Petak, 19. septembar/rujan 2014, 11:45 CET

Programi / Most

Duga senka devedesetih

Daša Drndić i Biljana Srbljanović
Daša Drndić i Biljana Srbljanović
Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je koliko nacionalizam opterećuje kulturu u Srbiji i Hrvatskoj. Sagovornice su bile književnice Biljana Srbljanović iz Srbije i Daša Drndić iz Hrvatske.

Bilo je reči o tome zašto se na kulturnu scenu Srbije vraća retorika iz devedesetih godina, kako je nacionalizam u kulturnom životu Hrvatske marginalizovan, šta znači izjava ministra kulture Srbije da umetnost mora biti patriotska, da li je Domovinski rat još uvek tabu tema u Hrvatskoj, koliko su mlade generacije indoktrinirane ideologijom koja je bila dominantna devedesetih godina, kakav je odnos prema fašizmu u Srbiji, a kakav u Hrvatskoj, zašto pevača Tompsona više nema na javnoj sceni u Hrvatskoj, zašto je direktor beogradskog pozorišta Atelje 212 dao ostavku i šta su to takozvane nacionalne vrednosti u kulturi.

Omer Karabeg: Gospođo Srbljanović, vi ste nedavno izjavili da vam sadašnja situacija u Srbiji deluje kao povratak otpisanih, aludirajući na to da se Srbija vraća u devedesete godine. Da li to važi i za kulturu?

Biljana Srbljanović: Na žalost, izabrala sam dosta nespretnu metaforu zbog toga što povratak otpisanih u popularnoj kulturi ima potpuno drugu vrstu konotacije, a to je neka vrsta gerilske borbe ilegalaca, na šta ja svakako nisam mislila. Mislila sam na bukvalno značenje te metafore, a to je generalni hrup čitavog ešalona ljudi za koje smo mislili da su politički potpuno otpisani i da pripadaju prošlosti sa kojom se, na žalost, u političkom smislu nismo u potpunosti obračunali. Naravno da to važi i za kulturu. Čini mi se da je poslednjih sedam-osam godina, dakle za vreme vladavine Demokatske stranke, povratak nacionalizma u kulturu bio itekako vidljiv. I što je više vreme odmicalo to se više osećalo da nervozna država, koja ne zna šta da radi sa ključnim problemima kao što su granice, ekonomija ili politički sistem, nudi ljudima neku vrstu utehe u banalnim porukama da kultura treba da bude patriotska i da mora da se okrene nacionalnim vrednostima. Sve je bilo manje novca za umetnost, a sve više teških reči koje su sada, kada je došlo do promene vlasti, postale i zvanična politika.

Omer Karabeg: Kakva je situacija u Hrvatskoj? Ima li na javnoj sceni i u kulturnom životu onih koji su dominirali hrvatskom kulturom devedesetih godina?

Neke su se stvari u Hrvatskoj ipak koliko-toliko ispeglale, pa tog agresivnog, glasnog nacionalizma u javnom životu, pa i u kulturi, ima sve manje.

Daša Drndić: Sve manje. Ne pratim detaljno situaciju u Srbiji, ali ako se treba nešto uspoređivati, mada to ne bih radila, mislim da je u Hrvatskoj situacija nešto bolja. Da li pod pritiskom međunarodne zajednice, da li zbog toga što smo pred ulaskom u Europsku uniju, neke su se stvari ipak koliko-toliko ispeglale, pa tog agresivnog, glasnog nacionalizma u javnom životu, pa i u kulturi, ima sve manje. A i tamo gdje ga ima, on je marginaliziran, mediji na njega ne obraćaju pažnju. Kultura nabijena nacionalizmom vjerojatno ima svoje konzumente, ali oni nisu toliko vidljivi na javnoj sceni. Nacionalizam nije eliminiran u Hrvatskoj, on nije nestao, nije se s njim do kraja ni razračunalo, ali on ne dominira i to se vidi i u naizgled benignim stvarima kao što je održavanje gej parade koja je ove godine u Splitu, za razliku od prošle, prošla relativno dobro. Nema ni glasne revizije povijesti. Nervoza je malo utihnula.

Omer Karabeg: Novi srpski ministar kulture Bratislav Petković izjavio je da umetnost mora da bude patriotska. Da li to znači da će država da finasira samo takozvanu patriotsku umetnost, ako uopšte znamo šta je to?

Biljana Srbljanović:  Ne znam šta to znači patriotska umetnost, pogotovo zato što mi se ta kovanica čini oksimoronom. Obaveza je države da finansira kulturne institucije, a ne da im diktira ideološku ili bilo kakvu drugu obojenost. Mislim da je ta ministrova izjava bila jedna od gomile rečenica koje ne znače ništa i koje, zapravo, zabavljaju svetinu koju kultura i umetnost uopšte ni ne zanimaju. Izgovaraju se velike reči koje ništa ne znače, a umetnička produkcija se svodi na neku vrstu tabloidizacije. O umetničkoj biografiji ministra kulture ne znamo ništa osim da je bio poslastičar.

Omer Karabeg: Ima li patriotizma u hrvatskoj umetnosti? Kakav je odnos prema Domovinskom ratu koji je dugo bio tabu tema za svako kritičko preispitivanje?

