Ponedjeljak, 21. april/travanj 2014, 14:09 CET

Programi / Most

Predizborno prodavanje magle u Srbiji

Predsednik Srbije Boris Tadić na predstavljanju automobila FIAT 500l proizvedenog u Kragujevcu na ženevskom salonu, 6. mart 2012.
Predsednik Srbije Boris Tadić na predstavljanju automobila FIAT 500l proizvedenog u Kragujevcu na ženevskom salonu, 6. mart 2012.
Veličina slova - +
U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o predizbornoj kampanji u Srbiji koja je već uveliko počela. Sagovornici su bili Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom univerzitetu za međunarodne ekonomske studije, i Miroslav Prokopijević, profesor Evropskog univerziteta u Beogradu.

Bilo je reči o tome zašto se u kampanji veoma malo pominju ekonomske teme, da li vladajuća Demokratska stranka misli da može dobiti izbore forsirajući nacionalne teme, zašto režimski mediji poslednjih meseci bombarduju javnost vestima o ogromnom prirodnom bogatstvu Srbije i o milijardama dolara koje će biti investirane u tu zemlju, koliko ima istine u pričama da Đoković može dovesti Mercedes u Srbiju, da li je kandidovanje Vuka Jeremića da predsedava Generalnom skupštinom Ujedinjeih nacija deo predizborne kampanje, zašto stranački lideri u predizbornoj kampanji retko govore o korupciji, kao i o tome u kojoj meri će veliko nezadovoljstvo birača teškom ekonomskom situacijom uticati na njihovu odluku kome da daju glas na predstojećim izborima.
                                
Omer Karabeg: Imaju li najveće političke stranke u Srbiji - vladajuća Demokratska stranka i opoziciona Srpska napredna stranka - program kako izaći iz ekonomske krize?

Vladimir Gligorov:  Što se tiče programa u smislu nečega sto je napisano na papiru - to postoji. Kad je reč o Demokratskoj stranci, to je onaj program “Srbija 2020“ s početka prošle godine. Srpska napredna stranka ima neku “Belu knjigu“. Ali to nisu programi za  suočavanje sa krizom, već više spisak želja i ideja o tome šta bi dugoročno trebalo da se radi. Tako da je to dosta irelevantno.

Miroslav Prokopijević: Stranke imaju nekakve programe i nekakve dnevnopolitičke izjave, ali to nisu odgovori na pitanja kako izaći iz krize, a pitanja i problema je mnogo.

Omer Karabeg: Imam utisak da vladajuća koalicija misli da može dobiti izbore forsirajući nacionalna pitanja, u šta spadaju jačanje veza sa Republikom Srpskom, približavanje nacionalističkoj desnici, insistiranje na patriotizmu, vođenje povremenih kampanja protiv takozvanih izdajnika. Mislite li da se insistiranjem na tim temama može potisnuti ogromno nezadovoljstvo zbog nezaposlenosti, malih plata i penzija?

Demokratska stranka se stalno igra s nacionalizmom i socijalizmom, ali time se ne rešavaju problemi.
Miroslav Prokopijević: Ne verujem. Demokratska stranka se stalno igra s nacionalizmom i socijalizmom, ali time se ne rešavaju problemi.  Niti nacionalizam rešava problem nacionalnih i međunacionalnih odnosa, niti socijalizam rešava pitanje kako da se ljudi najedu. To je pogrešna strategija, ali šta ću im ja. Oni hoće da idu tim putem.
Vladimir Gligorov, foto: RTS.RS
Vladimir Gligorov, foto: RTS.RS

Vladimir Gligorov: Sumnjam da Demokratska stranka ima neko uverenje, više je reč o tome da se takvim izjavama pridobiju glasači. S druge strane, Srpska napredna stranka praktično ne nudi ništa. Teško je čak reći šta je njihov propagandni program. Oni se uglavnom trude da ne kažu ništa. Ceo politički prostor ostavljaju Demokratama koji opet moraju da se udvaraju raznoraznim delovima biračkog tela, jer ako bi ih birači cenili po tome šta su uradili u poslednje četiri godine - ne bi dobro prošli. Sve u svemu, mislim da obe glavne stranke nemaju nikakva ozbiljna ideološka uverenja.

Omer Karabeg: Mislite li da grljenje sa Dodikom može da donese dosta glasača Demokratskoj stranci?

