Subota, 01. novembar/studeni 2014, 00:44 CET

Programi / Most

Da li je moguć kompromis o severu Kosova

Marko Đurić (levo) i Ramuš Tahiri (desno)
Marko Đurić (levo) i Ramuš Tahiri (desno)
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa vođena je polemika između Marka Đurića, savetnika predsednika Srbije Tomislava Nikolića, i Ramuša Tahirija, savetnika predsednice Kosova Atifete Jahjage, o tome kako rešiti problem severa Kosova.

Bilo je reči o tome koji su polazni principi Beograda, a koji Prištine u tim pregovorima, o osnivanju zajednice srpskih opština na Kosovu - što predlaže Beograd, a čemu se protivi Priština, da li bi Priština prihvatila autonomiju Srba na Kosovu, pod uslovom da dobije mesto u Ujedinjenim nacijama, pod kojim uslovima bi Beograd pristao na ukidanje srpskih paralelnih institucija na severu Kosova, da li bi Albanci u Srbiji trebalo da imaju ista prava kao Srbi na Kosovu, kao i o tome da li je moguće naći kompromisno rešenje za problem severa Kosova.

Omer Karabeg: Sever Kosova će biti tema narednih razgovora između Beograda i Prištine. Da li će se razgovarati i o njegovom statusu?

Mi smo predložili stvaranje zajednice autonomnih srpskih opština na Kosovu i Metohiji. To bi bila najbolja garancija da će biti ostvarena prava srpske zajednice.

Marko Đurić: Delegacija Srbije u razgovorima sa privremenim institucijama samouprave u Prištini ima zadatak da zastupa ciljeve koje je Narodna skupština utvrdila rezolucijom, a koja je zasnovana na političkoj platformi o Kosovu i Metohiji. Suština našeg predloga je da se razgovara o prevazilaženju institucionalnog paralelizma koji postoji u pokrajini. Zbog toga smo predložili stvaranje zajednice autonomnih srpskih opština. To bi bila najbolja garancija da će biti ostvarena prava srpske zajednice, a time bi bio otvoren i put za pomirenje i trajnu stabilizaciju odnosa u pokrajini.

Omer Karabeg: Da li je to za vas prihvatljivo, gospodine Tahiri?

Ramuš Tahiri: Što se tiče platforme i rezolucije, o kojima govori gospodin Đurić, to nisu dokumenti koji se nalaze na pregovaračkom stolu u Briselu. Inače, i kosovska skupština je usvojila svoju rezoluciju. Obe te rezolucije, i kosovska i srpska, su dokumenti za unutrašnju upotrebu i one obavezuju jedino institucije Srbije i Kosova. Međutim, dnevni red u Briselu se usaglašava sa Evropskom unijom. Tamo do sada nijedna strana nije predočila nikakav dokument koji se tiče rešenja spora.

Marko Đurić: Nije nikakva tajna da postoji suštinsko i fundamentalno neslaganje između Beograda i Prištine po pitanju statusa. Međutim, naš stav je da rešenja koja su ponuđena u platformi koju je usvojila naša skupština, nude veliku šansu sa kompromis. Naravno, to nije nešto što mi namećemo kao formalni akt, ali hoćemo da razgovaramo o toj ideji. Jedan od velikih kvaliteta pregovora koji su do sada vođeni je što u njima nije bilo nametanja rešenja. Naš je cilj da ponudimo rešenje koje bi vodilo ka izlasku iz političkog ćorsokaka, jer on po našem mišljenju traje predugo i previše košta i jednu i drugu stranu.

Omer Karabeg: Koja je to osnovna ideja?

Marko Đurić: Osnovna ideja je da se formira zajednica autonomnih srpskih opština koja bi obuhvatala, ne samo četiri opštine na severu Kosova i Metohije, već i sve druge opštine u pokrajini u kojima srpsko stanovništvo čini većinu, jer mi ne želimo da pravimo razliku unutar  srpske zajednice na području Kosova i Metohije. Mislimo da u našem predlogu ima dosta toga što i Priština može da dobije - pre svega participaciju srpske zajednice u institucijama u pokrajini, bez obzira na naše fundamentalno neslaganje oko statusa pokrajine.

Omer Karabeg: Gospodine Tahiri, kako se u Prištini gleda na ideju o zajednici srpskih opština na Kosovu?

Srpska platforma govori o autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, koja je nastala u Miloševićevo vreme, kada je ukinuta autonomija Kosova.