Daša Drnić: Ima patriotizma. Ima čak i izdavača koji se bave objavljivanjem djela koja se odnose na Domovinski rat. Međutim, to su sve prilično marginalizirane izdavačke kuće. Tu i tamo se i dalje događaju neki skupovi koji pokušavaju revidirati povjest, ali tome se polako staje na kraj tako da nema tako iritirajućih pojava kao što je to bilo do prije pet-šest godina. Stanje se smiruje, mada i dalje postoji problem sa Katoličkom crkvom koja ima svoje krute, vojničke uzuse, dijeli lekcije i misli da treba biti nekakav politički faktor u jednoj laičkoj državi. Čak se i ova SDP-ovska vlast prilično oprezno, za moj račun čak i preoprezno, i na prstima odnosi prema Katoličkoj crkvi, mada ne znam zašto. Nedavno je premijer Milanović bio kod pape, pa se opet nije poteglo pitanje ugovora sa Vatikanom o finansiranju Katoličke crkve kroz državni proračun. Tako da ima tu još stvari, ali sve to skupa nije tako strašno kako je bilo devedesetih godina. Mene je potaklo ovo što je Biljana rekla da se nismo obračunali sa prošlošću. I nismo. Možda se baš zato sve ovo i dalje događa u Srbiji i na neki način u Hrvatskoj. Nije se završila priča iz Drugog svjetskog rata, a kamo li ova iz ovog rata. Nema ni naznake da je na pomolu neka katarza, a, dok se to ne desi, mislim da će teško doći do neke temeljitije demokratizacije društva. Premda kažem - u Hrvatskoj se to poprilično smirilo i ne izaziva toliku nervozu.

Omer Karabeg: Koliki je uticaj Dobrice Ćosića i njegovog kruga na kulturna zbivanja u Srbiji?

Mene prosto čudi da neki od njih, kao uostalom i sam Dobrica Ćosić, imaju dovoljno snage da tu količinu nekultivisane mržnje štampaju u obliku tekstova i knjiga.

Biljana Srbljanović: Najlakši odgovor na vaše pitanje je da je taj uticaj veliki. On je zaista nominalno značajan. To se obično vidi kada se, recimo, biraju novi članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, pa kada pogledate koji su ljudi izabrani i sa kakvim umetničkim, naučnim ili političkim biografijama. Jasno je da duh tvrdokornog, urnacionalizma, koji datira još od kasnih sedamdesetih i početka osamdesetih godina, itekako još uvek postoji. Međutim, s druge strane, možda ću biti gruba, biologija čini svoje. Ti ljudi ulaze u pozne godine. Oni više ne mogu držati korak sa vremenom do te mere da budu prisutni u javnosti. Mene prosto čudi da neki od njih, kao uostalom i sam Dobrica Ćosić, imaju dovoljno snage da tu količinu nekultivisane mržnje štampaju u obliku tekstova i knjiga. Dakle, čini mi se da će ta stvar biti rešena protokom vremena i da neće imati neke prevelike posledice. Jer, kada dođe do smene generacija, s obzirom da ćosićevci nisu toliko jaki koliko Ćosić sam, stvar će se urušiti sama od sebe. S druge strane, to neće biti dobro, jer neće biti katarze, jer se mi sami nećemo obračunati sa našim zabludama, nego će one protokom vremena prosto nestati sa javne scene.

Daša Drndić: Ja se ne bih u potpunosti složila sa ovim. S prolaskom vremena i odlaskom jedne generacije možda će se situacija smiriti. Međutim, velika je šteta već napravljena. Nove generacije su već indoktrinirane. Poprimile su drugačiji kod razmišljanja. Naravno, ima među mladima sjajnih ljudi, ali to je jako mali broj, tako da mislim da je velika šteta napravljena i mislim da će trebati jako puno vremena da bi se ona sanirala. Nedavno sam na televiziji gledala jednog mladog čovjeka iz Republike Srpske, možda je imao osamnaest, dvadeset godina, koji je govorio da njega Sarajevo i drugi entitet uopće ne zanimaju, da on Bosnu i Hercegovinu uopće ne priznaje i da mu je ona isto što i neka afrička zemlja ili kao Švedska, Švicarska, ne znam šta. Kaže da je on iz Republike Srpske i da njega ovo što je oko Republike Srpske ne zanima. Šteta je napravljena i ne znam kako će se to riješiti.

Biljana Srbljanović: Slažem se da je velika šteta već napravljena. S druge strane, ja lično nemam utisak da je u Srbiji broj mladih intelektualaca, koji shvataju kakvu je pustoš u kulturi ostavila dominacija nacionalnog koja traje već nekoliko decenija, drastično manji od broja onih drugih koji to smatraju jedinim pravim kulturnim identitetom.

Omer Karabeg: Gospođo Drndić, vi ste rekli da nije završena priča, ne samo iz ovog, već i iz Drugog svetskog rata. Pa, kakav je danas odnos prema fašizmu u Hrvatskoj? Da li se još uvek izjednačavaju Blajburg i Jasenovac?

Jasenovac sve više dobija na značaju, ponovo se čuju priče o značaju antifašizma.

Daša Drndić: Ne. Recimo, nova vlast je sada premjestila ceremoniju obilježavanja Blajburga na drugo mjesto. Nema službenog, zvaničnog izjednačavanja i to je tako bilo i prije vlasti SDP-a. Jasenovac sve više dobija na značaju, ponovo se čuju priče o značaju antifašizma, naglašava se da je on u preambuli našeg ustava, vraćeno je ime Trgu žrtava fašizma. Istina, postoji jedna grupa ekstremista koja uporno pokušava da Trg maršala Tita ispred Narodnog kazališta preimenuje u nekakav Trg žrtava komunizma, ali tu se radi o maloj grupi izanđalih, ofucanih likova koji uopšte ne figuriraju nigdje, pa ne izazivaju čak ni neko gađenje. Oni su prosto nevidljivi. Ne kažem da na mala vrata ne ulaze elementi fašizma. Ima tu knjiga koje se bave nacionalizmom, patriotizmom i domoljubljem. Ima tu forsiranja arhaične tradicije i ruralnog, ali sve to nije toliko agresivno kao što je bilo. To je bilo nepodnošljivo početkom devedesetih, pa sve do 2004, 2005. godine. Sad se to smirilo.

Omer Karabeg: Kakav je odnos prema fašizmu u Srbiji? Da li još uvek traje rehabilitacija kvislinga iz Drugog svetskog rata?

