Država je u Srbiji počela obračun sa pojedinim korisnicima socijalnih mreža, a na udaru su najpre oni koji imaju satirične naloge na Twitteru. Policija pokušava da otkrije ko stoji iza profila sa imenima aktuelnih srpskih političara – prvi je “stradao” tviteraš pod imenom VookJeremic.
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, lično je urgirao da se sa Twittera ukloni nalog @VookJeremic.com na kom su u satiričnom tonu i uz dosta kritike bile predstavljene njegove spoljnopolitike aktivnosti. Iz ministarstva je pravo administratorima te društvene mreže poslat zahtev da se to učini, nakon čega je posle višednevnog “krčkanja” u dalekoj centrali, korisniku naloženo da promeni nadimak, pa ga je on pretvorio u @notVookJeremic.
Jona: Nije Vuk Jeremić sveta krava, niti su to ostali političari kojima su napravljeni fejk akaunti na Twitteru, pa da se o njima ne sme kritički pisati.
Ovakav epilog izazvao je čuđenje i oštru reakciju tviteraša i članova drugih društvenih mreža.
Tibor Jona, jedan od najčitanijih blogera u Srbiji, za RSE je rekao:
“Ovo je skandal bez presedana. Jer se suštinski radi o ograničavanju slobode izražavanja. Nije Vuk Jeremić sveta krava, niti su to ostali političari kojima su napravljeni fejk akaunti na Twitteru, pa da se o njima ne sme kritički pisati. I to samo pokazuje da se zapravo u Srbiji formira potpuno nedemokratska atmosfera u kojoj, čak ni u tom privatnom prostoru, nije dozvoljeno govoriti protiv vlasti”, kazao je Jona.
Posle slučaja šefa diplomatije, koji je bio izložen i tome da su na lažnim nalozima sa njegovim imenom po nekada stajale i slike crtanog junaka Sunđer Boba, kako ga u šali zovu politički protivnici, u igru su se ubacile i bezbednosne službe.
Tako je Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) počela da “češlja” internet i proverava “fejk” profile sa imenima srpskih političara.
Srđan Milivojević, narodni poslanik vladajuće Demokratske stranke, rekao je za RSE da veruje da je država postupila sa merom, nakon što je procenjeno da se ne radi o satiri već o zloj nameri.
“Nije sve jedno da li će neko na lažnim profilima na Twitteru i Facebooku ismevati strane državnike sa kojima je u kontaktu naš šef diplomatije, jer oni ne znaju da li iza tih mišljenja zaista stoji njegovo mišljenje ili je reč o satiri. I zašto bi mi bili u situaciji da se nekome pravdamo. A da ne govorim o zastrašujućim porukama i pretnjama državnim funkcionerima koje se pojavljuju na određenim profilima. U Srbiji, zemlji u kojoj je ubijen premijer, takve pretnje još uvek treba shvatati ozbiljno”, poručuje Milivojević.
Tviteraš koji je stajao iza ukinutog naloga @VookJeremic preko kojeg se podsmevao srpskom šefu diplomatije rekao je da je bio šokiran kada je u medijima pročitao da ga jure kao kriminalca, i to na intervenciju ministra.
“Upravo tražim advokata kako bih tužio državu ako otkrije moj identitet,” zapretio je preko beogradske štampe. Iz policije su nezvanično poručili da ne rade na uklanjanju svih lažnih profila, ali da su na pomenutom nalogu iznošene najgore uvrede, psovke i prostakluci na račun ministra i njegovih inostranih kolega.
Marković: Političari u korak sa svetom, a ne da se kriju
Slobodan Marković, iz Centra za razvoj interneta, kaže za RSE da je, uz poštovanje pravila komunikacije, postojanje satiričnih profila uobičajeno svuda u svetu.
“Pravila kažu da onaj ko želi da vodi takve naloge ljude ne sme da dovodi u zabludu da se radi o zvaničnom profilu. Ne može da koristi identično ime koje ima neki zvaničnik, niti da koristi njegovu pravu fotografiju, itd… i u tom smislu postoji jasna razlika između nekog naloga koji je satiričan i koji se vodi na takav način, i nečega što je krađa identiteta koja je sračunata na zloupotrebu ili obmanjivanje javnosti”, objašnjava Marković.
Najpoznatiji političari čije su lažne profile napravili korisnici Twittera su i
Dragan Šutanovac, ispred čijeg imena je dodato “not” nakon što se razbuktala ova sajber borba, kao i
Ivica Dačić, koji je potpisan kao “ministar koferskih poslova”, što je jasna aluzija na finansijsku aferu “Kofer” sa kojom je povezivan.
Uprkos opasnostima na koje vlast ukazuje, bloger Tibor Jona ne veruje da bi zabrane tviterskih naloga mogle da se dese u razvijenim državama.
“Nijedna ozbiljna vlast se ne bi bavila nečim takvim zato što bi na sebi imala gomilu ozbiljnih problema. Dakle, ako mi u Srbiji imamo sve rešeno pa nam je sada jedini problem što se ismeva Vuk Jeremić, onda se slažem da bi tome trebalo da se stane na put. Međutim mene plaši to da Vuk Jeremić ima vremena da gleda Twitter u situaciji u kojoj se ova zemlja drži na štapu i kanapu”, ističe Jona.
Međutim, Srđan Milivojević kaže da i dalje treba biti veoma oprezan, i pominje i lično iskustvo.
“Nedavno sam kao narodni poslanik u Skupštini Srbije dobio poziv za prijateljstvo sa čovekom koji inače nema svoj Facebook profil, a koji se u ovoj zemlji bavi poslovima bezbednosti. Ja sam ga o tome obavestio, ali on tome nije baš dao neki veliki značaj”, kaže Milivojević.
Čitanje komentara na Twitteru ili Facebooku svakako bi moglo da bude korisno za političare, jer bi tako uvek imali povratnu informaciju šta građani misle o njihovom radu. Čak, zaključuje Slobodan Marković, oni bi trebalo da idu dalje u korak sa svetom, a ne da se kriju od građana.
“Mislim da bi za političare bilo mnogo dobro da otvore svoje zvanične naloge kako bi zaista stupili u dvosmerni kontakt sa ljudima, koji to očigledno žele. Ne verujem da bi im takva vrsta komunikacije donela nešto loše, čak naprotiv”, ocenjuje Marković.