Četvrtak, 27. novembar/studeni 2014, 10:29 CET

Programi / Most

Koliko je ubijenih i prognanih u jugo-ratovima

Potpisivanje incijative za osnivanje REKOM-a
Potpisivanje incijative za osnivanje REKOM-a
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakve su šanse da se osnuje REKOM - međudržavna Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o zločinima počinjenim u ratovima na području bivše Jugoslavije. Sagovornice su bile Nataša Kandić iz beogradskog Fonda za humanitarno pravo i Vesna Teršelič iz zagrebačke nevladine organizacije Documenta - Centra za suočavanje sa prošlošću.

Nataša Kandić i Vesna Teršelič su zajedno sa grupom nevladinih organizacija iz regiona pre četiri godine pokrenule inicijativu da se osnuje REKOM. Tu inicijativu je svojim potpisima podržalo 550.000 građana sa područja bivše Jugoslavije. U razgovoru je bilo reči o tome kakav je odnos predsednika država Zapadnog Balkana prema toj inicijativi, a kakav zvaničnika Evropske unije, o ideji da se napravi knjiga mrtvih u kojoj će biti popisani svi oni koji su ubijeni ili nestali u ratovima na području bivše Jugoslavije, kako se došlo do cifre od 130.000 ubijenih i nestalih i 2.000.000 raseljenih, zašto su porodice žrtava nezadovoljne suđenjima za ratne zločine, kao i tome kako doći do istine o zločinima koja bi bila prihvatljiva za sve strane koje su učestvovale u ratu.

Omer Karabeg: Septembra prošle godine aktivisti Inicijative za REKOM poslali su predsednicima svih država na području bivše Jugoslavije razglednice u kojima ih mole da pokrenu zvaničnu proceduru za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima. Kako su predsednici reagovali?

Nataša Kandić: Mi smo napravili jednu malu anketu. Zvali smo kabinete predsednika država u regionu da vidimo kakve su reakcije. Reagovao je makedonski predsednik Ivanov, koji je odmah pozvao profesorku Biljanu Vankovsku, predstavnicu Inicijative REKOM iz Makedonije. U Beogradu su nam rekli da je predsednik Nikolić shvatio da je razglednice dobio na poklon. Iz Zagreba smo dobila informaciju da je predsednik Josipović pročitao razglednice. To je sve što smo saznali. Nije bilo reakcije na sadržaj razglednica. Sve to pokazuje da naši visoki političari nisu navikli na komunikaciju sa običnim ljudima, oni uglavnom ne reaguju na poruke koje im šalju građani.

Omer Karabeg: Kako vlast u Hrvatskoj gleda na REKOM?

Vesna Teršelič: Vlada je suzdržana. Pitanja koja joj upućujemo ostaju bez odgovora. Međutim, iznimno je važna podrška koju dobijamo od predsjednika Josipovića, koji je u više navrata podržao inicijativu za osnivanje REKOM-a.

Omer Karabeg: Kakav je odnos predsednika Srbije Tomislava Nikolića prema REKOM-u?

Nataša Kandić: Nakon promene vlasti u Srbiji nastupila je tišina i mi od tada nismo uspeli da se približimo političkom nivou, a nezamislivo je da bez saglasnosti predsednika Srbije može biti formirana jedna takva međudržavna komisija. Inače, naši političari, tu izuzimam hrvatskog i crnogorskog predsednika, su skloni da daju deklarativnu podršku, a onda posle toga - ništa. 

Omer Karabeg: Kako Evropska unija gleda na REKOM, čini mi se da bi to krenulo kada bi Brisel na tome insistirao, ili su oni ravnodušni prema toj inicijativi?

Vesna Teršelič: Nisu ravnodušni, ali smatraju da je to ipak unutrašnja stvar pojedinih zemalja. Kada postavljaju kriterije za ulazak u Europsku uniju, oni će inzistirati na funkcioniranju pravne države, ali se neće odlučiti da inicijativu poput REKOM-a uključe među uslove za kandidaturu, mada u svojim izvještajima navode da je ta inicijativa iznimno važna.

REKOM treba da postoji pre svega zbog žrtava.

Nataša Kandić: REKOM treba da postoji pre svega zbog žrtava. Porodice žrtava su veoma nezadovoljne presudama za zločine. Uvek su nezadovoljne visinom zatvorske kazne. Nisu zadovoljne kada neko ko je odgovoran za smrt stotine ljudi bude kažnjen kaznom od dvadeset godina. Porodice žrtava nisu zadovoljne ni optužnicama. Pre svega onim domaćim, ali vrlo često i optužnicama Haškog tužilštva zato što je njihova percepcija drugačija od percepcije tužilaštva. Žrtve su često traumirane nakon svedočenja pred sudom, zato što misle da ih je sud pozvao da čuje koliko su oni propatili, kakvu su nepravdu doživeli i kroz kakve su užase prošli. Međutim, sud interesuju dokazi, a ne emocije, pa sudija često prekida svedočenje i kaže - to nas ne zanima, tako da oni izlaze iz sudnice razočarani. Zbog toga je potreban jedan vansudski mehanizam kao što je REKOM, koji će biti fokusiran na žrtve i njihovu patnju.

Omer Karabeg: Gospođo Teršelić, Vi ste u jednom intervjuu izjavili da bi REKOM trebalo da napravi veliku knjigu mrtvih, u kojoj bi imenom i prezimenom bili popisani svi oni koji su od 1991. godine ubijeni, kao i oni koji se vode kao nestali. Rekli ste da treba utvrditi i okolnosti njihovog stradanja. Da li je to moguće?

Sa priličnom sigurnošću možemo tvrditi da je ubijeno i nestalo više od 130.000 ljudi.

Vesna Teršelič: To je moguće prije svega zato što su već urađena značajna istraživanja. Uradile su ih organizacije civilnog društva, kao što su Istraživačko-dokumentacioni centar iz Sarajeva, Fond za humanitarno pravo iz Beograda i Prištine, i naš Centar sa suočavanje sa prošlošću – Documenta, koji radi na dokumentiranju stradanja u Hrvatskoj. Puno podataka su prikupile i vladine službe i znanstvene institucije. Mislim da je obveza svih vlada u regionu da preko REKOM-a objave imena i prezimena ubijenihh i nestalih, i okolnosti njihovog stradanja. To duguju u prvom redu žrtvama, ali i svakom od nas. Svaki državljanin postjugoslavenskih zemalja ima pravo vidjeti te podatke. Kad je riječ o brojkama, na žalost još uvijek govorimo o procjenama, ali čini mi se da sa priličnom sigurnošću možemo tvrditi da je ubijeno i nestalo više od 130.000 ljudi.