 Ne znam šta će Demokratskoj stranci doneti to grljenje sa Dodikom, ali sigurno je da se šalje poruka da se podržava Dodikova politika i da neće biti grljenja sa onima u Sarajevu.
Vladimir Gligorov: Ne znam šta će doneti to grljenje, ali sigurno je da se šalje poruka da se podržava Dodikova politika i da neće biti grljenja sa onima u Sarajevu koje Dodik smatra svojim suparnicima. Predpostavlja se da bi takvo ponašanje trebalo da donese glasove Demokratskoj stranici s obzirom i na činjenicu da nema grljenja između Tome Nikolića i Milorada Dodika. A kakva će zaista biti politika - i Tadićeva i Dodikova posle izbora - to ćemo tek da vidimo.

Miroslav Prokopijević: Pretpostavljam da Demokratska stranka ima nekakvu kalkulaciju i nekakva istraživanja javnog mnijenja koji kažu da to može da donose neke glasove, ali ja u to nisam siguran s obzirom da su obe velike srpske stranke nacionalističke i da obe igraju na Republiku Srpsku. Šta je tu onda razlika? Morala bi da postoji nekakva razlika da bi jedinima ili drugima donela glasove.

Pad zaposlenosti ključno pitanje

Omer Karabeg: Ima li sadašnja vlast mogućnosti da pred izbore poveća penzije i plate u javnim službama, što je provereni recept za dobijanje glasova?

Ne da nema govora da se povećaju penzije, nego je pitanje da li će do izbora moći da se održi i njihov sadašnji nivo.
Miroslav Prokopijević: Vi ste baš rešili da me nasmejete. Kada su isplaćivali poslednju penziju - jedva su skupili pare. Ne da nema govora da se povećaju penzije, nego je pitanje da li će do izbora moći da se održi i njihov sadašnji nivo. A jasno je da će posle izbora  inflacijom biti smanjene. Možda čak i u apsolutnim iznosima, jer je situacija u javnim finansijama Srbije dosta dramatična.

Vladimir Gligorov: Što se tiče povećavanja bilo plata, bilo penzija uoči izbora - za to više nema vremena. Da li će biti obećanja da će se to uraditi posle izbora, kao što je to bilo uoči izbora 2008. godine, to ne znam, ali u svakom slučaju teško je videti kako bi se ta obećanja ispunila. S druge strane, ni opozicija, sve i da hoće, ne može da obeća bog zna šta. Oni, uostalom, smatraju da je dovoljno reći da je Demokratska stranka sve upropastila.

Omer Karabeg: Neki dan je stidljivo objavljena vest da je prosečna plata u Srbiji 36.000 dinara.

Miroslav Prokopijević: To je još dobro prema tome kako će biti, ali onaj ko neće ekonomske reforme, ne može da ima više.

Nisu plate glavni problem Srbije. Ključno pitanje je ogromni pad zaposlenosti.
Vladimir Gligorov: Nisu plate glavni problem Srbije. Ključno pitanje je ogromni pad zaposlenosti. Ako imate tržište rada u kome, zapravo, niko ne može da nađe posao - to će svakako vršiti pritisak na plate i one realno ne mogu da rastu. Istovremeno, strani dugovi, koji se moraju vraćati, utiču na slabljenje kursa dinara. Ako imate ta dva velika pritiska, plate nemaju kud da idu, nego dole.

Omer Karabeg: Kako tumačite činjenicu da poslednjih nekoliko meseci režimski mediji bombarduju javnost vestima o tome kako je Srbija bogata uljanim škriljcima iz kojih bi godišnje moglo da se dobija 500.000 do 600.000 tona nafte, da Timočki region leži na 1000 tona zlata, da se u srpskim rudnicima, kako piše jedan od najtiražnijih listova u Srbiji, nalaze milijarde evra?

I ja sam, kada sam išao u osnovnu školu slušao o tim uljanim škriljcima i za ovih četrdeset godinu ništa od toga nije ispalo. Čovek treba da bude mnogo naivan, pa da u to poveruje.
Miroslav Prokopijević: Približavanjem izbora. Takve gluposti uvek pojačano slušamo uoči izbora, a pošto od toga, naravno, nema ništa - posle toga se sve stiša. I ja sam, kada sam išao u osnovnu školu slušao o tim uljanim škriljcima i za ovih četrdeset godinu ništa od toga nije ispalo. Čovek treba da bude mnogo naivan, pa da u to poveruje.

