Dan ponosa Roma: Protiv stereotipa i diskriminacije

Romska zajednica u Srbiji marginalizovana je i diskriminisana u svim segmentima društva, a državna politika ne bavi se ovim pitanjem u značajnoj meri, jedan je od zaključaka tribine "Između marginalizacije, diskriminacije i siromaštva", koja je u subotu, povodom Međunarodnog dana ponosa Roma, održana u beogradskom Kulturnom centru Rex.

Dan ponosa Roma i Romkinja obeležava se već drugu godinu za redom u čitavoj Evropi,
pa su ovim povodom Regionalni centar za manjine (RCM) i Evropski grassroots antirasistički pokret, pored tribine, na kojoj su između ostalih učestvovali aktivisti Kenan Rašitović, Vera Kurtić, Jelena Savić i Sumeja Tulić, organizovali aktivističke radionice za mlade Rome, projekciju dokumentarca "Od Beograda do Skoplja", o Romima iz Srbije i Makedonije, te koncerte romskih hip hop izvođača iz Srbije. Sve ovo priređeno je sa ciljem da se, kako kaže Jovana Vuković iz RCM, ukaže na ekstremno siromaštvo, sveobuhvatnu socijalnu isključenost i segregaciju u kojoj se danas nalazi ova populacija u Srbiji.

"Ideja je da se taj problem politizuje, što je posledica činjenice da je jedan drugi datum, koji je takođe jako važan - 8. april, Međunarodni dan Roma - zapravo više postao dan kada se obeležava romski kulturni identitet i kada Romi nisu u mogućnosti da artikulišu svoje političke zahteve", ističe Vukovićeva.

Jedan od segmenata u kojim se dosta dobro ogleda položaj Roma je njihova uključenost u obrazovni sistem. U Srbiji, više od 60 odsto Roma nije završilo osnovnu školu, njih tridesetak procenata ima osnovno obrazovanje, dok fakultet završi svega 0,3 posto Roma. Prema rečima aktivistkinje Jelene Savić, afirmativne mere upisa Roma u obrazovne institucije postoje, ali je njihova primena izuzetno retka.

"Problem sa afirmativnim merama je što one nisu obavezne. Dakle, ne postiji volja akademske elite u ovoj zemlji da se te mere primenjuju. Postoji večito nekakav problem sa tim. Fakulteti vrlo često smatraju da nisu u obavezi da se pridržavaju tih mera, iako je država propisala ceo set planova. Procedura je nestransparentna, tako da nemate jasne kriterijume na koji način se ti dodatni bodovi dodeljuju romskim učenicima", objašnjava Jelena Savić.

Još jedan od problema sa kojima se Romi susreću u školama su i segregisana odeljenja.

"To su odeljenja koja su isključivo romska", kaže Savićeva, "i tu imate 80 do 85 odsto romske populacije."

Romkinje su, tvrde stručnjaci, dodatno marginalizovane i nevidljive. Vera Kurtić, romska i feministička aktivistkinja iz organizacije "Ženski prostor", ističe da se zvanični antiskriminacioni planovi u maloj meri primenjuju na žene u romskoj populaciji.

"Neke stvari koje se odnose na Rome u tim zvaničnim politikama vrlo malo odnose na Romkinje. Mi smo te koje smo inicirale nacionalni akcioni plan, upravo kad smo videle da država tokom izrade tih planova nije govorila, ili je jako malo, govorila o ženama.Onda smo nekako pokušale da to ispravimo. Sada kada vidimo šta je od svega toga inplementirano, vidimo da je najmanje stvari koje se tiču žena. To nekako govori o položaju Romkinja i o potrebi da se bude romska feministkinja", ističe Vera Kurtić.

Romi u manjim sredinama u Srbiji sreću se, pored široko rasprostranjenih problema, i sa onima koji su specifični za to područje. Kenan Rašitović iz Omladinskog foruma za edukaciju Roma u Bujanovcu, kaže da se romska zajednica u ovom gradu nailazi na diskriminaciju sa dve strane: sa albanske, kao i sa srpske.

"Koja god od te dve strane da bude na vlasti, Romi su uvek u potčinjenom položaju, isključeni od svih političkih, društvenih, ekonomskih aspekata života. Vi imate mladu ženu, Romkinju, koja je rodila dete, i koja nema nikakvu ličnu dokumentaciju, samim tim ona ne može registrovati ni dete. Taj proces se nastavlja, sve dok matične službe ne registruju roditelja", objašnjava Rašitović i dodaje da na takav način deva gube pravo na elementarne državne usluge, poput zdravstvene zaštite.

Romi su često izloženi verbalnom i fizičkom maltretiranju od strane većinske populacije, a povod za tako nešto obično daju političari. Kenan Rašitović je naveo primer beogradskog gradonačelnika Dragana Đilasa.

"Ako imate prepisku gradonačelnika Beograda sa gradonačelnikom jednog belgijskog grada, u kojoj kaže da "ukoliko su vam Romi toliko dragi, onda ih vodite kod sebe', možete sami zaključiti kakvu poruku on šalje ljudima, posebno ultradesničarima", kaže Rašitović.

Tribini je prethodila aktivistička radionica za mlade Rome, koji su učili kako da naprave banere i stensile sa angažovanim porukama. Kao poligon za vežbanje poslužio je drveni pano na kojem su u crveno-crnoj boji iscrtani simboli poput zvezde petokrake i točka, koji je simbol romske nacije, ali i parole "Pravo na rad", "Pravo na izbor", "Destroy power, not people".

"Ideja je bila da te grafičke šablone koristimo kao način za povećanje vidljivosti romske populacije i da u javnost iznesu probleme koje imaju", kaže Miloš Miletić, jedan od voditelja radionice.

Petnaestogodišnji Erdžim, jedan od učesnika radionice, objašnjava šta vidi kao cilj tog aktivizma: "Hoćemo da uništimo neke klišee koji nas mnogo dodiruju. Toga najviše ima u školi. Evo, mene su skoro napali nožem, oteli mi ranac. Diskriminaciju i stereotipe, to hoćemo da uništimo."