Ljuljaju li se temelji LDP-a?

Unutarpartijski raskoli, cepanja, svađe i osipanje članstva deo su tradicionalnog srpskog partijskog folklora. Nakon poslednjih izbora koje je izgubila, tresla se Demokratska stranka, odnosno, njeno rukovodstvo, a destabilizujuća gibanja posle gubitka izbornog plena kucaju sada i na vrata najdoslednije proevropske opcije u Srbiji – Liberalno-demokratske partije.

Poslednja loša vest po LDP stigla je sa jugoistoka Srbije. Temelji stranke dramatično su poljuljani sukobom koji je izbio između vrha partije i njenog niškog odbora. Naime, od dvadeset dva člana gradskog odbora LDP-a u gradu na Nišavi čak 12 je napustilo partiju, tako da je Odbor praktično prestao da postoji.

Nekoliko dana ranije je i visokopozicinisani funkcioner LDP-a Nenad Prokić istupio iz stranke. Oštrica njegove, kao i kritike niškog odbora, uperena je na deficit demokratije u partiji, odnosno, na autoritarnost predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića.

Prokić je u “oproštajnom” pismu naveo da je "LDP je u veoma lošem stanju, da se oštrica te partije po kojoj je bila prepoznatljiva sasvim istupila i da je stranka izgubila politiku. Dodao je i da niko nije video finansijski izveštaj LDP-a već sedam godina i da je račun stranke u blokadi.

Potpredsednik LDP-a i profesor Niškog univerziteta Nebojša Ranđelović, koji je podneo ostavku na tu funkciju i na članstvo u LDP-u, kaže za Radio Slobodna Evropa da su se sve odluke donosile u kabinetu predsednika Čedomira Jovanovića:

”LDP je postala autoritarna stranka u kojoj odlučuje samo jedan čovek, uz podršku najužeg kruga svojih saradnika. Tela partije uopšte ne funkcinišu – Predsedništvu je čak i mandat istekao i to pre više od godinu i po dana”.

I Ranđelović i Prokić su ukazali na činjenicu da je Liberalno-demokratska partija, koja najveću bazu ima u Beogradu, baš na izborima u glavnom gradu podbacila ne prešavši cenzus. Uprkos takvom izbornom saldu, naglašava Ranđelović, Glavni odbor stranke čitavih šest meseci nije našao za shodno da se sastane i razmotri neslavni izborni rezultat, a kada je ispred niškog odbora digao glas rekavši da partija ne može više tako da funkcioniše, usledila je, kaže, pretnja od strane čelnika Čedomira Jovanovića:

“Tada mi je predsednik rekao – ja se neću menjati, a vi ili ćete se promeniti ili ću upotrebiti šok-terapiju. To je bilo na sednici Glavnog odbora pre nedelju dana. Nakon toga je usledila sednica Predsedništva na kojoj sam ja, kao još uvek aktuelni potpredsednik partije, pročitao pismo Gradskog odbora iz Niša i zamolio predsednika da dođe i da razgovara sa nama. Moram pritom reći da sam ja razlog što se ovo mnogo ranije nije desilo jer sam stalno molio svoje kolege iz Niša da probleme pokušamo da rešimo kroz institucije partije i da ne iznosimo partijski prljav veš u javnost. Oni su me u tome i podržavali, ali ovo su kapi koje su prelile čašu - mi jednostavno više nismo mogli da nosimo to breme i da živimo u imaginarnom svetu koji je prepun neistina”, objašnjava Ranđelović razloge razlaza sa LDP-om.

Kao i prethodno Prokićeve, LDP je odbacio i kritike članova niškog odbora koji su istupili iz partije tvrdnjom da su oni sebe želeli da pretvore u sinonim za niški LDP i da su monopolizovali stranku, funkcije i mesta na listama, deleći ih isključivo u svom zatvorenom krugu.

Postizborne greške

Sonja Biserko, članica Političkog saveta LDP-a, kaže da je LDP jedina autentična proevropska opcija u Srbiji, a na kritike autoritarizma njenog lidera, ovako odgovara:

“Pre svega, ta partija ne bi ni postojala bez svog lidera koji je on uložio svu svoju energiju i znanje u njeno stvaranje. Pravo je čudo da je ta partija uspela da pređe izborni cenzus i da se u tri izborna ciklusa održi na političkoj sceni. A te kritike na račun nekih odluka – pa, u životu svake partije postoje odluke koje su u datom trenutku izgledale relevantne, da bi se naknadno pokazalo da nisu, to je prosto dinamika svake partije. Ono što meni izgleda nezrelo u svim tim kritikama jeste da svi ti koji su sada izašli nisu ni pokušali da učestvuju u političkom životu te stranke i da otvore razgovor o problemima na koje ukazuju unutar tela te partije”, ocenjuje Biserko.