Ramuš Tahiri: Srpska platforma ne priznaje realno stanje. Ona govori o privremenim institucijama Prištine, a za nas to nisu nikakve privremene institucije, one su izabrane i priznate. Od 1999. godine se mnogo toga promenilo na Kosovu, a srpska platforma govori o autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, koja je nastala u Miloševićevo vreme, kada je ukinuta autonomija Kosova, i onda unutar te autonomije stvara autonomnu zajednicu srpskih opština. Zbog toga mi taj dokument ne uzimamo ozbiljno, jer ni mi, kao ni međunarodna zajednica, ne želimo da se vraćamo na stanje kakvo je bilo u Miloševićevo vreme. Pored toga, ta platforma isključivo govori o srpskom življu na Kosovu i o srpskim nacionalnim interesima, a Kosovo je građanska država u kojoj sve nacionalnosti imaju sva prava, pa i kad je u pitanju lokalna samouprava.

Marko Đurić: Mislim da takva konstatacija propušta da uvaži suštinsku činjenicu da se ovim predlogom nudi obema stranama da sačuvaju i svoje političke interese, i svoju političku čast, i da se istovremeno slože da se ne slažu oko statusa Kosova. Naš predlog nudi šansu da prevaziđemo institucionalni paralelizam, koji postoji u pokrajini, jer taj paralelizam nije jednosmeran. Ako su za gospodina Tahirija institucije koje funkcionišu na severu Kosova i Metohije - paralelne, isto tako je moguće da su za nas i za one Srbe koji žive na severu, paralelne one institucije koje funkcionišu u Prištini. Mi želimo da se to prevaziđe i mislimo da je naš predlog dobar put za to. Naravno, svesni smo da kompromisno rešenje nije lako postići, ali ono podrazumeva da obe strane učine određene ustupke. Čini se da je do sada prečesto samo jedna strana bila pod pritiskom da čini ustupke, što je u Prištini stvorilo uverenje da ona ne mora da ih čini. Međutim, ja sam siguran da možemo naći hrabre političare na obe strane i da je kompromis moguć.

Mnoge opštine sa srpskom većinom učestvuje na izborima i sarađuju sa institucijama u Prištini.

Ramuš Tahiri: Gospodin Đurić upotrebljava termin - dve strane. Ne mislim da je to pravi termin, zbog toga što Republika Kosovo razgovara sa Republikom Srbijom, a ne Albanci sa Srbima. Osim toga, kosovske institucije ne predstavljaju samo Albance, jer je u parlametu Kosova od 120 mesta 20 rezervisano za sve nacionalnosti na Kosovu, od toga 13 za srpsku nacionalnu zajednicu. Isto tako, od 18 ministara, koliko ih ima u vladi Kosova, tri su iz srpske zajednice, a jedan iz turske. Mnoge opštine sa srpskom većinom učestvuje na izborima i sarađuju sa institucijama u Prištini. Recimo, opštine Novo Brdo, Gračanica, Štrpci i Klokot su potpuno integrisane u kosovsku strukturu. 

Omer Karabeg: Da li to znači da za Prištinu, kao što je nedavno izjavila predsednica Jahjaga, ne postoji problem severa Kosova, već samo nekoliko opština na severu u kojima se, kako je ona rekla, mora uspostaviti zakon.

Ramuš Tahiri: To je naša pozicija, zato što sever Kosova nije teritorijalno-politička celina. Kosovo ima samo dva nivoa vlasti - opštinsku i centralnu. Opštinska autonomija je jako široka i ima velika ovlašćenja, kakva ne postoje nigde u regionu. Ona se tiču zdravstva, školstva, administracije, policije i finansija. Kad je reč o opštinama sa srpskom većinom, mi moramo sarađivati sa Srbijom u svim ovim oblastima kako bi se kosovski Srbi dobro osećali i imali dobre odnose i sa Beogradom i sa Prištinom. Osim toga, jedino sporazumom sa Srbijom možemo izdejstvovati da se ukinu srpske parainstutucionalne ustanove, koje postoje u opštinama na severu..

Omer Karabeg: Gospodin Tahiri kaže da će Priština u razgovorima insistirati na ukidanju srpskih paralelnih institucija na severu Kosova. Gospodine Đuriću, da li će Beograd pristati da razgovara o tome, ukoliko se ne bude razgovaralo o autonomnoj zajednici srpskih opština?

Jasno je da su naši stavovi po pitanju statusa Kosova i Metohije suprotni i nepomirljivi, ali je isto tako činjenica da mi međusobno razgovaramo.