Nataša Kandić: Kako smo došli do ove cifre od oko 130 hiljada ubijenih i nestalih? U ratu u Bosni i Hercegovini život je izgubilo 96 hiljada ljudi, a u Hrvatskoj oko 11 hiljada Hrvata i između 6 i 7 hiljada Srba. Što se tiče Srbije, koja, kako je govorio njen pokojni predsednik, nije bila u ratu - oko 1600 državaljana Srbije i Crne Gore izgubilo je život na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Kad je reč o Kosovu, tamo je od januara 1998. godine do kraja decembra 2000. godine tokom oružanih sukoba i neposredno nakon toga stradalo 13.500 ljudi. Oko 250 ljudi ubijeno je u ratu u Makedoniji 2001. godine i oko 50 pripadnika bivše JNA i Teritorijalne odbrane Slovenije stradalo je na početku rata na teritoriji Slovenije.

Omer Karabeg: Postoji li približan podatak o broju proteranih i raseljenih?

Moja je procena da ima oko 2 miliona raseljenih, s tim da je više od 600.000 definitivno napustilo teritoriju nekadašnje Jugoslavije.

Nataša Kandić: Sigurno je da najmanje 2 miliona ljudi više ne živi na svojim nekadašnjim adresama. Ima tu lokalnog pomeranja, ima tu pomeranja od sela do sela. Kada sve to sračunamo, moja je procena da ima oko 2 miliona raseljenih, s tim da je više od 600 hiljada definitivno napustilo teritoriju nekadašnje Jugoslavije i da sada žive u svetu - u Evropi, Americi, Australiji, na raznim kontinentima.

Omer Karabeg: Svaka strana ima svoju istinu o zločinima i te istine se međusobno isključuju. Ne postoje razlike samo u interpretaciji događaja, nego i u utvrđivanju činjenica. Svako ima svoje činjenice. Kako onda doći do podataka koji bi bili prihvatljivi za sve?

Nataša KandićNataša Kandić
x
Nataša Kandić
Nataša Kandić
Nataša Kandić: Poimenični popis svih koji su ubijeni ili nestali sadrži nepobitne činjenice koje moraju biti prihvatljive za sve. Kao što je rekla gospođa Teršelić, mi smo već dosta uradili. Istraživačko- dokumentacioni centar iz Sarajeva u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo iz Beograda predstaviće 21. januara ove godine Bosansku knjigu mrtvih. To su četiri toma koja sadrže imena 96.000 ljudi ubijenih ili nestalih u ratu u Bosni i Hercegovini u periodu od 1991. do 1995. godine. To će biti jedini spomenik svim tim ljudima koji su izgubili život. Tu su svi, nema razlike između onih koji su bili na jednoj, drugoj ili trećoj strani. Inače, septembra 2011. godine Fond za humanitarno pravo Srbije i Kosova izašao je sa prvim tomom Kosovske knjige pamćenja, u kome je 2050 imena. Uz svako ime iznete su okolnosti stradanja tog čoveka, žene ili deteta. U ovom trenutku Centar za suočavanje sa prošlošću - Documenta i Fond za humanitarno pravo pripremaju spisak ljudi koji su stradali u ratu u Hrvatskoj od 1991. godine do operacije Oluja i nakon toga. Mi ćemo, dakle, uraditi najveći deo posla, a državama bivše Jugoslavije ostaje da osnuju REKOM koji bi verifikovao činjenice koje smo mi prikupili i uradio ono što je najvažnije, a što mi ne možemo, a to je javno priznanje žrtava. Tu moć imaju samo države. Pitali ste - kako u situaciji kada postoje različite istine doći do nečega što je zajedničko. Ova imena će da budu most koji povezuje sve. Imena su proverljiva i to je nešto što će svi poštovati. Ne vidim da bi tu mogao postojati ikakav problem. Ono što jeste problem, to je razumevanje tih činjenica. Mi ne mislimo da je REKOM taj koji treba da utvrđuje zajedničku istinu. Svaka žrtva i svaka porodica ima pravo na svoju istinu i niko ne može to da menja. Ono što mi hoćemo jeste razumevanje za shvatanje onog drugog, pokušaj da se stvari sagledaju i iz njegovog ugla - kako on to, zapravo, vidi, šta se to njemu dogodilo, a što mi ne vidimo. To je približavanje različitih istina, a to se može postići samo empatijom. Bez empatije nema ni približavanja, ni poverenja. Samo empatijom možemo doći do toga da Hrvati kažu: “Da, mi razumemo kako Srbi vide Oluju“, a da Srbi kažu:“Mi razumemo kako su Hrvati doživeli Vukovar“. Kada dođe do toga, kada počne razumevanje iz ugla drugog, onda je i suočavanje sa prošlošću na dobrom putu. A mi do toga ne možemo doći bez države, bez politicara, bez državnog pečata na ono što su uradile nevladine organizacije, koje se zalažu sa osnivanje REKOM-a.

Omer Karabeg: Postoji li u svetu neka komisija ili institucija slična REKOM-u. Imamo primer Memorijalnog centra Yad Vashem u Jerusalimu. Tamo su popisane sve žrtve holokausta, ali tu nema nikakvog spora oko činjenica. Tu je jedna nacija i žrtve te nacije, a u ovom slučaju imamo žrtve nekoliko nacija.

Mislim da je uvjet normalizacije i izgradnje povjerenja da i u Hrvatskoj i u Srbiji pokažemo dovoljno zrelosti da priznamo stradanja svih i stvorimo prostor u kome će biti moguće istovremeno i slaviti pobjedu i sjećati se ubijenih.