Biljana Srbljanović: Kvislinzi se itekako rehabilituju i to je pitanje novca. Posle Drugog svetskog rata silne kuće i imanja su oduzeti  porodicama ljudi koji su bili ratni profiteri, mnogima potpuno bespravno, ali jednom velikom broju, pogotovo vodećim ljudima poput Draže Mihailovića, imovina je, kao što je to bio slučaj svugde u svetu, oduzeta zbog toga što su bili saradnici fašističkog okupatora. Sadašnja rehabilitacija Draže Mihailovića i njegovog četničkog pokreta, zatim princa Pavla, čiji su posmrtni ostatci preneti u Srbiju, i drugih, podrazumeva da se, recimo, cela ulica Kneza Miloša, mnoge zgrade i delovi drugih ulica vraćaju takozvanim prvobitnim vlasnicima - naslednicima kvislinga. Tako da, kada se malo začeprka, ispada da je cela ta lažna dilema o tome da li je pokret Draže Mihailovića bio antifašitsički, zapravo, banalna priča o parama. Javljaju se tu neki advokati koji organizuju svoje nevladine organizacije za rehabilitaciju i povratak imovine, a, zapravo, uzimaju ozbiljan reket od tih ljudi kojima treba da bude vraćena imovina.

Omer Karabeg: Šta je sa pevačem Tompsonom, koji je na svom repertoaru redovno imao nacionalističke pesme. Vidim da televizija više ne prenosi njegove koncerte, može li se reći da je on na neki način skrajnut?

Daša Drndić: Jeste. Nestao je. On je čak prilično nemušto i nevješto pokušao revidirati svoje stavove, pa se i pravdati, ali bez obzira na to, ono što je on pjevao i govorio bilo je strašno. Ali nema ga. Ne vidim da drži koncerte. Ne znam gdje je i što radi. Mediji mu ne daju nikakvu pažnju, tako da je za sada nestao. Što ne znači da se neki drugi Tompson u nekom drugom vidu neće pojaviti. Međutim, mislim da je ovdje sada nastalo relativno zatišje što se tiče fašizma i nacionalizma. Taj patriotizam se i dalje podgrijava na marginama, ali sve je to prilično mlako. Što će se dalje događati, ne znam. To su stvari sa kojima treba biti prilično oprezan. Nije Tompson ni prije imao prolaz svuda. Recimo, u Istri mu to nikad nije uspjelo, mada mu je bio san da nastupa u Pulskoj areni.

Biljana Srbljanović: Čini mi se, ovo što je Daša govorila, da posljedice onoga što je bilo nije lako obrisati. Ispričala bih vam jedno svoje skorašnje iskustvo iz Zagreba. Bila sam učesnica jedne tribine koju je organizovao Treći program Hrvatskog radija u Gradskoj biblioteci. Tema je bila kultura i to je bio jedan krajnje intelektualni razgovor. Publika je bila jedna mala skupina ljudi koja se interesuje za tribine Trećeg programa, pa možete misliti kog su profila bili ti ljudi. Kada se poveo razgovor o Tompsonu, koga sam ja uporedila sa našim turbo folk pevačicama kao što je Svetlana Ražnatović, odjednom su ljudi iz publike skočili na mene i počeli da mi govore da se ja varam i da je Tompson jedan divan pevač koji, zapravo, peva o ljubavi, slobodi, veri i tako dalje. Ja, inače, nemam pojma ko je tačno Tompson, znam samo kakvu vrstu društvenih i političkih posledica on nosi, ali ne bih znala da citiram neku njegovu pesmu, kao što ne bih znala da citiram ni pesmu Svetlane Ražnatović, ali znam šta ona u kulturološkom i političkom smislu predstavlja, te nisam htela da se uključujem u tu vrstu rasprave. Kada se zavšila tribina, jedini ljudi koji su mi prišli da razgovaraju sa mnom bili su oni isti koji su branili Tompsona. Hteli su da mi blagonaklono i dobronamerno objasne kako je Tompson neko koga vredi slušati i kako je on veoma značajan za hrvatsku kulturu. Ti ljudi nisu bili nacionalisti, čini mi se da u njihovom slučaju možemo govoriti o trajnim i neizbrisivim posledicama koje je ta vrsta populizma ostavila.


Dvadeset godina su se ispirali mozgovi. Naravno da su ostale posljedice i trebaće vremena da se one saniraju.

Daša Drndić: Dvadeset godina su se ispirali mozgovi. Dvadeset godina se radilo na purifikaciji jezika i ljudi su se plašili govoriti jezikom kojim su do tada govorili. Autocenzurirali su se. Ljudi su se nahvatali straha i nisu imali hrabrosti da se oglašavaju. Naravno da su ostale posljedice i trebaće vremena da se one saniraju. Čak i da svega ovoga nije bilo, treba vremena da se ovo društvo ispolira i izcivilizira. Ali sve zajedno neusporedivo je mirnije i u neku ruku dosadnije nego što je bilo.

Omer Karabeg: Gospođo Srbljanović, bojite li se da bi nova vlast u Srbiji mogla nastaviti sa praksom smenjivanja nepodobnih ličnosti u kulturnim insitucijama. Imam na umu slučaj pisca Sretena Ugričića, koga je proletos praktično smenio ministar policije, Dačić, zato što se zalagao da crnogorski pisac Nikolaidis, koga je srpska vlast oštro kritikovala, ima pravo na svoje mišljenje. Mislite li da bi Dačić, koji je u novoj vlasti napredovao, pa je sada premijer, mogao ponovo da se pojavi u ulozi arbitra koji propisuje šta se sme, a šta ne sme u kulturi?

