Nedjelja, 20. april/travanj 2014, 03:06 CET

Iz mog ugla

Lucić: Ima li emocija bez genocida?

Croatia/Serbia -- A combo photo of Presidents Ivo Josipovic (L) and Tomislav Nikolic
Croatia/Serbia -- A combo photo of Presidents Ivo Josipovic (L) and Tomislav Nikolic

Multimedija

Audio
Veličina slova - +
Telefonski razgovor Tomislava Nikolića i Ive Josipovića povodom nesuđenog sastanka na neutralnom terenu

- Alo, jel to gospodin Josipović?

- Da, ja sam. Izvolite!

- Izvinite ako smetam. Nadam se da ne prekidam u važnom poslu.

- Ne mislite valjda da se ja, kao ozbiljan državnik, bavim nevažnim poslovima.

- Pa izvinite što vas prekidam...

- Ne prekidate... Zapravo, prekidate. Upravo sam u nekoj važnoj pauzi između važnih državničkih poslova. Kao što vjerojatno znate, bio sam na svečanoj objavi Registra hrvatskih branitelja, potom sam priredio svečani državnički prijem za aktivne i umirovljene generale, a sada ću, sada ću, ne znam, moram pogledati u raspored...

- Da nećete na manevre?

- Kakve manevre?

- Vojne manevre. Vidim da ste zauzeti sve samim vojnim pitanjima...

- Posve normalno. Pa ja sam vrhovni zapovjednik Oružanih snaga.

- Blago vama. Kod vas ko da je rat... Prosto vam zavidim.

- Kakav rat? I zašto mi zavidite?

- Zato što mi ne smemo ni da se igramo rata.

- Koji vi? I zašto ne smijete?

- Zato što se sad igramo mira. Takva direktiva, pa ko pobedi... Vidite ovo na severu Kosova. Utrkujemo se sa Šiptarima, pardon, Albancima ko će da bude veći mirotvorac.

- Kažete: Kosovo? Oprostite, tko ste vi i odakle zovete?

- Izvinite, nisam se predstavio. Mislio sam da ćete da mi poznate glas.

- Kako da vam prepoznam glas?

- Po sluhu, kako drugačije. Bije vas glas da ste apsolutni sluhista.

- Kako za koga. Dakle, tko ste vi, molit ću lijepo? Već nekoliko dragocjenih minuta ne
znam na koga trošim svoje državničko vrijeme.

- Pa na kolegu državnika. Ja sam, bre, Josipoviću – Toma Nikolić.

- Oprostite, ali rekao sam vam već da imam važnih državničkih obveza...

- Nemojte sad da prekidamo, sad kad se bliži naš sastanak.

- Kakav sastanak?

- Ovaj na neutralnom terenu, što ga je zakazala ova, kako se zove, Igumanska inicijativa.

- Igumanska? Mislim da imate slovo „u“ viška.

- Nemojte vi, molim vas, da mi govorite o slovu „u“. Ko da ja ne znam...

- A što vi to znate?

- Pa to da ste svi vi isti.

- Tko je isti? Ja sam, kao što je cijelom svijetu poznato, deklarirani antifašist, iz partizanske obitelji na koju sam osobito ponosan...

- Nemojte mene da farbate. Mi Srbi dobro znamo da je petokraka bila i ostala samo nevešta maska za ustaštvo, od onog srboždera Broza naovamo...

- Stvarno ne želim slušati te vaše četničke bljezgarije!

- Pa vi ste prvi počeli sa slovom „u“...

- Vi ste opsjednuti tim slovom, i to toliko da ste ga ugurali i u Igmansku inicijativu. Igmanska, razumijete, a ne Igumanska! Dobila je ime po planini Igman, a ne po nekakvom igumanu.

- A kako je planina dobila ime? Tako što su bosanske ustaše uzele svoje slovo i onda od Igumana ostao Igman. Da mu se zatre seme i poreklo, da mu se ne zna srpski rod. I da onda, takav odrođen, može da se proda ko neko neutralno mesto za naš sastanak. Da se mene, kao predsednika Srbije, u startu ponizi i navuče da odustanem od tog sastanka, pa da ceo svet govori: „Eno ga, opet onaj Toma uprsko stvar, opet on remeti mirotvorne napore u regionu...“ Ali jok! Neće Toma da odustane. Toma sad zove da vidi kad se mi, majkoviću, sastajemo na tom Igumanu, Igmanu, Iks-manu, zovite ga kako god hoćete, baš mene zabole kako ćete vi da ga zovete...

- Koliko je meni poznato, Igman uopće nije bio predviđen kao mjesto sastanka.

- Kako nije? Lepo je pisalo: sastanak predsednika Srbije i Hrvatske na neutralnom terenu. Pa eto, neka vam i to bude: neka naša, a ne vaša, teritorija bude uzeta kao neutralna.

- Ma otkad je Igman vaš? Kako vas nije sram da svojatate planinu koja se nalazi u Federaciji BiH? I na kojoj se, nota bene, uopće nismo trebali sastati.

- A gde smo trebali da se sastanemo?

- Na neutralnom terenu u Podgorici.