Vesna Teršelič: Ne postoji slična komisija i usporediva situacija, ali nema razloga da ne budemo prvi. Mislim da je uvjet normalizacije i izgradnje povjerenja da i u Hrvatskoj i u Srbiji pokažemo dovoljno zrelosti da priznamo stradanja svih i stvorimo prostor u kome će biti moguće istovremeno i slaviti pobjedu i sjećati se ubijenih. To je najveći izazov. Kada smo prije nekoliko godina objavili publikaciju Jedna povijest, više historija najviše debate je izazvala ona stranica gdje su jedne pored drugih objavljene fotografije branitelja koji se vraćaju u Zagreb nakon operacije Oluja, a odmah pored njih slike izbjeglica, koje napuštaju Hrvatsku. Prema podacima Visokog komesarijata za izbjeglice u Hrvatsku se vratilo nešto više od 132.000 ljudi, ali samo oko 48 posto za stalno. Dakle, povratak je još uvijek strašan izazov, on je bio zaustavljen od strane hrvatskih vlasti, zločini su zataškavani. Sve su to teški tereti suočavanja sa prošlošću, s kojima se mi u Hrvatskoj još uvijek nosimo. Interpetacije toga što se desilio u Oluji su veoma različite i mi iz nevladinih organizacija nastojimo da ih približimo. Činjenice o ubijenima, nestalima, o spaljenim selima trebaju biti utvrđene i oko njih ne bismo trebali voditi rasprave, trebalo bi biti nepristojno da se sporimo oko činjenica. Zato nam treba REKOM kao zajednički mehanizam za utvrđivanje činjenica. Bez toga teško da možemo izgraditi temelj za izgradnju povjerenja i normalizaciju odnosa.

Omer Karabeg: Najveću arhivu o ratnim zločinima na području bivše Jugoslavije ima Haški tribunal. Da li bi tu arhivu nakon zatvaranja tribunala preuzeo REKOM?

Nataša Kandić: Svi dokazi na kojima se zasnivaju presude Haškog tribunala dostupni su na internetu. Mogu ih koristiti istraživači, istoričari, politikolozi, sociolozi. I mi u Fondu za humanitarno pravo koristimo hašku arhivu koja se nalazi na internetu. To je strašno važno, jer te dokumente nikada ne bismo dobili od naših država. Fond za humanitarno pravo godinama je od državnih institucija Srbije tražio dokumente o rasporedu, kretanju i prisustvu pojedinih vojnih i policijskih jedinica na Kosovu, u Bosni i u Hrvatskoj - i nikada ih nismo dobili. Uvek je obrazloženje bilo da je za vreme NATO bombardovanja sve to uništeno, a onda smo sva ta dokumenta našli na internet stranici Haškog tribunala. Postoji jedan deo arhive, a to je arhiva haškog tužilaštva, koja nije korišćena u sudskim procesima i koja sadrži veoma važne podatke koji, ako dođu u loše ruke, mogu biti zloupotrebljeni. Mislim, pre svega, na dokumenta i podatke koje su davali neki pojedinci želeći da pomognu haškom tužilaštvu, ali su tražili da to nikada ne bude obelodanjeno, pogotovo da ne dođe u ruke država iz kojih oni potiču. Za sada nema odluke o tome šta će biti s tom arhivom tužilaštva, ali u svakom slučaju  ona ne bi smela da bude vraćena u zemlje odakle potiču ljudi koji su dali te podatke i dokumenta, jer bi određene službe mogle da dođu u iskušenje da ih zloupotrebe u političke svrhe.

Omer Karabeg: Da li će REKOM, ukoliko bude ustanovljen kao međudržavna komisija, i sam voditi istrage o zločinima, pribavljati izjave svedoka, pa onda možda i inicirati pokretanje nekih postupaka?

Vesna TeršelićVesna Teršelić
x
Vesna Teršelić
Vesna Teršelić
Vesna Teršelič: Najznačajnija zadaća REKOM-a biće, naravno, istraživanje. To je istraživačka institucija, čiji je cilj utvrđivanje činjenica. Sve što REKOM utvrdi biće na raspolaganju svim pravosudnim institucijama, tako da državna odvjetništva i tužilaštva na temelju tih činjenica mogu, trebaju, a i u obvezi su pokretati postupke.

Omer Karabeg: Da li se razgovaralo o tome gde bi moglo biti sedište REKOM-a?

Vesna Teršelič: Razgovaralo se. Prijedlog, koji se često spominje, je da to bude Sarajevo, grad koji je silno stradao u ratu, ali to je svakako nešto o čemu treba da odluče predsjednici i premijeri postjugoslavenskih država. Pored glavnog sjedišta, postojaće i uredi u pojedinim zemljama, gdje će se prikupljati podaci i gdje će raditi istraživači po jedinstvenoj metodologiji.

Omer Karabeg: Rekao bih da ste vi sada u stanju čekanja. Najveći deo posla ste završili i sada su na potezu države, ali one se ne oglašavaju. Mislite li da će nekog pomaka biti u 2013. godini, pa da, recimo, u 2014-oj REKOM zvanično počne da radi?

Prvi put u istoriji Balkana biće napravljen poimenični popis žrtava rata, koji će prekinuti balkansku praksu manipulisanja brojkama.

Nataša Kandić: Mi ne čekamo. Mi i dalje radimo na poimeničnom popisu ubijenih i nestalih u ratovima devedesetih godina. Civilno društvo ima kapacitete da uradi ono što balkanske države nikada nisu uradile. Prvi put u istoriji Balkana biće napravljen poimenični popis žrtava rata, koji će prekinuti balkansku praksu manipulisanja brojkama stradalih, koje su uvek bile veće ili manje, u zavisnosti od političkog interesa onoga ko ih iznosi. Sa imenima se ne može manipulisati. Ne treba zaboraviti da je javna podrška za osnivanje REKOM-a neupitna i da stalno raste. Bila sam uverena da će ta podršaka uticati na političku podršku našoj inicijativi, ali sam doživela veliko razočarenje kada sam shvatila da te dve podrške ne korespondiraju, da to što građani potpisuju, što šalju razgledice predsednicima država, što stalno pitaju -  nema nikakvog uticaja na političare. Gospođa Teršeličje rekla da evropske institucije hvale našu inicijativu u svojim izveštajima, ali i to je verbalna podrška, koja nije mnogo različita od podrške, koju dobijamo od domaćih političara. Ali mi ne želimo da Brisel naredi domaćim političarima da podrže REKOM. Ova inicijativa je odgovor na potrebu da se suočimo sa teškim nasleđem nedavnih ratova. Za nas je bitna odgovornost prema žrtvama. Nijedna presuda ne može za žrtve učiniti toliko koliko jedno vansudsko regionalno telo, koje će im priznavanjem njihove patnje vratiti dostojanstvo.

