Atlantski savez će podržati sve poteze koji jačaju mir i stabilnost na Kosovu, "uključujući integraciju svih zajednica u kosovsko društvo", rekao je novinarima u Briselu generalni sekretar NATO Anders Fogh Rasmussen, odgovorivši time na njihovo pitanje da li NATO podržava plan Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu za proširenje vlasti Prištine na sever Kosova i da li Kfor može doprineti primeni te strategije.
Šta je čelnik Severnoatlantske alijanse zapravo rekao, odnosno, kako su njegovu izjavu razumeli u Beogradu.
Zamoljen da objasni kako se među atlantskim partnerima gleda na Feithov plan integracije severnog Kosova, prvi čovek NATO alijanse je odgovorio da su "NATO i Kfor odgovorni za bezbednost na Kosovu".
Rasmussenov odgovor odnosno, stav NATO, nije ništa novo, kaže
Carmen Romero, portparolka Alijanse u Briselu, a na pitanje Radija Slobodna Evropa šta zapravo znači izjava čelnika Alijanse, ona kaže:
“NATO ima mandat da se stara o bezbednosti Kosova, a to znači da će nastaviti da izvršava svoje obaveze u skladu sa rezolucijom 1244."RSE: Ima li NATO stav o statusu Kosova?
Romero: Kao što znate, NATO se ne bavi pitanjem statusa. To pitanje rešavaju države u svojim bilateralnim odnosima. Mi smo uvek naglašavali da sve zajednice koje žive na Kosovu moraju biti zaštićene, ali ni to nije ništa novo. Nemojte ništa novo tražiti u toj izjavi.
RSE: Kažete, dakle, da nema nikakvog političkog stava iza izjave generalnog sekretara?
Romero: Da, upravo to kažem.
NIŠTA NOVOKako je Rasmussenovu izjavu protumačio zvanični Beograd - upitali smo državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju
Olivera Ivanovića.
“Ni ja ne vidim ništa novo u toj izjavi. Prosto, to je principijelan stav, a mi ga možemo tumačiti ovako: mirna integracija Srba u kosovsko društvo je sasvim u redu dokle god je to dobrovoljna aktivnost. Veoma je bitno da je generalni sekretar NATO-a jasno stavio do znanja svima da NATO neće i ne može biti iskorišćen za ostvarivanje nekih političkih projekata koji su jednostrani. Integracija, kako je zamišljena po Peteru Feithu i kosovskim vlastima, u suštini je jedan nasilan akt i sasvim sigurno bi mogao biti destabilizujući element ne samo za sever Kosova i Metohije nego i za čitavo Kosovo“, ocenio je Ivanović.
Oliver Ivanović: Ono što našim ljudima često govorimo jeste da u ovoj situaciji moraju biti mudri i da ne smeju dozvoliti da ih bilo ko uvuče u bilo kakvu avanturu, a ovo što je Peter Feith pokušao da plasira na severu u političkom smislu je sasvim sigurno avantura. Kakvu poziciju će Beograd zauzeti pritešnjen s jedne strane Feithovim planom integracije severnog Kosova i, s druge, verovatnoćom porasta tenzija među radikalnim Srbima sa severa Kosova koji se tom planu protive.
“Ono što našim ljudima često govorimo jeste da u ovoj situaciji moraju biti mudri i da ne smeju dozvoliti da ih bilo ko uvuče u bilo kakvu avanturu, a ovo što je Peter Feith pokušao da plasira na severu u političkom smislu je sasvim sigurno avantura. Njegov korak nazad je znak da su shvatili svu opasnost takvog igranja vatrom i mislim da se taj plan već ovoga trenutka skoro može smatrati napuštenim jer svako insistiranje na nasilnoj integraciji, bez obzira što se nasilna sredstva ne pominju u tom kontekstu, predstavlja zapravo uznemirenje severa Kosova i ne samo severa nego čitave srpske zajednice bez obzira gde ona živi. Ja, prema tome, mislim da od tog plana neće biti ništa jer on ima osnovni nedostatak da nije koordinisan sa Evropskom unijom, a nije koordinisan ni sa značajnim političkim faktorima, kao što je, recimo, Rusija. Ono što je, međutim, najbitnije, on nije koordinisan ni sa Srbima. A plan za Srbe koji ne uključuje mišljenje Srba jednostavno nema nikakvu šansu za uspeh“, kaže Ivanović.
DEFINISANA ULOGAKako zvanični Beograd reaguje na izjavu američkog ambasadora u Prištini Cristophera Della da paralelni organi vlasti na Kosovu predstavljaju kršenje rezolucije 1244 jer ona predviđa organe samouprave na Kosovu, pitamo sagovornika RSE.
„Ta bi izjava bila u redu da se do statusa ili do trenutnog stanja došlo dogovorom između svih zajednica na Kosovu i Metohiji i to pre svega između dve najveće, ali je više nego jasno da jednom povučeni jednostrani potez stvara na drugoj strani potrebu da se na isti način odgovori. Kosovski Albanci su jednostrano proglasili nezavisnost i samim tim su uništili i poslednju šansu da mi zajednički nešto rešavamo”, ocenjuje Ivanović.
Da li će NATO na terenu biti podrška Feithovom planu intergracije severnog Kosova pitali smo i
Danijela Šuntera, predsednika Evroatlantske inicijative.
“NATO ima svoju definisanu ulogu na Kosovu u skladu sa rezolucijom 1244 i vojno-tehničkim sporazumom. Dakle, NATO je pre svega nadležan za stvaranje bezbednog ambijenta za sve nacionalne zajednice koje žive na tom prostoru. Evidentno je, takođe, da postoji međusobno dopunjavanje napora Evropske unije i NATO-a u smislu smirivanja stanja na terenu“, rekao je Šunter za RSE.