Marko Đurić: Mislim da i naš današnji razgovor, kao i politički pregovori koji se vode, dokazuju da naš koncept konstruktivne dvosmislenosti u međusobnom tretmanu može da zaživi. Iz ugla Beograda razgovori u Briselu su razgovori između zvaničnih vlasti Republike Srbije i privremenih institucija samouprave u Prištini, dok Priština smatra se da je reč o razgovorima dve države. Jasno je da su naši stavovi po pitanju statusa Kosova i Metohije suprotni i nepomirljivi, ali je isto tako činjenica da mi međusobno razgovaramo. Po tom istom principu, mislim da je moguće iznaći rešenje za uspostavljanje institucija koje bi bile priznate od obe strane, a da pri tome nijedna strana ne odustane od svog stava o statusu. Što se tiče položaja pokrajine u međunarodnoj zajednici, ona nema puni međunarodno-pravni subjektivitet i nije priznata od strane većine zemalja - članica Ujedinjenih nacija, a njeni izgledi za članstvo u većem broju međunarodnih organizacija su veoma slabi. Zbog toga je Priština i upućena da razgovara sa Beogradom, a mi želimo da verujemo da je zajednički interes i jedne i druge strane da se položaj srpske zajednice unapredi. Međutim, kada je o tome reč, mi nemamo potpuno poverenje u privremene institucije samouprave u pokrajini. Naime, nakon 1999. godine broj Srba u pokrajini je znatno smanjen, uništen je veliki deo kulturno istorijskog nasleđa, a zbog preambicioznih očekivanja, koje politički krugovi u Prištini pothranjuju, atmosfera u pokrajini nije ni izbliza onakva kakvu bismo mi želeli. Naša strana je, ne ignorišući ni realnost, ni političke želje svih etničkih zajednica koje žive u pokrajini, spremna na razgovore. Mislim da su razgovori potrebni i jednima i drugima, a sva rešenja koja ćemo ponuditi u dijalogu u Briselu provereno funkcionišu u drugim evropskim zemljama.

Omer Karabeg: Da li je još u igri ideja, koju je nedavno nabacio premijer Dačić, da se može razgovarati i o mestu Kosova u Ujedinjenim nacijama, ali da Priština mora u zamenu nešto da ponudi? Govorilo se da bi to bila autonomija severa Kosova.

Marko Đurić: Ponavljam, naš predlog se od početka zasniva na formiranju zajednice autonomnih srpskih opština, koja ne obuhvata samo sever Kosova. Mislim da su predsednik Nikolić i premijer Dačić u svojoj drugoj izjavi pojasnili državno stanovište po tom pitanju.

Omer Karabeg: Ako bi Priština prihvatila autonomnu zajednicu srpskih opština, šta bi za uzvrat ponudio Beograd, da li bi to moglo biti mesto u Ujedinjenim nacijama?

Marko Đurić: U našem predlogu nudi se veoma ozbiljan set ustupaka koji se tiču pravnog statusa institucija koje funkcionišu u pokrajini, participacije srpske zajednice u tim institucijama, učešća Kosova i Metohije u različitim regionalnim i međunarodnim organizacijama, kao i rešavanja čitavog niza praktičnih pitanja, od transparentnosti finansiranja do pitanja imovine. Međutim, pitanje o kome govorite nije na dnevnom redu.

Omer Karabeg: Gospodine Tahiri, kako vi gledate na ideju o tome da Priština prihvati osnivanje autonomne zajednice srpskih opština u zamenu za ustupke od strane Beograda?

Da li će Kosovo dobiti stolicu u UN ne zavisi od Srbije, već od Saveta bezbednosti.

Ramuš Tahiri: Glavna mana srpske platforme je što ne gleda na Kosovo kao na zajednicu naroda i narodnosti, nego samo kroz prizmu srpskog etničkog elementa na Kosovu. Ona traži zajednicu samo za srpske opštine. Mi na Kosovu imamo i zajednicu Bošnjaka, Turaka, i drugih nacionalnosti. U tom predlogu se autonomija srpske zajednice diže na državni nivo, dok se autonomija Kosova, koje se naziva pokrajinom, spušta ispod nivoa autonomije Vojvodine, jer se polazi od toga da Kosovo nema međunarodni subjektivitet. Međutim, Kosovo ga ima, jer ima bilateralne odnose sa mnogo zemalja u svetu. Kosovo je priznalo skoro 100 zemalja članica Ujedinjenih nacija, ali mi znamo da, shodno Povelji Ujedinjenih nacija, bez preporuke Saveta bezbednosti Kosovo ne može dobiti mesto u Ujedinjenim nacijama, a tome se protive Rusija i Kina. Prema tome, da li će Kosovo dobiti stolicu u Ujedinjenim nacijama ne zavisi od Srbije, već od Saveta bezbednosti. Čak i da imamo bilateralne odnose sa Srbijom, naše mesto u Ujedinjenim nacijama nije sigurno. Međutim, mi svoje ciljeve ostvarujemo preko razgovora u Briselu. U tim razgovorima mi smo već postigli da se srpska strana ne protivi našem učlanjenju u neke međunarodne i regionalne organizacije. Inače, ideja o automnoj zajednici srpskih opština je neprihvatljiva i zbog toga što bi to značilo da se na Kosovu, kao u Bosni i Hercegovini, prave nacionalni entiteti. To ne podržavaju ni Evropska unija, ni međunarodna zajednica.

