Petak, 28. novembar/studeni 2014, 17:58 CET

Intervju

Infante za RSE: Ohrabrujući trend u borbi protiv korupcije

William Infante, foto: Saša Čolić
William Infante, foto: Saša Čolić
Dvostruko više građana nego za sve vreme njegovog troipogodišnjeg mandata u Srbiji u poslednjem istraživanju pozitivno je ocenilo aktuelnu antikorupcijsku borbu u zemlji koju predvodi prvi potpredsednik srpske vlade, što svedoči o nesumnjivom legitimitetu i kredibilitetu vlade. Svi započeti predistražni i istražni postupci tek treba da dobiju sudsku završnicu, ali trend je ohrabrujući, ocenjuje u intervjuu za Radio Slobodna Evropa William Infante, stalni koordinator UN u Srbiji.

RSE: Gospodine Infante, jedni tvrde da je borba protiv korupcije koju predvodi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić one-man show, osveta političkim protivnicima, drugi, pak, da je to istinska borba protiv korupcije i kriminala? Kako Vi na nju gledate?

Infante: Program Ujedinjih nacija za razvoj od pre tri i po godine, kada sam došao u Srbiju, svakih šest meseci sprovodi istraživanje o korupciji. Poslednji rezultati, koje smo dobili krajem januara, a koji se odnose na to kako potpresednik Vlade Aleksandar Vučić predvodi borbu protiv korupcije, zaista su nedvosmileno pozitivni. Prvi put smo zabeležili značajan napredak u nekim veoma važnim aspektima. Dvostruko više ljudi nego ranije – 32% ispitanika - ocenilo je da se zemlja kreće u dobrom pravcu. Razume se, kao probleme koji ih najviše brinu građani su naveli nezaposlenost i svoje niske prihode, ali je 15% njih korupciju doživelo kao drugi najveći problem sa kojim je zemlja suočena. S druge strane, rezultati pokazuju da građani snažno podržavaju aktuelnu vladu u borbi protiv te pošasti. Kredibilitet i legitimitet vlade su nezaobilazni uslov da vlada uspešno sprovodi politiku reformi i zato je izuzetno važno što je značajno poraslo poverenje u nju. Ono što smo u poslednjem merenju pulsa građana videli jeste i da se smanjio broj slučajeva korupcije. Ovoga puta je samo 8% ispitanika izjavilo da je davalo mito, što je upola manje u odnosu na sva prethodna istraživanja.To su, bez preterivanja, veoma robusni pomaci. I naravno, kad vidite napredak takve magnitude kakav smo videli u decembru prošle godine, onda sami možete izvući zaključke. Dakle, građani Srbije kažu da je Vlada na pravom putu, da je neophodno uspostavljanje vladavine prava i politike kažnjivosti počinilaca krivičnih dela. Svedoci smo u poslednjih šest meseci da se gotovo svakodnevno otvaraju predistražni i istražni postupci, podižu optužnice i nadamo se da će uskoro ti procesi dovesti i do sudskih postupaka i presuda. Sve je to po našem mišljenju veoma ohrabrujuće.

RSE: Ali kako reagujete na ocene, uglavnom iz Demokratske stranke, prema kojima je Vučićev antikorupcijski pohod selektivna pravda, odnosno, osveta političkim protivnicima?