Omer Karabeg: Sećam se i ja da sam davnih sedamdesetih godina čitao reportaže o tome da Srbija leži na uljanim škriljcima, a govorilo se i o zlatu u Timočkom regionu. Gospodine Gligorov, mislite li da će narod da poveruje tim pričama?

Vladimir Gligorov: Ne verujem u to. Osim toga nisam siguran da se to priča da bi narod poverovao. Pre se radi o poruci da je najbolje osloniti se na sopstvene snage, to je ono - sve to mi možemo sami. Koliko će ta poruka imati odjeka kod glasača - to je drugo pitanje, s obzirom na to da su gubitak iluzija i razočaranost prilično veliki.

Retorika za prikrivanje rđave realnosti

Omer Karabeg: Nije samo reč o neiskorišćenom prirodnom bogatstvu. Svaki čas čujemo da neko želi da uloži velike pare u Srbiju, i to baš sad uoči izbora. Recimo, ovih dana je objavljena vest da američka korporacija New generation power ulaže u Srbiju četiri milijadre dolara?

Sve je to beskrajno prozirno, ali, kada već nemate šta da nudite, morate prodavati maglu.
Vladimir Gligorov: Tu su dve poruke. Jedna je da stranci kod nas vide više nego ovi naši lopovi, a druga je očekivanje da bi i uoči ovih izbora moglo biti urađeno nešto slično onome što je urađeno sa Fiatom uoči izbora 2008. godine. Sve je to beskrajno prozirno, ali, kada već nemate šta da nudite, morate prodavati maglu.

Omer Karabeg: Sada se priča da će Đoković dovesti Mercedes u Srbiju.

Miroslav Prokopijević, foto: Vesna Anđić
Miroslav Prokopijević, foto: Vesna Anđić
Miroslav Prokopijević: Verovatno ćemo se naslušati još mnogih gluposti. Fiat, koji je bio priča za prošle izbore, koristan je za Kragujevac, ali štetan za Srbiju. Uostalom, taj projekt nije prohodao za ove četiri godine, pa se mora smisliti nešto novo. Biće tu raznih priča, ali suština je da ovakva pravila igre i ovakvo investiciono okruženje ne mogu privući značajnija strana ulaganja, a bez toga ne može biti više radnih mesta, šta više biće ih manje. Sva ta velika retorika služi da se prikrije rđava i mračna ekonomska realnost u Srbiji.

Vladimir Gligorov: Ako ćemo ozbiljno razgovarati, najveći nedostatak ekonomske politike u poslednjih desetak godina bio je što se nije uspostavila saradnja sa onim zemljama i firmama koje investiraju u industriju, nego se uglavnom ulagalo u usluge i trgovinu, tako da se danas u Srbiji praktično ništa ni ne proizvodi. Zašto se baš priča o Mercedesu, a ne o nečem drugom - to je verovatno iz propagandnih razloga, ali svaka ozbiljna vlada trebalo bi da razmišlja kako da se Srbija industralizuje, pre svega središnja i južna Srbija, koje su u očajnom stanju. To je suština, ovo drugo su samo priče za novine.

Omer Karabeg: Može li se desiti da Brisel izvrši pritisak, pa da se uoči ovih izbora povuče neki potez sličan onom ugovoru sa Fiatom, koji je urađen nekoliko dana pre izbora 2008. godine, što je po ocenama mnogih donelo pobedu Tadićevoj stranci?

Ne vidim ni neki veliki interes u Evropi da ovde pobedi Tadić, a ne Nikolić. Ambasadori po Beogradu pričaju kako je najveće postignuće zapadne diplomatije u Srbiji što Zapad sada ima alternativu.
Miroslav Prokopijević: Nisam siguran. Ne verujem da bi vlada Nemačke ili neke druge evropske zemlje gurnula neku svoju firmu u ekonomsku katastrofu da bi tamo neki provincijski zmaj, koji je lagao birače u prethodnom mandatu, još jednom dobio izbore. Ne vidim ni neki veliki interes u Evropi da ovde pobedi Tadić, a ne Nikolić. Ambasadori po Beogradu pričaju kako je najveće postignuće zapadne diplomatije u Srbiji što Zapad sada ima alternativu. Pri tome ne treba zaboraviti da je, uz svu buku i cirkus oko Fiata, na prošlim izborima Tadić dobio samo 120.000 glasova više od Nikolića. Sada je situacija promenjena u tom smislu što vlada veliko nezadovoljstvo, a Demokratska stranka nema načina da to ublaži. Zato ne vidim da bi moglo doći do neke spektakularne akcije, podstaknute iz Brisela, jer ona ne bi imala nekog efekta.