Omer Karabeg: Gospodine Đuriću, da li bi zajednica srpskih opština bila neka vrsta entiteta?

Marko Đurić: Ne mogu se povlačiti paralele između našeg rešenja i onog u Bosni i Hercegovini, ali želim da naglasim da rešenje koja nudimo postoji i funkcioniše u mnogim evropskim zemljama, pa čak i onim sa unitarnim uređenjem. Jednostavno, ova vrsta autonomije u kojoj centralna uprava delegira autonomnoj zajednici nadležnosti u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, kao i u pitanjima koja se tiču ekonomskih, ljudskih i političkih sloboda, nije nešto što ugrožava prerogative vlasti u pokrajini, kako bismo je mi nastavili da tretiramo, odnosno u državi, kako je oni nazivaju i tretiraju.

Omer Karabeg: Koji su to modeli u Evropi na koje se pozivate, kada nudite ideju o zajednici srpskih opština na Kosovu?

U našem predlogu, koji će biti interpretiran u različitim fazama razgovora u Briselu, sadržana su rešenja koja postoje u Evropskoj uniji od Španije, preko Italije, do Belgije.

Marko Đurić: Često smo u međunarodnoj zajednici prethodnih godina mogli čuti da su Kosovo i Metohija slučaj sui generis. U našem predlogu, koji će biti interpretiran u različitim fazama razgovora u Briselu, sadržana su rešenja koja postoje u Evropskoj uniji od Španije, preko Italije, do Belgije, ali nijedno od tih rešenja nije prekopirano, već mi želimo da naš model, u dijalogu sa privremenim institucijama u Prištini, prilagodimo potrebama stanovništva u pokrajini.

Omer Karabeg: Gospodine Tahiri, na Kosovu se često pominje da bi trebalo da postoji reciprocitet između položaja Srba na Kosovu i Albanaca u Srbiji. Da li će Priština insistirati na tome u pregovorima?

Ramuš Tahiri: Ne. Neće insistirati, u tom pogledu Kosovo daje primer koji Srbija treba da sledi. A što se tiče modela o kome govori gospodin Đurić, on bi ga mogao isprobati i u samoj Srbiji, jer Srbija nije jednonacionalna, tamo ima i Albanaca, i Bošnjaka, i Mađara, i Rumuna, i Bugara, i Vlaha, pa bismo na primeru Srbije mogli videti kako funkcioniše ta autonomija. Međutim, opština Preševo, u kojoj pretežno žive Albanci, nema skoro nikakve nadležnosti, ima ih manje nego susedna Medveđa, koja ima i fakultet. Stanovnici Preševa ne mogu u svojoj opštini overeti ni zdravstvenu knjižicu, da bi to uradili moraju ići čak u Vranje. Preševo nema nikakvih nadležnosti koje joj pripadaju po ustavu i zakonima Srbije. Ali da se vratim na rezoluciju skupštine Srbije o Kosovu. Tamo piše “sva prava i nadležnosti koje kao rezultat pregovora budu povereni privremenim institucijama u Prištini biće potvrđeni ustavnim zakonom i preneti organima Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u skladu sa ustavom, zakonima i drugim propisima Republike Srbije“. To je neka vrsta anšlusa. Ovo što sam citirao iz rezolucije ne daje nikakve mogućnosti za bilo kakve razgovore.

Marko Đurić: Mislim da je vrlo žalosno porediti jedan politički papir sa anšlusom koji je, kako svi znamo, bio zloglasni potez nacističke Nemačke, kojim je jedna država okupirala drugu i izložila je najgrubljem pravnom i političkom nasilju u vreme Drugog svetskog rata. Zanimljivo je da se takva poređenja prave u vreme kada se na Kosovu ruše spomenici antifašističkoj borbi. Što se tiče položaja Albanaca u Srbiji, mi bismo bili veoma zadovoljni kada bi Srbi u Republici Albaniji imali makar i peti deo onih prava koja uživaju Albanci na jugu Srbije. Ova vlada i predsednik Republike neće odustati od toga da jačaju položaj albanske manjine garantovanjem njenih ustavnih prava. Naša vlada je formirala koordinacioni centar koji usmerava ekonomsku i političku aktivnost ka opštinama koje naseljavaju Albanci na jugu Srbije. Mi želimo da komunikacija sa predstavnicima Albanaca na jugu Srbije, kao i komunikacija sa političkim predstavnicima Republike Albanije, od koje ovih dana možemo čuti dosta neprimerenih izjava, bude nešto što nije uslovljeno procesom dijaloga između Beograda i Prištine i njihovim dnevno-političkim trzavicama.