Infante: Ponovo moram reći da sam ohrabren konsenzusom u Vladinim redovima. Prvi potpredsednik Vučić, ministar Selaković, predsednik Skupštine i drugi ponovili su istu poruku o nultoj toleranciji prema korupciji i o tome da niko neće biti iznad zakona. Premijer je to isto rekao, što je izuzetno značajno. I predsednik Srbije je u svojoj inauguralnoj adresi govorio o potrebi da se promoviše dobra vladavina i princip odgovornosti. Dakle, to pokazuje da nije u pitanju glas samo jednog čoveka. A što se tiče broja pokrenutih predistražnih postupaka, u prethodnih šest meseci podignuto ih je više od 150. To, doduše, još ne znači da su pokrenute i zvanične istrage. Istina, neki od tih postupaka vode se protiv ljudi iz Demokratske strane, ali su neki usmereni i na članove SPS-a ili SNS-a, URS-a, kao i pripadnika drugih partija. Ništa se još ne može zaključiti o ishodu tih postupaka, suviše je rano, ali se mora reći da je spektar tih procesa, odnosno, spektar osoba obuhvaćenih njima, suviše širok da bi se moglo govoriti da je ciljana konkretna grupa ili konkretna politička partija. Treba, međutim, sačekati, tek ako sve ovo dobije i sudski epilog, bićemo u situaciji da procenimo sve procese koji su sada u toku.

Politička etika i etika u politici

RSE: Često ste upozoravali da je politička korupcija najopasniji, najotrovniji, aspekt korupcije u Srbiji. Pre deset godina srpsku političku klasu činila je grupa mlađih ljudi, ne preterano impresivnog materijalnog stanja, da bi samo jednu deceniju kasnije oni bili prilično bogati ljudi, uprkos tome što im plate uglavnom nisu prelazile 1000 ili 1500 evra. Da li se i na Zapadu neguje običaj da političar počne karijeru kao siromašan ili prosečno situiran, a da se samo dekadu kasnije probudi kao bogat čovek?

Infante: Želim da istaknem da je veoma ohrabrujuće to što je pre dve godine uvedena obaveza da političari svake godine prijavljivljuju svoje prihode i imovinu. To u dobroj meri može biti deo procesa koji će pomoći da se identifikuju javni funkcioneri koji eventualno počine zloupotrebe. Dakle, ohrabrujuće je što sada imamo instrumente i mehanizme da sprečimo takva ponašanja, ali ono što je za to neophodno jesu institucije. A one su u Srbiji relativno mlade, još uvek razvijaju svoje kapacitete. Njihov zadatak je da promovišu odgovornu vladavinu, ali njihovi mehanizmi i alati nisu još uvek dovoljno oštri. Agencija za borbu protiv korupcije je osnovana tek pre dve godine i još uvek se radi na valjanoj antikorupcijskoj strategiji. Bez takve strategije toj instituciji nije lako da prepozna svoje neposredne prioritete, ali, ono što je najvažnije jeste da je ona formirana, sada je dobila i novog čelnika i verujemo da će biti u stanju da podrži rad istražnih organa. Ostvarujući sopstveni mandat, pre svega u sferi prevencije, a delimično i edukacije i razvijanja javne svesti o korupciji, ona će biti snažna institucionalna komponenta koja će doprineti redukovanju i prevenciji korupcije u Srbiji.

RSE: Da, ali Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije je i sam kontaminiran korupcijom. Javni funkcioneri jesu obavezni da Agenciji prijavljuju svoju imovinu. Ako je lažno prijave ili je uopšte ne prijave, Agencija podiže krivičnu ili prekršajnu prijavu. Ali, kad dođe do tužioca, mora se dokazivati da je funkcioner imao nameru da to učini. Dakle, nije dovoljno što je delo neprijavljivanja ili lažnog prijavljivanja imovine počinio, nego se mora dokazivati i njegov umišljaj. Takvih slučajeva je već bilo, političari su izjavljivali da nisu imali namere nego da su zaboravili da prijave novac – iako su iznosi katkad bili i viši od 100 000 evra, pa je tužilac prijave odbacivao jer se nije mogao dokazati umišljaj. Dakle, ne bi se moglo reći da je pomenuti zakon baš perfektan, zar ne?

Infante: Ja ne verujem da je bilo koji zakon perfektan. Zakoni Srbije su generalno dobri. Naravno, oni nisu perfektni. Mi bismo želeli da Agencija za borbu protiv korupcije ima mnogo jači mandat u istražnim postupcima i o tome se upravo vodi debata. Trenutno Agencija nema nikakva istažne ingerencije, tako da kada ona dobije imovinske kartice javnih funkcionera, a kada ima osnove za sumnju da je neko od njih počinio takvo delo, i to sa umišljajem, ona ne može da otvori takav slučaj. Kad bi Agencija takva ovlašćenja imala, to bi joj omogućilo da neke od svojih instrumenata i alata koristi mnogo proaktivnije.

