Neće biti podele Kosova niti otcepljenja nekog njegovog dela i to je veoma važan princip, kazao je Eliot Engel, američki kongresmen u ekskluzivnom intervjuu za kosovski servis RSE. Engel, visokopozicionirani član Komiteta za spoljne odnose, jedan je od istaknutijih zagovornika nezavisnosti Kosova.
Američki kongresmen za RSE ocenjuje da je nedavno postignuti briselski sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine dobra pogodba. On takođe ističe da podela ili razmena teritorije nije put koji Kosovo treba da sledi, jer bi to proizvelo domino-efekat na Balkanu.
Engel naglašava da SAD moraju ostati uključene u zbivanja na Kosovu, jer će u suprotnom ako se prepusti samo Evropi, Kosovo teško ostvariti svoje ciljeve.
Engel: Ne. Smatram kada je jedan takav proces normalizacije u pitanju, uvek će biti nečeg što će iskrsnuti na putu, uvek će biti prepreka, ali smatram da su obe strane odlučne za sporazum i njegovu primenu. Mislim da će sve biti u redu. Jasno je da je ovo ozbiljna situacija. Obe strane sumnjaju u to da li je ovo dobra stvar. Ali, mislim da je ovo neophodan korak koji se treba poduzeti i mislim da će funkcionisati. Evropska unija je tu, i SAD će uvek biti na strani naroda Kosova na svakom koraku.
Engel: Ne. Ovo su poprilično teški pregovori. Postoji mnogo različitih mišljenja, postojalo je višegodišnje neprijateljstvo. Godina 1999. je još uvek u svežem sećanju svih, naročito kod kosovske strane. Mislim da je ovaj sporazum neophodan. Sporazumom nijedna strana ne dobija sve ono što želi. Sporazum je kompromis, a kompromis podrazumeva da jedna strana dobije nešto što želi i da druga strana dobije nešto od onog što želi. I kao rezultat, nijedna strana nije u potpunosti zadovoljna, ali obe strane shvataju da je to u njihovom interesu, zato što mogu krenuti napred, ostaviti prošlost, ili se potruditi da ostave prošlost iza sebe, i da se okrenu ka budućnosti.
Za mene je to vrlo jednostavno. Da li narod Balkana želi i dalje da gleda u prošlost, gde je uvek bilo krvoprolića, ratova i vekovne mržnje ili želi da krene napred i da nastoji da izgradi bolji život radi svoje svetlije budućnosti, i budućnosti svoje dece.
Mislim da je ovim sporazumom Kosovo na dobitku, zato što je Srbija po prvi put „de facto” priznala Kosovo i vlada u Prištini će uspostaviti kontrolu na celom Kosovu. Neće biti podele Kosova, otcepljenja nekog dela, i to je veoma važan princip. Prema tome, vlada Kosova je odgovorna za celo Kosovo, bilo za severnu Mitrovicu, južnu ili neki drugi njen deo. U zamenu za to, Srbi na severu Mitrovice će imati određeni stepen autonomije. Mislim da je to dobra pogodba, zato što ne smatram da je autonomija nešto najgore na svetu.
Znate da je i Kosovo imalo autonomiju u jugoslovenskom sistemu. Nije funkcionisala zato što ju je Milošević ukinuo 1988. Ali, ukoliko je to prava autonomija, a EU i SAD i ostali priznaju činjenicu da je Kosovo jedno a ne podeljeno, odvojeno ili otcepljeno, u zamenu za jedan oblik autonomije za Srbe, mislim da je sporazum veoma dobar za Kosovo i vladu u Prištini.
Engel: Ne slažem se sa tim. Dozvolite da kažem da je moj kolega Dana Rohrabacher veoma pažljiv čovek i mislim da želi najbolje Kosovu. Radili smo dugo godina zajedno i prijatelji smo, ali se ne slažem da je podela Kosova put koji treba slediti. Kosovo je na Balkanu, gde se ne zna gde je kraj. Ukoliko se granice Balkana pomere, ukoliko se podeli Kosovo, šta će se desiti ukoliko i Republika Srpska poželi da bude deo Srbije, šta će se desiti ukoliko delovi Makedonije žele da se promene, šta će se desiti sa Bosnom? Tome nema kraja i plašim se da za to ne bi bilo rešenja ni za 100 narednih godina.
Ja bih radije prihvatio rešenje kao što je sporazum između Kosova i Srbije, i pokušao bih da izgradim put napretka ka budućnosti. Ukoliko počnete da pomerate granice, to će biti sigurna ulaznica za sukobe iz prošlosti. Bila bi ulaznica za različite strane koje se osećaju ugroženim i koje žele biti sa ove ili one strane granice.
Kada bi postojala prilika da se razmene delovi Kosova sa Srbijom i pritom se ništa ne desi, onda bismo mogli reći, u redu, to je možda vredno razmišljanja. Ali, nemoguće je da se to desi bez posledica po ostale delove Balkana, tako da mislim da je ovo dobar predlog.