Ramuš Tahiri: Neumesno je poređenje sa Albanijom. Za mene bi bilo mnogo prirodnije da se poredi položaj Albanaca u Srbiji sa položajem Srba i ostalih manjina na Kosovu, koje imaju sva prava po evropskim standardima. Ili da poredimo nadležnosti koje ima Preševo, sa nadležnostima susedne opštine Kuršumlija, koja je naseljana Srbima. Međutim, ja o tome govorim samo načelno, jer kao građanin Kosova nemam pravo da se mešam u politička prava Albanaca i drugih nacionalnosti u Srbiji. Govorim na osnovu onoga što znam i što stoji u dokumentima, bez ikakvog zahteva za reciprocitetom, jer mi - kao kosovska vlada i  kosovske institucije - ne predstavljamo samo Albance, niti samo albanski interes, već interese svih građana Kosova. A što se tiče rušenja srpskih spomenika i grobova na Kosovu, koje je pomenuo gospodin Đurić, ja se sramim toga, jer je to gnusan čin i to se ni na koji način ne može porediti sa onim što je urađeno u Preševu.

Marko Đurić: Mislim da je veoma važno da nastavimo da razgovaramo o svim pitanjima. Naša strana je otvorena i ambicija današnje generacije političara u Beogradu je da do kompromisnog rešenja dođe. Da bismo to postigli neophodna je direktna komunikacija, u čemu smo napravili značajan iskorak u prethodnih nekoliko meseci.
 
Omer Karabeg: Gospodine Tahiri, da li i vi verujete da je moguće naći kompromisno rešenje?

Ramuš Tahiri: Svakako, i potpuno sa slažem sa ovim što je rekao gospodin Đurić.

Omer Karabeg: Znači, direktni pregovori - da bi se došlo do kompromisa.

Ramuš Tahiri: Naravno, ne kaže se uzalud da je godinu dana razgovora bolje nego jedna sekunda rata.

Omer Karabeg

karabego+rferl.org

Novinar je Radija Slobodna Evropa od osnivanja Programa na južnoslovenskim i albanskom jeziku 1994. godine. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik nagrade "Dr. Erhard Busek" za doprinos boljem razumevanju u Jugoistočnoj Evropi za 2010., koju dodeljuje SEEMO.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari stranica of 2
    Naredni 
Ime: Truth Grad: Australia
29.01.2013 14:32
Na Kosovu treba ustanoviti europsko rjesenje koje ce funkcionisati i ako obe strane budu podjednako zadovoljne ili nezadovoljne opet dobro win win, lose lose.
Odgovor

Ime: Anonimni posjetilac
01.02.2013 18:48
Nije moguce obe strane biti zadovolne,zasto zato zto mora znati i zase da Serbija izgubila Kosovo u rtat 1999g,i nije mogucer sa 95% albanaca na Kosovo i sa jednom 3-4% serba ne die, prema ustavu Kosova Serbi imaju najvise ili dobili gde su vecina i Opstine postale , osim ovi sasavovi polupismeni iz severa jos nisu sfatili ili tu je u pitanje sverc i drugo bez zakonje radnje naj verovatnje ovo drugo.