RSE: Evo, da vam postavim konkretno pitanje: da li američki zakon dozvoljava da, recimo, gradonačelnik Njujorka koji ima privatnu kompaniju, neka to bude štamparija, pruža i  naplaćuje usluge Skupštini grada Njujorka?

Infante: Dugo sam radio u vladi Sjedinjenih Država i mogu vam reći da mi imamo veoma, veoma striktna pravila separacije odgovornosti i dužnosti. U svim instancama, funkcioneri koji ostvaruju ili bi mogli ostvarivati interes u nekom konkretnom poslu ili koji potencijalno mogu imati interes u nekom pitanju o kome se odlučuje, dužni su da se izuzmu iz odlučivanja o tome, dakle, da napuste instancu koja o tome donosi odluku. Ukoliko javni funkcioneri imaju značajan paket akcija u kompanijama, moraju te deonice predati na upravljanje u takozvane “blind trusts”, “slepe fondove”, koji posluju u njihovom najboljem interesu, ali čije upravljanje funkcioneri ne mogu kontrolisati i na koje ne mogu uticati. Dakle, u Sjedinjenim Državama postoje restrikcije nametnute propisima o nosiocima javnih funkcija.

RSE: Mnogi srpski političari imaju privatne firme koje ubiraju profit od budžetskih korisnika, dakle, od države. Zakon im to, naime, dozvoljava. Kako to može biti zdrava politika?

Infante: Radi se o tome što Srbija još nema regulativu koja bi precizno definisala i sprečavala sukob interesa. U Sjedinjenim Državama oblast konflikta interesa je propisima veoma, veoma striktno regulisana i sankcionisana. Koliko ja znam, u Srbiji je još uvek u pripremi zakon o konfliktu interesa. U nekim drugim oblastima nije samo u pitanju to da su neophodni zakoni nego su preko potrebne i određene procedure jer naša sposobnost da se borimo protiv sukoba interesa veoma često zavisi od procedura. Ono o čemu sam, recimo, veoma često govorio jeste nužnost da se ta pojava spreči u javnim nabavkama. U mnogim zemljama u kojima sam radio javne nabavke su polje velikih rizika korupcije i logično je da bi uspeh u solidnoj regulaciji javnih nabavki doveo do znatnog smanjenja netransparentnosti i korupcije. Postoje neki vrlo prosti koraci koji se mogu preduzeti od strane svih 5000 budzetskih korisnika u Srbiji. Konkretno, to bi bio obavezujući iskaz o konfliktu interesa koji bi potpisivale sve strane koje učestvuju u javnoj nabavci. To, naravno, ne garantuje da neko u svemu tome neće lagati, ali ono što ta izjava predstavlja je sledeće: ako ja, Bill Infante, potpišem izjavu da nisam u konfliktu interesa i ako se ispostavi da sam u tom iskazu dao neistinite iskaze, onda sam ne samo učestvovao u korupciji nego sam počinio i krivokletstvo i prekršio niz drugih zakona i pravila. Ovo, uz sve prethodno pomenuto, naprosto bi pomoglo da se kreira okvir za etičko ponašanje, za političku etiku i etiku u politici. Srbija korača ka usvajanju svih ovih bazičnih principa koji su, uzgred, već pobrojani u Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv korupcije (UNCAC).


Transparentan poslovni ambijent

RSE: Želela bih da vas podsetim na nešto. Čini mi se da ste u jednom trenutku u novembru prošle godine pitali bivšeg srpskog premijera Mirka Cvetkovića šta se desilo sa njegovim obećanjem da će do kraja te godine ispuniti takozvani Akcioni plan borbe protiv korupcije. Njegovu vladu ste tada kritikovali zbog spore borbe protiv korupcije rekavši da su od samog početka postojale loše namere i da se vlada nikad nije obavezala na politiku nulte tolerancije korupcije. Rekli ste da je sve to bilo svesno zamuljano. Možete li da pojasnite šta je to konkretno bilo namerno zamuljano?