- Kako može srpska Crna Gora da bude neutralan teren? To je isto ko da su ti igmanci zakazali naš susret na neutralnom terenu u opevanom selu Cvetojevac.

- A gdje vam je to?

- Selo Cvetojevac, a opština Kragujevac... Sećate se, pobogu, Tozovčeve pesme?

- Dobro da niste rekli da su i Karlobag, Karlovac i Virovitica na neutralnom terenu, a ne u Hrvatskoj!

- Ja sam reko šta sam reko. A to za Karlovac i Karlobag, ja sam, izvinite, jasno i glasno izjavio da je to sada nažalost u Hrvatskoj. Pisalo i u Politici da sam to izjavio, svojim sam očima video.

- Hoće li u Politici pisati i da samostalnu i suverenu Crnu Goru smatrate srpskom?

- Šta ima da se piše ono što i mala deca znaju?!

- Pa ako biste bili ljubazni da i to izjavite, a oni objave. Da svi u regiji dobiju još jednu potvrdu tko priječi napredak u procesu pomirenja.

- E sad ću baš da izjavim, a oni ima da objave šta sam izjavio, da je i Podgorica
neutralni teren, da i Crna Gora sad nažalost pripada Crnogorcima, iako su Crnogorci ustvari Srbi. Pa neka svi znaju da ja ne sprečavam nikakvo pomirenje, nego da se radi samo o tome da vi ne možete da se pomirite s rezultatima izbora u Srbiji.

- Meni je posve svejedno što ćete vi izjaviti. Potpuno je jasno da je naš sastanak neodrživ i da za takav susret još nije došlo vrijeme.

- A vi kao računate da će opet svi da govore: „Toma ovakav, Toma onakav, Toma izbegava dijalog, Toma nastavlja da opstruiše...“ Idite, bre, dođavola! Što ko čovek ne kažete: „Neću nikad i nigde da se sastanem sa Tomom Nikolićem!“?!

- Ja kao ozbiljan i odgovoran državnik ne isključujem mogućnost sastanka, ali kad dođe vrijeme.

- A šta da se radi u međuvremenu do dolaska tog vremena? Ko da rešava probleme povratka izbeglih lica?

- Koliko ja znam, došlo je do zastoja u procesu povratka, pa budući da povratka trenutačno nema, onda nema ni problema povratka. Ukoliko se proces povratka ipak nastavi, tada možemo očekivati i nastavak problema, pa tako i nastavak njihova rješavanja.

- A šta da radimo sa ovim tužbama za genocid?

- To su me, evo baš danas, pitali i novinari, pa vam mogu reći isto što sam i njima kazao. Vidite, ja i kao pravnik i kao državnik mislim da te tužbe nisu toliko važne.

- Kako nisu?

- Pa one imaju jedan, kako bih vam to rekao, više onako emotivni karakter.

- Bog me ubio ako ja vas išta razumem...

- Razumijete valjda što su emocije?

- Emocije? Mislite: osećanja, simpatisanja, ljubav i tako to?

- Upravo tako.

- Hoćete da kažete da smo toliko emotivni da volimo da se tužakamo?

- Pa ne mislim baš tako banalno.

- Nego šta mislite: da bez emocija nema ni genocida? Ili da bez genocida nema emocija?

- Ne razumijem u čemu je vaša dvojba.

- Pa u tome šta ste zapravo, kog đavola, mislili kad ste izjavili da naše tužbe za genocid imaju emotivni karakter: jel' se mi volimo zato što se ubijamo il' se ubijamo zato što se volimo? Jesu li nam emocije genocidne il' su nam genocidi emotivni?

Predrag Lucić

Predrag Lucić je rođen 1964. u Splitu, gdje i danas živi. Jedan je od osnivača i kreatora Feral Tribunea, glasila hrvatskih anarhista, protestanata i heretika.
Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Furije
26.12.2012 19:41
Toliko *rdnjave gospodine Lucicu kao i obicno.

Ime: Sana
24.12.2012 12:56
Ma,dobro je ,Lučiću :) Neka ima i ovakvih,,neuokvirenih"tekstova.Ne možemo ih,zaboga,svrstati u određene kategorije.Pa,šta?Kad sve naše tragedije mogu postati komedije,zašto da ne može jedan tekst biti neobavezujuće opušten i neobičan.Relaksing.Pišite...pišite drugačije...maštovitije...ljekovitije...možda nekad ozdravimo.

Ime: lana Grad: novi sad
21.12.2012 09:06
Pravi odraz stanja medju drzavnicima,a tako je i medju gradjanima,zalosno i poslije 20 i kusur godina.
Odgovor

Ime: Slododa Grad: Sumadija
22.12.2012 00:12
Ovde nema niceg medju drzavnicima ali ima naklapnja da je to i previse. Cemu sluzi ovakav polupismeni tekst jer ovako ne govori Nikolic ni kada se sprda.
Ako Lucic hoce da pise kozeriju onda ili neka nauci kako se to radi, bar su Srbi imali nekoliko vrlo uspesnih kozera a ne kozara kako bi Lucic rekao ali onda mora malo da se pomuci cak i da ima talenta sto se iz ovog teksta nazalost ne vidi a ja licno volim kozerije ali ih odavno nema ni u Sumadiji.