Ime: Imer Grad: Gjilani
29.01.2013 11:10
Aleksandar,nije Srbija dala Kosovo UN nego je Srbija potpisala kapitulaciju i otisla sa ovih prostora u nepovrat.Da u pravu si,ali ocu da tebe vidim kako ces da je povratis.E moj Aleksandar,dugo ces da zivis s ovu pamet koju imas.Ali,neka,samo se ti nadaj.Ali postavio bi ti i ovo pitanje:KO JE TAJ KOJI BI SMEO DA PRISTAJE NA STANJE PRE 99 GODINE,MI JE DA ZNAM?Znam da jos nije se rodio takva muskarcina da pogazi na mojih 13 clanova moje porodice ubijenih od takve Drzave kao sto je tvoja.Ubijeno mi je 7 zenski i 5 muskih osoba,sasvim golorukih,i ti mi pricas sada bajke.Bili smo sa vama,niste znali da nas podrzavate.Nazvali ste nas jakim pogrdnim recnikom kao IREDENTISTA,SEPARATISTA,KANIBALISTA,TERORISTA,NACIONALISTA,i kako sve jos.A nikada niste gledali sebe jer jedna Drzava koja ubija svoj narod,decu zene starce bolesne,nejac,goloruki narod,Ta Drzava je osudjena na PROPAST.Prema tome,mi nismo zainteresovani za vas,i ne zaboravi da u Bruksel ne razgovaraju kako da se vratimo,ili da se Srbija vraca na Kosovu,nego kako da se vi izvinjavate nama i da se postavljaju granice,kao sto su vec postavljene,i kako da bude mira na Balkanu.O tome se razgovara u Brukselu.Kada bi bilo kako ti prizeljkujes i pises na ovom forumu,ne bi se sastali nas premijer i vas premijer.Ne bi izvrsili pripreme o sastanku dva presednika,Jahjagaja i Nikolica.To je sastanak dva presednika,dva premijera.Zbogom Aleksandar,i sledece je vase da znate da se ponasate sa Sandjaklijama,jer oni su na red za dobijanje Republiku slicnoj onoj vasoj sumskoj koja pociva na genocid.Ponasajte se fino i sa Madjarima,Vlasima,i Bulgarima,jer su svi na redu.A Srbija je na PROGRAMU da se vrati tamo gde je bila pre Berlinskog Kongresa.Doslo je vreme da i vi osetite Berlinskog kongresa i Mirovne Konferencije u Londonu.Dosta smo mi ukusali to i bilo nam je veoma TESKO.

Ime: Anonimni posjetilac
29.01.2013 06:43
Aco...dusho RSE te koristi kao mamac da sto vise ljudi kliknu Ne budi budala...ovi uzimaju para a tebi nista ne daju.
Bolje ti je da ides sa Bexhet Pacolim po Africi i kazes tamo da kao shkavell imas sva prava, a Bexhet za takvu izjavu dace ti 3.000 Eu.( isto kao da si radio 12 meseca u Serbistan )
Odgovor

Ime: Aleksandar
29.01.2013 11:14
Ne zanima njih da li zugani daju prava Srbima ili ne vec samo kolko ce para dobiti a sam Pacoli dosta cesto gresi jer da pare nekom tamo zvanicniku a parlament te zemlje kasnje opovrgne izjavu tog zvanicnika da su priznali neku tamo drzavu na balkanu.

Ime: Jasar Grad: Svedska
28.01.2013 20:24
Aleksandar@
Daj ba Aco,ne provaljuj se ! Ti bolan posta najveca sega na ovom forumu . Cuj,dala na upravljanje ! Cuj,Albanci manjina !? Ocito, ne fali samo u rs-u lijekova,nego i u Srbiji ? Vidi se,nisi dobar Aco !

Ime: Aleksandar
28.01.2013 19:01
Prevarili su se oni koji su mislili da ce jednostranim resenjima i mimo Srbije resiti pitanje Kosova, Srbija je dala Kosovo UN-u na privremeno upravljanje i ono sada mora da se vrati Srbiji bez obzira na puste zelje Albanaca koji moraju kao naconalna manjina da prihvate tu realost.

Odgovor

Ime: Anonimni posjetilac
29.01.2013 12:13
Srbija prvo nije htjela dati kosovo na privremeno upravljanje UN-u. Srbija je nakon teskog bombardovanja od strane NATO saveza, nakon sto joj je NATO polupao svu vojnu infrastrukturu, nakon sto su joj NATO lovci poskidali MiG-ove 29 sa neba kao komarce (a i te MiG-ove je Srbija ukrala od SFRJ bez da je ikoga pitala), dala Kosovo na privremeno upravljanje UN-u. Ma koga vi folirate? Najureni ste s Kosova, napucani, otjerani i to odlucnom silom jer drugacije niste htjeli odatle otici. I to vam je nauk za ubuduce da znate sta cete dobiti opet kad se pocnete igrati super-sile.
To sto se NATO opredijelio za rjesenje kroz UN a nije sam i formalno okupirao Kosovo njihova je dobra volja, a to nema nikakve veze sa Srbijom. Na kraju krajeva, i sami ste svog rodjenog predsjednika u kojega ste se kleli uhapsili i isporucili u Haag upravo jer je izgubio Kosovo.
Odgovor

