Na prozivke iz vrha Demokratske stranke da je deo intelektualne elite doprineo velikoj apstinenciji u drugom krugu predsedničkih izbora i velikom procentu belih glasačkih listića, iz redova ovih intelektualaca, ali i politikologa, odgovaraju da bi toj stranci bilo uputnije da se upita šta je to u njenom vođenju vlasti u proteklim godinama što je rezultiralo porazom – i na parlamentarnim i na predsedničkim izborima.
Najpre sam ex-predsednik Srbije
Boris Tadić u noći izbornog poraza od
Tomislava Nikolića, a kasnije i drugi prvaci Demokratske stranke, za doprinos porazu su, ne trepnuvši, optužili malobrojnu intelektualno-političku elitu Srbije.
Umesto da uzroke za poraz svog predsedničkog kandidata, ali i stranke, potraže u rezultatima svoje prethodne vladavine, urušavanju institucija, osporenoj reformi pravosuđa, tajkunizaciji zemlje i propasti privrede, partokratiji koja je rasparčala državu, korupciji do grla protiv koje ništa ozbiljno nije preduzeto, „promidžbi“ svojih stranačkih kadrova u posebnu klasu, lideri Demokratske stranke krivicu za poraz svaljuju na tanušnu grupu intelektualaca i na skupinu mladih koji su zagovarali bele listiće, apstinenciju ili glasanje za Nikolića u drugom krugu predsedničkih izbora, kako bi sprečili koncentraciju celokupne vlasti u rukama jednog čoveka, odgovaraju prozvani intelektualci i drugi naši sagovornici.
Srđan Milivojević, doskorašnji poslanik Demokratske stranke, nije želeo da komentariše prozivke intelektualaca koje stižu iz njegove partije jer, kaže, stranka o izbornim rezultatima još nije raspravljala.
„Ja nisam još čuo ozbiljnu analizu Demokratske stranke o izbornim rezultatima, nismo to radili ni na Glavnom odboru ni na nekim višim organima stranke, tako da zaista ne vidim potrebu, barem što se mene tiče, da sada izlazimo u javnost sa površnim analizama o tome ko je i za šta je kriv. Mi ćemo o tome tek raspravljati na Glavnom odboru, pa onda mogu da vam kažem stav Demokratske stranke“, rekao je Milivojević.
Nekadašnja predvodnica građanskih protesta i doskorašnja poslanica
Vesna Pešić, najviše napadana zbog poraza Borisa Tadića, u izjavi za Radio Slobodna Evropa ovako reaguje na osude i kritike koje se na nju bacaju:
„Umesto da vide šta su uradili za ove četiri godine i da se upitaju zašto da spasu jednog mediokriteta, da spasu pošto-poto svog diktatora, oni neće da priznaju poraz koji su doživeli! Ko je, jesam li ja sudsku reformu srušila?! Pa, ni Milošević se nije bunio – izašao je na televiziju i rekao – u redu, evo, povlačim se. Nije Milošević 1996-97. godine pokrao te izbore. On je, čuli smo to naknadno, tada rekao svojim ljudima u Socijalističkoj partiji – niste dobro radili i bili ste kažnjeni što niste dobro radili“, podseća naša sagovornica.
Profesorka Beogradskog univerziteta
Srbijanka Turajlić, takođe jedna od prozvanih za Tadićev poraz, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da je ovakav transfer krivice koji vrše prvaci Demokratske stranke zaista nedopustiv:
„Mislim da je posebno nedopustivo optužiti one koji su pre četiri godine glasali i agitovali za tu vlast i koji su ih tokom četiri poslednje godine upozoravali da nešto mora da se menja jer se više za njih neće moći glasati“.
Dramatično u DS-u
Vesna Pešić podseća da je najnapadanija iako nije autor ideje belih listića, ali i naglašava da vlast Tadiću nisu oduzeli ti toliko iracionalno napadnuti prazni listići.
„Uvek ima belih listića i oni im nisu doneli poraz. Njima su apstinenti okrenuli leđa, a oni su srednja klasa. Srednja klasa im je okrenula leđa i nije izašla na izbore zato što je osiromašila. Dakle, zbog apstinencije njihove, odnosno, naše srednje klase oni su izgubili te izbore“, navodi Pešićeva.
