Petak, 06. maj/svibanj 2016, 15:04 CET

    Srbija

    Danilo Kiš: Nepokoreni duh individualizma

    Danilo Kiš
    Danilo Kiš
    Pola veka nakon što su objavljeni prvi romani Danila Kiša, “Mansarda” i “Psalam 44”, delo ovog velikog savremenog pisca ne gubi na aktulenosti. U poslednjih nekoliko godina u Srbiji su se dva izdavača odlučila na objavljivanje Kišovih dela u nekoliko tomova. Paralelno sa reprintima Kišove zaostavštine, iznova se pojavljuju brojna tumačenja i naučni radovi koji se bave njegovim opusom.

    U srpskoj kulturnoj čaršiji suprotstavljena čitanja Danila Kiša pretvorila su se u otvoreni sukob dveju intelektualnih struja –sa jedne strane one koja potencira estetsku vrednost njegovog dela, i druge koja uz poetiku insistira i na Kišovom političkom angažmanu.

    Ovaj “kleš” različitih tumačenja Gojko Božović, glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag koja je objavila Kišova izabrana dela, vidi kao dokaz da je postao postao neka vrsta književno-istorijskog mita.

    “Danilo Kiš u svom poetičkom opusu jeste naravno raspravljao ključna pitanja vlastitog vremena, pitanja života i literature i problematizovao je taj odnos. Ali je uvek nepogrešivo znao i u čitavom nizu svojih eseja isticao da je književnost poslednje utočište zdravoga razuma pa u tom smislu književnost mora biti slobodna od svake vrste ideologije, svake vrste politike, svake vrste društvene nužnosti političkog ili ma kog drugog zahteva”, ističe Božović.

    Kišov savremenik i prijatelj, pisac Filip David, međutim, naglašava da se autor “Grobnice za Borisa Davidoviča” i “Peščanika” bavio konkretnim temama, poput posledica koje na pojedinca ostavljaju različiti totalitarni režimi.

    “Njegova literatura, ako je pratite, zasnovana je prvo na holokaustu, na onome što je bila ideologija nacizma, mržnje i tako dalje. Posle je neke od najznačajnijih svojih priča posvetio logoraškim temema, temama staljinističke ideologije”, podseća David.

    Filip DavidFilip David
    x
    Filip David
    Filip David
    “Tu je bio”, dodaje on, “i dobar deo njegove autobiografije, njegove priče iz detinjstva, stradanja njegovih roditelja. Ali je bio i pisac koji je pisao o našem savremenom zlu – a to su razni oblici totalitarizma.”

    Tokom celog književnog rada Danilo Kiš tražio je svoju poziciju izvan zadatih okvira dominantnog toka. Sedamdesetih godina, kada se još nije ni naziralo nacionalističko pomračenje koje će se u formi “događanja naroda” proširiti ondašnjom Jugoslavijom, Kiš je bio jedan od najglasnijih kritičara nacionalizma. “Ne nastupaj u ime svoje nacije, jer ko si ti da bi bio ičiji predstavnik do svoj”, pisao je u “Savetima mladom piscu”.

    Revalorizacija Ćosića preko Kiša

    Poslednjih godina se, međutim, na Kiša sve učestalije i glasnije pozivaju i predstavnici desničarske misli na književnoj sceni, onoj koja je kao svog lučonmošu manje ili više formalno prihvatila lik i delo Dobrice Ćosića. Pozorišni reditelj Zlatko Paković ovo vidi kao opasno mešanje različitih konteksta.

    “Uskoro neće biti ništa čudno da se upotrebljava upravo Kiš u kontekstu revalorizacije lažne vrednosti Dobrice Ćosića, a ne zaboravimo da je Kiš pre svih ismejao tog istog književnika kao ‘Pesnika na predsedničkom brodu’. Kao kormilara, kasnije će se to ispostaviti, nacionalističke lađe koja će dovesti do propasti i same srpske kulture i same nacije”, smatra Paković.

    Iako svojim kosmopolitskim duhom nije uspeo da “zarazi” jugoslovenske narode koji su se predali virusu nacionalizma, Kiš je, čini se, uspeo da i nakon svoje smrti ostane jači od etničkih podela. U jeku ratova devedesetih godina, njegove knjige bile su jedne od retkih koje su se mogle kupiti u svim zemljama bivše Jugoslavije.

    Univerzalnosti Kišovog dela, međutim, daleko nadilazi okvire postjugoslovenskih prostora, ističe Filip David.

    “On je zapravo pisac na koga se pozivaju književnosti pisane na ovim našim vrlo sličnim jezicima, ali na koga se pozivaju i mladi pisci iz Mađarske, Rumunije, iz susednih zemalja. Znači, jedan od malobrojnih pisaca čija literatura ne gubi, nego svakim danom dobija na vrednosti. On pripada onoj grupi pisaca koje praktično više ni nema. Ono što su svojevremeno predstavljali Andrić, Krleža, Meša Selimović, ti značajni pisci koje je teško odrediti po nacionalnosti i i dan-danas traju prepirke kojoj književnosti više pripadaju”, zaključuje Filip David.

    Koliko je Kiš cenio slobodu duha individue, možda se najbolje može videti u citatu već pomenutih “Saveta mladom piscu”: “Čim te neka zajednica počne svojatati, preispitaj se.”
    Ovaj forum je zaključen
    Komentari
         
    Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

    Poslušajte: Program za Srbiju

    Galerija

    Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

    Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

    Srpski s mukom

    Pančić: Laka glasanja i teška brojanja

    Ništa od onoga što se događalo u srpsku izbornu nedelju i što se događa nakon nje ne bi smelo da se događa u jednoj iole zreloj demokratskoj državi – a sa zvaničnih adresa nas uveravaju da je Srbija upavo to, ili barem tome teži
    Dalje/More
    Novi serijal RSE
    Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
    "Perspektiva": Druga epizoda – Podgoricai
    X
    01.05.2016
    RSE u saradnji sa NED emituje TV serijal o omladini i najosjetljivijim društvenim temama na Balkanu. U novom ciklusu Serijala razgovaramo sa mladima Podgorice. Voditelj je Marčelo. Producent je Mebius film iz Sarajeva.

    Posledice rastućeg političkog haosa u Iraku

    Bela kuća je izrazila zabrinutost povodom rastućeg političkog haosa u Iraku i uticaja koji bi on mogao da ima na borbu protiv grupe Islamska država.

    Izbori konačno završeni, DSS-Dveri u parlamentu

    Nakon ponovljenih parlamentarnih izbora na 15 biračkih mesta, može se reći da su izbori u Srbiji završeni, a i poslednja nedoumica je razrešena, jer je i koalicija DSS-Dveri obezbedila cenzus za ulazak u Skupštinu Srbije.

    Kanada: Vanredno stanje zbog požara

    U kanadskoj provinciji Alberta proglašeno je vandredno stanje zbog ogromnog požara koji je uzrokovao najveću evakuaciju u istoriji te oblasti.