Ime: Djoni
28.01.2013 22:34
...Srbija je dala Kosovo UN-u na privremeno upravljanje -kazete vi.
Sve bi bilo u redu da Milosevic nije u medjuvremnu potpisao kapitulaciju Srbije (juna mjeseca 1999 god u Kumanovu) cime je indirektno priznao nezavisnost Kosova. Kraj price. Sada se iz naftalina izvlaci pionir Djuric da publiku zabavlja pricama koje su bile interesantne prije 20 god - a sada vise ne, jer je Kosovo medjunarodno priznata drzava od najmocnijih zemalja svijeta - USA, Evropske Unije,Japana,Kanade...itd.itd. Djuric i vi mozete tu pricu da ostavite za Vojvodinu i Sandzak koje ce doci na red za par godina. Good buy Mister Aleks...Vidimo se u Brisselu zajednickom glavnom gradu svih balkanskih drzava.
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
28.01.2013 19:41
Evo, samo da ga zapakuju i da Vuk Jeremić veže mašnicu...
Odgovor

Ime: Aleksandar
29.01.2013 00:16
Nije u pitanju poklon pa da mora neko da stavlja mašnicu, radi se o vraćanju Kosova a kad nekom vraćaš nešto onda ne pakuješ zar ne!?

Ime: Imer Grad: Gjilani
28.01.2013 09:07
ZA SASU iz Kraljeva.E pa Saso,imali smo mi od 1989 godine,kada nas je tvoja Policija ubijala i to svake godine prosecno po 50 Albanaca i nikada niko nije odgovarao ni prekrsajno.Imali smo ta ubistva 10 godina od kada nam je ukinuta ta mala autonomija koju smo je imali.Pa opet nisu bili zadovoljni,i isli su jos dalje gde su zapoceli i masovno proterivcanje Albanaca sa kOSOVA.sETI SE 1998 gde je na Kosovu bilo 170.000 naoruzanoh vojnika,pa 80.000 aktivnih policajaca,pa svo Srpsko stanovnistvo koja je dobrovoljna bila mobilisana i koji su pomagalai vojsci i policiji da nas ubijaju.E pa uvek mora da dodje i racun.A nije tacno da Srbi nemaju slobodu kretanja,jer ja ih vidim ceo dan mo mome gradu kako se setaju,idu po marketima i na vece,i mozes slobodno da dodjes i da vidis gde su puna vozila sa Srpskim tablicama koji se vozaju nasim drumovima,i nista im ne fali.Nego je ovde nesto drugo u pitanju.Srbi ne zele da udju u nas sistem,nego sdusno traze Srpske vlasti na Kosovu.Dakle nije im do prava,nego im je do isti sistem koji je bio do juna 99.E pa to nece da moze.A ovaj gospodin Djuric sto pominje neke rezolucije i neke platforme,ja bi mu porucio da to odnese u svoj dom,i nek to pokaze svom caci,jer to kod nas ne vredi ama bas nista.Ovaj nas je kriv sto je pristao da on,tj.Djuric naziva Republiku Kosova nekakvom"pokrajinom u Srbiji"i nije mu trebalo da zavrsi razgovor,nego samo jedan lep pozdrav,i dovidjenja.Meni bas boli ovo sto trpa da moju Drzavu neko naziva pokrajinom,i metohijom.To su pogrdne reci u politickom vokabularu.

Ime: Alo Grad: RS
28.01.2013 08:52
Izgleda da neki ljudi nikako da shvate da je za Srbiju Kosovo njena pokrajina entitet provincija ..i da je to zavrsena prica ... o statusu se vise ne raspravlja...Jedino o cemu se rasprvlja je o medjusobno prihvatljivim rresenjima u uslovima razlicitog vidjenja statusa...Milsim da Srbija treba da prihvati Parlement Vladi i Predsednika Kosova ..naravno za nju su to entiteske institucije u okviru drzvae Srbije ..kao sto ih ima RS u BiH ...i dobro je sto se prica odvija u tom pravcu ..
Odgovor

Ime: Anonimni posjetilac
28.01.2013 15:44
Hehe, ako je medjunarodna zajednica jednom pogrijesila dajuci mogucnost RS da blokira reformske procese u BiH, ne mora znaciti da ce pogrijesiti i drugi put. Na Kosovu vam je jedan covjek - jedan glas i dovidjenja.

Ime: Che Gevara
27.01.2013 23:55
Da li uopste zna Djuric gdje se nalazi Kosovo ? Prema onome kako prica i fantazira vjerovatno zamislja da je to podrucje Timocke krajine ili Sandzaka ili juga Srbije /Presevska dolina../ Sa ovakvima ce Srbija dogurati do svojih "istorijskih granica" kraljevine Srbije: Beograd - Vranje.