Infante:  Ponekad vas mediji pogrešno citiraju, dešava se to. U maju 2009. godine tadašnji premijer Mirko Cvetković pozvao nas je na forum na kojem se diskutovalo o naporima njegove vlade u borbi protiv korupcije. Jedan od predloga bio je da se ubrza napredak u pripremi antikorupcijske strategije poznate pod nazivom Plan integriteta. Nadali smo se da ćemo vrlo brzo ratifikovati neke od tih planova. Moje gledište je bilo da bi trebalo delovati u skladu sa procenom najvećih rizika, pa se, u skladu sa tim najpre fokusirati na usvajanje planova integriteta najvećih budzetskih korisnika, dakle, u onim oblastima u kojima znamo da postoje najveći rizici korupcije. Postojalo je, međutim, i alternativno mišljenje mnogobrojnih savetnika Vlade, takođe, legitimno, da umesto ovakvog pristupa, dakle, prioritetnog markiranja najvećih rizika, treba sve raditi simultano, što je značilo razvijati antikorupcijske i planove integriteta istovremeno za svih 5000 budzetskih korisnika. Taj plan je na kraju i usvojen, iako je po našem mišljenju simulatno usvajanje planova integriteta za svih 5000 budzetskih korisnika zahtevalo mnogo više vremena. Dakle, tačnija interpretacija onoga što smo uradili bila bi da smo mi aktivno podržali napore premijera Cvetkovića da unapredi akcioni antikorupcijski plan, ali da se naša rezerva jedino odnosila na pomenutu simultanu akciju kad je reč o navedenih nekoliko hiljada budžetskih korisnika.

RSE: Sve vreme ste ukazivali da je za suzbijanje korupcije izuzetno značajno otvaranje tržišta i kreiranje poželjnog ambijenta za poslovanje, ali, nažalost, ne može se reći da postoji slobodno tržište u Srbiji. Wikileaks je nedavno obelodanio dokaz o tome. Naime, prema depeši koju je poslao u Stejt department, tadašnji američki ambasador u Srbiji Cameron Munter je, za vreme susreta 2009. sa tadašnjim premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem, sugerisao da je ekonomska kriza koja je pogodila Srbiju takođe šansa da se nateraju veliki biznismeni da igraju po istim pravilima kao i svi ostali. Međutim, Cvetković je - kako navodi Manter - odgovorio da želi da tajkuni budu bolje prihvaćeni u srpskom narodu. Kako je takav naum mogao pomoći otvaranju tržišta?

Infante:  Ne bih to komentarisao, ali verujem da je strategija vlade u borbi protiv korupcije usmerena na to da se stvori transparentan poslovni ambijent u kojem će postojati konkurencija svih subjekata na tržistu, i domaćih i stranih proizvođača i investitora. U cilju stvaranja otvorenih, fer i kompetitivnih tržista, u Ujedinjenim nacijama imamo veliki broj agencija i tela koji podržavaju napore Srbije da promoviše tražišno orijentisane reforme. Jedna od njih je Konvencija Ujedinjih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD), koja radi sa Komisijom za zaštitu konkurencije. Prošle godine je kompletirana analiza rada i to je veoma dobro primljeno. Nadamo se da ćemo te napore nastaviti i u ovoj godini i sigurni smo da će Srbija otvoriti svoje tržište u čitavom spektru proizvodnje i usluga, što je sve za dobrobit potrošača jer konkurencija uvek radi u interesu potrošača. To su sve procesi koji napreduju, ali, kao što sam pomenuo, Komisija za zaštitu konkurencije je relativno mlada institucija i uprkos velikim dosadašnjim naporima, pred njom je još mnogo toga da uradi. Kako se država približava članstvu u značajnim globalnim organizacijama, kao što je Svetska trgovinska organizacija, postaje sve veći imperativ da tržište mora da postati još otvorenije. Upravo to želimo da ohrabrimo i podržimo u cilju unapređivanja interesa poslovanja, interesa potrošača i interesa Srbije.