Vesna Teršelič: Bilo bi važno da se REKOM što prije osnuje, jer je prošlo dosta vremena od zločina. Previše ljudi nije dočekalo nikakvo priznanje patnje. Osnivanje REKOM-a ne smije se odlagati ni zbog toga što prečesto gledamo kako političari iz zemalja bivše Jugoslavije jedni druge okrivljuju i optužuju. Primjerice, političari iz Hrvatske još uvijek optužuju Srbiju za progon Hrvata 1991. godine, a iz Srbije čujemo optužbe za egzodus Srba 1995. Pri tome se pominju različite brojke kako kojoj strani odgovara. REKOM će utvrditi  činjenice i stvoriti temelj za priznanje patnje svih žrtava. Mnogo je onih koji nisu dočekali nikakvu pravdu kaznenim putem, a svi očekuju priznanje patnje, u najmanju ruku utvrđivanje činjenica. Zato mislim da vlade postjugoslavenskih država duguju REKOM svima nama, a prije svega žrtvama. Hoće li ga osnovati ove godine ili neke druge - to je u rukama političara i oni su na potezu.

Omer Karabeg

karabego+rferl.org

Novinar je Radija Slobodna Evropa od osnivanja Programa na južnoslovenskim i albanskom jeziku 1994. godine. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik nagrade "Dr. Erhard Busek" za doprinos boljem razumevanju u Jugoistočnoj Evropi za 2010., koju dodeljuje SEEMO.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari stranica of 2
    Naredni 
Ime: Miodrag iz Peci Grad: Beograd
09.01.2013 06:48
Iznenadilo me sto se uopste pominju Raseljeni, Interno Raseljeni i Izbeglice! Na moje primedbe da REKOM treba da obuhvati sve ZRTVE RATA od 1991.god. do danasnjih dana, jer na primeru R. Kosova i proslave njenog drzavnog praznika pravoslavnog Bozica, vidi se da rat i pritisci jos traju...
Shvatilo se da "Racunjanje" samo poginulih, ide na vodu onih koji tvrde da su Srbi genocidan narod. Ukljucivanje Izbeglica i Raseljenih potvrdilo je da su stvorene etnicki ciste drzave, sa procentom drugih naroda na nivou statisticke greske.
Sa druge strane ti "Genocidni Srbi" su prvi po broju izbeglih i raseljenih u Evropi a 3-4 na svetu; dok u "Drzavi Aperhejda" zivi preko 20% nesrba, koji imaju Ustavom zagarantovana sva prava!
Da li zahvaljujuci bas Natasi Kadic i drugim NVO, ali tu inicijativu i ako u "Krnjem" obliku, je potpisalo vise Srba nego svih ostalih zajedno, cak i u "Genocidnoj tvorevini" ima vise potpisa nego u BiH federaciji.
Najnovije presude Haskog Tribunala ce dodatno otezati inicijativu REKOM, jer oni koji su dobili potvrdu svoje "Nevinosti" ne zele dalje da talasaju!
Sumlnjam da su "Raseljeni i Izbegli" dodatno obuhvaceni, zbog "Dopune" i onako velikih sredstava, (Ili, skromno, zbog mojih ogromnih pritisaka svuda i na svakom mestu, pa i na ovim forumima: DA SU ZRTVE ZRTVE, BILO ZIVE ILI MRTVE!), ili zbog velikog uspeha "Majke svih izbeglica" - Andjeline Joli!
Sto se Andjeline tice, polizacu popljuvano, samo zbog one njene: "Da Izbeglistvo nije njihov (nas) izbor!"...
I, vi, koji jos niste nacisto sami sa sobom, tvrdite dalje: "Ruke im krvave..." i "Sami su otisli"...
Odgovor

Ime: eNDe Grad: Srbija, Beograd
10.01.2013 09:26
Miodraže molim Vas za misljenje o sledćem: U Hrvatskoj je zvanično registrovano preko 500.000 branitelja, koji su Državu i narod branili od srpske agresije i ugušivali pobune na teritoriji koja se zvala Republika Srpska Krajina. U više vojnih operacija pred tim braniteljima je svojevoljno otišlo ili pobeglo ili proterano preko 200.000 hrvatskih državljana srpske nacionalnosti. Kako je moguće da Država Hrvatska ne preduzme odgovarujuće mere, odnosno ne zaštiti one svoje državljane koji "nisu okrvavili ruke"? Naprotv, za taj odlazak su bili (najblaže rečeno) otvoreni putevi i granice.
Čini mi se da se slično dogodilo na KiM ili na Kosovu, pre i posle "Milosrdnog anđela". Brojke se mere stotinama hiljada pripadnika OVK i interno raseljenih ili proteranih "kosovskih državljana" srpske i ostalih nacionalnosti.
Do sada svi ti državljani srpske i nekih drugih nacionalnosti se ne vraćaju kućama. Neki od njih još uvek žive u izbegličkim centrima. Zbog čega? Ako je zbog porušenih kuća, ko im je porušio kuće?
Gospodi sagovornicima u ovom članku ne bih da postavljam ovo pitanje.
Odgovor

Ime: Djoni Grad: Peja (Pec) Kosovo
10.01.2013 01:47
Miodrag je sam napustio Pec(Peja) Kosovo i niko ga sa Kosova nije otjerao. Jednostavno,otisao je sa svojim narodom i svojom
"oslobodilackom" vojskom za Srbiju,Beograd. Zamjenio je blato provincije za svjetla velegrada. I nejasno je zasto bi se sada isti bunio.
Odgovor

Ime: eNDe Grad: Srbija, Beograd
10.01.2013 17:58
Hajde gospodine Djoni na trenutak da razmišljamo (pišemo) sintetički, te da počnemo od priznatog (nepriznatog) Kosova (KiM): Hiljade i hiljade kosovskih albanaca (sa decom, starim, bolesnim nemoćnim ukućanima) svojom voljom ili pod pretnjom neprijateljske vojske, ostaviše kuće, stanove i odoše sa svojom vojskom u delove Kosova sa većinskim albanskim življem ili odoše do matične Države Albanije. Da li su se vratili ili nisu, nije mi poznato, ali nije im bilo lako. Hiljade i hiljade srba učiniše isto, te odoše do severnih delova Kosova, nekakve enklave u kojoj živi većinski srpski živalj, ili produžiše do matične Države Srbije. Tako uradiše hiljade i hilade hrvata iz BiH, te se zadržaše u nekakvom entitetu unutar BiH, sa većinskim hrvatskim življem ili produžiše do matične Države Hrvatske. Tako i pod istim uslovima uradi i srpski živalj iz BiH, a bošnjaci ostaše u nekakvom svom entitetu. Srpski živalj iz Hrvatske ode iz RSK u entitet RS u BiH, ili produži do matične Države Srbije. Mnogi odoše u „beli svet – trbuhom za kruhom“.
Sve ovo me asocira na Dejton, te njegove (sada pokojne) potpisnike:g. Miloševića,g. Tuđmana i g. Aliju Izetbegovića. Između njih je sedeo Državni sekretar SAD, a iza stajao Bil Klinton. Danima su crtali granice (po papiru) i delili teritorije naroda bivše Jugoslavije i bili „faktor stabilnosti Jugoistočne Evrope“.
Rezultati te (a i kasnijih) politika su: mrtvi, osakaćeni ljudi i narodi, ruševine, siromaštvo, nezaposlenost, glad itd.... običnih ljudi. Jedan mali broj se (u ratnim sukobima) enormno obogatio, a 99% građana je enormno osiromašilo i-ili postradalo, svih nacija, nacionalnih manjina, veroispovesti, patriota, nepatriota itd. Pitam se i sam da li objektivno razmišljam? Miodrag, obični čovek sa Kosova, ne uživa u Beogradu. Možda polugladan žudi za svojom Peći! (Miodrže ovo nije ništa lično Vama upućeno).
Odgovor

