Davos 2012: Da li kapitalizam ima budućnost?

Priredio Dragan Štavljanin

Da li je kapitalizam podesan za 21 vek? Ako jeste, koliko mora da se promeni? Da li će budućnost kapitalizma biti određena na svetskom ekonomskom forumu u Davosu, koji je počeo u sredu, piše urednik BBC Tim Veber (Weber).

Oko 2.600 najbogatijih i najmoćnijih ljudi sveta suočiće se na samitu u švajcarskom zimskom centru sa izazovom da nije reč samo o globalnoj ekonomskoj krizi, već i krizi globalne politike, ocenjuje Ishan Tharur (Ishaan Tharoor) u blogu u “Tajmu” (The Time).

Organizatori Foruma stavili su na dnevni red neka veoma teška pitanja.

No, Tim Veber se pita da li svi učesnici žele da baš o njima razgovaraju. U svakom slučaju, za neke od njih to su prava pitanja. “Da li kapitalizam funkcioniše? Da li će naše ekonomije ponovo rasti? Da li je zapadni model i dalje funkcionalan”, pita se Džon Grifit Džouns (John Griffith-Jones), predsedavajući britanskog i evropskog ogranka revizorskog giganta KPMG.

“Veoma sam zainteresovan da čujem da ljudi o tome razgovaraju”, kaže Grifit Džouns.

Džouns ukazuje na potrebu da se pronađe “koncept odgovornog kapitalizma” i brine ga to što, čak iako učesnici foruma u Davosu postignu konsenzus o tome, to verovatno neće biti jasno ljudima širom sveta.

Onsivač i pokretačka snaga Foruma, profesor Klaus Švab (Schwab), još je direktniji: “Kapitalizmu u sadašnjem obliku nema mesta u svetu oko nas”.  On ističe da bi rešavanje problema u kontekstu zastarelih i odumirućih modela samo bi još više produbilo ponor.

„Nalazimo se u eri temeljnih promena koje hitno zahtevaju nove načine razmišljanja umesto uobičajenih. Imamo opštu krizu morala, nismo voljni da investiramo u budućnost, podrili smo socijalnu skladnost i u opasnosti smo da u potpunosti izgubimo poverenje budućih generacija", upozorava Švab.

Zaista, prema globalnom istraživanju, koje je nekoliko dana uoči početka Foruma sproveo Edelman, zabeležen je drastičan pad javnog poverenja, ne samo u poslovnu elitu, već pre svega u vlade širom sveta.

„Okupirajmo Davos“

Ovakve izjave pre bi se mogle očekivati od antikapitalističkih demonstranata koji su došli u Davos i tokom vikenda su sagradili kuću od snega (igloo) i pripremaju kamp za 50 ljudi kao deo njihovog protesta “Okupirajmo Svetski ekonomski forum”.

​​Malo je verovatno da će biti veliki protesta u Davosu, mada oni antikapitalistički aktivisti koji su došli, učiniće sve da budu zapaženi.

„Izvešćemo male akcije u selu. Pokušaćemo da malo uzburkamo stvari“, kaže organizator Dejvid Rot (David Roth), predsednik omladinske organizacije švajcarskih socijaldemokrata Juso.

Davos na specifičan način pokazuje da su ožiljci ekonomske krize u poslednjih četiri godina i dalje bolni, čak i za veoma dobro plaćene poslovne lidere.

Evrozona, finansijski sektor, siromaštvo, nejednakost, odgovornost korporacija i uspon Kine.

Ova pitanja dominiraće u obe sesije koje Forum organizacije, kao i mnogih susreta koje organizuju banke, industrijske grupacije i korporativni džinovi.

“Dobre vesti”

Postoji opasnost, smatra Dejvid Džouns (David Jones), izvršni direktor francuske reklamne kompanije Havas, da usred svih sumornih vesti, budu prenebregnute dobre.

“Verujem da neće biti tako kataklizmično kao što mnogi predviđaju”, ukazujući na snažan rast Kine i Indije, kao i nekoliko ohrabrujućih vesti u poslednje vreme iz evrozone.