Teško je pretpostaviti da bi Brisel mogao izaći s nekim velikim obećanjima. To ne treba očekivati, ali ne bih isključio pojačanu podršku Demokratskoj stranci.
Vladimir Gligorov: Ni ja ne vidim odakle bi takav spektakularan potez došao. Mada je, moram reći, Brisel zadovoljan sporazumom oko Kosova tako da bi to mogao biti motiv da se traži način kako da se pomogne Tadiću, ali teško je pretpostaviti da bi u okolnostima, u kojima se Evropa danas nalazi, Brisel mogao izaći s nekim velikim obećanjima. To ne treba očekivati, ali ne bih isključio pojačanu podršku Demokratskoj stranci.

Omer Karabeg: Mislite li da je i kandidovanje Jeremića da predsedava Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija takođe u funkciji izbora?

Jeremić je sam sebe kandidovao da predsedava Generalnom skupštinom, pa država nema kud nego da to podržava, čak i po cenu kvarenja odnosa sa mnogim zemljama u Istočnoj Evropi.
Miroslav Prokopijević: Ne verujem. Pre mi se čini da je to egzibicija čoveka koga je njegova stranka otpisala. Istočna Evropa je dobila to mesto, već su se dogovorili da to bude neki Litvanac, a onda je Jeremić sam sebe kandidovao, pa država nema kud nego da to podržava, čak i po cenu kvarenja odnosa sa mnogim zemljama u Istočnoj Evropi.

Vladimir Gligorov: Mislim da je to i njemu i njegovoj stranci najbolji način da se raziđu, a da to ne bude pod najgorim uslovima, mada to može koštati Srbiju pogoršanja odnosa sa nekim zemljama u Evropi. Ali, kao što znate, i do sada je politika Ministarstva spoljnih poslova bila da se održavaju odnosi sa vanevropskim zemljama i zemljama u Evropi koje su protiv nezavisnosti Kosova, a da se sa drugima ne uspostavljaju odnosi prijateljstva i razumevanja. Ovde je reč o kalkulaciji - nesvrstani će za nas glasati, a ovi drugi neka se ljute.

Komplikovana računica

Omer Karabeg: Zanimljivo je da u ovoj predizbornoj kampanji ima vrlo malo priče o korupciji, mada je to tema koja itekako ima dobru prođu kod birača. Sećam se da su ranije uoči izbora stranački lideri optuživali jedni druge za korupciju, pa su se svaki čas otvarale i afere. A  Boris Tadić je žestoko kritikovao, istina, sitne korupcionaše, a bogami bi po neki bili i uhapšeni.

Miroslav Prokopijević: Potrošeno je to da se hapse periferijski zmajevi da bi se pokazalo da u zemlji nema korupcije, dok ona ustvari cveta. Čini mi se da im je sada jedino preostalo da uhapse nekog iz svojih redova i to nekoga veoma bliskog vrhu. Pitanje je, međutim, da li bi birači progutali tu udicu, jer bi im bilo jasno da bi to bio samo jedan predizborni trik. Zbog toga, predpostavljam, korupcija nije tema u ovoj predizbornoj kampanji.

Omer Karabeg: A zašto opozicija, Nikolićeva stranka, ne otvara to pitanje?

Miroslav Prokopijević: Pretpostavljam zato što bi onda ovi koji su sada na vlasti, otvorili njihove afere i način finansiranja njihove stranke. Zanimljivo je da u Srbiji nijedna opoziciona stranka kada dođe na vlast - ne proziva onu koja je otišla s vlasti zbog onog što je uradila. Tu postoji konsenzus da se krade dok si na vlasti, a kad odete u opoziciju, onda uzmete čačkalicu i čačkate zube čekajući da na vas ponovo dođe red da budete na vlasti.

