Nekoliko nedelja uoči obeležavanja dvadesete godišnjice genocida u Srebrenici, dok se još čeka odluka o tome hoće li premijer Aleksandar Vučić prisustvovati komemoraciji u Potočarima, grupa od 400 studenata iz Srbije i dela Bosne i Hercegovine peticijom je zatražila od najviših srpskih državnih zvaničnika da ne idu u Potočare 11. jula, jer bi se time, kako kažu, srpski narod proglasio krivim za "navodni genocid".
Skretanja ka nacionalizmu i negiranje zločina tokom ratova devedesetih godina među akademcima treba tražiti u političkom autizmu spram nedavne prošlosti Srbije, smatraju poznavaoci prilika.
U otvorenom pismu koje su inicirale grupe studenata tri beogradska fakulteta - Fakulteta političkih nauka, Bogoslovskog i Pravnog - navodi se da bi odlazak predsednika i premijera Srbije u Potočare imao "dalekosežne posledice po srpski narod". Sledi nabrajanje:
"...Implicitno priznavanje navodnog genocida; svrstavanje srpskih žrtava Srebenice na niži rang vrednosti; davanje opravdanja britanskoj rezoluciji u Savetu bezbednosti i proglašavnje srpskog naroda genocidnim; učestvovanje u direktnom udaru na Republiku Srpsku sa krajnjim ciljem da se ukine kao tvorevina nastala na navodnom genocidu."
Među inicijatorima ovog teksta peticije je Tamara Gajić, studentkinja Bogoslovskog fakulteta. Ona kaže da iza inicijative ne stoji nijedna organizacija i objašnjava zašto smatra da predsedniku i premijeru Srbije nije mesto na stratištu Bošnjaka ubijenih 1995. godine.
"Problem je to što su oni predstavnici jednog naroda i predstavnici jedne države i što će oni na taj način predstaviti da smo svi takvog mišljenja, a ovde ima dosta ljudi - studenata, ali i starijih ljudi koji se ne slažu sa tim, zato što će se srpski narod okarakterisati kao genocidni", navodi Gajić.
RSE: Ipak, Međunarodni sud pravde je pre nekoliko godina potvrdio da je u Srebrenici počinjen genocid, da Srbija nije odgovorna za taj zločn, iako nije učinila sve što je bilo u njenoj moći da ga spreči.
Gajić: Da, ali se u nacrtu rezolucije o Srebrenici, koja treba da se donese sad u Savetu bezbednosti, 33 puta, zapravo 35 puta, pominje reč "genocid", a samo tri puta "pomirenje". Samim tim, ako se usvoji Rezolucija, srpski narod je okarakterisan kao genocidni, hteli mi to da priznamo ili ne.
U centru Beograda razgovarali smo sa studentima o peticiji koju su inicirale njihove kolege. Pitali smo ih da li bi potpisali to pismo i koliko znaju o Srebrenici. Stavovi su bili šaroliki:
Priznanje i suočenje s onim što se leta ’95. dogodilo u podrinjskoj varošici, nakon što je Vojska Republike Srpske ušla u Srebrenicu, još uvek je nešto o čemu se u javnom prostoru Srbije nerado govori.
Svako ulično okupljanje Žena u crnom koje godinama podsećaju na ulogu Srbije u srebreničkom genocidu, obezbeđuje kordon policije, dok se u školskim udžbenicima ovaj zločin pominje uglavnom usput, umetnut između dve zagrade.
Srbijanka Turajlić, profesorka Beogradskog univerziteta u penziji, ne krije da je zgrožena tekstom peticije, ali podseća da je većina njenih potpisnika rođena u vreme kada se genocid u Srebrenici dogodio. Ona naglašava da su za njihove stavove najodgovorniji predstavnici vlasti nakon Petog oktobra.
"Ja, zaista, prema tim mladim ljudima nemam neki drugi osećaj, sem da mi je žao što ih je neko indoktrinirao. Ali, imam strahovit osećaj revolta, pa čak i ako hoćete besa, spram onih koji su ovu zemlju vodili do 2012., koji su imali ispravne stavove o tim ratovima, koji su znali šta se dešavalo i koja je vrsta zločina počinjena tokom ratova - sa strane i u ime Republike Srbije - i koji ništa nisu uradili da to stave u javni diskurs", kaže Srbijanka Turajlić.
Ova peticija, podsetimo, nije prvi put da studenti u Srbiji istupaju sa desničarskih pozicija u odnosu na ratove devedesetih i uloge Srbije u toj sramnoj dekadi.
Pre nekoliko godina više stotina akademaca je održalo protest protiv odluka Haškog tribunala koji je tada oslobodio dvojicu hrvatskih generala Antu Gotovinu i Mladena Markača.
Tom prilikom se skandiralo i haškim optuženicima za ratne zločine - Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću. Ništa čudno, ako se ima u vidu da su neki od profesora sa Beogradskog univerziteta ponosno branili lik i delo ovog dvojca optuženog za genocid i zločine protiv čovečnosti.
Srbijanka Turajlić podseća da se Srbija kao država nikada nije jasno odredila prema Srebrenici, najtežem zločinu koji se dogodio na evropskom tlu nakon Drugog svetskog rata.
"Stalno je nekako levitirala - te bilo je, te nije bilo, te nije bilo pet, nego je bilo tri - kao da je bitno koliko je bilo. Dakle, ceo taj imidž je stvorio verovatno da mi danas imamo profesore koji su spremni da tvrde da tamo nikad nije bilo genocida, da su to nekakve sitne žrtve koje se ne znam zašto spominju. Kad ne napravite javno mnjenje, onda možete imati takve profesore i onda će oni indoktrinirati decu, naravno", ističe profesorka Turajlić.
Prethodnih godina bivši predsednik Srbije Boris Tadić dva puta je posetio Potočare. Tada je, kao i današnji državni vrh, rekao da je reč o teškom zločinu, ali "genocid" nije uspeo da prevali preko usana.
