Nedjelja, 02. avgust/kolovoz 2015, 00:15 CET

Srbija

Faruk Šehić u Beogradu: Potraga za izgubljenim identitetom

Faruk Šehić, foto: Amer Kuhinja
Faruk Šehić, foto: Amer Kuhinja
Ima li smisla pisati o ratu nakon skoro dve decenije od završetka krvavih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i može li književnost da pomogne u prevazilaženju ličnog traumatičnog iskustva – neke su od tema o kojima je sinoć u Kulturnom centru Beograda govorio bosanskohercegovački pisac Faruk Šehić, gost rezidencijalnog programa festivala KROKODIL.

Kao borac Armije BiH u ranim dvadesetim godinama života, Šehić je bio aktivni učesnik rata u Bosni, što je, kako je rekao, bila tema velikog broja njegovih pesama i kratkih priča kroz koje je želeo da svoje traumatično iskustvo predoči drugima.

„Povodio sam se za poetikom realizma, hiperrealizma, naturalizma, sa povremenim bljeskovima fantazije. To je sve bilo autobiografski, nisam imao nikakvu potrebu da izmišljam zato što sam sve to imao u memoriji. Imao sam to kao vlastite priče i kao priče drugih ljudi. To se sve preplitalo. Kad imaš ogromnu građu, onda ti ne treba nikakva fikcija“, ističe Šehić i dodaje da je publika dobro reagovala na takav pristup, dok je za književnu kritiku bio „passé“.

„Ljudi misle“, kaže Šehić, „da mogu preko svih tih trauma otići dalje.“

No, kada je nakon dve zbirke pesama i isto toliko knjiga priča počeo rad na prvom romanu „Knjiga o Uni“ – za koji je ove godine nagrađen prestižnom regionalnom nagradom „Meša Selimović“ – osetio je zasićenje ratom.

„Odlučio sam da ne pišem o ratu. Pišem o ribama, pticama, rijeci, ... Sve ja to pišem, al’ ne znam šta s tim, šta je funkcija toga? To je okej. Fino je to, ja se trudim, kitim rečenice i to,... Onda sam u jednom momentu shvatio da nemam ja sad gdje bježati i da ću taj rat prikazati drukčije. On je u prijeđašnjim knjigama bio brutalan i direktan, a sad će to biti eho, sad će to biti kulise. Nema više toliko pucanja, ali ima nekih drugih stvari koje nisam stigao ispričati. U biti je to potraga za izgubljenim identitetom, za izgubljenim vremenom i prostorom“, objašnjava Šehić.

Obično se Šehićevo pisanje povezuje sa terminom “ratna književnost”, što pisac Marjan Čakarević smatra greškom.

„To je zapravo način da se izbegne dublja analiza toga što Faruk piše. U toj literaturi rat jeste svakako značajna tema, ali ja bih rekao da je ona samo jedna od mnogih ljudskih iskustava koja život sa sobom sadrži“, kaže Čakarević.

No, čak i kad piše o postratnom životu u Sarajevu, Šehić, prema rečima pisca i urednika kulturnog podlistka „Beton“ Tomislava Markovića, zadržava poziciju autentičnog marginalca:

Čitav jedan deo zbirke pesama ’Hit depo’ se zove ’Ulične poslanice’ i opisuje urbano Sarajevo posle rata. S tim što se i tu vide jasni tragovi. Na jednom mestu kaže da je batrljak noge jednog ratnog invalida savršena metafora našeg sveta. Sve je zapravo u znaku motoa koji je uzeo od poljskog pesnika Adama Zagajevskog ’pokušaj opjevati osakaćeni svijet’. To je specifična vizura. Nisu to one urbane priče, kao idemo da se zezamo i ludujemo, nego uvek ima nekakav ozbiljan, težak, traumatski background i socijalnu notu.“

Da je, uprkos mračnom iskustvu koje preovlađuje u njegovoj poetici, u stanju da nasmeje publiku, Šehić je pokazao pročitavši pesmu „Brkovi Harisa Džinovića u Bulonjskoj šumi“:

„brkovi Harisa Džinovića
tako otmijeni i drski na konobarski način
postojani kano klisurine
guste grablje za generalno čišćenje
vasionske septičke jame.“
Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Makedonac Grad: Skoplje
03.12.2012 04:00
pozdrav ARBiH i njenim vojnicima ma gdje bili...jedina armija i vojska sto nije cinila zlocine i ubijala neduzne i nigdje nije zabiljezen od medjunarodne zajednice a ni lokalnih vlasti da su ARBiH ubijali civile drugih nacija ili drzava ....i nigdje ARBIH nisu srusili ni crkvu ni dzamiju a ni sinangogu...a ove druge Srb i Hrvati ne mi mogao da kazem isto jer se zna sta su njihove srpska i hrvatska armije radili i po Bosni, i Hrvatskoj a i Kosovu...Pozdrav ARBiH i nek njihovi pripadnici zive dugo i vjecan im mir onima koji nisu sa nama

Poslušajte: Program za Srbiju

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

Gaf nedelje

Audio Gaf nedelje: Od Ćosića kruška ostala

Šanse se uvećavaju ako se uputite na hodočašće ka krstu kod Kraljeva, pre nego što bude podignut. Možete i u Visoke Dečane, ali prvo sagledajte da li UNESKO sugeriše da bi ste u tom slučaju mogli biti na putu spasa
Dalje/More

Srpski s mukom

Pančić: Vučićevi regionalni frontovi ili proširenje područja drame

Bog i Vučić - nadamo se - znaju zašto je baš ovaj mesec toliko značajan i presudan, no još važnije od toga je da li u ponašanju vlasti uopšte ima nekog sistematskog „nauma“, piše Teofil Pančić
Dalje/More
Novi serijal RSE
Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
Retrospektiva "Perspektive"i
|| 0:00:00
...  
🔇
X
01.08.2015
TV serijal Perspektiva o najosjetljivijim temama mladih na Balkanu, koji RSE emituje u saradnji sa NED, nakon petog ciklusa realizira ljetne epizode koje se bave analizom tema pokrenutim u Mostaru, Budvi, Sarajevu i Istočnom Sarajevu, Novom Sadu, te Banjaluci. U naredna dva mjeseca gledaćete najzanimljivije detalje sa snimanja i komentare mladih koji su učestvovali u projektu, moderatora, političkih analitičara, gledalaca. Producent je Mebius Film.

Iskustva migranata na putu kroz Srbiju

Svakog dana hiljade migranata stižu u Srbiju iz pravca Turske i Bugarske ili Grčke i Makedonije, sa jednim jedinim ciljem - da se domognu Mađarske i uđu u Evropsku uniju. Kakva su im iskustva na putu kroz Srbiju i kako se vlasti snalaze sa prilivom tolikog broja ljudi?

Evroskeptici ne vide prednosti EU za Balkan

Da li će inicijative kao što je planirani referendum u Britaniji o mogućem izlasku iz EU obeshrabriti Srbiju i njene susede u želji da se pridruže Uniji? Neki analitičari podsećaju na prednosti Unije koje evroskeptici poriču.

Napredak u pregovorima o TPP-u

Najviši američki zvaničnik zadužen za spoljnu trgovinu Majkl Froman izjavio je da su 12 nacija obuhvaćenih sporazumom više nego ikad uverene da je dogovor na dohvat ruke...