Generalno bih rekao da političkim partijama, među kojima je teško naći neku čistu, korupcija ne izgleda kao tema koja bi mogla privući glasače, pa se o tome mnogo i ne raspravlja u predizbornoj kampanji.
Vladimir Gligorov:  Verovatno u vrhu obe stranke procenuju da korupcija nije tema koja bi im donela previše glasova. Ovi koji su na vlasti teško da mogu oprati ruke, a sumnjam da ovi, koji žele da dođu na vlast, mogu da ubede prilično ciničnu javnost u Srbiji da bi oni bili drugačiji. Generalno bih rekao da političkim partijama, među kojima je teško naći neku čistu, korupcija ne izgleda kao tema koja bi mogla privući glasače, pa se o tome mnogo i ne raspravlja u predizbornoj kampanji.

Omer Karabeg: Ali stalno se govori o korupciji. Ljudi na sva usta pričaju da je vlast korumpirana, da su političari korumpirani. Mislim da bi birači podržali otkrivanje korupcionaških afera, ili oni više nikom ne veruju.

Vladimir Gligorov: Tačno je da smo svi svesni velike korupcije, ali kada postavite pitanje koja je to partija čistih ruku za koju vredi glasati, ispostavi se da takve partije nema u Srbiji. To je, po mom mišljenju, ključni problem. U velikom broju slučajeva u svetu, kada je vlast gubila izbore zbog korupcije, pobednici su bili novoosnovani pokreti, partije i koalicije koji su bili potpuno čisti. Takvih, međutim, u Srbiji nema, a - čini mi se - nema ni nekog velikog interesovanje da se takvi pokreti formiraju.

Omer Karabeg: Da li će nezadovoljstvo teškom ekonomskom situacijom uticati na odluku birača kome da daju glas na predstojećim izborima?

Nezadovoljstvo će svakako odigrati dosta veliku ulogu u narednim izborima.
Miroslav Prokopijević: Sigurno da hoće. Rekao bih da bi razlika u korist Srpske napredne stranke bila i veća da nisu vukli neke bezvezne poteze poput štrajka glađu i sličnih gluposti. Nezadovoljstvo će svakako odigrati dosta veliku ulogu u narednim izborima. Pretpostavljam da će Naprednjaci dobiti veliki broj glasova, ali da će se posle šest meseci njihove eventualne vlasti ta podrška prepoloviti, jer će birači videti da oni ne mogu ništa da urade.

Omer Karabeg: Vi predviđate da će da pobedi stranka Tome Nikolića?

Miroslav Prokopijević: Ona će sigurno imati nekoliko procenata više od Demokratske stranke, možda i desetak. Šta će od pobede da naprave u političkom smislu - ne znam, jer ne znam šta će uraditi ostale stranke.

Za sada je koalicioni potencijal Naprednjaka, koji pojedinačno mogu dobiti više glasova, manji od Demokrata i to je otprilike ono što ove izbore čini mrtvom trkom.
Vladimir Gligorov: Nezadovoljstvo birača će nesumljivo imati uticaja na izbore. Ali, tu je računica dosta komplikovana zbog toga što treba odlučiti da li ove na vlasti treba kazniti, bez obzira na to što ta kazna ide u korist Srpskoj naprednoj stranci, koja u ovom trenutku ne nudi ništa, sem činjenice da nije na vlasti. Rekao bih da je za sada još uvek mrtva trka, a šta će biti posle - to ćemo videti. Nije toliko bitno ko će biti pobednik izbora, nego koja će koalicija biti u stanju sakupiti više od 50 posto glasova. Za sada je koalicioni potencijal Naprednjaka, koji pojedinačno mogu dobiti više glasova, manji od Demokrata i to je otprilike ono što ove izbore čini mrtvom trkom. Ali to može da se promeniti za ovih mesec-dva koliko je ostalo do izbora.

Omer Karabeg

karabego+rferl.org

Karabeg je novinar Radija Slobodna Evropa od osnivanja Programa na južnoslovenskim i albanskom jeziku 1994. godine. Marta 1994. pokrenuo emisiju “Most” s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik nagrade "Dr Erhard Busek" za doprinos boljem razumevanju u Jugoistočnoj Evropi za 2010., koju dodeljuje SEEMO.
Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Adriatik
13.03.2012 19:48
USA-USA
Sta se htio reci sa Tadicem ??? Izglega nista posebno sto vec nije poznato.Tadic je porijekom (po ocu Ljubu-senioru,glavnom shefu OZNE,sada u SANU) iz sela Tadica u okolini Niksica u Crnoj Gori.Oboje su bili Crnogorci /i to veliki/ dok nisu disli u Beograd. Sada su postali /i jedan i drugi/ veliko-Srbi. Valjda zbog polozaja i sve ono sto ide uz to.Za to su Crnogorci izmisljeni. "Ti prvi - ja do tebe". Ili obratno.