Ime: Miodrag iz Peci Grad: Beograd
10.01.2013 15:51
Prvo, nisam siguran da si Pecanac, jer nebi tako govorio.
Kada je pocela "Operacija Nakovanj" za nepuna dva-tri dana su iz Peci deportovani, oterani ili kako ti kazes otisli sa svojom UQK, svi Albanci... Ne samo iz Peci, nego iz cele Metohije.
Prvih dana od potpisivanja Kumanovske Kapitulacije (zanimljivo je da je Kumanovo izabrano jer je tamo slomljena Otomanska imperija, i doprinela da se mnogi koji su bili na strani Turaka, osecaju "Zakinuti" prilikom "Berlinske deobe plena" pa i Kosovski Albanci!), posle celonocnog senlucenja, u rekordnom roku povukle su se celokupne bezbedonosne snage Srbije, i zatim je sledio "Osvetnicki Pir" Albanaca, u kome su nestali preko 1200 Srba, popaljene sve srpske kuce, preko 120 pravoslavnih crkvi,i porusena sva pravoslavna groblja (po imenu pretpostavljam da si Albanac katolik, pitaj tvoje roditelje, ako i ti toga nisi svedok, na peckom hriscanskom groblju, poruseni su i mnogi spomenici Albanaca katolika...), i bas o tome se radi: "Uz suvo gori i sirovo", dok ja objasnim da nisam ucestvovao u svemu sto se u Peci dogodilo, ode glava, ili bi u najboljem slucaju nastavio da zivim u nekom drugom kao transplataciono srce, bubreg ili jetra... I nisi u pravu, ako si Pecanac, da sam bio zeljan "..., svetla velegrada.", jer u tom velegradu nema niceg sto ima nasa Pec!
I jedno pitanje, kako se osecas sada u GRADU Peci, gde trenutno zivi svega 3-4 Srbina, a otislo je sa svojim narodom i svojom "oslobodilackom" vojskom oko 15.000 Srba!!!
Ja sam do sada vec vise puta opisao moja osecanja kada su svi Albanci, osim mog cika Demusa Gutica koga sam u mom podrumu cuvao - deportovani...
Odgovor

Ime: malo morgen Grad: Skandinavija
09.01.2013 17:01
Miodrag@
Zivo me interesuje Miodraze,iz kojih "izvora"su podaci koji su navedeni u komentaru ?Ispadoste vi "najvece zrtve"(po tebi) proslog rata !! Kako, pobogu si ? Entitet rs dibidus ociscen od nesrba,a vi ispadoste "najvece zrtve"!! Ima li vasem bezobrazluku kraja ? Da biste dobili koridor kroz Posavinu,dali ste Krajinu,a sada to navodite kao etnicko ciscenje !? Nemate konkurencije u lazima i izmisljanjima.Malo vam sto ste naseljavali rs sa zemljacima iz Krajine,sada to isto zelite sa kosovskim Srbima,a poslije ce te pricati kako su protjerani !! U toku rata ste to isto radili sa zemljacima u Sarajevu.Postoji masa dokaza o pozivima Krajisnika i Karadzica zemljacima u Sarajevu da se iseljavaju u njihovo "srpsko Sarajevo," koje ce oni toboze graditi ! Ljepse,bolje i vece od "muslimanskog sarajeva"! Poslije dolaze price o "etnicki cistom Sarajevu"? Da nije zalosno,bilo bi smijesno. I sada slijedi slicna prica. "Najvise protjeranih su Srbi"!
Sta cemo sa Posavinom, gdje vise ne zive katolici,koji su do rata cinili 90% stanovniostva ! Sta cemo sa kompletnom rs, gdje maltene ne egzistiraju ni muslimani ,a ni katolici ? Zato jos jednom pitam : Iz kojih izvora dodjose ti podaci,Miodraze ?
Odgovor

Ime: Miodrag iz Peci Grad: Beograd
09.01.2013 21:29
Ako te iziritiralo to sto su Srbi najvise raseljavani i proterivani (ono sto ti govoris o dogovorima i pozivima, to je sto se nas raseljenih i izbeglih bilo bez nase saglasnosti) ali i svi oni raseljeni i izbegli, od mojih Albanaca pa preko Hrvata, Bosnjaka i Muslimana, su u agoniji koja i dalje traje.
Srbi izbeglice iz Hrvatske su skoro 20 godina u Beogradu i diljem Srbije, i svi, ali bas svi i deca koja su rodjena u Srbiji govore Hrvatskim jezikom.
Zivim na Karaburmi, gde je veliki broj Madjupa (Romi koji su prihvatili sve od Albanaca, od obicaja, jezika, nosnje i veroispovesti) evo trinaest godina ne znaju ni rec Srpski, i deca im govore Albanski, a njima i Medjunarodna Zajednica brani da se vrate na Kosovo i Metohiju, odnosno R. Kosovo!
Podatak koji sam izneo o broju izbeglih i raseljenih u Srbiji potrazi u bilo kojoj ediciji UN, a sto se tice multieticnosti Srbije i ostalih bivsih bratskih republika a sada drzava, pogledaj u poslednjem popisu koje su radile same te drzave, ukljujuci i R. Kosovo.
A, broj potpisnika REKOMA, sam uzeo od kolege forumasa pod nikom "HA", i nemam razloga da mu ne verujem.
Uostalom i Natasa Kandic je svidelo se to vama ili ne Srpkinja, i puni su zatvori raznih "Sakala", "Delti" i neznam kako vec sve, i specijalni sud za ratne zlocine radi u tri smene, a ostali su bili:"Malji deca", nevina jagnjad koji su se samoubijali jurisajuci na zloceste, lose momke...
I, stvarno, ja iznosim podatke koji su odavno verifikovani, a ne rekla-kazala, i sta bi bilo kada bi bilo...
A, na sve sto ti meni spocitujes, imam samo jedan odgovor: mene i mojih 250.000 Srba i Roma izbeglih i proteranih sa KiM, niko nije pitao, to cu uvek braniti, kao i to da oko 800,000 Albanaca nije samoinicijativno otislo sa KiM, da bi kako je onaj koji je cesto koristio tvoj nik, govorio, da je to manipulacija Kosmetskih Albanaca, da izazovu reakciju MZ!
Odgovor

