krvi, urinarne infekcije, neki antibiotici i diuretici. Najviše lekova fali iz proizvodnje „Srboleka“, „Jugoremedije“ i „Galenike“, ali su te nestašice posledica problema u radu ovih proizvođača. Za razliku od državnih, privatne apoteke snabdevaju se redovno jer za njih Zakon o javnim nabavkama ne važi.
Draško Karađinović, iz NVO Doktori protiv korupcije, rekao je za RSE da je takvo stanje posledica neodgovornosti vlasti i ocenio da je krajnje vreme za promenu zdravstvenog sistema.
“U Srbiji je na snazi zdravstveni model koji je odavno prevazidjen i koji ne postoji nigde u Evropi. Uprkos tome što imaju redovan priliv iz budžeta državne apotekarske ustanove nisu u stanju da obezbede potrebne količine lekova i medicinskih sredstava. Zdravstveni sistem je došao do momenta raspada i to se sada ogleda i kroz nestašice. Zato sada dolazimo u situaciju da ljudi u Evropi u 21. veku ne mogu da se leče od raka. Pa to je neverovatno”, ističe Karađinović.
Prema poslednjem istraživanju Health consumer powerhouse (HCP), ekspertske organizacije sa sedištem u Švedskoj, po evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu zdravstvo Srbije najgore je u Evropi jer je na tabeli od 34 ispitane zemlje zauzelo poslednje mesto. Glavni problemi su dugo čekanje na skupe operacije, povećan udeo plaćanja pacijenata za neka lečenja, kao i otežan pristup novim vrstama lekova.
Timoti Džon Bajford, koji je na probleme ukazao kroz svoj primer, kaže da je imao snažan motiv zbog svih ljudi koji u lečenju isključivo zavise od države.
„Smatram da bi kao bolesnik trebalo da pomognem i drugima, koliko god to mogu, da se popravi situacija. Očigledno je da su nadležnima važniji neki zakoni nego naše muke sa bolovima. Kao da namerno komplikuju stvari, mada mi nije jasno zbog čega to rade... Ali, u svakom slučaju, imam utisak da im briga o bolesnicima nije u prvom planu.“
Timoti Džon Bajford 2012. godine dobio je nacionalnu penziju kao priznanje za doprinos kulturi Srbije. Posle nekoliko decenija života i rada u Srbiji, tek posle pisanja štampe i inicijative medija, po odluci bivšeg predsednika Borisa Tadića dodeljeno mu je srpsko državljanstvo.