“Međutim, postoji tendencija da će jedna tema da dominira svim ostalim”, dodaje Džouns.

Globalni lideri znaju da moraju da ulože ogroman napor da bi povratili poverenje ljudi kojima upravljaju. Džounsa brine da ključna pitanja, kao što su nezaposlenost mladih i globalno zagrevanje, mogi ostati po strani.

Zbog fokuriranja isključivo na krizu, kompanije takođe mogu da zanemare da se način poslovanja fundamentalno menja.

Džouns to naziva “epohom štete”, u kojoj “društveni mediji stvaraju svet radikalne transparentnosti. Bilo da ste lider arapske zemlje, šef Britiš Petroleuma, modni dizajner loših manira ili fudbaler – u osnovi vidimo svakog dana na delu moć ljudi da utiču na lidere da se ponašaju onako kako bi oni želeli”.

“Žurka nije završena”

Uprkos sumornoj muzici, biće mnogo “nomalnog duha Davosa” koji će dominirati debatama u Kongresnom centru i okolnim hotelima.

Na kraju krajeva, nijedan biznis lider neće propustiti priliku za širenje kontakata, pa i sklapanje poslovnih sporazuma.
​
U nedelju je jedan investitor bio prilično zauzet na DLD tehničkoj konferenciji u Minhenu u pripremanju terena za zajednički poduhvat prikupljanja novca, a koji će biti finiširan ove sedmice u Davosu.

Biće dosta sedeljki i privatnih večera. Neke ekskluzivnije, neke manje.

Budućnost je možda neizvesna, ali svaki biznismen na Forumu će vam reći da je rizik skopčan sa mogućnostima.

Žurka u Davosu još nije završena, zaključuje Tim Veber.

Kriza globalne politike a ne samo ekonomije

Godinama je forum u Davosu demonstrirao poverenje u biznis, nagoveštavajući širenje globalizacije i neoliberalnih, tržišnih vrednosti u sve povezanijem i međuzavisnijem svetu, piše Ishan Tharur (Ishaan Tharoor) u blogu u “Tajmu” (The Time).

Bankari, intelektualci, izvršni direktori, političari predstavljali su elitu, koja čini jedan procenat svetskog stanovništva – lidere planete koja se menjala sa bezgraničnim optimizmom o mogućnostima progresa, bez obzira na zapomanja antiglobalističkih demonstranata koji su držani na marginama Svetskog ekonomskog foruma.

Ne više. Atmosfera koja okružuje ovogodišnji samit je, možda, najsumornija.

​​Forum će formalno otvoriti nemačka kancelarka Angela Merkel, koja će se usredsrediti na evropsku dužničku krizu. Potom će uslediti panel čija će tema biti budućnost liberalnog kapitalizma.

U izveštaju samog Svetskog ekonomskog foruma se oštro upozorava “da je posejano ‘seme distopije’ (teškoća) na različitim kontinentima, jer sadašnji fiskalni i demografski trendovi mogu da dovedu u pitanje dobiti koje je omogućila globalizacija - i dovedu to toga da nekada bogate države klize ka bezakonju i nemirima”.

Međunarodna nevladina organizacija Oksfam objavila je prošle sedmice izveštaj  u kome se ukazuje na dramatičan rast nejednakosti u poslednjih 20 godina u svakoj većoj zemlji – članici G20.

“Podaci raspršuju mit da vlade mogu da čekaju dok najsiromašniji osete dobiti od ekonomskog rasta. Previše kreatora politike zanemaruje interese siromašnih. To ima pogubne posledice, ne samo na živote siromašnih, već i naše prirodne resurse i ekonomski prosperitet u celini”.

To je izazvalo masovne proteste protiv mera štednje u Evropi kao i akciju “Okupirajmo Volstrit” u SAD. Dok je nezadovoljstvo naroda zbog ponašanja poslovne i političke elite podstaklo globalne proteste, to je vodilo nacionalističkoj reakciji na domaćoj sceni čime se dovodi u pitanje kosmopolitiski san Svetskog ekonomskog foruma.