Biljana Srbljanović: Sada imate slučaj u Ateljeu 212, koji je neka vrsta lakmusa. Tamo je upravnik Kokan Mladenović ovih dana podneo ostavku. To je slučaj koji je dosta komplikovan i koji pokazuje kako će to ubuduće izgledati. Mada o tom čoveku imam veoma, veoma kritičko umetničko mišljenje, potpuno mi je jasno da je otpor glumaca protiv njega bio iz ideoloških razloga i to zbog toga što je on postavio na scenu Frljićevu predstavu “Zoran Đinđić”. I on je konačno otišao sa tog mesta. To je ideološka čistka, koja je napravljena pod plaštom borbe za prava glumaca. Sada grad traži menadžera koji će na menadžerski način rukovoditi kulturnim ustanovama kao da su u pitanju supermarketi, a ne pozorišta ili muzeji. Čini mi se da, ustvari, neće toliko dolaziti do otvorenog smenjivanja iz ideoloških razloga, ali samo insistiranje na menadžerstvu u kulturi govori da su to, zapravo, intelektualne čistke.

Omer Karabeg: Ima li slučajeva da vlast u Hrvatskoj smenjuje direktore kulturnih ustanova koji joj nisu po volji?

Daša Drndić: Postoje kulturna vijeća i postoje ljudi koji biraju intendante, ali intendanta u krajnjoj liniji potvrđuju ministar ili ministrica kulture. Sad se vodi rasprava, koja traje već nekoliko mjeseci, oko izbora novog intendanta HNK u Zagrebu. Jedan kanditat nikako da prođe, a to je favorit ministrice kulture, jer se drugi protive, pa se onda raspisuje jedan natječaj, pa drugi, ovo je već četvrti put da se raspisuje natječaj. Ko će pobijediti ne znam, ali ministar daje posljednju riječ.

Omer Karabeg: Pisac Filip David kaže da danas u Srbiji nema pravog otpora intelektualaca kulturnoj politici koju vodi ova vlast i naziva to skandalom. On podseća da je i u vreme najžešćih Miloševićevih kampanja postojao Beogradski krug koji je okupljao značajne intelektualce, koji su se žestoko protivili njegovoj politici. Delite li to mišljenje, gospođo Srbljanović?

Biljana Srbljanović: Delim utoliko što smatram da ne postoji organizovani otpor. Rekla bih da profesor David nije mislio da otpor uopšte ne postoji, nego da on nije organizovan, jer nema više ni čuvenog Beogradskog kruga, niti Foruma pisaca koji sam ja kao mlada dramaturškinja, baš sa profesorom Davidom i još nekoliko prijatelja, napravila 1998. godine. Takve stvari više ne postoje. Ljudi su ili na neki način partijski organizovani ili su izolovani, desetkovani, svedeni na neki svoj mali zabran u okviru koga deluju. Čini mi se da postoji veliki zamor materijala, jer ovo ipak predugo traje. Već 25 godina. Stalno se borite protiv istog zla i u jednom trenutku kažete: “Pa kome ja sve ovo govorim i zbog čega”, I, ako ste osoba kao ja, postavite sebi pitanje da li ste uopšte u pravu. Počela sam dovoditi u pitanje sve moje postulate - i političke, i intelektualne, i sve ono što mislim. Pitam se da li je moguće da sam ja potpuno u krivu i da taj vulgarni nacionalizam i prostački fašizam, koji je manje-više sa vrlo kratkim prekidima na vlasti u Srbiji poslednjih 25 godina, možda nešto dobro, a ja nisam u stanju, nemam taj mozak, da vidim te kvalitete.

Srbija nije Beogradski krug, Hrvatska nije par intelektualaca koji se oglašavaju u nezavisnim medijima.

Daša Drndić: To previše dugo traje i ljudi koji su bili u opoziciji i koji su govorili glasno su se umorili. Na žalost, to je bila i još uvijek je manjina. Srbija nije Beogradski krug, Hrvatska nije par intelektualaca koji se oglašavaju u nezavisnim medijima, ako nešto takvo uopće postoji, ili neke građanske udruge. Oni su nemoćni pred političarima i u manjini su. Sada postoji nešto malo više glasnosti nego što je bilo. Da li će se to u Hrvatskoj srediti i kako će se srediti? Ja se nadam da sve ide ka boljem. Osim toga, ljudi su osiromašili, ima jako puno nezaposlenih i njihov broj permanentno raste. Ljudima oduzimaju stanove i kuće, porezi rastu, tako da vlada opća depresija i kao da su ljudi paralizirani. Sada je sve stalo.

Omer Karabeg: U zaključku, koliko je kultura opterećena nacionalizmom?

Biljana Srbljanović: Ja mislim da je kulturna produkcija u Srbiji na takvom minimumu da zapravo jedva preživljava. Čini mi se da u tretmanu kulture vlada princip - izgladniti, ali ne i ubiti. Istovremeno, sa ovom promenom vlasti nastupa zaokret prema takozvanim nacionalnim vrednostima u kulturi, za koje ja nisam sasvim sigurna na šta se one odnose, ali čini mi se da je reč o kiču i banalnom patriotizmu, za koji vlast neće tako lako naći veliki broj ozbiljnih umetnika, koji su spremni da se kompromituju i učestvuju u projektu unapred osuđenom na propast.

Daša Drndić: Meni to nije primarno pitanje. Meni je veći problem što je kvaliteta ovoga što se proizvodi u kulturi sve upitnija. Kultura koja se proizvodi u Hrvatskoj, unatoč nekim visokim dometima i vrijednostima, uklapa se u svjetski trend kulture za široku potrošnju koja nema nekih značajnijih vrijednosti. I to je po meni mnogo važniji problem, nego da li tu i tamo ima nekih iskrica nacionalizma. Sve u svemu, mislim da je kultura u opadanju i da su visoke kulturne vrijednosti nestale. Sve se  više ide na neke lako svarljive vidove nečega što ne bih ni nazvala kulturom.