Ime: malo morgen Grad: Skandinavija
10.01.2013 00:43
Miodrag@
E pa necemo tako Miodraze. Prvo navodis vas Srbe kao najraseljanije,a onda ubacujes sve narode djuture ! Normalno da je raseljavanje bilo bez vase saglasnosti,ali to ne mijenja tvoju konstataciju da ste "bili najvece zrtve progona,"sto ipak ne odgovara istini.Sve svjetske i domace institucije koje se bave tim pitanjem,sve do jedne argumentovano dokazuju da su muslimani
najraseljaniji narod na prostoru bivse nam drzave. Najvise ih je stradalo u ratu,a najvise ih je i protjerano iz svojih kuca. Zato sam se ja malo iznenadio kada sam procitao tvoj komentar.Znas,jedno je protjerati,a drugo je dogovoriti preseljenje,bez obzira da li ste bili suglasni ili ne.Onda vi svoje optuzbe za "egzodus"morate slati na adresu vasih politicara,a ne svaljivati svu krivicu na druge.
Odgovor

Ime: Miodrag iz Peci Grad: Beograd
10.01.2013 16:12
Ja govorim o statistickim podatcima i iz izvora UN...
Kada izvrsite Popis u BiH, i kada se u tom popisu budete izjasnili po verskom i nacionalnom opredeljenju (sto uporno odbijate, i zato se jedino na svetu u BiH na vreme nije zavrsio popis), onda mi masi ispred nosa tim podatcima koje sada iznosis!
A, sto kasnite sa popisom stanovnistva ima "Mnogo toga sto se iza brda valja", i to nije tema ovog foruma...
A sto govoris o adresi nasih politicara, pa valjda su se oni sa nekim dogovarali, a da nas SVE, podvlacim SVE, izbeglice i raseljene nisu pitali...
Ako te to tesi, reci: "Izbeglistvo nije njihov izbor!", nisam izmislio ja vec prelepa Anjelina Joli...
Odgovor

Ime: Jovan Grad: Sarajevo
11.01.2013 08:11
Pa prijatelju, tačno je da se kasni sa popisom stanovništva i možda su mediji u Srbiji preneli da je za to kriv neko drugi a ne političari iz RS-a... nebitno.
Najbolje bi bilo kada bi svi u Srbiji konačno shvatili da su Srbi iz Hrvatske i Bosne započeli ratove jer su oni jedini pokrenuli "oružane otpore". Nisu to uradili ni hrvati ni muslimani. A Srbija je ta koja je pomagala te idiotske ratove. Za broj žrtava treba nam nezavisni REKOM jer se mi ne možemo složiti oko bilo čega.
Uostalom, uvek će biti živa teza Miloševića da je celi svet protiv Srba :)

Ime: hm
08.01.2013 15:35
Zbrojimo sve zrtve i ne bavimo se tko je agresor a tko zrtva i na taj nacin cemo doci do pomirenja. Taj model zastupa REKOM kao sto vidimo. Sve svrstava u isti kos i ne bavi se tko je sve zapoceo i sa kojim ciljem. Nije bitno tko se branio a tko napadao.

Koliko se sjecam tako je bilo i nakon 2.sv rata. Sve njemacke zrtve i sve ruske, zidovske, poljske su izbrojane i govorilo se tko nas bre zavadi?

Ljudi su vise umorni od raznih samozvanih "nevladinih" organizacija i njihovih raznih manipulacija na kojima se neki bogate i dobro zive vec 10-ak godina. Ostavite vise ljude na miru i ostavite se nekakvih "regionalnih" projekata jer ne postoji nekakva regija. Nije to vise jedna drzava nego ih danas imamo 6-7 i svatko brine svoju brigu. Kog iz RH briga jel pada kisa na Kosovu, Sloveniji ili Srbiji? Ne postoji nikakav interes mada se u medijima stalno to promovira ali bezuspjesno.

Ime: Гојко Grad: Република Српакс
08.01.2013 12:08
Браво Омере!
" Srbije čujemo optužbe za egzodus Srba 1995 " - Мислите највеће етичко ћишћење после другог светског рата !.
РЕКОМ је последња шанса за мирну будућност !!!!
" Ono što mi hoćemo jeste razumevanje za shvatanje onog drugog, pokušaj da se stvari sagledaju i iz njegovog ugla - kako on to, zapravo, vidi, šta se to njemu dogodilo, a što mi ne vidimo. " - Објаснила Наташа !!!!
Odgovor

Ime: fred Grad: usa
08.01.2013 15:13
" Gojko", Ti pamtis egzodus iz 1995, a zaboravljas godina godine koje su prethodile egzodusu, kad su ti prognanici iz Krajine bili " branioci srbstva". Ti to zoves najvecim etnickim ciscenjem. Raspitaj se malo po arhivama u Beogradu, mozda nesto drugo doznas. Kako je to ciscenje organizovano i dirigovano iz Beograda.
Egzodus vasih krajisnika se najvecim dijelom zavrsio u Bosni i Hercegovini na vec potpuno cisttim teritorijima. Prijedor, Bijeljina, Banja Luka preko noci udvostrucuju broj stanovnika.
Predlazes, Gojko, da se stvari sagledaju iz drugog ugla. Pokazi iz kojega. Pokazite taj ugao iz kojega se nece vidjeti zlocini koje pociniste i na temelju kakvih ideala. Odbrana srpstva "ma gdje oni bili" ne prolazi. Recite nam kakva je razlika izmedju vasih ideja i fasizma? Nama REKOM ne znaci mnogo, vama je zadnji pokusaj da ublazite krivicu i podijelite krivicu drugima i izjednacite ztvu i zlocinca, odbranu domovine sa okupacijom tudjeg, smrt naoruzanih bandita sa smrcu zena, djece, staraca ...REKOM to nudi. Nudi brojke koje nama nisu samo brojevi, vec sestre, majke, ocevi,... Silovani, ubijani na kucnim ognjistima i po koncentracionim logorima. U tristasezdesetstepeni uglova to ce ostati u nama. Koji nam to uga nudite? Vasi heroji su zlocinci, bez obzira na ugao gledanja.
Vasi uglovi produbljuju jaz izmedju vas i vasih zrtava...
Odgovor