Nedavno istraživanje Pju instituta (Pew) o globalnim stavovima, pokazalo je da 20 godina nakon raspada Sovjetskog Saveza, znatna većina u mnogim bivšim komunističkim državama nije više oduševljena višepartijskom demokratijom i kapitalizmom slobodnog tržišta. Takođe, sve više se odbacuju učenja neoliberalnih intelektualaca u SAD koji su pre dve decenije “trubili” o kraju istorije i usponu globalnog poretka – što je u velikoj meri ugrađeno u duh Davosa.

Platforma za “lečenje truleži”

Od Madrida do Nju Delhija, demokratske vlade se sada suočavaju sa izlivima nezadovoljstva. Korupcionaški skandali i nesposobna politička vođstva dodatno podstiču bes naroda. Mnoštvo običnih građana, na primer u Grčkoj, sve su nezadovoljniji jer su njihova demokratska prava i društveni ugovor podriveni zbog hirova i imperativa međunarodnih institucija koje nikome ne polažu odgovornost.

Nemački magazin Špigl (Der Spiegel) ukazuje na značajan zaokret u desno u delovima Istočne Evrope i veliko razočarenje u liberalni projekat Evropske unije.
​​
“Nisu u opasnosti samo krhke ekonomije. Mnogim društva u centralnoj i južnoj Evropi nedostaje, takođe, politička i društvena stabilnost. Ove oblasti su u poslednje dve decenije prošle kroz proces neprekidnih reformi i oštrih mera štednje. Mnogi su iscrpljeni, zbog čega jača demokratski zamor, evroskepticizam i averzija prema nekada obožavanom Zapadu”.

Mađarski ekonomista Laslo Lengjel ukazuje da ovaj proces u mnogo čemu nalikuje nezadovoljstvu socijalizmom u istočnoj Evropi tokom 1970-ih i 1980-ih godina.

“Postoji opasnost da čitave društvene klase ili regioni, kao što su u istočnoj Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj postanu žrtva beznadežnosti i ekstremizma”, upozorava Lengjel.

S druge strane, tek treba dokazati tvrdnju da će kineska varijanta kapitalizma voditi ka demokratskim reformama.

Britanski Ekonomist (Economist) je objavio specijalan izveštaj uoči foruma u Davosu o vitalnosti državnog kapitalizma – kakav postoji u autoritarnim državama poput Kine i Rusije, pa čak, u određenoj meri, i u demokratijma kao što su Brazil i Indija – sa rastućim uticajem i kineskih državnih kompanija, koji je sve vidljiviji u svakom delu planete.

Ova promena u kalkulaciji i političkom naglasku, ozbiljan je izazov za globalne “dobročinitelje” u Davosu. Sve postaje varljivije i složenije zbog, stiče se utisak, nemogućnosti mnogih demokratskih, liberalnih zemalja da pomire dileme koje proističu iz međunarodne krize zajedno sa problemima nacionalne politike.

Jedan bloger je napisao na vebsajtu vašingtonskog Instituta za studije politike (Institute for Policy Studies) da Davos može da osigura ključnu platformu za “lečenje truleži”.

“Samit koji se ne fokusira na rast i konkurentnost, već na praktična pitanja kao što su smanjenje dugova i institucionalne reforme, mogao bi da bude dobar početak. Da bi se to učinilo, od presudne je važnosti da se dopre do ‘srži ove distopije’ (teškog stanja) – čak iako to podrazumeva postavljanje teških pitanja i slušanje neugodnih odgovora u velikim finansijskim centrima sveta”.

Ovi “praktični koraci” neće proizaći sa Svetskog ekonomskog foruma ove sedmice. Međutim, može se sa sigurnošću pretpostaviti da će biti postavljeno mnogo neugodnih pitanja – iako ne bude odgovora – iza zatvorenih vrata u Davosu.