Omer Karabeg

karabego+rferl.org

Novinar je Radija Slobodna Evropa od osnivanja Programa na južnoslovenskim i albanskom jeziku 1994. godine. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik nagrade "Dr. Erhard Busek" za doprinos boljem razumevanju u Jugoistočnoj Evropi za 2010., koju dodeljuje SEEMO.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Anonimno
22.11.2012 11:28
Isus je predivni Bog,svojom ljubavlju sve je ispunio Gospod * Skoro svi hoce da zive po svojoj volji * Isus voli malu decu * Skoro nijedna osoba nece da zivi po volji Bozijoj * Kada bi svaka osoba zivela po zapovestima Gospodnjim,ili po Bozijoj volji,tada svima bi bilo dobro * Kada drugi put dodje Isus,tada ce svima biti dobro,to jest onima koji ostanu prilikom Njegovog dolaska * Skoro svaka osoba na zemlji sluga je satanin,jer su neki svesno,a neki ne svesno pod vlascu djavola * Sta koci i sprecava da zive po zapovestima Gospodnjim,misleci na one koji tako ne zive,hoce se reci da nemaju opravdanja oni sto cine zlo * Izuzecima cast * Isusu slava * A vi znate Gospodnje zapovesti * Bozija volja je u Svetom Pismu * Zapovesti Gospodnje nisu teske,a kroz Novi Zavet u Jevandjelju po Mateju,glava 22,kazu ovi stihovi : " 35 I upita jedan od njih zakonik kušajući Ga i govoreći:36 Učitelju! Koja je zapovest najveća u zakonu?37 A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.38 Ovo je prva i najveća zapovest.39 A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.40 O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci. " Ona osoba sto ti pomogne jeste tvoj bliznji * Mnogo je bolji i sigurniji put kada se zivi po Bozijoj volji i zapovestima Gospodnjim * Bogu slava * Gospod neka vas blagoslovi i neka vas cuva * Amin

Ime: Anonimni I Grad: Srbija
22.11.2012 11:27
G.Srbljanovic uopste nije licnost koja je sposobna i pogodna za ova medjusobna odmeravanja jer je Dasa o kojoj skoro nista neznam na zadatku koga je obavila veoma profesionalno sto se za ovu nasu predstavnicu stvarno ne moze reci.
Ako ona uporedjuje Tomsona sa Cecom ona stvarno malo zna ali eto moze po nesto i da napise.
Protiv Mladenovica krenuo je protest iz samog pozorista a on je bio dovoljno zilav da lako nije dao ostavku.
Ostale pobrojane uvek prisutne mogu pogoditi sta ce reci. Naravno David nema nikakvih pohvala o Srbima ali ne znam sto zivi medju njima.
Cosica jednom ostavite na miru jer je on ipak bard srpske knjizevnosti. Sto takvih drugi nemaju to je njihov mentalni sklop koji im ne dozvoljava da se tako izraze jer su isuvise fasisticki formirani. Srbi nisu osvajali Staljingrad.
Memorandum je socijalna analiza stanja u drzavi ali nije zavrsena zahvaljujuci srpskim komunistima kojima to nisu shvatili tada a mislim da ima onih koji ni sada ne shvataju na nasu stetu.
Milosevic nije hteo rat ali je bio komunista i zato je morao da bude uklonjen. I sam mislim da ga zbog komunizma nije trebalo podrzati ali ne i ubiti jer mu nije pruzeno odgovarajuce lecenje a da li bi preziveo to je drugo. Interesantno je i tada je bio prisutan Robinson.
Karabeg ili se stvarno presaberite i vodite ovu stanicu profesionalno a politiku i propagandu izbacite iz programa ali neznam da li bi i dalje radili to sto radite uporno na stetu srpskog naroda. A sad da vas pitam iako ovo necete objaviti.
Ko je napisao Bespuca.. i odrzao skup na Brionima pred Oluju i sta je sve rekao Izetbegovic u Islamskoj deklaraciji zbog koje je po meni opravdano za ono vreme bio u zatvoru.
Daj malo prosirite horizonte u svom znanju jer sam siguran da ih imate a ne stalno jedno isto kao vodenica. Ovakav prilaz nece narode na Balkanu pomiriti ni za 100 godina. Bravar je bio mnogo inteligentniji pa nas je skoro pomirio za manje od 50 godina. Daj konacno malo razmisljajte i svojom glavom .

Ime: Ognjen Grad: Beograd
20.11.2012 11:43
Biljana Srbljanovic je uvek tu da nam deli lekcije a ni sama nije svesna koliko ne zna. Kako neko ko makar povrsno prati desavanja u regionu moze da ne zna koje Thompson? Kako joj je to uspelo?

Ime: prekid nego sta Grad: Srbija
19.11.2012 18:31
Sto manje Srbija i Hrvatska kulturno saradjuju to bolje za obe nacije. Iskreno bih ukinuo bilo kakvu kulturnu saradnju jer sudeci po bestidnim reakcijama iz Hrvatske mislim da bilo kakva saradnja nema smisla. Samo to treba reci i naivnim srpskim menadzerima koji bi i dalje da dovode hrvatske "umjetnike" da kupe pare po Srbiji pa da trce nazad da podrzavaju thomspona i druge ustasoide.
Odgovor

Ime: Jasar Grad: Svedska
21.11.2012 13:37
prekid@
Ja imam bolji prijedlog.Najbolje vam se opasati visokim zidom sa sve cetiri strane svijeta,i problem rijesen!!
Hocu reci,samoizolirajte se!
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
19.11.2012 20:15
Hermann Göring bi se složio s Vama. On je uobičavao da kaže "Čim čujem reč 'kultura', mašim se za pištolj!".

Ime: realno2
18.11.2012 21:09
@realno,

kad se priča o kulturi i tome kako RH nema veze sa ovim prostorima, izadji uveče u kafanu ili noćni klub bilo gde od Vukovara do Zagreba, preko Umaga do Dubrovnika i čućeš isti onaj repertoar sa ibarske magistrale.

