“Novim zakonom vlast je sistemski udarila na nezavisne institucije”, kaže za RSE obudsman Saša Janković o nedavno donetom zakonskom rešenju o zaposlenima u javnom sektoru. Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji je usvojen 31. jula, kako kaže Janković, uvodi se besmislen administrativno-politički model po kom će rad nezavisnih državnih organa regulisati Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine.
Udovički: Nikad ne bih umanjila nezavisnost kontrolnih tela
U međuvremenu ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički je izjavila da se nijednim segmentom Zakona ne umanjuje nezavisnost kontrolnih tela.
"Nikad ne bih uradila nešto što tu nezavisnost umanjuje", rekla je Udovički.
“To je udar na nezavisne institucije. Time nam se oduzima ustavom i zakonom garantovana nezavisnost. A to suštinski znači da prava i interese građana neće štititi institucije koje to rade slobodno, samo na osnovu svoje savesti i stručnosti, već da će one zavisiti upravo od nekih organa koje bi trebalo da kontrolišu. Svaki naredni zaštitnik građana treba da zna da više nije nezavisan sa ovakvim zakonima.”
Zbog toga što smatraju da su protivustavne odredbe Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, zaštitnik građana, poverenik za informacije od javnog značaja, Agencija za borbu protiv korupcije i poverenik za zaštitu ravnopravnosti zatražili su od predsednika Srbije Tomislava Nikolića da ga vrati Skupštini na ponovno odlučivanje. Odgovora na ovu incijativu još nema.
Poseban problem je, tvrdi Saša Janković, to što u novom zakonu postoji različit tretman nezavisnih institucija.
“Državno veće tužilaca, Visoki savet sudstva i Ustavni sud su izuzeti bez ikakvog osnova. Ne znam kako su to zaslužili da imaju takvo poverenje Narodne Skupštine da im se prilikom donošenja zakona omogući da sami sebi određuju broj sudija u Srbiji, tužilaca i zaposlenih u svojim službama. A da sa druge strane zaštitnik građana, iako ima isti ustavni rang, za istu stvar treba da traži saglasnost administrativnog odbora.”
Po sistematizaciji iz 2007, koja je na predlog ombudsmana usvojena u Narodnoj Skupštini, zaštitnik građana u stručnoj službi ima 64 zaposlena. Usled povećanog obima posla zbog ogromnog broja pritužbi, tamo već godinama na određeno vreme radi još 20 ljudi. Pre devet meseci ombudsman je od Skupštine tražio da se izmeni sistematizacija, ali ona to još nije stavila na dnevni red.
Saša Janković kaže da suština ove priče nije strah da bi novim zakonom nezavisnim organima mogle da budu smanjene plate i broj zaposlenih.
“Uopšte se ne postavlja pitanje plata. One su utvrđene zakonom. Čak mislim da neće biti smanjen ni broj zaposlenih. Ovo je principijelno pitanje stavljanja određenih organa pod pasku Administrativnog odbora Narodne Skupštine, iako ti organi ne smeju biti pod bilo čijom paskom.”
Iako je Narodna skupština zadužena za sistematizaciju i plate, novim zakonom te nadležnosti se u praksi u krajnjoj instanci prebacuju na radno telo parlamenta. Tako se, smatra Janković, ušlo u neobičnu situaciju da se donose zakoni koji su neophodni iz praktičnih razloga, ali da se njima krše elementarni ustavni principi kao što su nezavisnost i jedinstvo pravnog poretka.
“Recimo, ja mogu u Zakonu o budžetu imati plate za 60 ljudi ali bi administrativni odbor sada mogao da kaže da ih ne može biti više od četrdeset, ili trideset. I pri tome nemaju nikakvih kriterijuma na osnovu kojih će oni to da utvrde.”
Osim pitanja kako je moguće da jedan skupštinski odbor odlučuje o tako važnim institucijama kao što su ombudsman, poverenici za zaštitu ravnopravnosti i informacije od javnog značaja, Agencija za borbu protiv korupcije i Državna revizorska institucija, nameće se i razmišljanje koji je motiv vlasti za donošenje zakona koji to omogućava. Posebno posle nedavne kampanje protiv ombudsmana u kojoj je bio izložen medijskom linču.
Saša Janković ne veruje da se išta dešava slučajno, pa ni ovakav zakon.
“Ne želim da spekulišem o nečijim motivima. Ali mogu da podsetim na izjave pojedinih narodnih poslanika da su neki nezavisni organi preozbiljno shvatili svoju nezavisnost, i da to tako ne treba. Kao i da smo kritikovani da pokušavamo da napravimo nešto što bi bilo van ičije kontrole. Predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti, podsetiću, rekao je da treba smanjiti kontrolna ovlašćenja zaštitniku građana i povereniku za informacije od javnog značaja.”