Ne može se, međutim, preći preko činjenice da je čitav niz uglednih ličnosti tokom prethodnih godina napustio LDP –Vesna Pešić, Nikola Samardžić, Biljana Srbljanović, Branislav Lečić samo su neka od tih imena. Razlog odlaska svih njih uglavnom je objašnjen autoritarnošću lidera Čedomira Jovanovića, nedostatkom unutrašnje demokratije u partiji i finansiranjem lidera i stranke obavijeno senkom bliskosti sa kontroverznim biznisom.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da je liberalna opcija u Srbiji nesumnjivo u krizi, a upitan šta je izazvalo tu krizu, odgovara:

“Liberalna politička opcija jeste u jednoj vrsti krize izazvanoj nedostatkom rezultata izbora i opštom društvenom i političkom klimom koja je na vlast vratila snage koje su se donekle reformisale, ali koje još uvek jesu one snage poražene 5. oktobra. Dakle, ovo što se dešava u LDP-u je prosto jedan presek stanja u toj opciji – njene razjedinjenosti i ne mnogo velike političke moći da utiče na tok događaja u Srbiji”, ocenjuje Stanković.

Ove godine je LDP napravio krupnu stratešku grešku kada je pre izbora svoje članstvo i svoje glasače obavestio da će ići u postizbornu koaliciju sa Demokratskom strankom, ističe Duško Radosavljević, politikolog i profesor Novosadskog univerziteta, osvrćući se na razloge poraza ove partije koji je doveo i do njene krize:

“Greška je bila u tome što se nije obznanilo da će ta koalicija biti predizborna, pa da na taj način i jedni i drugi “jure” odbegle pristalice ubrzanih reformi. Kad su i jedni i drugi na izborima kažnjeni, ti glasovi nisu otišli LDP-u nego su otišli u neku sivu zonu i LDP je, umesto da poraste posle ovih izbora i da kapitalizuje tu svoju vernost reformama, ostao bez izbornog plena. Na taj način se i smanjila njihova kvota u parlamentu, a kad su se mandati raspodelili saveznicima koje je Jovanović obilno darivao, jedan broj partijskih funkcionera se osetio zakinutim”, ocenjuje Radosavljević.

Ovaj politikolog kao dodatni izvor krize LDP-a prepoznaje koliziju između principa autonomije ličnosti na kome je stranka formirana i kulta ličnosti koji se formirao oko lidera te partije:

“Biti liberal znači gajiti i negovati autonomiju ličnosti, koja može da ima i suprotne stavove od vođstva političke stranke. Nisam siguran da je to poslednjih godina bilo jako negovano u LDP-u. Očigledno je da se, shodno srpskim političkim običajima, i oko predsednika LDP-a stvorio kult ličnosti i oreol nedodirljivosti, što veliki broj mislećih ljudi u toj stranci nije bio spreman da prihvati. Posledica toga je da su se sve manje čuli otrežnjujući tonovi koji su govorili da se LDP tragično zaustavlja na crti pet do sedam, umesto da svoju izbornu bazu gradi na nekih dvadeset posto glasova. Samim tim su i pojedini niži organi stranke počeli više da zavise od uloge predsednika u kampanji nego od svog sopstvenog rada”.

Sve je to na kraju, naglašava Radosavljević, dovelo do kulminacije nezadovoljstva koje se sada ogleda kako u odlasku najeminentnijih članova, tako i onih sa nivoa srednjeg i opštinskog ešalona vlasti u stranci.

Ovaj naš sagovornik ukazuje i na to da je za srpsku politiku izuzetno značajno da ima jak LDP koji će stalno “čačkati i bockati” dve najveće stranke, ali “ako ta partija bude trošila svu energiju u iscrpljujućoj borbi unutar svojih redova za očuvanje ili preuzimanje pozicija, to neće biti dobro ni po LDP ni po razvoj demokratskih odnosa u Srbiji”.

I Dejan Vuk Stanković ocenjuje da će biti pogubno i po stranku i po društvo ako vrh LDP-a i dalje bude zatvarao oči pred suštinskim političkim razlozima nezadovoljstva članova koji su stranku napustili i ne pokaže spremnost za kritičko preispitivanje odluka koje je donosio lider partije i njegova stranačka elita:

”Ova vrsta međusobnih polemika u javnosti svakako ostavlja gorak utisak u očima onih koji bi glasali za LDP ili se u njemu angažovali jer u takvim polemikama izlazi na videlo prljav veš u samoj stranci. Stranka u svetlu tih unutrašnjih sukoba ne izgleda privlačno, pa to, razume se, ne može da joj omogući rast u biračkom telu bez obzira na činjenicu što je LDP u svojim političkim opredeljenjima jeste uvek bila dosledna na liberalnim i proevropskim pozicijama“, ocenjuje Dejan Vuk Stanković.