Želeo bih, na kraju, da uputim poziv građanima Srbije da sarađuju sa nama u Ujedinjenim nacijama, tako što će direktno izražavati svoje stavove o mnogim gorućim pitanjima. Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji, zajedno sa građanima i vladom Srbije, nedavno je pokrenuo inicijativu da definišemo svet kakav želimo. To je deo široke inicijative Svetske organizacije koja obuhvata veliki broj zemalja i Srbija je jedna od njih. Mi u upitnicima pitamo građane kako gledaju na korupciju, inkluzivnost i mnoga druga socijalna pitanja i bili bismo veoma srećni da čujemo njihove odgovore. Za to ne treba ništa više nego da se građani uloguju na internet stranicu srbijakakvuzelim.rs. To je jedinstvena prilika da se i njihov glas čuje i da učestvuju u oblikovanju sveta kakav žele.

Branka Trivić

trivicb+yahoo.com

Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. godine. Iste godine dobila otkaz od miloševićevskog rukovodstva te kuće, zbog aktivnosti u Nezavisnom sindikatu RTB i nepristajanja na režimsku ratno-huškačku propagandu. Za Radio Slobodna Evropa radi od decembra 1993. godine.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Zoran Grad: Beograd
18.02.2013 18:58
Pa ovo je samo delimicno tacno, zbog kampanje raste broj onih koji deklarativno su za borbu protiv korupcije, ali na delatnom nivou nema promena. Iskustvo iz 16 opstina Srbije

Ime: VB Grad: Beograd
18.02.2013 17:14
Mnogo zanimljivih odgovora iz kojih se moze nesto nauciti i primeniti,kao i demonstracija postojanja razlicitih standarda.Pohvaljeni smo zato sto umesto nista radimo tek nesto,sa neizvesnim nastavkom ,intenzitetom i selektivnoscu pri borbi protiv korupcije.
Ostaje otvoreno pitanje:zasto se nerad ili stetocinski rad ne kaznjava?Ukoliko 2000.nismo kaznili danasnju vlast za zlocine protiv nasih zivota i covecnosti uopste,zasto danasnja vlast ne kazni prethodnu za korupciju,lopovluk i nerad?Da bismo ista postigli,potrebno je da sklonimo one koji nece i ne znaju da rade za opste dobro,koji se drze onoga:bog je prvo sebi bradu stvorio,pa je drugima dao,sa dodatkom:sta ce narodu brada?
Zlocini ce se ponavljati u ovom ili onom vidu ako nema kazne,ako se zadovoljavamo hapsenjem Miskovica,a ostankom Djilasa i Sutanovca,na primer.Posle demokratskih promena je odavde pobegao Miskovicev prijatelj Karic ne zbog para nego zbog mesanja u politiku i posle toga nismo imali ozbiljniju akciju,a tajkuni su se mnozili i na mesto jednog Karica niklo ih je bar desetak.
Zanimljiva pitanja o preplitanju privatnog i drzavnog koje se u Beogradu vidi iz daleka,a nova postena vlast bas okleva da dirne u to osinje gnezdo.Umesto preporuka,smeskanja i strpljenja,mozda bi nam trebali dati da prepisemo vase zakone,da na tim(umesto na privatnim!)poslovima zaposlimo komunalnu policiju koja uglavnom nista ne radi za korist gradjana,pa cemo polako da uvodimo finansijsku i ostale,uz striktno postovanje slova zakona,bez mogucnosti da mocni pojedinac stavi van snage propis o kaznjavanju nepropisnog parkiranja zbog ekonomske krize,a uvede placene parking zone na svim mogucim mestima da pesaci jedva da imaju trotoar...