Prozivke koje stižu iz tabora demokrata, naglašava Srbijanka Turajlić, ukazuju na to da je stanje stvari u Demokratskoj stranci zapravo dramatičnije nego što je mislila.
"Ako članovi DS-a od rukovodstva ubrzo ne preuzmu stvari u svoje ruke, plašim se da će politička budućnost zemlje zaista spasti na SPS, na SNS", kaže Srbijanka Turajlić.
„Ovakvo trenutno ponašanje Demokratske stranke sve one koji nisu za nju glasali, i ne samo njih, uverava u to da su bili u pravu. Drugim rečima, ako Demokratska stranka nije u stanju da zaista sagleda u koji je užas dovela ovu zemlju za četiri godine, onda smo mi u ozbiljnijem problemu nego što sam ja mislila da jesmo. Ako se ovaj trend nastavi, ako članovi Demokratske stranke od rukovodstva ubrzo ne preuzmu stvari u svoje ruke, plašim se da će politička budućnost zemlje zaista spasti na SPS, na SNS ili možda ne neku novu stranku koja će nastati“, kaže ova naša sagovornica.
Posebno čudi da ove prozivke intelektualaca – u stilu “svi ti silni mudraci snose deo odgovornosti za izborni rezultat”, dolaze i od doajena Demokratske stranke
Dragoljuba Mićunovića. Srđan Milivojević takvu kritiku ovako komentariše:
„Profesor Mićunović ima pravo na svoj lični stav, mi smo stranka slobodnomislećih ljudi“.
Da nije u pitanju profesor Mićunović, kaže, s druge strane, Srbijanka Turajlić,
„tu vrstu komentara bih smatrala besramnom, a ovako, prosto mi je žao što je taj komentar došao od njega“.
Glasanje u drugom krugu predsedničkih izbora, Beograd, maj 2012.x
Glasanje u drugom krugu predsedničkih izbora, Beograd, maj 2012. predsednik Vojvođanske politikološke asocijacije, podseća za Radio Slobodna Evropa da su pre četiri godine Demokratska stranka i njen lider legalno i legitimno osvojili više vlasti nego što je Slobodan Milošević tokom čitavog perioda svoje vladavine imao, uz sve manipulacije kojima se služio, kao i da je Boris Tadić bio najpopularniji političar u Srbiji, što sada više nije slučaj. Ta elita je, dakle, imala mogućost, ali je nije iskoristila, da prikaže sve one vredosti za koje je pre četiri godine s pravom dobila vlast.
„Nije uopšte delotvorno za svoj poraz okrivljavati grupaciju koja je, uz sve dužno poštovanje, u Srbiji i minorna i politički neuticajna. Možda je bolje da se upitaju zašto su izgubili naklonost birača u poslednje četiri godine; da li to, recimo, ima veze sa vrlo lošim odabirom kadrova za republičku vladu; što su prva zaposlenja u životu nekih koji su bili kreatori politike u Srbiji bila ni manje ni više nego ministarska ili savetnička mesta. Onaj ko je izgubio bolje da se pozabavi takvim stvarima jer je Demokratska stranka još uvek partija koja ima najveći demokratski kapacitet da povede ovu zemlju u reforme i da je približi tokovima evropskih integracija“, ocenjuje Radosavljević.
Umesto obrušavanja na elitu koja je kritički nastrojena prema nekim kadrovskim i programskim rešenjima bivše vlade, Radosavljević demokratama preporučuje da posluša njene kritike i sugestije.
“Bilo bi lepo da se Demokratska stranka, koja će, verujem, biti stožer nove demokratske vlade – čak predviđam i da će tu vladu predvoditi gospodin Boris Tadić – da se, dakle, više okrene tim kritički nastrojenim ljudima zato što oni ne žele zlo Demokratskoj stranci jer želeti zlo toj stranci dugoročno znači želeti zlo demokratskoj perspektivi Srbije“, naglašava Radosavljević.