Ime: Jelena
18.11.2012 20:07
Kultura je rustvena nadgradnja, sta je sa drustvenom bazom, iliti nas trista hiljada obespravljenih proteranih Srba iz Hrvatske? Cenim ovu emisiju iako sam zbog progona politicki desno orijentisana, ali ovo je smesno, kao da niko nece da kaze da je slon u prostoriji, tj.kad su prava Srba u pitanju i tako ocigledno zgazena, onda se cuti. Zasto?
Drugo je da je besmisleno da pozivate gospodju koja je uhvacena kako kupuje kokain da komentarise stanje u kulturi u Srbiji. Ima ovde jos priznatih umetnika. Ona je izgubila kredibilitet. Slusam i sve vreme se pitam da li je uradjena za vreme intervjua i da li to sto prica, a svidja mi se, zaista i misli...
Odgovor

Ime: P. A.
19.11.2012 08:51
Jelena prije nego sto potpuno budes izgubljena, dozvoli mi par rijeci.
Sta znaci protjerani Srbi? To znaci da je protjeran jedan covjek puta (x) neki broj. Ovakva jednacina moze da se upise na sve tri strane, ali je razlika u onom drugom faktoru, broju. Za tog mucenog covjeka koji je protjeran, sasvim je svejedno iz koje je grupe dosao. To si i ti primjetila. A broj kojim se mnozi, na zalost nas Srba, najvisi je na strani Muslimana, zahvaljujuci nama Srbima.
A umjetnik i kokain, cigarete, kafa, makovnjaca... Pusti to. Ako ti se svidja to sto izlazi iz usta/pera, pusti stimulancije. Ta necemo sad uvoditi doping kontrolu medju umjetnike???!
Odgovor

Ime: Jagode i Televizor Grad: I tu i tamo
19.11.2012 03:09
Jelence,

Pre nego sto si postala "obespravljena proterana", nego drugi je bio obespravljen, proteran, opljackan, a cak i ubijan. Tako da je tvoje 'obespravljenih proteranih" samo posledica prethodnog stanja tih drugih.
Sto se Srbljanovicke tice, niti ona, niti bilo koji pisac ne stice, pa tako niti gubi "kredibilitet", nego se cita ili ne cita, citira ili ne citira, a njegovi komadi se igraju ili ne igraju u pozoristima.
Za to vreme niko mu ne broji dzointe, ispijene flase, ljubavnike ili ljubavnice, prazne kutije cigareta ili strafte belog, osim Pravde, Kurira, Presa i ostalog olosa koji je od tebe napravio "desnjakinju". I to zbog "politickog progona" na smrt uradjenu desnjakinju.
Odgovor

Ime: Miodrag iz Peci Grad: Beograd
19.11.2012 15:53
I ja cu o kulturi, ali i o temi koju je Jelena zapocela. Jedna od onih zbog koje smo danima "Lupali" po tastaturi, na ovim forumima, prelepa Andjelina Joli, je rekla za Izbegle, prognane i raseljene, da to sto jesu nije bio njihov izbor.
Sigurno, pitaj moje Albance, nije bio moj izbor, ni sto sam proteran ni sto su Albanci u moje ime, proterivani, ubijani i kuce im palili. Nije u redu tragicne sudbine vise od pola miliona proteranih i izgnanih Srba svesti u "Posledice"...
Slab sam prema lepim zenama, pa i Srbljanovic-Keler...
Ja bi o necemu o cemu ona i te kako ima pojma, a pravi se da nema. Naime, aktuelni ministar kulture u njenom komsiluku ima jedan od najvecih muzeja automobila na Balkanu, a skole, makr jedan razred vise od "Drzavnika", i bivseg ministra kulture Predraga Markovica.
Porediti Tomsona i Cecu je vise nego degutantno, jer Ceca je vise slusana u Hrvatskoj i BiH od Tompsona,..
Ali pricati o nekome a neznati njegov "Stvaralacki opus" ne prilici jednom piscu pogotovo dramskom, ne branim ni Cecu ni Tompsona, ali je tako...
Pausalno govoriti o restituciji, i o "..., celoj ul. Kneza Milosa, ", u kojoj su sve zgrade bile vlasnistvo dinastije Obranovic, koja je bez naslednika, je ne argumentovano, ali npr. o Americkoj ambasadi, kuci pradede, istoricara i prvog demokratskog gradonacelnika i ambasadora, gle ironije, u SAD, Milana St. Protica, i te kako se moze pricati, jer prvi Premijer Kraljevine SHS, svakako nije bio kvisling. O ti temi mozemo pricati kao o "Polupaznoj ili polupunoj casi", sa koje je strane neko posmatra...
Oni koji su u otetim kucama, ce svakako naci razloga da opravdaju svoj postupak. Tako i oni koji se sada baskare po mojoj i Jeleninoj imovini, kazu: "Sami su otisli", "Ruke im Krvave" i gle ironije, upravo onaj koji je prozrokuvao najveci egzodus bez povratka, Gotovina, kaze: " Srbi - Vratite se u Hrvatsku!"...
Odgovor

Ime: Jelena
20.11.2012 04:40
I meni je zasmetalo kako je govorila o restituciji, iz tog dela neko neupucen lako bi zakljucio da ovde ima sacica njih dobrih i finih, a svi ostali su izdajnici, divljaci, zlocinci, sta li... Zvucalo je vise nego arogantno. Zaista ne znam kako neko ko nema osecaj za lomove i nijanse u istoriji sopstvenog naroda moze da bude umetnik. Pre mi lici na salonsku filozofiju potaknutu iskljucivo interesima, od duse ni traga...