Engel: Slažem sa pojedinim kritikama. Mislim da je za divljenje ono što je Kosovo postiglo od proglašenja nezavisnosti.
Mislim da bez sumnje ima problema, svi znamo da problema ima svuda i Kosovo kao nova država ima probleme. Ali, mislim da je Kosovo uglavnom napredovalo i treba se kretati napred. Mislim da je važno da SAD ostanu uključene u to.
Znam da narod Kosova veruje SAD-u i ja mislim, ukoliko ga prepustimo Evropi, nisam siguran da će Kosovo uvek dobiti ono što zaslužuje. Znam da će se SAD brinuti o narodu Kosova ukoliko ostanu tamo.
Ovaj sporazum jasno usmerava Kosovo na putu ka EU, ali isto tako i Srbiju. Ne smeta mi ukoliko se Srbija priključi EU, ali samo ukoliko se i Kosovo priključi EU. Ne želim da Srbija ima tu mogućnost da blokira Kosovo.
Smatram da ovaj sporazum ne dozvoljava da jedna zemlja blokira drugu. Mislim da EU zaslužuje pohvale, za gospođu (visoku predstavnicu EU Catherine) Ashton koja je radila puno, lično sam sa njom razgovarao o situaciji na Kosovu i u Srbiji. Mislim da Evropa čeka dan kada joj se i Kosovo i Srbija mogu pridružiti.
Još jednom, smatram da je ovo veoma dobar sporazum za narod Kosova. Da li on Kosovu pruža sve ono što želi? Ne. Da li je sporazum savršen? Ne. Ali, na ovo treba gledati kao na kretanje unapred, i smatram da je dobar sporazum, zato što za mene nije važno da li Srbija ima zvanične diplomatske odnose i da li priznaje Kosovo, ali potpisivanjem ovog sporazuma, Srbija je “de facto” priznala pravo Kosova da postoji kao nezavisna država.
(Intervju priredila Amra Zejneli)
Američki kongresmen za RSE ocenjuje da je nedavno postignuti briselski sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine dobra pogodba. On takođe ističe da podela ili razmena teritorije nije put koji Kosovo treba da sledi, jer bi to proizvelo domino-efekat na Balkanu.
Engel naglašava da SAD moraju ostati uključene u zbivanja na Kosovu, jer će u suprotnom ako se prepusti samo Evropi, Kosovo teško ostvariti svoje ciljeve.
RSE: Gospodine Engel, Kosovo i Srbija su 19. aprila postigli sporazum o normalizaciji odnosa, ali je prekoračen vremenski rok za izradu plana njegove implementacije. Da li mislite da je proces normalizacije u opasnosti?
Engel: Ne. Smatram kada je jedan takav proces normalizacije u pitanju, uvek će biti nečeg što će iskrsnuti na putu, uvek će biti prepreka, ali smatram da su obe strane odlučne za sporazum i njegovu primenu. Mislim da će sve biti u redu. Jasno je da je ovo ozbiljna situacija. Obe strane sumnjaju u to da li je ovo dobra stvar. Ali, mislim da je ovo neophodan korak koji se treba poduzeti i mislim da će funkcionisati. Evropska unija je tu, i SAD će uvek biti na strani naroda Kosova na svakom koraku.
RSE: Diskusije unutar i van Kosova se nastavljaju oko toga da li sporazum stvara mogućnost za formiranje mini-države ili jedne Republike Srpske u severnom delu Kosova. Da li ta opasnost postoji?
Engel: Ne. Ovo su poprilično teški pregovori. Postoji mnogo različitih mišljenja, postojalo je višegodišnje neprijateljstvo. Godina 1999. je još uvek u svežem sećanju svih, naročito kod kosovske strane. Mislim da je ovaj sporazum neophodan. Sporazumom nijedna strana ne dobija sve ono što želi. Sporazum je kompromis, a kompromis podrazumeva da jedna strana dobije nešto što želi i da druga strana dobije nešto od onog što želi. I kao rezultat, nijedna strana nije u potpunosti zadovoljna, ali obe strane shvataju da je to u njihovom interesu, zato što mogu krenuti napred, ostaviti prošlost, ili se potruditi da ostave prošlost iza sebe, i da se okrenu ka budućnosti.
Za mene je to vrlo jednostavno. Da li narod Balkana želi i dalje da gleda u prošlost, gde je uvek bilo krvoprolića, ratova i vekovne mržnje ili želi da krene napred i da nastoji da izgradi bolji život radi svoje svetlije budućnosti, i budućnosti svoje dece.
