Povodom predstave "Mali mi je ovaj grob": Jugoslovenstvo Gavrila Principa

„Gavrilo Princip, atentator na Ferdinanda je četnik, terorista. Princip je zanesenjak, revolucionar nošen idejom jugoslovenstva, Pincip je velikosrpski junak. Princip nije junak , već žrtva.“

Ta zapravo različita vidjenja ove istorijske ličnosti, 19-ogodišnjeg atentatora, otkrivaju sasvim različita tumačenja istorije na Balkanu. Ko je zapravo Gavrilo Princip, kakva je uloga Apisa, vodje tajne organizacije Crna Ruka, koji je u ime ideje Velike Srbije iz pozadine vukao konce u pripremi atentata sa sasvim drugačijim ciljevima od zanesenih revolucionara. Zašto su ove istorijske ličnosti i ovaj dogadjaj od pre stotinu godina, koji se beleži kao povod za Veliki rat, važne za razumevanje i savremene Srbije i savremene BiH, šta ih vezuje sa nedavnim političkim ubistvima u Srbiji, uključujući i atentat na premijera Djindjića? Sa ovim pitanjima na 100. godišnjicu početka Velikog rata i pokušaja revizije istorije sa različitim pobudama, dočekana je predstava “Mali mi je ovaj grob” koja je imala premijeru u Beču, ove nedelje u Beogradu, a u maju će biti prikazana u Sarajevu.

„Živimo u vremenu gde je premeštanje kostiju, izlivanje pa razbijanje stopa i slično neka vrsta sporta, gde se duhovi prošlosti pojavljuju da bi ih interpretirali, reinterpretirali u korist svojih sitnih, opasnih dnevnopolitičkih interesa.“ To je jedno od opisa tima koji je radio na predstavi “Mali mi je ovaj grob” beogradske dramaturškinje Biljane Srbljanović i sarajevskog reditelja Dina Mustafića, opisa okolnosti u kojima je rađena provokativna predstava o jednom istorijskom dogadjaju i jednom istorijskom liku koji se različito tumači ali i zloupotrebaljava i dan danas.

Autorka teksta Biljana Srbljanović primećuje “da se istoričari utrkuju, otimajući se oko identiteta čoveka koji se vrlo jasno, na nekoliko zvaničnih mesta, potpisano i pisano, izjašnjavao o sopstvenom identitetu kao jugoslovenske nacionalnosti, vrlo nereligiozan čovek, koji nema nikakve veze sa velikosrpskom idejom.”

“U tom smislu, kada je devedesetih godina osnovan SDS u Bosni, gde su se skupili tzv. budući heroji tog masakra u Bosni predvođeni intelektualcima iz Akademije nauka, među kojima je bio i Matija Bećković, koji su besedom o Gavrilu Principu njega jednostavno proglasili turbo-Srbinom i zaštitnim znakom, brendom tih budućih genocida u Bosni. I to je ono što je možda najstrašnije i najnepoštenije prema senima tog mladog revolucionara koji je u velikim mukama umro za jednu jako plemenitu ideju, koja je upravo ubijana ratovima, pa i u Bosni devedesetih godina”, kaže Biljana Srbljanović.

Pozorišni kritičar Ivan Medenica objašnjava da komad i predstava imaju dva osnovna segmenta ili aspekta. “Prvi se tiče tog nekog idealizma, naivnosti, plemenite želje za revolucionarnom promenom jedne mlade generacije koju je činio i Princip i koju Biljana Srbljanović vezuje, između ostalog, za jugoslovensku, a ne za velikosrpsku ideju. U igri mladih i darovitih glumaca u predstavi je zaista autentično doneta ta snaga i čežnja za promenom.”

Drugi aspekt predstave prikazuje kontinuitet delovanja tajnih službi, parapolicijskih i parapolitičkih snaga oličenih u liku Apisa. Ivanu Medenici „sam lik Apisa u predstavi ne deluje toliko zastrašujuće, zloslutno, uverljivo da bismo poverovali u tu tezu, u koju ja inače lično verujem, o kontinuitetu jedne političke netransparentnosti i o postojanju nekih uvek otuđenih snaga u društvu, koje nisu pod kontrolom civilnog društva, a koje vladaju iz senke.”

Za Biljanu Srbljanović Apis je više od meta-istorijske figure.

„On je pre svega kao sama istorijska ličnost ono najsramnije što postoji u političkoj istoriji Srbije. Za to postoje brojni dokumenti, napisane su silne knjige i mislim da njegova rehabilitacija, kojoj je kumovao Ranković kao Apis Brozove Jugoslavije, zapravo dovoljno govori o samom karakteru njegovog političkog, tajnog parapolicijskog angažovanja na prostorima čitavog Balkana. Za mene je on i više od istorijske ličnosti zbog toga što on strašno podseća na ono što ovde i dalje postoji : nerasformirana, sada se to zove BIA, odnosno snage državne bezbedosti, koje su pre svega parapolicijska institucija, institut koji nema nikakvu civilnu kontrolu do kraja. Kako ne znamo političku pozadinu ubistva premijera, koje takođe vodi ka toj parapolicijskoj ustanovi, tako ne znamo do kraja ni dokle dosežu ti pipci tajne organizacije Crna ruka u pripremi samog atentata u Sarajevu.“

Tek se očekuju reakcije u Beogradu na predstavu u kojoj se afirmiše jugoslovenstvo Gavrila Principa, jugoslovenstvo za koje je, kako se kaže na samo kraju predstave, dalo život tri miliona i šeststotina hiljada ljudi. Objašnjavajući Mladobosance, organizaciju kojoj su pripadali mladi atentatori, kao protivnike šovinizma, ateiste, ubedjene Jugoslovene, levičare, anarhiste koji imaju problem sa činom nasilja koji su izvršili, Biljana Srbljanović kaže da se ovde, sto godina nakon atentata glorifikuje sam čin nasilja i ponavlja narativ o Principu kao velikosrpskom junaku. Slušate reakcije gledalaca nakon prve reprize u Bitef teatru:



Sa druge strane, autori sa interesovanjem očekuju majsku premijeru u gradu u kome su uklonjene spomen- stope Gavrila Principa. Ivan Medenica kaže da će biti vrlo zanimljivo videti kakve će reakcije biti u Sarajevu.

”Ja iz ove naše perspektive ne vidim šta bi tu moglo da bude problematično, mada sam od prijatelja iz Sarajeva čuo da će to u njihovom kontekstu verovatno biti provokativno jer je u ovom poslednjem periodu, nažalost, došlo do izvesne istorijske revizije. Na Gavrila Principa i njegove saborce se više ne gleda na način na koji se to gledalo u Jugoslaviji, kao na nosioce ideja oslobođenja od okupacije, imperijalizma i tako dalje, nego se na njih upravo gleda kao na eksponente neke velikosrpske politike. Dakle, ne pravi se ta razlika koju upravo pravi komad Biljane Srbljanović između njihove čiste mladalačko-jugoslovenske namere i, sa druge strane, toga što su de facto bili izmanipulisani od strane Apisa i velikosrpske ideje.”

„Zbog toga je meni jasno da nas očekuje jedna vrlo teška premijera u Sarajevu u maju, jer Gavrilo Princip dvadeset godina ima oznaku četnika“, kaže Biljana Srbljanović, autorka teksta komada „Mali mi je ovaj grob“.