Ime: Miodrag iz Peci Grad: Beograd
18.11.2012 17:16
I tako, kada god je neka "Vruca tema" na dnevnom redu, gospodin Karabeg "pobegne" u kulturu!
Odgovor

Ime: Anonimni posjetilac
19.11.2012 17:09
Sta je "vruca tema"?
Odgovor

Ime: Miodrag iz Peci Grad: Beograd
19.11.2012 21:45
Vruca tema, bi mogla biti npr. to sto je na stotine hiljada pozdravilo odluku Haskog suda u Hrvatskoj, a sto, makar oni sto su prognani nisu po Srbiji tu odluku osudili!
Tako ce biti kada oslobode Hajradinaja na KiM, Albanci ce listom likovati a mi prognani Srbi "Tihovati" (izraz meditacijskog stanja dr.Dabica).
Odgovor

Ime: Tapija
21.11.2012 03:29
Ova vijest niti je vruca niti nova a vec dovoljno prezvakana na stranicama RSE kao i svim medijama bivse jugoslavije.
A zasto gradjani Hrvatske nebi pozdravili odluku suda?
Operacija oluja je zavrsila rat, oslobodila zemlju i dovela do konacnog mira u Hrvatskoj. U BiH rat se zavrsio kompromisom zaracenih politika da bi se dejtonom destruktivnim srpskim politickim strankama ostavio otvoren put zloupotrebe pozicije i politickim obstrukcijama drzave do njenog unistenja i moguceg ponovnog oruzanog sukoba. Koji scenario ima vise smisla i budali je danas jasnije.
Odgovor

Ime: Miodrag iz Peci Grad: Beograd
23.11.2012 19:49
Izgleda da samo nas dvoica imamo "Tapiju" na ovom forumu pa neisam voljan da dalje pricamo jednu te istu pricu...
Ja sam tu gde jesam, "Nije moj izbor" (A. Joli), a voleo bih i tebi da nemas nikakve "Domacine", nego da budes svoj na svome, ali izgleda nam je sladje da budemo, uljezi...
I polako, ipak dodjosmo do Radakoviceve: "Introspekcije", jer da smo se vise bavili preispitivanjem sebe i uvidjali svoje greske, mi smo uvek gledali u tudj zabran, i govorili: "A ti?" , "A oni?" a nikako: "A ja"...Ili: "A mi?"...
Radakovicu, priznajem izvini... Ali ipak stojim da je "Katarza" boli lek za nase rane...
Odgovor

Ime: Miodrag iz Peci Grad: Beograd
21.11.2012 18:37
Pa vidis skoro svi komentari govore o Haskoj presudi a niko o Srbljanovicki i njenoj sagovornici Dasi Drndic. Hvala moderatoru sto je objavio skoro sve komentare pa i onaj prvi, koji je "preokrenuo" "Omerbegovu Cupriju", ali me cudilo sto je moje poredjenje Thopsona, pre sa Bajom Malim Knindjom, nego sa Cecom Nacionale, cenzurisano.
A, sto se vaseg komentara tice jasno proizilazi iz njega da Srbe treba proterati i iz Srbije, tako bi svi koji su bili potstanari konacno zaposeli ono sto nije nikada bilo njihovo. O tome nesto i Biljana govori...
Odgovor

Ime: Tapija
22.11.2012 22:17
Ko je kako otisao i uz ciju pratnju mogao si isto vidjeti na snimcima tada kao i danas na internetu. Nicija imena i prezimena mi ne smetaju bio taj ministar ili predsjednik ali nepravda i rezultati genocida itekako. A ova o genocidu stoji, cijeli svijet ga izucava i povezuje sa Srbijom koja je da se nelazemo multietnicka ne radi vase zelje i truda nego radi stranih istorijskih faktora. Sto se tice konc logora potrazi Keraterm, Omarska, Trnopolje, Manjaca, Luka Brcko itd itd koji nisu nastali dodvoravanjem zlikovaca politici Berlina nego pod znanjem i imanjem vlasti u Beogradu. Ja se zrtvama u Jasenovcu davno poklonio i to na samom mjestu. A ti da si uradio isto i na ijednoj od desetina lokacija u Bosni u zadnjih 16 godina debelo sumnjam. Tu si gdje si zahvaljujuci svojim domacinima.
Odgovor

Ime: Miodrag iz Peci Grad: Beograd
22.11.2012 20:18
Lupas, ja sam sa svojom porodicom i vecinom sunarodnika otisao sa KiM, ped dana posle vojske i policije.
Slicno je bilo i u Hrvatskoj...
R. Kosovo po poslednjem popisu ima Srba na nivou statisticke greske. Slicno je stanje i u Hrvatskoj.
Sada sto ti neka imana i prezimena u vladi dveju drzava lice na Srpska, to je ono: "Katolik veci od Pape."...
A Srbija je naprotiv multinacionalna, multikonfesijalna i multikulturalna drzava, sa preko 30% stanovnistva, drugih naroda i konfesija.
A, na, koncetracione logore smrti i masovno proterivanje sa vekovnih ognjista ima neko drugi "Tapiju"!
Ta tapija bi konacno bila "Overena" u Hagu, ali vrana vrani oci ne vadi!
Odgovor

Ime: Tapija
22.11.2012 18:21
"A, sto se vaseg komentara tice jasno proizilazi iz njega da Srbe treba proterati i iz Srbije, tako bi svi koji su bili potstanari konacno zaposeli ono sto nije nikada bilo njihovo. O tome nesto i Biljana govori... "

Ne, srbi ce sami otici uz vojnu pratnju svoje srpske vojske kao sto su to uradili iz Hrvatske i Kosova. Da ti objasnim neke stvari o Srbima jer vidim da ih nisi sam svjestan. Nemoze srbin dozvoliti da zivi u multinacionalnoj zemlji a da ta zemlja nema srpski naziv, srpsku vlast, srpsku zastavu, srpsku vecinu, srpsko nebo. Ako nema, onda to srbin napravi. Malo ubijanjem, malo koncentracionim logorima, malo protjerivanjem pa onda na kraju malo i naivnim ludiranjem "nismo mi, sto nas zavadise?" Tako ce uz istu naivnost vikati "sta nas snadje? kad dozivi novu traktorijadu"
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
19.11.2012 23:06
Jedino objašnjenje za to bi bilo da su Srbi u tim ratovima bili na poraženoj strani, te da nemaju razloga za protest, baš kao što nisu imali razloga za radovanje kada je oslobođen Šljivančanin.
Da ako iz tog "tihovanja" proiziđe nekakva introspekcija...
Odgovor

