Nedjelja, 21. decembar/prosinac 2014, 23:17 CET

Intervju

Monastiriotis: Niko ne želi da Grčka izađe iz evrozone

Vassilis Monastiriotis
Vassilis Monastiriotis
U Grčkoj se ponovo glasalo za parlament, pošto na prevremenim izborima 6. maja nijedna partija nije uspela da oformi koalicionu većinu.

Izbori se pažljivo prate širom sveta zbog strahova da bi eventualni izlazak Grčke iz evrozone imao domino efekat na druge članice i izazvao potrese u globalnoj ekonomiji.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da se nada da će Grci izabrati vladu koja će nastaviti da sprovodi mere koje traže međunarodni zajmodavci, istakavši da Evropljani ne mogu da daju obećanja koja zatim ne ispunjavaju.

O tome kako bi mogli proteći izbori, ko bi mogao formirati vladu, koliko je populizma u predizbornim porukama Alexisa Tsiprasa, harizmatičnog vođe leve koalicije Syriza, i da li će Grčka, ko god bude formirao vladu, ostati u evrozoni, razgovaramo sa Vassilisom Monastiriotisom, ekspertom za Grčku i jugoistočnu Evropu i predavačem u Londonskoj školi ekonomije (London School ef Economics).

RSE: Ankete sugerišu da Syriza i Nova demokratija imaju jednake šanse na ovim ponovljenim izborima. Ipak, ako biste morali da predvidite koja od ove dve partije će formirati vladajuću koaliciju, šta biste rekli?

Monastiriotis: Ne znam jer je to za sada nemoguće predvideti. Poslednja merenja biračkog pulsa za ovu nedelju i nisu objavljena jer to zakon ne dozvoljava. Osim toga, veliki deo birača, kao što smo videli na prošlim izborima, odlučuje za koga će da glasa tek kad izađe na biračko mesto, tako da je veoma teško prognozirati ishod izbora. Iz onoga što sam video, rekao bih da Nova demokratija možda ima neznatnu prednost, ali ipak je sve veoma neizvesno. Uz sve ovo, juče i danas u Grčkoj imamo veliki broj požara, pa čak i to može uticati na to kako će birači glasati – kakva će im biti percepcija funkcioniranja države, sigurnosti i bezbednosti i tome slično. U tom smislu smatram da je veoma riskantno da se čovek usudi da prognozira koja će partija pobediti na izborima.

RSE: Ako bi radikalno leva Syriza pobedila, odnosno, formirala vladu, šta očekujete od njenog lidera, gospodina Tsiprasa? Da li on zaista misli da ispuni ono što je obećao, naime, da proglasi mrtvim “Memorandum”, sporazum o merama štednje koje su uslov za pomoć međunarodnih kreditora?

Monastiriotis: Na to pitanje takođe je teško odgovoriti. S obzirom na njegovu retoriku i na ono što je obećao, veoma je teško reći kako bi to ostvario. Siguran sam, međutim, da ljudi u Syrizi shvataju da će, ako odbiju da pregovaraju, ako otkažu “Memorandum” i dogovoreni paket mera štednje u zamenu za finansijsku pomoć zemlji – da će, dakle, biti gotovo neizbežno da Grčka napusti evrozonu. Mislim da to i oni znaju jer primećujemo da im je poslednjih dana retorika umerenija. To ukazuje na to da oni shvataju da bi morali ući u pregovaračku igru sa evropskim partnerima kako bi isposlovali što povoljnije uslove za Grčku. Pitanje je, međutim, da li će i kako uspeti da naprave balans između ulaska u te pregovore i održavanja legitimiteta u očima svog biračkog tela - pošto im je ono dalo glas zbog obećanja da će ukinuti drastične rezove plata i penzija u poslednje tri godine. Biće to veoma teško.

RSE: Koliko je populizma u Tsiprasovim predizbornim porukama, odnosno, ima li u njima iole političkog realizma?

Alexis TsiprasAlexis Tsipras
x
Alexis Tsipras
Alexis Tsipras
Monastiriotis: Veoma je teško reći da njegove političke poruke nisu populističke – one to zaista jesu. S druge strane, te poruke su konzistentne ideologiji te partije – primerice, njenim stavovima o državnom vlasništvu nad kompanijama, raspodeli, značaju socijalne države, visokim porezima i slično. Ono što je po mom mišljenju važnije, i neizvesnije, jeste ne da li će oni hteti nego da li će moći da implementiraju svoju politiku i ideologiju, s obzirom na to da je Syriza do nedavno bila vrlo mala partija koja je imala podršku svega oko četiri odsto biračkog tela, kao i s obzirom na činjenicu da ta stranka uopšte nema iskustva u vođenju vlade ili državne uprave.