Ime: USA Grad: USA
13.03.2012 00:27
BJELA KUCO, Tadic je iz Sarajeva a Sarajevo je u Bi H

Ime: Kiko Grad: Australia
12.03.2012 01:40
I ovaj medjed pokazuje tri prsta, nema nista pametnije..E bijedo i jado...

Ime: White hause Grad: DC
11.03.2012 18:57
@USA
Bosnjaka pravoslavne vjeroispovjesti ???? Vjerovatno ste mislili na Dodika iz Bosne i Hercegovine koji je dobio zadatak iz Beograda da rasturi svoju domovinu BiH.

Ime: beli Grad: usa
11.03.2012 18:08
U Srbiji vazi izreka. " Sto se vise stvari menjaju, sve vise su iste". Komunisticki podmladak je pretvorio jednopartiski sistem u partokratiju.

Ime: svetlanast. Grad: beograd
11.03.2012 17:36
da li je neko, pre samo nekoliko meseci, mogao da zamisli da ce televizijska emisija u kojoj govore vesna pesic, borka pavicevic i branko pavlovic, biti nekoliko puta reprizirana na tv kanalu Svet+ koji u informatrivnom delu - kontrolise SNS.

moguce je da ce ubrzo i uvazeni profesori i ekonomisti vladimir gligorov i miroslav prokopijevic biti gosti SNS-a u nekom programu.
srbija zemlja cuda.

onaj ko je imao vremena i strpljenja da pogleda neku raspravu na sednicama skupstine srbije ili konferenciju za stampu SNS-a, mogao je da cuje nekoliko kompetentnih strucnjaka, ali i veoma mladih i strucnih ljudi iz razlicitih oblasti.

cini se da je SNS nesto naucila na greskama DS i da ubrzano odvaja politicke od strucnih aktivnosti, da im se ne bi desilo da o gradjevini i prostornom planiranju brine ortoped ili o poljoprivredi advokat ili da pravosudje reformise neka druga snezana malovic.

interesantana je jos i izjava ministra za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu milana markovica koji je objavio da prema jedinstvenom birackom spisku, srbija ima 7.058.683 biraca a republicki zavod za statistiku /novembar 2011.g./ podatak da je u srbija popisano 7.524.164 stanovnika ali je i ukazao "da je pravi broj stanovnika ZNATNO manji od broja popisanih, posto su neki dvaput popisani"!
da li je moguce da u srbiji ima manje od 500.000 dece, odnosno onih koji nisu biraci.
ili je to samo mogucnost da se, ako rezultati izbora ne budu po volji, napravi afera - i ceo postupak izbora ponovi, kad se za to "steknu uslovi", odnosno "urede" biracki spiskovi !
Most gospodina omera karabega, kao i obicno dobar i zanimljiv.

Ime: USA Grad: USA
11.03.2012 17:35
Ja se sam pitam zar ovolika Srbija nema dobrog politicara nego su uzeli bosnjaka pravoslavne vjeroispovjesti, imam jedan primjer: Gorbacov je bio predsjednik jedne vele sile ( a mi znamo koje je on vjeroispovjedi) i vidjeli smo sta se uradi sa SSR om. Tesko kuci gdje komsija vlada u njoj. To se desava i sa Srbijom. Mozda je postavljed da odradi posao kao sto su i drugi odradili i doveli do male Srbije a kako je pocelo bit ce jos manja. Tadic se bori za svoju g..... i sutra on ode u drugu drzavu sa dobrim novcem. Imate dobri i mladi momaka srbijanaca koi ce voditi svoju zemlju pravim putem ( svako voli svoju zemlju , drzavu, gdje se rodio). SRBIJANCI otvorite oci i sacuvaj te ono sto je ostalo.

Ime: Monti Grad: Beograd
11.03.2012 17:16
Ranije se nezadovoljstvo gradjana Srbije amortizovalo i "izvozilo" kroz pljackaske ratove u susednim Republikama,sada nezavisnim drzavama
poput one paranoicne :"Vodimo rat za mir" i slicnih shizofrenih parola Toga vise nema. Jezero malo a ajkula puno. Sada ce one kidisati jedna na drugu. Ceh ce po obicaju platiti gradjani Srbije, pogotovo oni normalni i nacionalno neoptereceni.