Ime: Гојко Grad: Република Српска
09.01.2013 12:50
"a zaboravljas godina godine koje su prethodile egzodusu," - Гос. Фред ја сам протеран 18 травња 92 из централне босне !
" Kako je to ciscenje organizovano i dirigovano iz Beograda." - сувише много ХРТ - а.
"Pokazite taj ugao iz kojega se nece vidjeti zlocini koje pociniste i na temelju kakvih ideala" - брате мој престоница србије Хаг, наше двориште је чисто.
"..REKOM to nudi" - грешиш!!! Не разумем у чему је проблем прихватити да су припдници твог народа убијли невине? Ја се стидим геноцида у сребреници и жао ми је невиних који су убијени . Најмлађи убијени у сребреници је имао 11 година!
Odgovor

Ime: fred Grad: usa
10.01.2013 04:06
Gojko, znam na desetine srpskih vojnika i dobrovoljaca, koji nakon pljacki, ubijanja, silovanja i drugih zlocina poginuse. Oni ce se naci zajedno sa zrtvama na spiskovima REKOMA. Bice samo brojevi.
Znam za pojedince, koji u pljacki otkrise zakopano bure goriva (dizela) dvojica poginuse u svadji oko rapodjele plijena. Sahranjeni su kao srpski heroji i bice rame uz rame sa zrtvama koje u pljacki pogubise.
Znam mnoge srpske vojnike koji izginuse po Hrvatskoj i Bosni, a rodjenih u mome gradu, ce biti jednaki brojevima ubijenih u Vukovarskoj bolnici ili u zbijegovima oko Srebrenice. U REKOM-u su samo brojevi.
JEDNAKO KRIVI i JEDNAKO PRAVI. Statisticki pokazatelji korektno reprezentirani.
Tvoje prerano izbjeglistvo ne zelim komentarisati.Bilo bi previse bezobrazno sa moje strane, jer se vremenski ne slaze sa dogadjanjima u BiH i nikako Ti se nebi dopalo.(JNA je bila itekako prisutna u zastiti Tvoje populacije i u srednjoj Bosni).
Ne nasjedam propagandi, a usput procitaj komentare drugih ucesnika, koji sugeruraju nesto drugacije promisljanje o ratnim dogadjajima i uzrocima egzodusa krajisnika.Istina je samo potpuno razgolucena cinjenica, neki je nazivaju i notornom cinjenicom a do nje se tesko dolazi ispranim umovima i ponavljanjem lazi.
Odgovor

Ime: malo morgen Grad: Skandinavija
08.01.2013 12:34
Gojko@
Najveca razmjena teritorije i stanovnistva Gojko,a ne etnicko ciscenje. Znas,ona razmjena, Posavina za Krajinu ! I 'tice na grani
to znaju,samo ti kobajagi ne znas ?
Odgovor

Ime: ab
08.01.2013 17:32
Isto i ona razmjena teritorije istocne Bosne za zapadnu Bosnu. Dogovor Izetbegovic-Milosevic(Karadzic).

Ime: Emir Grad: Tuzla
07.01.2013 20:20
Činjenica je da su se najgori sukobi vodili u Bosni i Hrvatskoj i da su u njima učestvovali građani i vojska Srbije i Crne Gore.
Činjenica je i da niko od građana BiH i Hrvatske nije vodio nikakve ratove na području Srbije niti je iko terorisao njihove građane.
Samo zbog tih činjenica Srbija i njeni građani moraju da se pomire sa tim da su bili učesnici i saučesnici (agresori) na tuđim teritorijama. Svi ratovi su bili uzaludni jer i dalje sve te države postoje u svojim granicama u okviru kojih i dalje Srbi žive. Ako ne žive, onda je to samo zbog pogrešne i agresivne politike koju su tada vodili. Naime, oni su bili jedini koji su se toliko osjećali ugroženima početkom 90-ih da su prosto morali posegnuti za oružanim sukobom(?!?). Pitam se, zar nisu sada ugroženiji i zar nisu za sobom povukli sve ostale do samog ruba propasti i bijede u kojoj danas živimo? A mogli smo biti sretniji od Čeha i Slovaka, a njima vala svaka čast.
Odgovor

Ime: Miodrag iz Peci Grad: Beograd
10.01.2013 17:13
"Činjenica je i da niko od građana BiH i Hrvatske nije vodio nikakve ratove na području Srbije niti je iko terorisao njihove građane.".
A sta su radili pripadnici Hrvatske Vojske u BiH???
Zasto su "Casnici" Hrvatske Vojske, iliti oficiri i generali, Agim Ceku (Bljesak) Rahim Ademi (Bljesak i Oluja),i Haradinaj, svi rodjeni u okolini moje Peci, ucestvovali na KiM kao ucesnici i oficiri UQK ili Oslobodilacke Vojske Kosova?
Odgovor

Ime: Jasar Grad: Svedska
12.01.2013 12:52
Miodrag@
Radili su isto ono sto je radila JNA !
Odgovor

Ime: Гојко Grad: Република Српска
08.01.2013 11:14
Чињеница је да 12.2% хрватске су срби, чињеница је да 31.21% БиХ су срби !
Odgovor

Ime: Emir Grad: Tuzla
09.01.2013 15:30
Činjenica da su 12.2% građana hrvatske srbi je možda i tačna s obzirom da su imali popis stanovništva, ali za činjenicu da su 31.21% građana BiH srbi ne bih mogao uzeti za ozbiljno jer popis stanovništva je zadnji put bio 1991. Današnja situacija je sigurno drugačija i nadam se da ćemo je uskoro saznati.

Ime: Dusan
07.01.2013 16:52
Po gospodji Kandic nema mrtvih od bombardovanja 1999 u Srbiji?
Odgovor

Ime: Emir Grad: Tuzla
07.01.2013 20:24
Pa naravno da ima. Ali to bi se vidjelo tek kada bi zaista zaživio REKOM. To i jeste cilj, da svi, uključujući i vas, budu zadovoljeni tačnim i nepristrasnim odgovorima.