Ime: Srbin Grad: Mitrovica
27.01.2013 20:23
jeste....MI Srbi sa kosova treba da trazimo Ardutski sporazum od EU,Kosova,UN i Srbije...to su dobili slavonski Srbi.i sad im je dorbro .....i da neizvesimo ko kninski srbi kad ih je milosevic i hadzic i mladic i tadasnja Srbija ostavili na cedilu. a mogli su dobiti i oni Z-4 plan ali nisu hteki i mislili su da imju srbiju iza ledja......mozda se i nama to sprema ..mi moramo da izadjemo na ulice i da trazimo i da lagano budemo integrisani u Republiku Kosovo.jer srbija vec pravi granicne prelaze i lagano priznaje DRZAVU Kosvo. i to ce uraditi sa nama ili bez nas ..i da nam Kosovo i vlada daju "veliku ili srednju" lokalnu samoupravu i TO je TO
Odgovor

Ime: malo morgen Grad: Skandinavija
28.01.2013 20:43
Srbin @
Uh,sto si ti sada uprskao stvar ! Ti si sada izrekao nesto sto mnogi Srbi ne zele da prihvate kao cinjenicu ! Rekao si ono sto sam ja davno govorio,da vas je Milosevic ostavio na cjedilu . I da je dao Krajinu za Posavinu . Ko u to ne vjeruje,njegov problem.
Odgovor

Ime: Djuro
29.01.2013 18:10
Milosevic,Karadzic,mladic su ostavili srbiju i Srbe balkana na cedilu . . Ko u to ne veruje,njegov problem.

Ime: Sasa Grad: Kraljevo
27.01.2013 19:36
Kada bi kosovsko drustvo dostiglo standard gradjanskog na sta se poziva gospodin Tahiri poziva ne bi bilo nikakvih problema.To znaci da bi svaki Srbin mogao da se vrati u svoj stan ili svoj posed ,da slobodno obradjuje svaku svoju njivu,da mu niko ne sece sumu,da mu niko ne pali sena i ne pusta stoku u usev,da se slobodno krece gde god zazeli,da dobije radno mesto prema kvalifikaciji itd.Kakvo je to gradjansko drustvo u kome mozes da ubijes Srbina,da nikad ne otkriju nijednog krivca,gde policija bodri omladinu da rusi crkvu umesto da ih hapsi,gde se ruse nadgrobni spomenici i ubijaju deca na kupanju u reci.Medjunarodna zajednica je odustala od politike standardi pre statusa,jer je uvidela da kosovskoj zajednici za to treba mnogo godina.Skrivanje iza ustava i zakona ne znaci nista,jer Albanci ih ne postuju i ne mogu ih postovati zbog svoje drustvene organizacije,a usvojeni su kao paravan i ustupak medjunarodnoj zajednici.
Odgovor

Ime: Anonimni posjetilac
27.01.2013 20:45
"Kakvo je to gradjansko drustvo u kome mozes da ubijes Srbina,da nikad ne otkriju nijednog krivca,gde policija bodri omladinu da rusi crkvu umesto da ih hapsi..."

Ima jedna "država" u kojoj policija koordiniše spaljivanje bogomolja u centru prestonice. Ista ona u kojoj su braća Bitici ostavili kosti, a da poznati krivci nisu ni privedeni. Itd, itd...
Odgovor

Ime: Makedonac Grad: Skoplje MAKedonija
27.01.2013 20:29
Sa Kosovom je prica odavno zavrsena, 1999 god a mozda i 1989 g.
To svi u Evropi i svetu znaju osim politickih analfabeta iz Beograda.,,,i to je kriv milosevic i srpska i srbijanska JNA i njeni srpsko-hrvatski generali....Srbi sto su inteligentni samo treba da pogledate milosevic-tudjman agrinment/dogovor i sve ce nam ostalima i vama biti jasno....ko i za koga su tudjman i milosevic radili gradili rat koji je poceo tek 1981 treba da se upitaju svi gradjani bivse Jugoslavije
Odgovor

Ime: Vojvodjanin Grad: Novi Sad
28.01.2013 18:02
u pravu si Makedonac...dogovor je pio u Karadjordevu i htjeli su da podjele Vojvodinu,Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju i da Kosovo i Albance UBACE u Srbiju ...a propo je zato sto se narod digo na noge i odbranio svoje kuce i drzave od ustasko-cetnicki hordi i sad oni hoce da nam pisu istoriju kao i 1945 e nece moci...sve je pocelo i zavrsilo se u Beogradu 1981 a mozada i prije gdje su Tudjman i Milosevic radili zajedno sa svojima i na svojem projektu velika Srbija velika Hrvatska....a Jugoslavija je bila X tek te 1981 samo mi sirotinja to nismo znali
Komentari stranica of 2
    Naredni