Ime: Miodrag iz Peci Grad: Beograd
21.11.2012 20:37
@Anonimni posetilac. Oprosti, gospodine Radakovicu, ako sam te zamenio sa "Anonimnim...", mozda na cestu upotrebu reci "Udba" naslutih da si ti...
U svakom slucaju, onaj sto je meni imputirao sve ono, ne stoji...
U preko 1.000 komentara, koji su objavljeni na sajtu RSE, nema ni traga od onog sto mi se pripisuje, od Gazimestana sam se borio protiv Slobodana, i osudjivao sve ono sto je doprinelo raspadu SFRJ, osudjivao rat u BiH, i zlocine koji su cinjeni u ime Srpskog naroda. Od prvog dana egzodusa Albanaca 1998/ '99. god. sam se protivio tome, znajuci da to isto i mene i moje sunarodnike na KiM ceka.
Protivnik sam "Profesionalnih Srba" na Severnom KiM, ali i smatram da taj deo, R. Kosovo nikada nece kontrolisati.
O "Memorandumu SANU" znam toliko da ga nebi upotrebljavao kao floskuku za etiketiranje.
Ali i dalje stojim iza toga da je stvaranjem dve Albanske drzave, i Hrvatske ociscenom od Srba "Olujom", ustvari reinkarnirane fasisticke tvorevine "Shqiperija e madhe" i "NDH", a o aboliciji, dovoljno je procitati oslobadjajucu presudu Gotovini i Markacu.
Odgovor

Ime: Miodrag iz Peci Grad: Beograd
20.11.2012 10:09
"Introspekcija" je bas zbog svoje subjektivnosti, nevazeca na ovim nasim prostorima...
Ako cemo da se frljamo sa stranim izrazima i pravcima u psihologiji, za sve nas bi jedini recept bila KATARZA.
I jedno pitanje, da li su "Porazene strane" od Ustanka Balkanskih naroda protiv Otomanskog Carstva, pa Balkanskih ratova, te Prvog i Drugog Svetskog Rata, imali to osecanje koje vi zagovarate "Porazenoj strani" i ratovima u bivsoj SFRJ!
Sto se mene tice, ne naprotiv, vec prisustvujemo njihovoj restauraciji i aboliciji.
Odgovor

Ime: Anonimni posjetilac
21.11.2012 11:21
Restauracija i abolicija duhova proslosti i za mene licno arhaicnih ideologija je nezaustavljivo zapoceta daleko ranije. Upravo radi takvih kao ti za koje drugi svjetski rat nikada nije ni bio zavrsen a gradjani Jugoslavije bili podjeljeni na "pobjednike" i "gubitnike" i to sve radi povlacenja "nerjesenih" pitanja poput statusa Srba u drugim republikama kao i negodovanja oko smanjivanja unitarne centralne vlasti Beograda decenijama postepenim ustavnim promjenama koje su od post-totalitarne post-monarhijske i udbaske drzave napravili poprilicno liberalniju i demokratsku drzavu koja je bila na dobrom putu da postane jedna Svedska se nalazite tu gdje ste. Dolazkom Milosevica na politicku scenu ova pitanja se potenciraju kao "velika nepravda" a euforicno neonacionalistickim masama u Srbiji se prodaju kao topla pogaca. Pojam "gubitnika" i "pobjednika" izmedju naroda tadasnje SFRJ koji je nastao krajem 80tih u tvornici propagande SANUa je vidim i danas prisutan a dvadeset godina ponavljanja istog vas je pocetkom devedesetih od ideje bratstva i jedinstva povela na put "izmirivanja racuna" koji je zapocet 1989 na Gazimestanu euforicnim porukama "mi protiv vas" ostalim republikama i narodima, porukama potvrdjenim Karadjicevom obracanju u skupstini BiH a kulminiranim genocidom u Srebrenici.
Odgovor

Ime: Гојко Grad: Репбулика Српска
19.11.2012 10:23
Одличан коментар гос. Миодраг.

Ime: realno
18.11.2012 16:05
Ne razumijem zasto forsirate nekakve usporedbe Srbije i Hrvatske kada su stvari totalno drugacije i razlicite u tim drzavama. U Hrvatskoj niko ne usporedjuje RH sa Srbijom ili drugim Balkanskim drzavama jer bi to bilo smijesno. Vjerojatno je stvar u tome da je za vas Hrvatska pojam i gledate kako postici da budete na nivou RH pa otuda i ta vasa razna usporedjivanja. AKo je tako onda je to ok, ali ipak je realnost da Srbija nece jos u narednih 20. godina postici nivo na kojem je trenutno Hrvatska. Od standarda, infrastrukture, kulture i mozda i sto je najvaznije mentalnog sklopa politicara i cijele populacije. Uvijek je Srbija gledala u ledja Hrvatskoj kao sto je i Hrvatska uvijek bila iza Slovenije a tako je i danas.
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
19.11.2012 20:23
Vi bi ste, realno, voleli da je tako, ali realno, stvari stoje uglavnom onako kako je napisao "realno2" (realno na kvadrat).
Doduše, ima tu i jedna ključna razlika - daleko je bolje deklarativno se ložiti na kulturu, nego na nekulturu, pa kroz par decenija i uz puno sreće, situacija može dramatično da se promeni.
Kako kažu braća Amerikanci - fake it 'till you make it!
Odgovor

Ime: Dusan
20.11.2012 00:54
I naravno neizbezna - "Zagreb, radi Beograd se gradi" :)
Gledamo vam vam u ledja sto se tice dugova isto tako, ali stizemooo vas.
Odgovor

Ime: Dejan
19.11.2012 10:03
Poređenja se prave da bi se videle razlike i sličnosti. Ovaj razgovor, po mom čitanju, baš odlično povlači paralele i pokazuju gde su stvari potpuno drugačije...

Uzgred budi rečeno, iskreno se nadam da kapiraš da Radio Slobodna Evropa nije srpski medij pa da iz tog ugla porede...
Odgovor

Ime: Jelena
20.11.2012 04:34
@Dejan
Drugi pasus je sjajan.