Ime: fred Grad: usa
07.01.2013 14:20
Gospodine Karabeg,
u uvdnom dijelu Vaseg teksta prnalazim recenicu koja diskredituje, prvo Vas kao novinara, a drugo onemogucuje dalji dijalog na relaciji ZLOCIN-ZRTVA. Naime, Vi se pitate "kako doci do istine o zlocinima koja bi bila prihvatljiva za sve strane koje su ucestvovale u ratu". A ja Vas pitam, koliko to lica ima istina u Vasoj interpretaciji? Istina je samo jedna. Mozda star i ruzna ali ipk samo jedna. U toj prici o istini AGRESOR ostaje AGRESOR, a ZRTVA ce uvijek biti ZRTVA. Pitanje je, kako preko istine doci do pomirenja? Jedini uslov je kazniti zlocin koji ce zadovoljiti zrtvu. Trnovit put, slazem se, ali kad Srbija (srpski narod) raskrsti sa svojom prosloscu, osudi sve koji su u njeno ime pocinili zlicine i zatrazi oprst za ucinjeno pocinje prvi korak ka pomirenju. Sve ostalo su uzaludne price. REKOM pokusava da, kroz statisticke podake o ubijenim i nestalim, potvrdi nastojanja srpske strane i pokusa provuci tezu "svi su krivi" pa,prema tome, niko nije kriv. Vasim pitanjem iz uvoda Vi pusete u jedra izjednacavanju krivice.
Odgovor

Ime: Monetarista
08.01.2013 08:09
Blago tebi, Fred, kad ti je istina jedna. Istina je jedna samo u - jednoumlju.
Odgovor

Ime: malo morgen Grad: Skandinavija
08.01.2013 11:00
Monetarista@
Istina je samo jedna u jednoumlju !!?? Mozes ti i bolje,Monetarista!

Ime: Eimen
07.01.2013 05:14
Ovi iz Rektuma bi da na zrtvama i njihovoj patnji prave biznis. Da popisuju mrtve sa ciljem da zblize i ujedine zive. Ama nije valjda. Sa projektom kako ga zamisljaju, mogli bi obezbijediti sebi posao do penzije, a to sto se rat zavrsio prije dvadesetak godina nema veze. Lijepo Natasa kaze: " Kao što je rekla gospođa Teršelić, mi smo već dosta uradili." Jeste brate, uradili ste dosta, a ako je dosta, onda to znaci da ne treba vise.

Ako vec neko ne zna gdje ce sa parama, a onda neka nahrani gladne, prije nego i oni dodju na neki od spiskova mrtvih.

Jugoslavija je razvaljena, unistena, pregazena, nema vise. To sto mi Bosanci razumijemo jezik ove dvije dame, ne znaci da one treba da rade posmrtne projekte po BiH. Imaju one svoju lijepu ovu i onu, pa neka demokratizuju Nikolica i popisuju Oluju, vracaju Srbe u Dubrovnik i Hrvate u Vojvodinu. I jos bi da nam uvale neki centar u Sarajevu. Zar nije vrijeme da se ta redaljka na Sarajevu zavrsi? Hej ba, zaobidjite nas! Vi ste u Beogradu organizovali medjunarodni maraton i trcali ulicama Beograda dok su meni u Sarajevu granate udarale po zgradi u kojoj sam stanovao i komsije ginule. I sada bi vi da ih popisujete. Nece moci. Mi smo svoj popis u BiH zavrsili, ako sta nije jasno, pitajte Mirsada Tokacu. Hvala na brizi i sekiraciji za nezadovoljne zrtve, a vi lijepo pospremajte po svojoj kuci, imate sta, i te kako.

Ime: cosmos
06.01.2013 23:39
Imam zamjerku na naslovni text .,prije svega to nisu bili ratovi? na prostoru bivse yug,! da se radi o 1941 u redu, kad je strana sila usla na posjed nase tadasnje zemlje ,ono sto se desilo od 1991-1995 je nesto drugo,treba ga nazvati pravim imenom i prezimenom a najblize bi bilo reci"Agresija Srbije na zemlje regiona"podpomognuta ostacima jna,o tome mozemo raspravljati i svaka drzava od Slovenije do Makedonije neka prebroji svoje zrtve,Samim cinom ulazenja u debate takvih naslova je prihvacanje teorije o gradjanskom sukobu kojeg jednostavno nije bilo i to je pokusaj nekih krugova da se strane izjednace i pod tom flaskulom se to uvlaci polako i na debate ,sajtove,konferencije i time se ide na ruku srbijanskoj politici zasrtanoj u SANU i propovjedanoj po SPC i njihovim skupovima,treba pod hitno to prekinuti.jer posledica te agresije je jos uvijek jako vidljiva a ona se zove rs.dokle je god te tvorevine mi nemamo o cemu pricati.
hvala
Odgovor

Ime: dejan za cosmos Grad: bg
10.01.2013 18:12
Jos jedan obavesten i nadasve realan po kome srbi nisu ni postojali ni ziveli sem u srbiji.Pa da zakljucimo srbi su izvrsili agresuju sami na sebe i sami su se poubijali i proterali.Jednostavno nisu razumeli toliku ljubav drugih naroda u jugi prema njima!

Ime: Monetarista
06.01.2013 22:28
Od zapada ne treba ocekivati pomoc, njima to nije u interesu. Posao nije toliko veliki i mogao bi se uraditi privatnim donacijama. Da li se o tomu razmisljalo?

Ime: ha
06.01.2013 22:04
sto se tice REKOMA niste spomenuli da su ti potpisi dozivjeli potpuni fijasko. Cilj je bio prikupiti 1 mil potpisa a sto se tice RH potpisivanje je dozivjelo totalni debakl a da su ljudi bili informirani o cemu se radi, da im je netko objasnio sto zapravo iza tog REKOMA stoji nebi bilo vise od par stotina potpisa.

REKOM je do danas potpisalo 542 660 ljudi, a od toga tek 19 668 u Hrvatskoj. U Srbiji je prikupljeno 254 539 potpisa, a u BiH 122 473.

Najmanje je potpisnika u Sloveniji, nešto više od 5 tisuća, no kod zapadnih susjeda se nije ni očekivao poseban interes, jer u kratkotrajnoj okupaciji sredinom '91. nije bilo previše ljudskih žrtava, niti je za sukobom ostalo "repova".

Iznenađuje podrška na Kosovu, gdje je REKOM-u dalo podršku oko 100 tisuća ljudi. Pozitivno je iznenadila i Banja Luka s nešto više od 45 tisuća potpisa.
Komentari stranica of 2
    Naredni