RSE: Ako za momenat pretpostavimo da će gospodin Tsipras formirati vladu, kako će on razgovarati sa gospođom Angelom Merkel koja mu je bila prva meta kritike? Da li je tako nešto zamislivo?

Monastiriotis: Mislim da je u politici sve zamislivo. Smatram da je, takođe, i za Nemačku i za Evropu bolje da se situacija u Grčkoj normalizuje, da, u tom smislu, niko nema apetit da Grčku vidi izvan evrozone jer bi to bio deo problema, a ne rešenja. Dakle, siguran sam da bi oni seli za isti sto i otvorili diskusiju. Pitanje je, naravno, da li bi uspeli da dođu do zajedničkog jezika, odnosno, do dogovora o relaksaciji nekih uslova paketa štednje i do formule o implementaciji glavnih aspekata Memoranduma, što je Grčkoj nasušno potrebno kako bi postigla fiskalnu konsolidaciju i stimulisala rast. Dakle, neizvesno je da li će se dogovoriti, a ne da li će sesti za pregovarački sto. Do razgovora će sasvim sigurno doći, o tome nema nikakve dileme.

RSE: Neki analitičari, međutim, ocenjuju da bi moglo doći do izlaska Grčke iz evrozone čak i ako partije koje podržavaju mere štednje pobede. Slažete li se sa njima?

Monastiriotis: Ne, ne slažem se. Izlazak Grčke iz evrozone lako je zamisliti samo onima koji su zaboravili grandiozni politički projekat Evropske unije i evropske integracije. Dakle, smatram da nikome nije ni u primisli scenario izlaska Grčke iz evrozone; naprotiv, ono čemu se teži jeste stabilizovanje evrozone koja je inkluzivna. Ukoliko pro-memorandumske partije pobede na izborima, one će takođe ući u set pregovora sa evropskim partnerima kako bi dobile dodatni period vremena za fiskalnu konsolidaciju i isposlovale neke koncesije od „trojke“ (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond), dok u isto vreme traže formulu za implementaciju već dogovorenih mera štednje. Naravno, te partije će se suočiti sa problemom snažne opozicije u parlamentu, koju će predstavljati Syriza, a otpor će im pružati i građani koji će imati osećaj da ni ponovljeni izbori nisu doneli nikakve promene i da će im plate i penzije i dalje biti skresane, porezi povećani i tome slično. Dakle, i ovde će problem pre biti implementacija mera kod kuće nego politički otpori evropskih partnera. To znači da koja god partija da uđe u vladu – čekaće je i ogromne obaveze i velike prepreke, tim pre što je izvesno da će ta vlada biti koaliciona, bez obzira koja stranka osvoji najviše glasova. Međutim, ono što u svemu ovome predstavlja tračak nade jeste izvesnost da su svi – kako u zemlji, tako i u EU – posvećeni cilju da Grčku zadrže u evrozoni.

RSE: Zbog sudbine evra, da bi se izbegao loš presedan, odnosno, domino-efekat?

Antonis SamarasAntonis Samaras
x
Antonis Samaras
Antonis Samaras
Monastiriotis: Ne, nisu tu u prvom planu ekonomske ili finansijske implikacije ili cost-benefit analiza. Evrozona je par excellence politički projekat. Poneki ekonomista će reći da je za Grčku bolje da napusti evrozonu, ali to je veoma simplifikovana cost-benefit analiza, koja ne uzima u obzir politički značaj i suštinu procesa evointegracija, čiji je sastavni deo i evrozona.

RSE: Samo nekoliko sati pre otvaranja birališta u Grčkoj nemačka kancelarka Angela Merkel je apelovala na grčke građane da glasaju za partije koje će sprovoditi mere koje traže međunarodni zajmodavci. Vidite li taj poziv kao produktivan ili kontraproduktivan s obzirom na tenzije na grčkoj političkoj i izbornoj sceni?

Monastiriotis: Bojim se da bih taj apel klasifikovao pre kao kontraproduktivan. Ima u njemu, međutim, i nečeg pozitivnog zato što pokazuje koliki je interes Nemačke da se situacija u Grčkoj normalizuje i da se ona zadrži u sistemu evrozone. S druge strane, opet, takav poziv će naići na vrlo negativan odjek u Grčkoj jer se doživljava kao očigledna spoljna intervencija u unutrašnju politiku. Uz to, mislim da taj apel i ne pomaže pro-memorandumski partijama jer su one već opredeljene; ako ikome pomogne, pomoći će Syrizi, što svakako nije bila intencija nemačke kancelarke.

Branka Trivić

trivicb+yahoo.com

Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. godine. Iste godine dobila otkaz od miloševićevskog rukovodstva te kuće, zbog aktivnosti u Nezavisnom sindikatu RTB i nepristajanja na režimsku ratno-huškačku propagandu. Za Radio Slobodna Evropa radi od decembra 1993. godine.

Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.