Mislim da je ovim sporazumom Kosovo na dobitku, zato što je Srbija po prvi put „de facto” priznala Kosovo i vlada u Prištini će uspostaviti kontrolu na celom Kosovu. Neće biti podele Kosova, otcepljenja nekog dela, i to je veoma važan princip. Prema tome, vlada Kosova je odgovorna za celo Kosovo, bilo za severnu Mitrovicu, južnu ili neki drugi njen deo. U zamenu za to, Srbi na severu Mitrovice će imati određeni stepen autonomije. Mislim da je to dobra pogodba, zato što ne smatram da je autonomija nešto najgore na svetu.
Znate da je i Kosovo imalo autonomiju u jugoslovenskom sistemu. Nije funkcionisala zato što ju je Milošević ukinuo 1988. Ali, ukoliko je to prava autonomija, a EU i SAD i ostali priznaju činjenicu da je Kosovo jedno a ne podeljeno, odvojeno ili otcepljeno, u zamenu za jedan oblik autonomije za Srbe, mislim da je sporazum veoma dobar za Kosovo i vladu u Prištini.
RSE: U okviru različitih gledišta, vaš kolega, kongresmen Dana Rohrabacher, izneo je ideju o razmeni teritorija Kosova i Srbije, kao načinu rešavanja konflikata. Vi se s tim ne slažete?
Engel: Ne slažem se sa tim. Dozvolite da kažem da je moj kolega Dana Rohrabacher veoma pažljiv čovek i mislim da želi najbolje Kosovu. Radili smo dugo godina zajedno i prijatelji smo, ali se ne slažem da je podela Kosova put koji treba slediti. Kosovo je na Balkanu, gde se ne zna gde je kraj. Ukoliko se granice Balkana pomere, ukoliko se podeli Kosovo, šta će se desiti ukoliko i Republika Srpska poželi da bude deo Srbije, šta će se desiti ukoliko delovi Makedonije žele da se promene, šta će se desiti sa Bosnom? Tome nema kraja i plašim se da za to ne bi bilo rešenja ni za 100 narednih godina.
Ja bih radije prihvatio rešenje kao što je sporazum između Kosova i Srbije, i pokušao bih da izgradim put napretka ka budućnosti. Ukoliko počnete da pomerate granice, to će biti sigurna ulaznica za sukobe iz prošlosti. Bila bi ulaznica za različite strane koje se osećaju ugroženim i koje žele biti sa ove ili one strane granice.
Kada bi postojala prilika da se razmene delovi Kosova sa Srbijom i pritom se ništa ne desi, onda bismo mogli reći, u redu, to je možda vredno razmišljanja. Ali, nemoguće je da se to desi bez posledica po ostale delove Balkana, tako da mislim da je ovo dobar predlog.
RSE: Gospodine Engel, u diskusijama u kojima ste učestvovali zajedno sa gospodinom Rohrabacherom, uputili ste poziv da Kosovo bude uključeno u Evropu zajedno sa svojim susedima kako bi se izbeglo formiranje „crne rupe“ na Balkanu. U nekoliko slučajeva, zvaničnici Prištine su kritikovali Brisel što ignoriše dostignuća Kosova. Da li biste se složili sa tim kritikama?
Engel: Slažem sa pojedinim kritikama. Mislim da je za divljenje ono što je Kosovo postiglo od proglašenja nezavisnosti.
Mislim da bez sumnje ima problema, svi znamo da problema ima svuda i Kosovo kao nova država ima probleme. Ali, mislim da je Kosovo uglavnom napredovalo i treba se kretati napred. Mislim da je važno da SAD ostanu uključene u to.
Znam da narod Kosova veruje SAD-u i ja mislim, ukoliko ga prepustimo Evropi, nisam siguran da će Kosovo uvek dobiti ono što zaslužuje. Znam da će se SAD brinuti o narodu Kosova ukoliko ostanu tamo.
Ovaj sporazum jasno usmerava Kosovo na putu ka EU, ali isto tako i Srbiju. Ne smeta mi ukoliko se Srbija priključi EU, ali samo ukoliko se i Kosovo priključi EU. Ne želim da Srbija ima tu mogućnost da blokira Kosovo.
Smatram da ovaj sporazum ne dozvoljava da jedna zemlja blokira drugu. Mislim da EU zaslužuje pohvale, za gospođu (visoku predstavnicu EU Catherine) Ashton koja je radila puno, lično sam sa njom razgovarao o situaciji na Kosovu i u Srbiji. Mislim da Evropa čeka dan kada joj se i Kosovo i Srbija mogu pridružiti.
Još jednom, smatram da je ovo veoma dobar sporazum za narod Kosova. Da li on Kosovu pruža sve ono što želi? Ne. Da li je sporazum savršen? Ne. Ali, na ovo treba gledati kao na kretanje unapred, i smatram da je dobar sporazum, zato što za mene nije važno da li Srbija ima zvanične diplomatske odnose i da li priznaje Kosovo, ali potpisivanjem ovog sporazuma, Srbija je “de facto” priznala pravo Kosova da postoji kao nezavisna država.
(Intervju priredila Amra Zejneli)
