Tokom debate koju je organizovao Medija Centar u Čaglavici na temu "Sever Kosova - šta je problem”,
Naim Maloku, savetnik za bezbednost predsednika Kosova, kazao je da severni deo Kosova i nakon 12 godina od rata ima problema sa provođenjem reda i zakona.
Vlada Kosova, slaže se Maloku, nije uspela još uvek da uspostavi vladavinu zakona, ali i podseća da nadležnost za provođenje zakona takođe imaju i EULEX i ostale međunarodne organizacije. Iz tog razloga i postoje kriminalne grupe koje su glavni problem severa, kaže Maloku.
“Problem tog dela jeste funkcionisanje kriminalnih grupa koje su umešane u organizovani kriminal i krujumčarenje robe koje imaju akcizu. Te grupe koje funkcionišu i finansiraju se od ovakvih kriminalnih dela mislim da su glavni problem građana Kosova svih etničkih zajednica u tom delu, a pošto je srpska zajednica najbrojnija, mislim da je to i njihov problem”, kaže on.
Maloku je pomenuo da velike količine naftnih derivata koje ulaze na Kosovu dobiju pečat Srbije za ulazak na Kosovo, čime se oslobađaju poreza i akciza, a zatim se te iste količine vraćaju na prodaju u Srbiju, što predstavlja štetu i za samu Srbiju.
Milovan Drecun iz Beograda, koji sebe naziva nezavisnim analitičarem, naveo je da je svođenje problema severa na postojanje kriminalnih grupa nekompletno i destabilizirajuće.
Drecun dodaje da svi strogo poverljivi dokumenti KFOR-a, UNMIK-a i EULEX-a govore o postojanju kriminalnih klanova koji su pod kontrolom Prištine, dok oni na severu predstavljaju pomagače u kriminalnim poslovima albanskih kriminalnih grupa. On kaže da je problem severa zapravo “jednostrano proglašena nezavisnost koju srpski narod ne priznaje.”
Srbi ne žele integraciju“Apsolutno sam ubeđen da je problem u tome što Srbi na severa Kosova ne žele da se integrišu u institucije koje im nudi Priština, jer ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta, jer je za njih i dalje na snazi Rezolucija 1244, a secesija Kosmeta je direktno suprostavljena toj rezoluciji”, kazao je Dercun.
Savetnik za bezbednost predsednika Kosova Maloku podsetio je da je, što se proglašenja nezavisnosti Kosova tiče, Srbija na to pitanje dobila odgovor od Međunarodnog suda pravde, nakon što mu se obratila.
“To je najviša presuda u svetu i mislim da se Srbija tako treba i ponašati. Nije u pitanju Kosovo i Metohija ili Kosmet, već je u pitanju Republika Kosovo. Nije jednostrana, već je proglašena nezavisnost pod potpunim međunarodnim legitimitetom, a kao rezultat kompromisa što je kosovska strana prihvatila razgovore o statusu u Beču”, kazao je Maloku.
Tokom debate bilo je reči i o dijalogu Prištine i Beograda. Drecun je kazao da je situacija na severu takva da šta god se dogovore Priština i Beograd, a na eventualnu štetu srpskog naroda na severu, to Srbi na severu neće prihvatiti i opet će biti problema.
“Na severu je veoma napeta situacija. Odlučnost Srba na severu je orgomna da se ne prihvati nikakvo nepovoljno rešenje po njih. To što očekujete pritisak međunarodne zajednice na Beograd i uslovljavanje, da ako Beograd hoće da se pridruži EU treba da prihvati neka rešenja koja će Prištini ići u korist, mislim da to nije realno očekivanje zbog toga što narod to neće prihvatiti”, kazao je Drecun.
Na to je Maloku odgovorio:
“Problem kriminalnih grupa na severu je usko povezan sa zvaničnom politikom Srbije i lično mislim da rezultat dijaloga sa Srbijom mora da bude odustajanje zvanične politike Srbije od uplitanja u unutrašnje poslove Kosova, kao i zaustavljanje podrške koju zvanična politika Srbije pruža ovim grupama”, kazao je Maloku.
Debata u medija centru je održana uz podršku Finske ambasade na Kosovu. Na debatu je bio pozvan iz
Nebojša Jović, iz Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova, međutim, kako su saopštili iz Medija centra, on nije došao jer se bojao da ga ne uhapse, ne navodeći zašto.