Utorak, 02. septembar/rujan 2014, 13:39 CET

Intervju

Grubješić: Realno da Srbija u junu dobije datum za pregovore, ali nema garancije

Suzana Grubješić
Suzana Grubješić
Realno je i dostižno da Srbija dobije datum za početak pregovora sa EU u junu, ali niko vam danas to ne može garantovati, izjavila je za RSE potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić nakon razgovora u Parizu sa ministrom za evropske poslove Bernarom Kazenevom i Polom Žan-Ortizom, savetnikom predsednika Fransoa Olanda. Ona kaže da su joj sagovornici preneli da je za Francusku važan ishod sledeće runde dijaloga Ivice Dačića i Hašima Tačija gde će se razgovarati o jednom od najtežih pitanja, paralelizmu institucija.

RSE: Da li Srbija može da računa na podršku Francuske za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU?

Grubješić: Generalno da, to je moj utisak sa današnjih sastanaka, ali uvek je tu podsećanje na zaključke Evropskog saveta i zna se šta je najvažniji uslov koji Srbija treba da ispuni da bi dobila datum za otpočinjanje pregovora a to je taj vidljiv i održiv napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom. I ovo sam čula po ko zna koji put, gde god da sam bila, maltene su iste rečenice.

RSE: Šta znači postizanje tog vidljivog i održivog napretka u dijalogu Beograda sa Prištinom?

Grubješić: To znači da se svi dogovori koji su postignuti sprovode u praksi. Ja sam rekla da se najteži dogovor, a to je integrisano upravljanje prelazima, apsolutno sprovodi u praksi, da su već četiri prelaza u funkciji, da još dva treba da budu u funkciji do kraja marta. Tako da se tu ne radi o obećanjima već o onome što je već urađeno i onome što će se zaista uraditi vrlo brzo.

RSE: Koliko je za zvanični Pariz važan ishod sledeće runde dijaloga Dačića i Tačija gde će se razgovarati o jednom od najtežih pitanja, paralelizmu institucija?

Grubješić: Jeste važan, to su mi odmah rekli. Toga smo i mi svesni, ali smo svesni i toga da možda ne može sve ni da se dogovori na samo jednom sastanku i da može da potraje duže vreme jer to je problem koji se nije rešavao do sada. Prvi put se sada o tome i govori i prvi put će se taj problem i naći na dnevnom redu. 

RSE: Kakav bi ishod te nove runde dijaloga o paralelnim institucijama bio prihvatljiv, da li i Francuska možda insistira na ukidanju institucija?

Grubješić: Nisu pomenuli izraz ukidanje insitucija nijednom jer i oni znaju da su to trenutno jedine institucije i da se upravo traži rešenje za taj paralelizam.

RSE: Šta bi Beograd mogao da ponudi kao rešenje za paralelizam institucija?

Grubješić: Mislim da odgovor na to treba da potražite od direktnog učesnika u dijalogu, od premijera Ivice Dačića, a ima dovoljno prostora da se, kad kažemo rešavanje paralelizma institucija, nađu rešenja koja bi bila prihvatljiva za obe strane.

RSE: Da li vas je neko od sagornika pitao kakav zakon Srbija sprema o suštinskoj autonomiji Kosova?

Grubješić: Ne, to nije bila tema. Generalni moj zaključak nakon razgovora je da prate šta se dešava, da su zainteresovani i da neće oni biti ti koji će praviti neki veći problem Srbiji, ali naravno podsećaju, kao što rekoh, na zaključke Evropskog saveta. To je taj neki opšti stav, sve zemlje su se saglasile sa tim zaključcima i mi znamo šta nam je činiti.

RSE. U Nemačkoj, gde odlazite sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem sledeće nedelje, očekuje vas teži posao. Kako ćete uspeti da ubedite nemačke zvaničnike? Pojedini domaći analitičari čak procenjuju da za to možda ne bi bilo dovoljno ni gašenje srpskih institucija?

Grubješić: Hajde da pustimo analitičare da analiziraju i procenjuju a na nama je da radimo. I ovo sigurno nije ni prvi niti će biti poslednji susret sa nemačkim zvaničnicima jer posle naše posete uslediće i poseta nemačkih poslanika Beogradu i mešovitog fransucko-nemačkog odbora za evropske poslova tako da je ta komunikacija intenzivna, ne danas i ne od juče, nego već evo sigurno najmanje pola godine. Ne radi se tu o ubeđivanju, radi se o predstavljanju onoga što je urađeno. I radi se o tome da smo mi sa reči prešli na dela i da ne možemo da obećamo ono što nećemo da ispunimo, ali ono što obećamo to se ispunjava i toga su i oni svesni. Međutim, Nemačka je ipak u drugačijoj situaciji od Francuske. Nemačka ulazi u izbornu kampanju i sigurno je da ni tema proširenja ni Srbija neće biti u fokusu te kampanje. Naprotiv, maltene se neće ni pominjati, ali mi želimo da pre nego što Bundestag završi svoju sesiju da ima dovoljno vremena da odluči o Srbiji, da da zeleno svetlo za početak pregovora.

RSE: Koliko je realno da Srbija u junu dobije datum za početak pregovora?

Grubješić: Realno je i dostižno je, ali niko vam danas to ne može garantovati da će se zaista desiti. Upravo zato i činimo sve što mi možemo da taj datum postane izvestan u junu. 

RSE: Šta ukoliko to izostane?

Grubješić: Ne želim u ovom trenutku o tome da razmišljam, svi moji napori su usmereni na to da mi taj datum dobijemo u junu, ali ako se uprkos svemu tome to ne desi dodatno će oslabiti entuzijazam za evrointegracije u Srbiji. Toga treba da budu svesni i oni sa kojima razgovaramo a i mi smo toga svesni. Inače je podrška evrointegacijama, kao što znate, pala na 41 odsto i nema razloga da neće dodatno pasti ukoliko datum izostane. Ali ukoliko dobijemo datum ja sam sigurna da će podrška porasti jer će građani videti da se nešto pozitivno dešava, da Srbija čini još jedan korak dalje u procesu evropskih integracija i da će na to pozitivno reagovati.

Ljudmila Cvetković

Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Sada je na RSE gdje radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Don Kihot
13.02.2013 18:16
Onaj ko dobije od Evropske Unije datum za pregovore dobija istovremeno i vecu finansijsku (milionsku) pomoc za pocetno stabiliziranje stanja u svojoj zemlji. Srbija je pred ekonomskim kolapsom i nju vise brine novcana pomoc od kojekakvih datuma,mada ovo ide zajedno i jedno sa drugim.
Najvecu prepreku ce Srbija imati oko definisanja svojih granica. Jedina je zemlja u regionu koja ne zna gdje su joj granice -da li one Kostunice/Seselja...Karlobag -grcka granica ili one druge... Budimpesta - Atina.Kada ovo rascisti tada joj finansijska pomoc i datumi nece vise biti potrebni i interesantni ....jer se napokon pogledala u ogledalo i vidjela svoj totalno deformisani lik. Lik koji plasi i nju samu a pogotovo njene susjede koji ne mogu normalno da komuniciraju sa tako iskrivljenim likom.
Odgovor

Ime: beli Grad: usa
14.02.2013 05:04
Preteravate sa tom pricom o granicama. Sve drzave bivse JU imaju sporne granice sa susedima, cak i dve EU clanice. Takodje nijedna nije bas na stabilnim nogama sto se tice financija.
Sto se tica para tu nema sta da Vam zamerim.