Četvrtak, 31. juli/srpanj 2014, 05:20 CET

Srbija

Danilo Kiš: Nepokoreni duh individualizma

Danilo Kiš
Danilo Kiš
Pola veka nakon što su objavljeni prvi romani Danila Kiša, “Mansarda” i “Psalam 44”, delo ovog velikog savremenog pisca ne gubi na aktulenosti. U poslednjih nekoliko godina u Srbiji su se dva izdavača odlučila na objavljivanje Kišovih dela u nekoliko tomova. Paralelno sa reprintima Kišove zaostavštine, iznova se pojavljuju brojna tumačenja i naučni radovi koji se bave njegovim opusom.

U srpskoj kulturnoj čaršiji suprotstavljena čitanja Danila Kiša pretvorila su se u otvoreni sukob dveju intelektualnih struja –sa jedne strane one koja potencira estetsku vrednost njegovog dela, i druge koja uz poetiku insistira i na Kišovom političkom angažmanu.

Ovaj “kleš” različitih tumačenja Gojko Božović, glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag koja je objavila Kišova izabrana dela, vidi kao dokaz da je postao postao neka vrsta književno-istorijskog mita.

“Danilo Kiš u svom poetičkom opusu jeste naravno raspravljao ključna pitanja vlastitog vremena, pitanja života i literature i problematizovao je taj odnos. Ali je uvek nepogrešivo znao i u čitavom nizu svojih eseja isticao da je književnost poslednje utočište zdravoga razuma pa u tom smislu književnost mora biti slobodna od svake vrste ideologije, svake vrste politike, svake vrste društvene nužnosti političkog ili ma kog drugog zahteva”, ističe Božović.

Kišov savremenik i prijatelj, pisac Filip David, međutim, naglašava da se autor “Grobnice za Borisa Davidoviča” i “Peščanika” bavio konkretnim temama, poput posledica koje na pojedinca ostavljaju različiti totalitarni režimi.

“Njegova literatura, ako je pratite, zasnovana je prvo na holokaustu, na onome što je bila ideologija nacizma, mržnje i tako dalje. Posle je neke od najznačajnijih svojih priča posvetio logoraškim temema, temama staljinističke ideologije”, podseća David.

Filip DavidFilip David
x
Filip David
Filip David
“Tu je bio”, dodaje on, “i dobar deo njegove autobiografije, njegove priče iz detinjstva, stradanja njegovih roditelja. Ali je bio i pisac koji je pisao o našem savremenom zlu – a to su razni oblici totalitarizma.”

Tokom celog književnog rada Danilo Kiš tražio je svoju poziciju izvan zadatih okvira dominantnog toka. Sedamdesetih godina, kada se još nije ni naziralo nacionalističko pomračenje koje će se u formi “događanja naroda” proširiti ondašnjom Jugoslavijom, Kiš je bio jedan od najglasnijih kritičara nacionalizma. “Ne nastupaj u ime svoje nacije, jer ko si ti da bi bio ičiji predstavnik do svoj”, pisao je u “Savetima mladom piscu”.

Revalorizacija Ćosića preko Kiša

Poslednjih godina se, međutim, na Kiša sve učestalije i glasnije pozivaju i predstavnici desničarske misli na književnoj sceni, onoj koja je kao svog lučonmošu manje ili više formalno prihvatila lik i delo Dobrice Ćosića. Pozorišni reditelj Zlatko Paković ovo vidi kao opasno mešanje različitih konteksta.

“Uskoro neće biti ništa čudno da se upotrebljava upravo Kiš u kontekstu revalorizacije lažne vrednosti Dobrice Ćosića, a ne zaboravimo da je Kiš pre svih ismejao tog istog književnika kao ‘Pesnika na predsedničkom brodu’. Kao kormilara, kasnije će se to ispostaviti, nacionalističke lađe koja će dovesti do propasti i same srpske kulture i same nacije”, smatra Paković.

Iako svojim kosmopolitskim duhom nije uspeo da “zarazi” jugoslovenske narode koji su se predali virusu nacionalizma, Kiš je, čini se, uspeo da i nakon svoje smrti ostane jači od etničkih podela. U jeku ratova devedesetih godina, njegove knjige bile su jedne od retkih koje su se mogle kupiti u svim zemljama bivše Jugoslavije.

Univerzalnosti Kišovog dela, međutim, daleko nadilazi okvire postjugoslovenskih prostora, ističe Filip David.

“On je zapravo pisac na koga se pozivaju književnosti pisane na ovim našim vrlo sličnim jezicima, ali na koga se pozivaju i mladi pisci iz Mađarske, Rumunije, iz susednih zemalja. Znači, jedan od malobrojnih pisaca čija literatura ne gubi, nego svakim danom dobija na vrednosti. On pripada onoj grupi pisaca koje praktično više ni nema. Ono što su svojevremeno predstavljali Andrić, Krleža, Meša Selimović, ti značajni pisci koje je teško odrediti po nacionalnosti i i dan-danas traju prepirke kojoj književnosti više pripadaju”, zaključuje Filip David.

Koliko je Kiš cenio slobodu duha individue, možda se najbolje može videti u citatu već pomenutih “Saveta mladom piscu”: “Čim te neka zajednica počne svojatati, preispitaj se.”
Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Pajat: Putin da preduzme korake ka deeskalaciji

U intervjuu za Glas Amerike, američki ambasador u Ukrajini Džefri Pajat ističe da ruski predsednik Vladimir Putin mora da preduzme korake da deeskalira krizu nastalu zbog sukoba ukrajinskih snaga i proruskih separatista na istoku zemlje, koje Moskva podržava.

Rusija osudjuje nove sankcije

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije kritikovalo je dodatne sankcije Evropske unije i SAD nazivajući ih "destruktivnim i kratkovidim".

Proširene sankcije - upozorenje EU Rusiji

Paket mjera usvojen u Briselu nosi jasnu poruku - destabilizacija Ukrajine ili bilo koje druge zemlje evropskog istočnog susjedstva, značiće visoku cijenu za rusku ekonomiju, a sama Rusija će se naći izolovana vlastitim akcijama.